MyNameIsMisery

Da, recenzija..! Jbga, neretko se tako zabugujem, lol (pazi kad u nekom trenutku znam reč na engleskom, ili čak nemačkom i francuskom, a nikako i na srpskom; imam gomilu rečnika, jer sam učio sve te jezike, ali ko će sad po tome preturati..?! Razumete me, valjda). Inače, onaj poslednji link koji sam naveo (o upload-u boljeg kvaliteta) je pogrešan tj ponavlja se (to je recenzija, dok link za torrent nisam bio dobro kopirao); here's the real deal: http://www.demonoid.com/files/details/1617471/775222/

Da, znam... ali ne znam kako se to konkretno 'zaobilazi' ili 'razbija', zato ne htedoh da zvučim sasvim sigurno. Mislim, možda je potrebno više vremena ili štogod... U svakom slučaju, to na Rapidshare-u i torrent-ima ipak JESTE bio CD-Rip, te se već piskara kako je produkcija znatno lošija od očekivane (i niko baš ne krivi samog Rubin-a, pošto čovek nije miksovao album)... Evo dole nekoliko linkova ka review-ima (izvinjavam se, ne mogu se setiti srpske reči trenutno ), a meni je nekako najrealniji ovaj prvi (UG); i ljudi su, vrlo očigledno, daleko različitih mišljenja o njemu, iako mahom pozitivnih ..: http://ultimate-guitar.com/reviews/compact...etic/index.html http://www.rollingstone.com/reviews/album/.../death_magnetic http://speed-thrash-metal.suite101.com/art...magnetic_review http://www.gigwise.com/article?id=45844&page_no=1 http://www.guitarworld.com/article/metalli...tic_impressions http://www.pitchforkmedia.com/article/reco...-death-magnetic http://www.stuff.co.nz/4689141a1860.html P.S. Ovaj lik je, ako je suditi po komentarima i navodima, zasad dao upload možda i najboljeg kvaliteta; nemojte me držati za reč - nisam ga još skinuo, niti poslušao: http://www.stuff.co.nz/4689141a1860.html A sad čekam da se za par dana pojavi čitavi (digitalni) sadržaj box set-a, sa sve dokumentarcem o snimanju albuma.

Na Net-u se opširno priča o tome kako je novi album juče i prekjuče zvanično izdat (čitaj: prodavan) u par zemalja/delova sveta, ali da niko ne može da rip-uje CD... 'bem li ga iz kog razloga (jedino što mi pada na pamet je - dobra zaštita; ali nisam previše stručan da bih rekao išta pametnije o ovome, jbga).

@ lemmy sixx : S obzirom na to da sam ispao nedorečen u prošlom post-u (ili, u najgorem slučaju, aludirao na Kirk-ovu gitarsku očajnost), sad bih da se dopunim - slažem se sa tobom; ali do odredjenog opsega (budući da nisi rekao dovoljno da bih znao tvoj apsolutni stav o slučaju 'Kirk' ili 'Kirk VS Dave'). Mislim da Kirk jeste sasvim dobar gitarista, ali tek u okviru onoga što ume. Samo, tu je već problem - ne ume mnogo tj dovoljno za (bar) moj ukus... Suviše je ograničen za svoju veličinu, a i neretko repetitivan (bar u tehničkom aspektu svog sviranja). Ne mislim da je sterilan, nemaštovit, ali sam ubedjen da nije dovoljno dobar improvizator i da mu treba previše vremena da nešto stvori - nešto što je vidljivo tek u svom konačnom obliku. Hoću reći, veliki, umešni gitarista ne bi trebalo da gubi TOLIKO vremena i pokušaja na stvaranje nečega... Kirk, prosto, ne bi bio dovoljno dobrog renomea (tj njegovi solo-i ne bi bili toliko efektivni, uticajni) kada ne bi bilo James-a i Lars-a (a ranije i Bob Rock-a) da ga navode; a i to navodjenje je više u stilu: ''Ovo je sranje, napravi bolje i tad će te biti na albumu'', ne smisleno ukazivanje na nedostatke i punovredan podstrek... Baš zato mi je to tužno, ali i jadno - poigravaju se s njim, idući do granice kinjenja, a on je previše neuk da im se suprotstavi ili da ih demantuje. Slaba je ličnost, taj Kirk. A pregršt je dobrih i inteligentnih ljudi koji liče na naivce ili budale, a zapravo su smisleno, svesno takvi - dobri i tiho pametni. S druge strane imaš i arguabilnih genija kao što su Malmsteen i Zakk Wylde, koji preteruju sa 'napumpavanjem' svog Ega. Ključ veličine je u umerenosti... Radije bih da vidim malog, tihog čoveka koji postaje gorostas čim počne sa demonstracijom svojih sposobnosti (Randy Rhoads, Satriani, donekle Vai, Petrucci, Steve Morse, Paul Gilbert, M.A. Batio... naravno, verovatno se neće svi složiti sa ovim nabrajanjem; i to je sasvim OK. Ono što je bitno je moja poenta, jer su ukusi, vidjenja - različita, posve subjektivna; ali je Priroda stvari i njihov nepobitni, postojani poredak ono što je stalno i važno). Ako to već nije impozantno, taj nazovi-faktor iznenadjenja (vidi ga, jbt, jebe kevu gitari a izgleda kao običan pekar) i ne stimuliše bar na sirovu radost, dobar osećaj, a kamoli na to da se prihvatiš gitare i postaneš prokleto dobar u sviranju, ne znam šta jeste..! I tako je i u svim ostalim sferama Života (uz mnogo manje insinuacija na gitaru, lol).

