Ikhabot

Kod nas možeš da nađeš nove i polovne uglavnom samo Vox-ove i Dunlop-ove wahove. Ponekad se dogodi da u oglasima zaluta neka japanska vintage kopija. Ove ti nikako ne bi preporučio jer kvare zvuk i ne slažu se dobro sa drugim pedalama, a i uglavnom imaju samo ulaz za bateriju a ne i za adapter. Wah pedalu je najbolje da ganjaš preko oglasa i da uzmeš crybaby i ili neki stari ali proveren vox. Ako ganjaš stari polovni original VOx budi spreman na veću cenu i da povedeš nekoga ko se razume jer umeju da preprave obične pedale i preprodaju. Moraćeš da otvoriš kućište da pogledaš par serisjkih brojeva i slično. Info o tome ima po netu da sad ne tupim. U svakom slučaju najbolle da uzmeš neki osnovni model i bićeš srećan koju godinu sigurno sa njim sve dok ne spoznaš da ti treba nešto malo fleksibilnije. Sa druge strane ako hoćeš nov wah odmah i nemaš vremena da čekaš da iskrsne preko oglasa imaš recimo u sky-u crybaby početna cena od nekih 115tak evra pa na dalje. Klasičan wah ti je dovoljan u početku jer je pedala sama po sebi fleksibilna i kao sweeper i kao tonalni filter a odlično se slaže sa ostalim pedalama. Kasnije možeš da dokupiš crybaby 535q koji je nešto skuplji, ali je zahvalan za studijski rad gde ti treba raznovrsnost zvukova od mekanog funky sweep-ovanja do oštrog bajta za solaže. Osim osnovnog crybaby modela i 535q ne bih ti preporučio nijedan drugi jer su komercijalne kopije tipa "Jimi Hendrix" i "Dimebag Signature" napravljene samo da uzmu ljudima pare za slavno ime a daju čak i tanji zvuk nego ona dva.. Samo ona dva pomenuta modela pogledaj i juri preko oglasa i nećeš pogrešiti. Takođe bih ti skrenuo pažnju na novi VOX-ov Clyde Mccoy, kopija legendarnog Mccoya iz šezdesetih. Ima lep i karakterističan zvuk i koliko toliko su uspeli da obnove taj stari bajt za (primamljivu) cenu od 90e. To jest ako ga uopšte nađeš jer svi primerci planu zbog jeftinoće.

Ne bih da te smaram ali mislim da bi ti taj DD6 mnogo bolje radio da je ceo u loop-u nego u parallel izvedbi.

Sutra svirka jedva čekam!! :veseli: :veseli:

Ako samo opada štim onda je do tremola, verovatno se suviše otegne zbog tenzije žica. Porbaj da ga zategneš malo sa donje strane imaš parče metala koje je zašrafljeno sa par šrafova u drvo sa leve strane, a za njega su zakačeni federi. Porbaj te šrafove malo da zategneš i vidi koliko ti tremolo "beži" u odnosu na ravan drveta.

NAJAVA SVIRKE LJUTIH PAPRIČICA U BG-u!! VREME : SUBOTA 5. MAJ - 21h MESTO : Living Room u SKCu DETALJI : Koncert ce se sastojati iz DVA važna dela : 1. RHCP tribute veče (kao zagrevanje za predstojeći koncert u junu) i 2. Promocija autorskog materijala koji će se naći na prvom albumu koji treba da se snima uskoro. Svirka ce trajati preko 2.5 sata i pripremamo nekoliko iznenađenja Dođite da se lepo provedemo , možemo da garantujemo ludu atmosferu. Početak je najverovatnije u 22h a ulaz ne preko 150din , te dve informacije će biti precizirane uskoro. Dođite i podržite nas i dobro se provedite!!

Najava svirke: 28.04. Kruševac Hit 202jke Uskoro bi trebalo da budu i neke svirke u Beogradu o čemu će biti najave kada za to dođe vreme. Pozdrav!!

