Queen_of_the_ryche

Nei, dessverre! To ti je na norveskom-Ne, nazalost!

To je tacno, samo sto je nasa Srbija pasivni posmatrac sopstvene propasti! I to mi uzasno bode oci, gde god, i kad god krenem dalje!

jesi li citao Dylan-a? Nekad?

Imam onaj promo, kad je izasao Tribe! I to je jedini koji imam...

SORRY, I am truly sorry!

Trenutno čitam sabrana dela Bob Dylana, u izvorniku, i jako mi se dopada...bas je onako walking dictionary!

imam na dvd-u koncert QR, ali nemam rezac...tako da odvajanje od istog ne dolazi u obzir! Suviše sam emotivno vezana za to okruglasto parce plastike!

To je moja "Mala, vesela pesmica" Htela sam da vidim šta drugi kažu...inače, jedina pesma, od svih koje imam, koja je depresivna! Samo sam želela da oslikam stanje drustva, onako kako ga ja vidim!

od QR?

Ja sam trenutno na fax-u, u citaonici gde imamo gomilu kompova povezanih na adsl, tako da siba internet ko lud... Gde sam bila, moram da razmislim...Kad je to bilo?

Al' ste vi lenji...za ne medalju...

pa gde ste bre ljudi?

Da li bi neko rekao šta misli o ovoj pesmi? IZ GRUDI PTICA Iz grudi ptica, što od poroda se otrže, polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja, što pod stopom kulja prokletsvom! Iznjedri utvare, prokletoga roda, što vascele dane poklanjaju tami, ko još sanja posrnule belutke, besciljno što se morima vrte! Sada, kada je razumlje U raskoraku sa dušom, Što silnoga se trna,u pobedi boji, Svod blista nad zvezdom, Ustreptalom tamom,i čeka kraj U crnilo svet da oboji... Eonsko sunce, prži strašno, I poput pahulje u šaci se topi, Okopneli zubi, starosti se keze, -73- K'o jezik, istinu, za sobom drže, I sudbinu kletu, otrov brže otpi! I ko još ume šapatom viknuti glasno, Kad vojnici pognute glave stoje, Silni su dani vazda odbrojani, Još o koncu život visi, Danas junak, sutra već nisi! De, ajde, napij se vode, Još nije kadra odbrani i ceni, Dobro se umi, pa reci, Šta je sumarum sumi... Kad život već se koči, Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči. Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu, Istina je teška, i bolna i jadna, i pravde je gladna, steže gušu... -74- Još samo smrti nadati se mogosmo, Jedino ona osta izvesna i laka, Al' sačekaće još ta topla raka... K'o dojka, usna je otekla, Zapenjena od ptičijeg mleka, I šta, kog vraga obećavaju oni, Kad Gospod sreću na grame nam vaga! A ti, što Devetim krugom kružiš, Seti se lika, obličja i boja, Pre no što tama postane sudba tvoja! Sapunski se ti, baš očajno ceriš, Kad u oku blista ti valuta, A leš tvoje duše, već Dunavom pluta! Uzbraću stih, zelen dok još je, Od takvoga voda dugo na usta ide, Uzbraću istinu, čik nek je vide! -75- Samoljubljem podojena, Istorija u krvi, još se kupa, još srce za pobedama zaludo lupa! «Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo, U reku se bacimo, i tako bez nade Grozno se ledimo... Ko sa slepima, staće u kolonu, Čuće vrisak onih Što još uvek vide... Istina je blizu al' je se stide... Kraj i početak, već u stih staju, Stani u red, možda novu nadu ti daju...

Hej, DODJAVOL-ICE, long time- no write! Sta kazes na moje poetsko dostignuće?

Mogao si i nesto pametnije reći, ali nekome to jednostavno nije u prirodi! Kad te već nerviraju pesme, sta traziš ovde!

