Queen_of_the_ryche

Izvinite sto ovako kasno odgovaram - ali evo: Mozes da dolazis kod njega na predavanja samo sto ne polazes ispit kao mi koji smo odabrali to kao izborni - tj. ne pises ispitnu pricu. Sjajan je predavac i lagala bih kada bih rekla da nisam puno naucila... Dakle, od oktobra izvoli doci na FF, ucionica 011 - nova zgrada. Samo ne znam kojim ce danima biti predavanja ove godine - jedino sto znam je da cu opet upisati njegov predmet na listi izbornih predmeta, ali kreativno pisanje 2. u IV godini. Samo se nadam da cu moci da posvetim opet onoliko vremena tom predmetu koliko on zasluzuje...

Meni je ta slika na desktopu...hihihihi slatkisi!

Imam neodoljivu zelju da imam jeza. Sve to je krenulo pre nekih mesec dana kada je komsinica primetila da ima jeza, setao se on po basti sve u sesnaest. Ja imam isto bastu i bas je lepa, mozda i lepsa od njene ali nemam jeza HOCU JEZZZZAAAAA A da, moram da napomenem da je tata pre 4 godine spaljivao suvo lisce i kada je razgrtao vilama naboo jednog jadnog jezu koji je uginuo naravno od uboda. Bas mi je to bilo uzasno, a i tata se smorio nevidjeno...

Jos jedan pas je nasao dom. Divno. Mazi je i pazi i zovi je Djola (hahaha) Inace, Arf vise nema proliv, nista mu nisam dala. Izgleda je samo od sebe prestalo, ali nece da jede suvu hranu, sve ga moljakam. Verovatno mu se ne svidja. To sam uzela za probu samo.

JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEJ! Tako mi je drago! Posalji nam slicicu! Kako je reagovala?

Videla sam post...nisam suvise zabrinuta jer je veseo, pije vode i sve to, ali mislila sam obzirom da je juce povracao i imao proliv da ne dehidrira. Veterinar mi je rekao juce da nije nista strasno, da vidim kako ce mu biti do sutra - pa onda da vidim sta cu. Sad cekam da pricam sa veterinarom, bilo mu je zauzeto kad sam zvala. Jbg

O Macko, Macko Naopacko! Upomoc te zovem! Ne razumem sta me ne razumes...ja pitam sta ja mogu da uradim za njega - dok ne vidim sa veterinarom sta cu. Treba da ga zovem.

Bojim se da ne dehidrira...ne znam kako da mu pomognem.

Bolesno! Da se zove kao Staljin. hahahhahaha....

A joj bre. Ja bi moje zadavila da mi to urade. Mada jednom smo imali mace koje je moja baba me naterala da odnesem negde jer navodno nismo mogli da priustimo uz kokerku koju smo tad imali da hranimo i macu. Inace se zvao Pertinaks i bio je ruska plava (mesanac, tata mu ruska). Mnogo lep - ali sta ces, baba iskoristila priliku kad sam bila sama kuci i vrsila pritisak (a ja mala, imala sam mozda 10 godina) i morala da poslusam. Ovo mu je drugi dan kako mu nije dobro. Juce je povracao, a danas proliv. Ne znam sta cu sa njim.

Hahahah.....jeste da je moja prica, ali ono sto mene najvise odusevljava u njoj je njegovo ime i prezime - obicno a opet neobicno. Iskreno, htela sam happy end, a prvobitna ideja je da umre na kraju - tako da sam ga zapravo spasla.

Da, to sam i ja htela da pitam... P.S. Nije valjda bilo pokvareno meso, moja mama ga je jela i nije joj nista bilo.