Imaćemo uskoro svirku u klubu Danguba, tamo naredni mesec, tako da obavezno dođite. Biće svi obavešteni, a i lepićemo plakate.

Najava svirke 12.04. Smederevo - hit 202jke Bend je počeo sa sređivanjem pesama za album i očekujemo da ćemo uskoro ući u studio i početi sa snimanjem pesama. Većinu pesama već znate i one će se naći na albumu uz neke nove pesme koje se upravo rade. Pozdrav od benda

U 10toj gimnaziji je bilo sasvim ok. Atmosfera je bila dobra i ljude smo malo digli na noge i usrećili ih, a to je najvažnije. Jedino je Bole zamalo zeznuo celo veče time što mi je "kao" kupio bezalkoholno pivo. A ja mislim da ovde niko ne voli bezalkoholno pivo jer je sr*nje. Ostalo je bilo ok, i svirka bi bila još bolja da nije blo proklete kiše. Autorske pesme su već gotove i toku je njihovo spremanje za naš prvi album čije bi snimanje trebalo da počne uskoro. Slušajte nas u NS-u večeras na hitu.

Znamo, da ne znamo ne bi se time ni bavili. Hvala ti

Brate pa zar ovde da se rеklamiraš? Jel si znao da je ilegalno preprodavati, piše na kartama?

Upravo tako, lepo sročeno da svako razume.

Mislio sam prvenstveno na jazz i klasiku, a ne na metal, i ostale pravce jer se oni svakako ne izučavaju na akademiji, barem ne kod nas

Da li se često dešava MOŽDA, i da li će samouk čovek brže doći do nekih caka MOŽDA. Sve zavisi od profesora i mentora. U tvom slučaju eto nije bilo baš najsjajnije, a naslušao sam se i drugih ispovesti o lošim profesorima u srednjim muzičkimi tome kako se nisu našli u klasici. Ali to ne mora da znači da je većina pukla jer je upisala akademiju, naprotiv ja se tim ljudima divim i poštujem ih. TO je za mene nauka isto kao i medicina recimo i potpuno je univerzalna. Znači dosta razglabanja o tome da li faks ne valja ili valja, ipak VALJA. A to da li wisper voliš više jazz ili klasiku bolje otvori novu temu pod naslovom "Da li više volim jazz ili klasiku" u potpisu wisper_eve Možda će zvučati čudno ali ja sam oduvek želeo da postanem najveći gitarista na svetu, e sad što nisam nema veze, barem će biti ona fora "At least I died trying"

Evo linka za mp3 gde sviram neki mali solo u Amollu, originalno nema šta BIlo je to pre nekog vremena, ima greškica, u toku su radovi na novim pesmama pa kada završim postujem. Ako neko ima svog materijala neka stavlja da nam bude zanimljivije. http://www.wikiupload.com/download_page.php?id=107661

Nije fora u tome što je naša akademija loša nego opšte stanje u zemlji. Muzičar koji završi na gracu može ovde da dođe bez ikakvih veza jer je recimo bio tamo svo vreme i samo kao učitelj da radi. Drugo je to što bi imao poštovanje od kolega privatno, ali sigurno ne bi od toga zaradio. Dakle, ako neko želi da studira i završi akademiju i postane neko i nešto, ja se slažem, neka pokuša, barem posle neće žaliti. Ako ne uspe, ima i drugih načina. Generalno fakultet je fakultet i muzičari sa fakulteta ipak više vrede. TO može da se zaključi sledećim: Ako dve podjednako talentovane osobe stavimo da same vežbaju, jedna ide na fakultet, a druga ne, svakako da će ona sa akademijom brže napredovati. To je barem moje mišljenje.