Koja je poenta čitavog tog zajebavanja..? Ne kontam, zaista... 'Ascendancy' je maltene savršen album, 'The Crusade' mnogo 'manji', ali tehnički neretko nadmoćniji, dok su ove tri objavljene pesma sa 'Shugun-a' itekako dovoljno dobre. Šta sad, možda se nekome ne svidja pravac (koji god prokleto da je) ili stil; ali sveukupan utisak je, bar moj, da su likovi jaaako dobri muzičari. Možda nisu još uvek dovoljno muzički zreli i katkad su idejno pretenciozni (Matt i neke njegove izjave, kao i ponašanje, lyrics nekih pesama...), ali nisu baš njesra. Matt je nevidjeno pametan lik, samo ume da bude previše slobodan i stoga arogantan, al' nikad nisam kontao Metallica rip-off (James i njegovo pevanje). Ono što totalno gotivim je raznovrsnost dvojice gitarista, koji se itekako medjusobno dopunjuju - Matt je učeni, proračunati skladatelj, dok je Corey sirov, dobar improvizator, formalni krljač... a ima i ubojiti circle-headbang..! Travis je vrlo dobar bubnjar, a i Paolo dobar basista... Treba im samo vremena da 'pronadju' svoj stil i da usavrše sve što ne valja. A za to treba, je li, vremena... 'Kirisute Gomen' mi je totalno moćna (mada malo čudnjikava, izveštačena pesma), 'Into the Mouth of Hell (We March)' je dobra, ali su mogli i bolje, a isti slučaj je i sa 'Down From the Sky'; ali mi se spot, uradjen za ovu poslednju, ne svidja... baš je bezveze... Nezrelo. Ali odrašće oni (mentalno)... Btw, to teško da su sise (tj masno tkivo konkretno, ginekomastija) iliti man-titties; a i fotka je prastara. A Corey je car - lik je opaki igrač hokeja i prilično je nagruvan. Travis je seljačina, mada je i on umešan u onome što radi, a Paolo je glupan... ako neko vuče na Hair/Glam Metal, to je on. Uostalom, 'Anthem (We Are the Fire)' i 'The Rising' su njegove pesme... cheesy.

