B@K@

Da su Danjela Stil i co. "obična beletristika". Šta su onda kvalitetniji romani - neobična beletristika? Nije ni bitno, samo sam sebe i druge pokušao da podsetim na značenje tog termina...

Ja moram da se nesložim™. Upotrebljavate termin beletristika semantički pogrešno, makar delom... Link1: Književnost, termin nastao od reči knjiga, predstavlja prevod strane reči literatura i njen je najbliži sinonim. Termin literatura potiče iz latinskog jezika od reči littera - slovo, nastao prevođenjem grčke reči sa istim značenjem γραμματικη (τεχνη) od γραμμα - slovo. Termin književnost upotrebljen u užem značenju označava umetničku književnost (beletristika, lepa književnost). Upotrebljen u širem značenju, termin književnost odnosi se i na dela nastala u procesu proučavanja književnosti, odnosno obuhvata i tekstove koji pripadaju književnoj kritici, književnoj istoriji i teoriji književnosti, koje zajedno sa metodologijom proučavanja književnosti konstituišu nauku o književnosti. Termin književnost upotrebljava se da označi jezičku umetnost, estetički vid jezičke tvorevine. Književna estetika pokušava da pruži merilo za razlikovanje umetničke reči od ostalih pojavnih oblika jezika. Mada, čika Vujaklija daje malo užu definiciju: "белетристика (фр. belles lettres књижевност) она грана литературе која не служи ни религиозним, ни научним, ни практичним циљевима, дакле песништво у стиху и прози, забавна књижевност сваке врсте, фељтон, естетска и књижевна критика." U tom kontekstu i mnoga Hemingvejeva, Markesova, Heseova, Manova i dela Dostojevskog itd. potpadaju pod beletristiku. Danijela Stil & Co. - smeće beletristika...

Ču' sliku... oman uzni krštenIcu, pa se "registrujte"...

Ah, život je čudesno sranje. Bata je dobio na lotou, a zveknuo ga far, sa sve pripadajućim motornim vozilom... Čudno je to, mnogo puta sam rekao burazeru da, kakve sam sreće, ako bih i dobio na lotou - pregazila bi me kola. Samo gomilam misli. Kakvi smo to ljudi. Oguglali, na internetu i van... Mene priča nije nikako dotakla. Možda nije dovoljno umešno ispričana, a sama tema, koliko god delovala životno tragično (evo, originalnost neću da spominjem, nara mi), više doima kao blaga "zanimljivos'", da se ispriča uz kafu, možda izusti pride nekoliko c-ova i to je to... Dakle, naracija, efektnija naracija. Ili adekvatno građenje lika (teško u ovako kratkoj formi) koje će nas navesti da se srodimo i saosećamo. Ili da uživamo u zloj kobi... Bla

Naravno da jeste, kad piše "popenju"...

A je l' ih krije ispod imalina? ) Nikad vid'o babu na slaviji, a da miriši...

Drvo je lepo. Lepa pesma o njemu.

Branko Radičević? Skoriji nazovi blam? Jedno devojče se nešto zaintrigiralo oko mene i nekom prilikom mi nudila masažu... Ja ne bih da opet pravim emotivna sranja, pa je iskuliram, ali lepo, suptilno, kažem kako bi mi to baš prijalo i mora jedared ovo-ono... Sutradan opet svrnula do mene. Ja imam upalu mišića od bazena, aman nešto mi se zaiskala masaža... Pitam je bi li me sad izmasirala. Ona kaže: "Nisam baš raspoložena". Ništa, ja pokupim korpicu i odem brati jagode...

E(dit ne radi), da, koliko god bio iznerviran šovinizmom, agresivno-zatucanim nacionalizmom i debilizmom u Srba, još više ispizdim kad nam dođu nazovi fini stranci, ponesu svoju paletu dvostrukih aršina i pokenjaju se po nama, lajući na sav glas kako smo no-no nevaljali i lupaju nam packe (mnooogo zajebane), a svoja sranja pakuju u fine i pobogu kulturne paketiće. Je*eno GRRR!

Jes' vala, bolje je imati gomilu nasilnih retarda za navijače ... A tuga je ono, ali se ipak nadam da će Zvezda proći GR ...

Ja ću samo dodati da je knjiga smor... davno još, u gimnaziji, zabavljali smo se jedared, dvared tako što nam je uz određene opijate drugarica čitala odlomke gadarija ovog literarnom vrednošću siromašnog dela... možda je jedina "draž" ovog romana ubijena dostupnošću raznoraznih sadržaja dojučerašnjim i današnjim generacijama...