Ma sve je ok, nemam ja želju uopšte da te prozivam, evo da budemo konstruktivni za sve one koji tek počinju sa tematikom: Muzički ton Muzički ton je zvuk koji ima određenu visinu, jačinu trajanje i boju. Nastaje težnjom napetog elastičnog tela da se vrati u prirodno stanje. Pri tome telo stvara treptaje ili frekvenciju. Ljudsko uho raspoznaje frekventni raspon od 20 do 20000 Hz ( treptaja u sekundi ). Amplituda treptaja kao i masa tela koje vibrira određuju jačinu tona. Pored glavnog tona u sastav tona ulaze i alikvotni tonovi ( harmonici ) koji utiču na boju zvuka U muzici se upotrebljava uglavnom oko sto tonova različite visine. Svaka visina ima određeno ime. Danas se upotrebljava nemačka notacija ( a, b, c, d, e, f, g, a ). Tonski Sistem Niz svih tonova redom od najdubljeg do najvišeg. U njemu se ponavlja sedam tonova razlićite visine ali svaki put u drugoj visini. Ovaj sistem je podeljen na delove koje se zovu Oktave i koje se obeležavaju ovako: Subkontra oktava 2C 2D 2E 2F 2G 2A 2H Kontra oktava 1C 1D 1E 1F 1G 1A 1H Velika oktava C D E F G A H Mala oktava c d e f g a h Prva oktava c1 d1 e1 f1 g1 a1 h1 Druga oktava c2 d2 e2 f2 g2 a2 h2 Treća oktava c3 d3 e3 f3 g3 a3 h3 Četvrta oktava c4 d4 e4 f4 g4 a4 h4 Peta oktava c5 d5 e5 f5 g5 e5 h5 Lestvica Red tonova koji slede redom muzičkog alfabeta do uključivo početnog imena zove se lestvica ili skala. Skala koja počinje i završava se tonom C zove se osnovna lestvica. Naziva se još i C-dur skala. O njima više reči kasnije. Stupanj Svaki pojedini ton u lestvici predstavlja jedan stupanj lestvice koji označava mesto tog tona u lestvici. Stepen Razmak između susednih tonova u lestvici. Postoje dve vrste: ceo stepen i polustepen. Stepen se označava sa jednom crticom ( − ) a polustepen sa dve ( = ). Ceo stepen je razmak od dva polustepena. Dele se na hromatske i dijatonske. Hromatski polustepen nastaje jednostrukim povišenjem ili sniženjem istog tona ( C-Cis, D-Des ). Hromatski stepen nastaje dvostrukim povišenjem ili sniženjem istog tona ( C-Cisis, D- Deses ). Dijatonski polustepen nastaje između dva različita ali u alfabetu susedna tona koja približimo na rastojanje od pola stepena ( C-Des). Dijatosnki ceo stepen nastaje iz dva polustepena, hromatskog i dijatonskog. Predznaci Znaci koji se stavljaju ispred nota i menjaju njihovu visinu. Najvažniji su # ( sharp ) povisuje notu ta pola stepena ; i b ( flat ) snižava notu za pola stepena. Mogu biti i dvostruke povisilice i snizilice. Intervali Rastojanje između bilo koja dva tona u skali ili muzici uopšte se naziva interval. Slede osnovni intervali: Prima interval između 2 tona istog imena Sekunda interval između 2 susedna tona Terca interval između 3 stupnja u skali Kvarta ------------- 4 stupnja u skali Kvinta -------------- 5 stupnjeva u skali Seksta ------------- 6 stupnjeva Septima ------------- 7 stupnjeva Oktava -------------- 8 stupnjeva Ako tonovi intervala zvuče istovremeno nastaje harmnonski interval, koji predstavlja osnovu za formiranje harmonija tj. akorda. Ako tonovi intervala zvuče jedan za drugim nastaje melodijski interval, koji je osnova za formiranje melodije. Dele se po veličini i po vrsti. Složeni intervali su oni dalje od oktave, jer predstavljaju zbir oktave i jos jednog prostog intervala, na primer nona, decima, undecima, duodecima, tercdecima, kvartdecima, kvintdecima