IZ GRUDI PTICA Iz grudi ptica, što od poroda se otrže, polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja, što pod stopom kulja prokletsvom! Iznjedri utvare, prokletoga roda, što vascele dane poklanjaju tami, ko još sanja posrnule belutke, besciljno što se morima vrte! Sada, kada je razumlje U raskoraku sa dušom, Što silnoga se trna,u pobedi boji, Svod blista nad zvezdom, Ustreptalom tamom,i čeka kraj U crnilo svet da oboji... Eonsko sunce, prži strašno, I poput pahulje u šaci se topi, Okopneli zubi, starosti se keze, -73- K'o jezik, istinu, za sobom drže, I sudbinu kletu, otrov brže otpi! I ko još ume šapatom viknuti glasno, Kad vojnici pognute glave stoje, Silni su dani vazda odbrojani, Još o koncu život visi, Danas junak, sutra već nisi! De, ajde, napij se vode, Još nije kadra odbrani i ceni, Dobro se umi, pa reci, Šta je sumarum sumi... Kad život već se koči, Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči. Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu, Istina je teška, i bolna i jadna, i pravde je gladna, steže gušu... -74- Još samo smrti nadati se mogosmo, Jedino ona osta izvesna i laka, Al' sačekaće još ta topla raka... K'o dojka, usna je otekla, Zapenjena od ptičijeg mleka, I šta, kog vraga obećavaju oni, Kad Gospod sreću na grame nam vaga! A ti, što Devetim krugom kružiš, Seti se lika, obličja i boja, Pre no što tama postane sudba tvoja! Sapunski se ti, baš očajno ceriš, Kad u oku blista ti valuta, A leš tvoje duše, već Dunavom pluta! Uzbraću stih, zelen dok još je, Od takvoga voda dugo na usta ide, Uzbraću istinu, čik nek je vide! -75- Samoljubljem podojena, Istorija u krvi, još se kupa, još srce za pobedama zaludo lupa! «Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo, U reku se bacimo, i tako bez nade Grozno se ledimo... Ko sa slepima, staće u kolonu, Čuće vrisak onih Što još uvek vide... Istina je blizu al' je se stide... Kraj i početak, već u stih staju, Stani u red, možda novu nadu ti daju...

IZ GRUDI PTICA Iz grudi ptica, što od poroda se otrže, polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja, što pod stopom kulja prokletsvom! Iznjedri utvare, prokletoga roda, što vascele dane poklanjaju tami, ko još sanja posrnule belutke, besciljno što se morima vrte! Sada, kada je razumlje U raskoraku sa dušom, Što silnoga se trna,u pobedi boji, Svod blista nad zvezdom, Ustreptalom tamom,i čeka kraj U crnilo svet da oboji... Eonsko sunce, prži strašno, I poput pahulje u šaci se topi, Okopneli zubi, starosti se keze, K'o jezik, istinu, za sobom drže, I sudbinu kletu, otrov brže otpi! I ko još ume šapatom viknuti glasno, Kad vojnici pognute glave stoje, Silni su dani vazda odbrojani, Još o koncu život visi, Danas junak, sutra već nisi! De, ajde, napij se vode, Još nije kadra odbrani i ceni, Dobro se umi, pa reci, Šta je sumarum sumi... Kad život već se koči, Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči. Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu, Istina je teška, i bolna i jadna, i pravde je gladna, steže gušu... Još samo smrti nadati se mogosmo, Jedino ona osta izvesna i laka, Al' sačekaće još ta topla raka... K'o dojka, usna je otekla, Zapenjena od ptičijeg mleka, I šta, kog vraga obećavaju oni, Kad Gospod sreću na grame nam vaga! A ti, što Devetim krugom kružiš, Seti se lika, obličja i boja, Pre no što tama postane sudba tvoja! Sapunski se ti, baš očajno ceriš, Kad u oku blista ti valuta, A leš tvoje duše, već Dunavom pluta! Uzbraću stih, zelen dok još je, Od takvoga voda dugo na usta ide, Uzbraću istinu, čik nek je vide! Samoljubljem podojena, Istorija u krvi, još se kupa, još srce za pobedama zaludo lupa! «Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo, U reku se bacimo, i tako bez nade Grozno se ledimo... Ko sa slepima, staće u kolonu, Čuće vrisak onih Što još uvek vide... Istina je blizu al' je se stide... Kraj i početak, već u stih staju, Stani u red, možda novu nadu ti daju... Ivona