Mrzi me detaljno da pročešljavam temu... Ipak, ekstremizam i isključivost nikada ne odgovaraju "pravdi i istini" (navodnici su tu radi ograđivanja od mogućeg filosofskog pretresanja ovih pojmova)... Kad god su u pitanju tabori, MI i VI, OVI i ONI, istina je negde između, pre će biti vrlo daleko... dakako, ne u Hagu...

Mnogo fini filmi, preporuka za one koji su zaboravili, ili nekim čudom omašili...

[off]Što počinješ od osam? [/off] Ne priča mi se sada o Floydima, šta više reći... Pomenuću da samo da je jedna moja foreign frendica pre 20tak godina imala sesiju od 3 cela dana, zaključana u sobu sa svojim divljim i (valjda) depresivnim dečkom... Puštali su jedino The Wall... valjda su, beše, imali još nekih usputnih droga... Eh ti Britanci, retki su koji više vole PF od npr. Smiths-a... edit: baksuzU, sad i meni treba edit... e, vala nećeš.

Down with that hammer, boy! A da i ja ne off-ujem zbog tebe pomenuću scenu i Suicide Club-a, kada tip suicidalno skoči sa zgrade i tom prilikom zakači i svoju devojku, koja je tuda slučajno prolazila... I uspeju čak i da porazgovaraju, na rubu ludila i neobavezne konverzacije... A ona mu kaže: "umrećeš... ali ja moram da živim"... and so on... Ne direktno tužna scena, koliko poruka koju nosi o ljudima, o njihovoj dementnosti i (ne)osetljivosti za sebe ili druge i sranju...

Rekoh ti: "uz'i, srećo, kašicu za bebe" Uzela si. Rekoh ti: "progutaj, luče, kašicu za bebe". Pokušala si. ...mirisom starih knjiga...

Ja sam bata. Stvarno... i stvarno.

edit: "zub razjapi čeljusti", genijalna stilska figura, nešto kao oksimoronfora, preteranafiksacija... Na svadbi si bila, ti i strina Radmila Pa sve podvriskuješ "kume, izgore ti kesa" Poseže mi u ćega za sitnišem, odmila Blažen osmeh razli ti se licem, i ode... ode put nebesa... snežnim prasetom

Blek metal je svir'o prašumama Amazona Gde Astarte je klala i drala tapire iz fazona Al' mesto da odrana koža postane joj bunda (bundabunda) Pustih joj Tap011, te umrela je od šunda edit: toliko rad sam smrti, samo da me niko ne trti ako se sve oko sredstva vrti, iskoristite zub krti...

I ja se primih na isti (edit: Shinobi), baš mi je legao... sad bih nešto slično, ili različito, ali dobro ... 'Ajd i ja nešto da preporučim... recimo nešto retro - The Breakfast Club... jeste neposredno tematski prevaziđen, ali ne i u širim filmskim i sociološkim okvirima... blabla

Skoro pročitah Igru Prokletstva, Klajva Barkera... dobar roman... sad, da pišem one debilne pohvale koje neštedimice nabacuju na korice novih bestselera i "bestselera", rekao bih nešto u stilu "Moderni Faust, vrhunsko delo majstora fantastike i horora"... sve u svemu, nije loša knjiga, vredi pročitati... kao i Knjige Krvi, kad smo već kod Barkera...

Prvo sam kod očnog uzeo đozluke Odmah potom njime okrvavio ruke Onda jasno videh ovu snežnu cavu Te joj još jasnije, jel'te, rascopah ja glavu... Kajanjem

Ja jednostavno ne razumem kako neko plače na scenu iz filma ili romana... ne zameram, samo ne razumem, skenjavah se tako mnogo puta, ali suza ne' da poteče... možda potiskujem, za neku fiktivnu ultimativnu scenu, po kojoj će od mene ostati samo ljuštura... not.

Rambo je mrtav?! Živeo Rambo! Također tužna scena kada gosn. Šaulića spale agresori, zeleni svemirci... "Šabkeee, Šabke neeee... Šabaneeeee!"... Na taj način gosn. Čoban gubi, uz brata, jedinu očinsku (ili starijebratovsku) figuru u životu, oslonac i potporu...

Nije filmska, već scena iz BBC-jevog serijala o planeti Zemlji... u centralnoj Africi slonovi su u potrazi za vodom, deo su ogromne migracije životinja ka području koje će uskoro biti poplavljeno i oživljeno... prolaze ogromne pustare, obavijeni peščanim olujama... mladi slon gubi direktan kontakt sa majkom... nalazi njen trag i počinje da ga prati... nažalost, u smeru iz kojeg je krdo došlo - kadar se širi, prepuštajući ga neumitnoj propasti... ...nije možda najtužnija, ali veoma efektna scena...