itd. Nona = Oktava + Sekunda, Decima = Oktava + terca itd.. Ovo su intervali koji se nalaze između osnovnih tonova. Ali ako ispred note takvog dodamo predznak, neće se promeniti njegova veličina ali hoće vrsta. Po vrsti intervali se dele na čiste, velike, male, umanjene i prekomerne. Naziz čisti za vrstu intervala u vezi je sa akustičkom čistoćom zvučnog odnosa, koja je u temperovanom sistemu najsavršenija kod oktave, a donekle i kod kvinte. Prema tome i obrtaji ovih intervala, prima i kvarta predstavljaju čiste intervale. Naziv veliki i mali za tercu i njen obrtaj, sekstu, kao i za sekundu i septimu, objašnjava se količinom stepena koju sadrže ti intervali ( na primer velika terca sadrži razmak od četiri polustepena, dok mala sadrži razmak od tri polustepena ). Vrste umanjeni i prekomerni razlike u veličini u odnosu na velike i male intervale. Čisti intervali se nalaze u durskoj lestvici između I stupnja i I, IV, V, VIII. Veliki intervali se nalaze u durskoj lestvici između I stupnja i II, III, VI, VII. Dalje o lestvicama Lestvice se dele na hromatske i dijatonske. U dijatonskim se nalaze dijatonski celi stepeni i dijatonski polustepeni. U C-dur lestvici polustepeni se nalaze između III-IV i VII-VIII stupnja (e-f i h-c). Između ostalih tonova se nalaze celi stepeni. C-dur lestvicu možemo podeliti na dva jednaka dela (od I-IV i od V-VIII stupnja). Svaki taj deo zovemo tetrakord. Prvi i drugi tetrakord imaju isti raspored stepena i polustepena: c – d – e = f – g – a – h = c Prvi i poslednji ton lestvice imaju ista imena ali pripadaju različitim oktavama. Dijatonske lestvice predstavljaju najvažniju grupu lestvica. One se najvise i koriste u konvencionalnoj muzici dok je hromatska harmonija uglavnom džezerska. Dijatonske se dele na: 1. Durske 2. Molske 3. Starocrkvene ( modusi ) Svaka dijatonska durska lestvica ima ovakav raspored polustepena: ceo ceo pola ceo ceo ceo pola I - 1/1 - II - 1/1 - III - 1/2 - IV - 1/1 - V - 1/1 - VI - 1/1 - VII - 1/2 –VII Građenje Lestvica Ako podelimo ovaj raspored na dva jednaka dela dobićemo dva tetrakorda sa istim rasporedom stepena i polustepena (na primer Cdur skala). c – d – e = f – g – a – h = c Ako počnemo skalu od bilo kog drugog tona osim C moramo primeniti povisilice ili snizilice da bih raspored u tetrakordima bio jednak. U formiranju lestvica primenjujemo znake postupno, izvesnim utvrđenim redom, od jednog do sedam, sve dok ne povisimo ili snizimo sve osnovne tonove. Na primer da bismo dobili dursku lestvicu sa jednom povisilicom, uzećemo drugi tetrakord Cdur skale kao prvi tetrakord nove skale. Ali onda ćce raspored stepena i polustepena biti: g – a – h = c – d – e = f – g Da bismo stvorili pravilan raspored polustepena u gornjem tetrakordu povisićemo VII stepen za pola stepena i dobiti Fis. Sada imamo pravilnu dursku lestvicu ( Gdur ) sa jednom povisilicom ( Fis ): g – a – h = c – d – e – fis = g Ovo pravilo važi i nadalje pa tako od V stupnja Gdur skale gradimo Ddur i povisujemo VII stupanj u Cis itd. Kao što smo durske skale sa povisilicama nizali od V stupnja prethodne skale, tako ćemo one sa snizilicama nizati od IV stupnja prethodne skale. Na primer, ako krenemo ponovo od Cdur lestvice: c – d – e = f – g – a – h = c Sada idemo unazad, i prvi tetrakord Cdur skale nam je drugi tetrakord