gavrosaurus

Има неких годину и по дана од како ми је колега, велики Рундеков фан, нарезао "Апокалипсо", "Руке" и "Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da". Кренуо сам од "Апокалипсо" и баш ми се допао, пар ствари са њега су изузетне, онда сам прешао на "Руке" према коме сам имао одређену аверзију због, у оно време, нејасног видеа за насловну ствар и тада је на ред дошао "Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da" и написао бих пар речи о њему. Пре свега, Рундек је веома зрела и искусна особа и самим тим уметник кадар да ради различите ствари, оне ствари на ивици, да прави оне рискантне потезе које су у стању само да учине - зрели, искусни и луцидни људи, људи свесни самих себе. Дарко Рундек је све ово, и много више. На овом издању, све заиста врви од звукова, кретње, гласова и све оно што се чини вишком - то само оплемењује и употпуњује слику света која је пред нама - нема вишка, све је део нечега и некога, не постоји излишно. Овде су сабрани и историја и геополитика, шарм и наслеђе многих, другачијих и често, конфронтираних, култура и обичаја али - све су то људи, све су то браћа, на одређеном нивоу, сви су пријатељи и сви деле једно - музику, опет, свако на свој начин и све је то једна музика, велика и још неистражена али наша, свачија - свако кроз њу свира. Ово је музика човека који зна и контактира са много људи, човек који зна све кутке осмеха и руковања, онај који познаје и љубав и лицемерје, онај који овом музиком гледа право у срце и да, ја сам му то дозволио и ово, ова музика, овај човек - то је музика коју је писао мој најбољи пријатељ, онај који све зна о мени, онај пред којим се не стидим да будем оно што јесам јер - само то он и тражи од мене - да будем свој. Опуштен у том дружењу, довољно и сам мудар и искусан да се препустим музици - ако је ишта, икада заслужило да понесе термин "World Music", ако постоји ишта што може да у две речи дефинише неку креацију - ово је та музика, ово је као ништа пре понело музику света кроз себе, то струји кроз сваки такт, истинско помирење различитих, срчана руковања Истока и Запада јер - сви смо ми браћа. Овде је човек део пијаце у Сарајеву, орач је Сремачки, игра уз Берлински валцер, греје се уз Шкотску ватру и свуда му је подједнако добро, он је свуда јер је он Грађанин света, ово је његов свет, свет за њега и сви ти звуци су из њега самога али ... Заборавили смо и језике нас самих, туђи нас се и не тичу, никога не знамо и свакога смо кадри заборавити и игнорисати, од све мудрости земаљске и свих лепота њених - ми припадамо у Вавилон, тамо где нико никога не разуме, тамо где свако јурца на своју страну. Све се поништава. Све се губи. Све се заборавља. Ово је опомена, овај албум - "Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da" - зар се тако споразумевамо данас? Ово није музика која ми се свиђа, ово је уметност која ме дефинише, она која дише мноме, ја је не појмим јер је знам, и она зна мене; не мирим се ни са ким јер ни са ким нисам у свађи, имам свој пут и то је - волети, веровати и одржати се. То је порука за мене, то је моје "Mhm A-ha Oh Yeah Da-Da".

Некако ми је Лумисов соло убедљивији него Дејнов, некако је чвршћи, речитији иако је инструменталан тако да и то ствара парадокс. Иако сам се са овим бендом прилично касно срео (никад није касно) почињем да гајим велики респект за овог гитаристу. Иначе, DVD је стварно добар а по мени најслабији део на оба диска је Дејнов интервју у 2. делу. Тако ми је некако усиљен, неприродан, тако делује нервозно и немирно овај лик ... Катастрофа. Ово ми је баш бацило сенку на, технички и музички, врло добро DVD издање.

Вероватно је Slayer бољи а Manowar је, претпостављам, неприкосновен.

Black Crow On A Tombstone

Over and over and over again.

Како се зове цига озрачен радиоактивним елементом? Ганцероген. :)

Како коме ... Како коме ...

КУУУУУУУЛ!

Ма шта ко мислио или причао - део 5:03-7:55 у песми "The Day That Never Comes" је једноставно савршен. Савршена музика. Савршен метал.

Од Слађе, након једног мог СМС-а а ла несхваћени умЈетник:

За оне који се, можда, не сећају:

Woooooow, која сет-листа!

You have NO idea!

Разговарајући са пријатељицом, пре неку ноћ, дошао сам до запањујућег закључка да људи стварно не знају шта је вера и да нису баш сасвим у стању да разграниче одређене ствари, не да је са њом нешто погрешно већ се неке ствари преплићу и стварају забуну рекао бих (наравно, ђаво није непријатељ зато што је пријатељ) јер немају ама баш никакве везе са вером а пре са сујеверјем и којекаквим паганским измишљотинама. Из тога ми се, просто, родила мисао да и овде - као и свуда, изгледа - људи нису баш сасвим упућени и бацају се камењем на Православље, при том мислећи да су црвени конци, црне мачке које прелазе пут, ходање испод мердевина или устајање на десну ногу, саставни делови неке вере, конкретно Православља и да, будући да Православни обреди јесу мистични али смислени, та сама тајновитост сујеверја даје некакву озбиљност и мистицизам оваквим појавама и људима вероватно и то делује као неки обред или својеврсна молитва а свакако га чини делом "неког вишег бића" "које то, одозго, види све". Требам ли, на крају, да закључим да је то заблуда и да је сасвим погрешно а понекад и претерано наивно а потенцијално веома опасно?

Не, стварно, ма шта и ма како, било да сте фанови овога-онога или да то нисте - мора се признати да у овом филму има много, много одличних и уверљивих, пре свега добро конструисаних и испланираних сцена. Добар филм, просто.

Oppna gapet i ryndend mitt Floda av blod fran Ymers kropt Varldar skapas utav hans kott Nio (till) antal pa Yggorasil. Ymers gap - Ymers runa Ymers ond - Ymers urlag

Да, било би супер кад би Гарднер (мислим да је само он у стању да то уради, у ствари) окупио све оне људе са којима је сарађивао па да се направи неки трибјут.

Nevermore, My Acid Words, 3:22-3:48.

Данас, од Јелене:

ОК, помињао сам на неком другом месту али контам да можда љубитељи Џеза то нису видели а било би ми жао да неко зна а не подели оно што сам у прилици да препоручим: Bohren & der Club of Gore - Dolores The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble - истоимени албум. У питању је мало спорија, амбијентална струја Џеза која се није стидела да испита и неке тамније кутке света. Лишена је перверзности и бизарности у том смислу да није трагала за ружним али има једниствени стил и заиста је прилично moody and brooding. Све у свему идеална музика за неке опуштене тренутке или сањарења, нека дубља маштања и мисли. Да ли треба да кажем да ми се јако, јако допада? Верујем да не. И наравно, поздрављам афирмацију Џеза макар и на тај начин да је тема истакнута као Важна.

aXXo

Cool, evo i torrent linka: http://www.mininova.org/tor/2004224

Сетих се данас овог лика (скидао "Старац и Море" са Спенсер Трејсијем па се не знам како досетих Петрова) и нађем на неким руским торентима "Старац и Море", Петровов филм из 1999. и ... Мало је рећи да сам сасвим очаран! Какве идеје а тек реализација ... Бесмислено је описивати филм, ово мора да се види, једноставно. Велики велики плус је и чињеница да је све јако верно самој књизи. Мислим, ако истински постоје ремек-дела - ово заслужује да се назове тим именом. Чиста уметност. Феноменално.