Evo nove price, opet ima element GSP-a. Ljudi ce poceti da me pitaju sta je to samnom i autobusima. Ovo je ustvari miks novog i starog - samo sto je ovaj put u pitanju opsesija: KARTA Gospodin Vasilije Grabovac je bio vremešni ekonomista, prevremeno penzionisan - zbog problema sa plućima. Živeo je u tihoj ulici u Zemunu, dovoljno daleko od gužve, a opet blizu da može da šeta do Keja. Pošto je otišao u penziju nije imao često potrebu da prelazi most. Sasvim dovoljan mu je bio njegov kraj. Komšije su ga posećivale, a i njegov žuti labrador, Kroka je bio fino društvo u dokolici. Međutim, ipak je ponekad morao da ode do grada, da obavi papirologiju i da se javi u Biro, koji mu je overavao zdravstvenu knjižicu. Tada je valjalo autobusom otići do grada i kupiti kartu, jer starijem čoveku nije priličilo da se prepada svaki put kad uđu neki ljudi u GSP uniformi. Nije imao previše novca i nerado da je davao, a kamoli za papir koji će i tako baciti po izlasku iz autobusa. Ali eto, morao je. Sedeo je u autobusu i gledao ljubičastu kartu na kojoj se žutili kružići u kojima su bili ispisani brojevi od jedan do devet, u tri reda po tri. Razmišljao je o mogućim kombinacijama brojeva koje gradski saobraćajni prevoz ima u svojim vozilima. Nije bilo teško da izračuna - prosta kombinatorika. Prebirao je po brojevima u glavi i došao do zaključka da broj ne može biti velik. Daljim računanjem utvrdio je da kombinacija sa tri broja ima 84, a kombinacija sa 4 broja ima 126. Znači ukupno 210. Lepo! Svo to računanje mu je izmamilo osmeh. Razmišljao je o svom nekadašnjem životu i ovom sadašnjem, penzionerskom životu, bez brojki. Ubrzo je shvatio da je njegova stanica ostala za autobusom i da će morati peške da se vrati kako bi došao do svog odredišta. Brzo i nespretno je gotovo iskočio iz autobusa, koji se još nije sasvim zaustavio na stanici. Krupnim koracima je žustro krenuo, a onda zastao i shvatio da još uvek ima kartu u ruci. Prvi put nije bacio to parče papira. Odlučno je stavio kartu u džep i krenuo dalje. Prepodne je proveo po redovima, išao sa dokumentima od šaltera do šaltera i opet čekao. Povremeno bi gurnuo ruku u džep i proveravao da li je karta još tu. Bila je na mestu - zadovoljno se osmehivao. U povratku je u trafici kupio još jednu kartu, ušao u autobus - poništio, malko savio na jednom uglu kako je ne bi pomešao, i je stavio u drugi džep. Kada je došao kući, pažljivo je stavio obe karte u prvi tom Larusove enciklopedije, između 442. i 443. strane i odložio knjigu nazad na mesto. Razmišljao je, šta ako se desi neki put da dobije duplikate? Odlučio je da će se voziti na što raznovrsnijim linijama gradskog prevoza kako bi izbegao tu mogućnost. Toliko ga je okupirala misao o vožnji da je to bilo jedino što ga je interesovalo. Uzalud je Kroka podvlačio glavu pod ruku i lizanjem tražio pažnju. Gospodin Vasillije bi ga dva, tri puta pogladio, a onda bi se vratio mislima. Sutradan je rešio da se vozi na što više linija, presedao je sa jedne na drugu i u mali rokovnik odlagao karte, pazeći da ona poslednja bude na vrhu. Bio je zadovoljan, još se nije desilo da je dva puta istu kombinaciju dobio. Došao bi kući, pomalo umoran od tolike vožnje ali srećan jer je mogao nove karte da složi u enciklopediju. Svaki sledeći dan bi čitavo svoje budno vreme provodio po autobusima, a u pauzama bi kupio još jedan komplet karata. Kad dođe kući, uredno bi stavljao karte između listova enciklopedije. Razgledao je svoju kolekciju koja je sada brojala 92 karte. On je ovu opsednutost kartama smatrao hobijem, ali je shvatao da sve manje provodi vremena u kući. Iako se i njemu samom činilo da možda preteruje, prijalo mu je da ponovo izlazi iz kuće, čak je i zapisivao raspored autobusa, kako bi bio suguran u to da ne ulazi dva puta u isti. Setio se kako bi mogao da proverava kombinacije sa jednim belim papirićem, veličine karte. Tu proveru je tajno morao izvesti. Osećao je da ima neke „građanske neposlušnosti“ u tom činu - a i činilo mu se kao da vara u ovoj igri i pravilima koje je sam sebi nametnuo, pa je tako brzo odbacio ovu ideju. Naprosto, morao je da bude siguran da su sve karte „pošteno zarađene“ jer u suprotnom ne bi toliko bile vredne. Ređao je karte u enciklopediju i brojao ih. Uzdahnuo je i zakikotao se. U tom trenutku pas se probudi i iznenađeno ga pogleda. „206! 206 karata, dragi moj Kroko!“ reče on psu. Pas je samo spustio glavu i nastavio da drema kraj fotelje. „Još samo 4 karte i imaću čitavu zbirku!“ prošaputao je gospodin Vasilije, kao samom sebi da se obraća. Već je znao koja mu karte nedostaju: tri karte sa tri rupice i jedna sa četiri. Već koliko sutra će otići do trafike, kupiti karte i pokušati da pronađe kombinacije koje mu nedostaju. Prva karta: 753 Druga karta: 142 Treća karta: 478 Četvrta karta: 7853 Mogao je jednostavno sam da probuši rupice na kartama, ali sada kada je tako blizu celokupne zbirke, bilo je nedopustivo da vara. Mada onaj beli papir se sada više nije činio prevarom, već pomagalom. Taj dan je proveo u autobusu, češće menjajući linije, overavajući beli papir - iznova i iznova, ali bez uspeha. Dan za danom je izlazio iz kuće, ali se vraćao bez poništenih karata. Već je počeo da očajava. Opet se vratio kući praznih šaka, a i džepova. Nigde nije mogao da nađe one četiri neponištene karte. Bio je umoran i željan kreveta. Morao je da legne da spava. Sutra će misli o krevetu zameniti novim kartama. Ustao je rano, toplo se obukao i krenuo u novu potragu. Zastao je pred trafikom i potražio četiri karte za prvu zonu. Kroz prozorčić ženska ruka je pružila četiri papirića. Uzeo ih je. „Pa šta je ovo?“ zaprepašćeno dreknu vremešni ekonomista. „Gospodine, vaše karte“ čuo se glas iz trafike. „Zaboga, zašto su zelene? Kakve su ovo karte? Tražio sam prvu zonu!“ Nažalost, kasno je saznao da je GSP podigao cenu karata i da već tri dana stare karte nisu u prodaji. Platio je 144 dinara za nove četiri karte i krenuo u potragu za starim kartama. Išao je od trafike do trafike, od prodavnice do prodavnice ali nigde starih karata nije bilo. Stigao je kući, osećao se kao da je naglo ostario. Seo je u fotelju i pokušavao da dođe do daha. Grudi su se podizale i spuštale potpuno neritmično. Gledao je četiri zelene karte koje su mu uzele jedinu radost i ushićene u životu.

Moj ljubimac je povracao i sad ima proliv. Ne znam sta da mu radim. Inace ne znam ni od cega mu je to. Dala sam mu malo jagnjetinu, jel moguce da je od toga?

ispade da su mu zuti ubi, na stranu krv....