nove skale: f – g – a – h = c – d – e = f Sada ćemo morati da snizimo IV stupanj h u hes da bismo dobili novu dursku lestvicu: f – g – a = hes – c – d – e = f Po istom principu ćemo odatle izgraditi i sve preostale durske skale sa snizilicama čime ćemo kompletirati sve durske skale. Kvintni i kvartni krug U nizanju durskih skala smo one sa povisilicama uvek nizali od V stupnja prethodne skale, dok smo one sa snizilicama uvek nizali od IV stupnja prethodne. Kako znamo da interval između I i V stupnja jeste kvinta, a interval između I i IV stupnja kvarta, onda otuda i nazivi za kvintni i kvartni krug. Lestvice se nižu po kvintnom i kvartom nizu ( teorijski u beskonačnost ) pa je ovaj niz nazvan krug. Dijatnoske molske lestvice Svaka durska skala ima svoju paralelnu molsku. Molska skala nastaje ako od VI stupnja durske skale nižemo novu skalu, sastavljenu od istih tonova te durske skale. Na primer uzmimo C dur lestvicu i napravimo od njenog VI stupnja paralelnu molsku: a – h = c – d – e = f – g – a Ova skala je nastala od VI stupnja Cdur skale ( nota a ) i sada ima kao I stupanj notu a. Zbog toga se zove a mol skala. Paralelna molska skala uvek zadržava isti raspored polustepena kao i durska od koje nastaje. Zadržava i sve predznake koje durska skala ima. Primetićemo i da raspored tetrakorda ovde više nije isti. Ova skala se još naziva i prirodni mol. Starocrkvene skale (MODUSI) Modusi su lestvice koje su se upotrebljavale u srednjem veku, još pre savremenog sistema durskih i molskih lestvica. Njihova imena vode poreklo od starogrčkih imena. U odnosu na savremeni sistem durskih skala, modusi se nižu na pojedinim stupnjevima durske skale, bez ikakvih promena lestvičnih tonova. Tako na primer jonski modus nastaje ako nižemo dursku lestvicu od I stupnja, dorski modus nastaje ako nižemo lestvicu od II stupnja itd. Modusa ima ukupno sedam ( za svaki stupanj durske skale po jedan ) Na primer slede modusi izvedeni iz Cdur lestvice: Kao što se vidi na Cdur modusima, modusi se razlikuju od savremeneih tonskih rodova ( durskih i molskih ), po svome raznovrsnom položaju polustepena, koji je u svakom modusu drugačiji. Jedino jonski i eolski modus imaju odgovaraju sasvim durskoj i molskoj skali (kao što se vidi eolski modus se niže od VI stupnja, a kako se i paralelna molska skala niže od tona a, to je u stvari ista skala ). Ostali modusi imaju posebne karakteristike po kojima se razlikuju od durskih i molskih rodova. Te karakteristike su sledeće: Prizvuk modusa predstavlja kojem je rodu bliži, molskom ili durskom. U tom slučaju karakteristike predstavljaju razlike u odnosu na dursku ili molsku skalu. Umanjeni prizvuk gradi malo složeniju skalu od durskih i molskih rodova. Njena glavna karakteristika je snižena kvinta, koja se razlikuje i od dura i od mola. U gornjem primeru izveli smo niz modusa iz Cdur skale, dakle bez upotreba predznaka, ali isto tako možemo da ozvedemo moduse iz bilo koje druge durske skale, naravno zadržavajući njene predznake i tonove. Pentatonska skala Predstavlja najstariju melodijsku osnovu, uglavnom zastupljena u modernoj bluz i rok muzici, kao u u mnogim najstarijim poznatim melodijama drevnih naroda sa dalekog Istoka, Evrope, Afrike i Amerike. Sastoji se od pet tonova, bez polustepena. Najvažnije varijante pentatonskih lestvica su durske i