ZNATE LI
Znate li da nikada nisam volela poeziju?! Znate li zašto? Zato što me svaki sladunjavi stih tih besprekornih boema podseća na vas i na vaše pokušaje da me zasenite romantičnim citatima.
Znate li da nikada nisam volela romantične filmove u kojima se dvoje zavole i ostaju zajedno do smrti?! Znate li zašto?! Zato što svaki put, kad se zaljubljeni par pogleda a u očima im se vidi onaj tako dobro poznat sjaj, ja pomislim na vas koji ste me gledali. Gledali ste me tako sneno, tako bezglavo zaljubljeno... Naravno, sve bi to prestajalo kad bi dobili ono što ste hteli. Još jednu budalu koja živi i gine za vas, vaš pogled, vašu milost.
Znate li da mi pozli svaki put kad vidim dvoje koji se ljube?! Znate li zašto?! Zato što me podsećaju na vas i vaše prevrtljive poljupce i dodire.
Znate li da dobijem napad histeričnog smeha svaki put kad mi prijateljice priđu govoreći kako je njihov dečko zaljubljen u njih?! Znate li zašto?! Zato što me podsećaju na mene... I ja sam tako trčala nekada i na glas se hvalila vašom ljubavlju. Nekada... Nekada, dok sam još verovala u mušku ljubav, tako ogavnu i punu laži.
Ali.... Da li ti znaš... Ti, baš ti, koji si mi pre pet sumraka i pet zora poremetio sve... ti, koji me gledaš očima požude i strasti.... Da li znaš da sad čitam poeziju?! Da li znaš da plačem uz romantične filmove?! Da li znaš da zavidim parovima po gradu, zavidim svojim prijateljicama?! Znaš li zašto?!
Zato što želim da mi kažeš te čarobne reči. Da mi šapneš da me voliš. Želim da se izgubim u tvom zagrljaju. Da budem samo tvoja i da me voliš zauvek.
Znaš li zašto sada plačem?! Zato što sumnjam da je to moguće.