IZ GRUDI PTICA Iz grudi ptica, što od poroda se otrže, polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja, što pod stopom kulja prokletsvom! Iznjedri utvare, prokletoga roda, što vascele dane poklanjaju tami, ko još sanja posrnule belutke, besciljno što se morima vrte! Sada, kada je razumlje U raskoraku sa dušom, Što silnoga se trna,u pobedi boji, Svod blista nad zvezdom, Ustreptalom tamom,i čeka kraj U crnilo svet da oboji... Eonsko sunce, prži strašno, I poput pahulje u šaci se topi, Okopneli zubi, starosti se keze, K'o jezik, istinu, za sobom drže, I sudbinu kletu, otrov brže otpi! I ko još ume šapatom viknuti glasno, Kad vojnici pognute glave stoje, Silni su dani vazda odbrojani, Još o koncu život visi, Danas junak, sutra već nisi! De, ajde, napij se vode, Još nije kadra odbrani i ceni, Dobro se umi, pa reci, Šta je sumarum sumi... Kad život već se koči, Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči. Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu, Istina je teška, i bolna i jadna, i pravde je gladna, steže gušu... Još samo smrti nadati se mogosmo, Jedino ona osta izvesna i laka, Al' sačekaće još ta topla raka... K'o dojka, usna je otekla, Zapenjena od ptičijeg mleka, I šta, kog vraga obećavaju oni, Kad Gospod sreću na grame nam vaga! A ti, što Devetim krugom kružiš, Seti se lika, obličja i boja, Pre no što tama postane sudba tvoja! Sapunski se ti, baš očajno ceriš, Kad u oku blista ti valuta, A leš tvoje duše, već Dunavom pluta! Uzbraću stih, zelen dok još je, Od takvoga voda dugo na usta ide, Uzbraću istinu, čik nek je vide! Samoljubljem podojena, Istorija u krvi, još se kupa, još srce za pobedama zaludo lupa! «Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo, U reku se bacimo, i tako bez nade Grozno se ledimo... Ko sa slepima, staće u kolonu, Čuće vrisak onih Što još uvek vide... Istina je blizu al' je se stide... Kraj i početak, već u stih staju, Stani u red, možda novu nadu ti daju... IVONA, Zemun 15.08.2004.

Znam na sta mislis, to sam i ja sebi rekla...preslusaj, u svakom slucaju neces ostati ravnodusan...

Nema, ja sam vec trazila! Nije da nema tamo...vec nigde nema! (dupla negacija-bolest srpskog jezika) Used to be a time we held the world. Wrapped 'round our finger tips Laughing at what others missed. Someday, yesterday The magic we felt went away. Grow up somebody said... tell me where it's gone so I can go find it now. I can't live your way. Go ahead without me. I'll find my own way...to find MC2 lyrics!

Once upon a time you dressed so fine You threw the bums a dime in your prime, didn't you? People'd call, say, "Beware doll, you're bound to fall" You thought they were all kiddin' you You used to laugh about Everybody that was hangin' out Now you don't talk so loud Now you don't seem so proud About having to be scrounging for your next meal. How does it feel How does it feel To be without a home Like a complete unknown Like a rolling stone? Eto Bob Dylan, malo...Mislim ako moze dr.dre, Dylan moze svakako! Ipak je on muz. legenda!

Pa to se valjda podrazumeva! pozz

SNOOP na metal forumu? Interesantno!!!

SUPER!!!!!!!

LEP SAN, ali ipak samo san! POZZZZ! Hush now, don't you cry Wipe away the teardrop from your eye You're lying safe in bed It was all a SWEET dream Spinning in your head Your mind tricked you to feel GOOD... So here it is, another chance Wide awake you face the day Your dream is over... or has it just begun? OBRATITE PAZNJU NA IZMENE U TEKSTU...to je moje misljenje za DeGarmov povratak!