molske. Grade se na osnovu durskih i molskih skala sa izuzetkom IV i VII stupnja u durskim skalama i II i VI u molskim. Akord Akord je istovremeno zvučanje najmanje tri tona različite visine. Svaki akord ima osnovni ton. Osnovni akordi su kvintakord (trozvuk), septakord (četvorozvuk), nonakord (petozvuk), undecimakord (šestozvuk), i tercdecimakord (sedmozvuk). Svi osnovni akordi su sastavljeni od nizova samih terca. Kvintakord je akord sastavljen od tri tona. Sastoji se od 1. Osnovnog tona 2. Njegove terce i 3. Njegove kvinte. Sa obzirom na različite vrste ovih intervala , kvintakord može biti 1. Veliki ( durski ) 2. Mali ( molski ) 3. Umanjeni i 4. Prekomerni. Lestvični kvintakordi Na svakom od sedam stupnjeva bilo koje durske ili molske skale, možemo sastaviti kvintakord od tonova koje nalazimo u toj lestvici. U durskoj lestvici se na njenim stupnjevima nalaze sledeći kvintakordi: Na primer na tonovima Cdur skale možemo izgraditi sledeću harmonsku progresiju: Ovde možemo videti i modus koji odgovara određenom kvintakordu, tj iz kog se modusa kvintakord gradi. Možemo da primetimo da je na ovom stepenu akorda (samo tri tona) još uvek nejasno o kom se modusu radi pošto se svi ovi kvintakordi grade i iz durskih i moslih lestvica. Ali ako ubacimo još i sedmi stupanj i napravimo seriju septakorda od durske skale harmonija se usložnjava i počinju se pojavljivati tonovi iz modusa. Sledi pregled septakorda ( kvintakord + VII stupanj ) Ovde vidimo kakva harmonska progresija prati Cdur skalu ako ubacimo septimu svakog modusa pojedinačno, kkoja je obeležena crvenom bojom. Akordi su uglavnom ostali isti kao što bi bili i da ih nismo gradili iz modusa, već iz durskih i molskih skala. Razlika je u miksolidijskom modusu koji kao što znamo ima sniženu septimu, pa se onda dobija G7 akord koji je najviše upotrebaljavan u bluzu. Od hdim (h diminished) kvintakorda sada postaje Hx, koji se dosta upotrebaljava u džez harmoniji. Ostali septakordi spadaju u klasične septakorde upotrebljavane u svim vrstama muzike, zavisi gde koji. Arpeđo Arpeđo je u stvari isto što i akord, samo što, za razliku od akorda, tonovi ne zvuče svi u isto vreme, već jedan za drugim. Može se za arpeđo reći i da je arpeđovani akord. On se gradi isto kao i akordi. Na primer ako nam treba Cdur arpeđo, uzećemo I, III i V stupanj Cdur lestvice i odsvirati ih jedan za drugim ( C, E , G ) i time smo dobili Cdur arpeđo odnosno arpeđovani Cdur kvintakord. Isto važi i za septakorde, nonakorde i sve ostale akorde, prvo saznamo koje note čine akord i odsviramo ga arpeđovano, pri čemu arpeđo dobija isti naziv kao njegov akord. Još jedna bitna stvar. Svi profesionalni muzičari bi trebalo da znaju note i teoriju bez obzira da li su pohađali škole ili ne. To je temelj na kome se sve zasniva. A priče da je dovoljno da čovek ima puno talenta i da može da bude dobar muzičar su potpuno neosnovane i neistinite. Rad i disciplina su najvažniji od svega, a u školi se upravo to izučava. U školi mora da se uči i da se radi da bi se postigao uspeh i to je ono što je dobro. A to šta uče u školi je naravno na dalekom drugom mestu. Mogu samo da citiram iz neke knjige za gitaru:"I have never heard of a true guitar player or guitar hero who didn*t eat guitar, drink guitar and sleep guitar". Isto važi i za ostale instrumente molim lepo.

Ne kapiram u čemu je problem, pišeš nam da si mnogo bolja od jedne tamo devojke u sviranju, iako je ona na fakultetu. Šta sada treba da steknemo utisak na osnovu toga da su oni koji završe fakultet loši muzičari? Ili možda većina njih. Ne ne, malo si se prešla, očigledno da ne znaš dovoljno ljudi koji završe, vrlo mali deo ljudi koji izađe sa akademije ne ume da muzicira kako treba. Uostalom ako ćemo pravo, ko si ti da sudiš i generalizuješ? Pa pazi bitno je šta ti zapravo hoćeš od života. Meni je nekako verovatno da se još uvek nisi odlučila šta ćeš biti, ali da si uvek želela da budeš slavan muzičar i odličan interpretator sa puno talenta. E sad kada nisi upisala akademiju ajde malo da ih nipodaštavamo. To ako ti ne želiš da postaneš profesor muzike, ili dobar klasični interpretator ne znači da automatski ne valja. Ovde se uopšte ne bih složio sa tobom. Sada već govoriš kako je srednja ipak "zakon", dok je faks ono kao čisto da bi prosvirao sve to. Srednja muzička služi da bi mlade ljude pripremila za fakultet i takav im je i program, a sad što nije savršen, daleko da je od toga. Ja sam čitao knjige iz srednje škole i sam naučio teoriju, nisam ni imao profesora, i samo disciplinom i radom postigao nivo sviranja koji imam danas (koliki toliki..). A samoubistva na akademiji su vidim vezana opet za to što ljudi nisu mogli da se snađu? Praviću se da ovo nisam razumeo ili pročitao jer nemaš pojma o čemu pričaš. Evo mog iskustva - sviram sam već 8 godina i sve što sam učio učio sam preko knjiga i interneta. Nikad nisam imao profesora. Mislim da ima još dosta ljudi koji su tako radili. Uopšte ne žalim što nisam upisao muzičku školu jer u ovoj zemlji to nije ni bitno. AKo znaš posao znaš. Zvaće te ponovo. Da mašem diplomom iz muzičke verovatno nigde neću. Jedino što je referenca je moje iskustvo i profesionalnost u poslu. Ako treba odraditi projekat uraditi ga profesionalno i na vreme i ćao. Jedino u čemu su studenti generalno bolji od ostalih je što su morali da čitaju i pišu note, što je za mnoge naporno i dosadno pa ih mrzi da sednu i rade na tome. A za profi posao su potrebne. Naravno ne mislim na tezgarenje, tu nije ništa potrebno, uvek važi ono pravilo kako se snađeš i šta ti uleti. Ali svakako da neće ništa bez ozbiljnije posvećenosti muzici generalno i ljubavi prema onome što radiš. Uvek mora postojati poštovanje čoveka koji se bavi muzikom prema ostalim kolegama, uvek treba imati iskrenosti u sviranju, i uvek treba imati nade da će biti bolje i da ćeš baš ti (whisper_eve, a i ostali) jednoga dana postati najbolji svetski muzičar. Zato ne treba trošiti vreme na glupe rasprave šta je bolje, nego lepo instrument(e) u ruke i na posao.

Raskršće je isto dobar, ali nije nešto umetničkog karaktera, a i stariji je film. VIše je onako za klince, mada ga uvek rado pogledam. Šteta što retko puštaju filmove o bluzu na TVu, uglavnom sam sve gledao preko kompa.

To je to! Jako dobro urađeno, mada nisam gledao druge filmove o bluzu u istom fazonu pa ne mogu da poredim, ali mislim da je skroz lepo urađena priča

Ne znam da li ste gledali onaj serijal filmova Martina Scorceze-a (ili kako se već piše njegovo ime..). Uglavnom film "Soul of a man" bih preporučio svim ljubiteljima bluza, mene je rasplakao film (tj. muzika).

Meni ipak blues...

Evo i slika iz Pančeva!!

:lol:

I ja preporučujem Kanibal na buvljaku, kućica 30 koliko se sećam, a imaju i radnju u gradu ne znam tačno gde. Imaju sve što treba i cene su korektne. Čak imaju neke komponente koje recimo nemaju u radnjama elektronskih komponenti npr. dobre ugaone muške mono džekove od 6.3mm (pozlaćene). Takođe imaju i one obične metalne ugaone mono džekove od 6.3mm sa šrafićima za patch kablove koji su prava retkost (50tak dinara).