Meni se album zaista svidja... Sad, izvinjavam se što ne mogu da ga ocenim (kao većina vas ranije), ali prosto sam ga premalo slušao da bih to mogao da objektivno uradim; ali rekoh već, sasvim mi je gotivan. I drago mi je da su ovo sklopili. Uzgred, meni se Kirk ne svidja. A verujte, imam previše razloga za to - nije uopšte 'bistar' (mentalno), a ni dovoljno kreativan gitarista. Apsolutno poštujem njegovo umeće (klanjam se, dodjavola, svima koji su bolji od mene; u ma kom aspektu. Al' ne ljubim im bulju zbog toga, majku mu!) i naravno da priznajem veličinu njegovog dosadašnjeg [konačnog] rada u bendu. Samo, previše puta sam gledao kako mu treba mnooogo vremena da do tog dobrog ili odličnog rezultata stigne... on je jedva-šta dobro stvorio u relativno kratkom roku ili improvizacijom; to se vidi i na mnogobrojnim (i sve više redovnim) 'Kirk Doodle' isečcima sa skorašnjh nastupa, a i u dokumentarcima sa snimanja albuma ('A Year And a Half in the Life of Metallica', 'VH1 Classic Albums - Black Album'). Pored toga, kao što već rekoh, vidi se da je lik generalno ne-previše-obrazovan (čitaj: umereno glup) ... najtužniji su mi momenti iz dokumentarca o pripremi 'S&M-a', gde lik ispada debil svaki drugi put kad progovori... ili nešto uradi. S druge strane, setimo se da ni taj riff za 'Enter Sandman' nije ostao u obliku u kojem ga je Kirk smislio (Lars ga je izmestio, usavršio) i da je njegov prvi i jedini riff; to je i sam rekao. A James ih je smislio previše. Usto, jedina stvar koju je spontano odlično uradio je solo za 'The Unforgiven' - snimio ga je iz prvog pokušaja i bez ranijih proba; ali je pre toga ima desetinu neuspelih (i drugačijih) pokušaja. Bob Rock ga je vidno zajebavao, kinjio zbog toga, a ovaj je maltene zaplakao... jeste tužno, ali i jadno, budući da misli da je mnogo veći Čovek od svoje stvarnosti. Dave Mustaine je, sad, klipan; najpre zbog tog silnog drogiranja i alkoholisanja, ali i zbog nepromenjenog arogantnog stava koji bezmalo uvek ima. Svaka čast za to što je prebrodio sve lične probleme (ili bar većinu njih; činjenica da je izbačen iz Metallica-e je slamajuća, posebno jer misli da to ničim nije zaslužio; a Lars i James su, reče neko već, preveliki egoisti da bi trpeli još jednog lika snažne volje) i zato što je triput bolji gitarista od Kirk-a, a posebno jer je EVOLVIRAO (u jednom trenutku je, sećate se, zamalo mogao da ostane onesposobljene leve ruke - povreda radijalnog nerva iliti stanje kolokvijalno nazvano 'Saturday Night Palsy'). Kirk i dan-danas pretera sa pentatonikom i wah efektom... sumnjam da je to sve što zna, ali što ne pokaže onda nešto drugo (uopšte, pokuša) ?! Najzad, Dave je daleko inteligentniji Čovek; ima njegovih nastupa po kvizovima na YouTube-u i dosta intervjua koji idu u korist tome. A tu su i nastupi uživo. Whatever, James je car, iako ni on nije savršena 'cvećka' (lol), a Lars mi je jednostavno odbojan... ali dobar. Rob je takodje mužina, kao i (nesretni) Jason. Šta je - tu je. A moje mišljenje je moje, iako je možda drugačije ili deluje glupo. Uostalom, ni izrazito pametni ljudi nisu nepogrešivi, jakako..! Ono što je bitno je da novi album benda dovoljno razbija; i da ne mogu da prokleto sačekam novi Megadeth, sad kad je Chris Broderick, jedan od najneprikosnovenijih gitarista današnjice, u bendu. \m/ P.S. Zato ja obožavam Dream Theater. Bend čine ljudi koji se bukvalno poigravaju svojim znanjem i umećem sviranja, a opet prave muziku radi muzike; ponekad krljačka i nedopadljiva, ali bezmalo uvek - umetnost. A ljudi su neverovatno skromni, s obzirom na to šta im se sve može. Da ne govorim o tome koliko su ti likovi zapravo i inteligentni, opšte obrazovani... bezbroj je trikova i proračunatih detalja na svakom jebenom albumu koji su izdali, te intervjua... Još su sasvim nestvarno uključeni u interakciju sa svojim fanovima, što je manje-više retkost danas.

Trivium - Down From the Sky (Official Video) : http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseacti...ideoid=42051655

Non, monsieur RNA, j'ai seulement derange mon bio-rythme... (Majke mi! Bol'o bi me da slušam da mi se slučajno spava. OK mi je album, zaista, posle prvog slušanja)

Fuck! Zasad je dobro..! Ja ne mogu da izdržim do sutra, jbg (već sam skinuo, te ga slušam, budući da mi se ionako ne spava; onih 128 kbps je prilično dobrog kvaliteta!)... Živeli.

To 'serviranje emocija na tacni ljudima koji me ne poznaju' nije nužno loša stvar. Dodjavola, pišem (bilo to kvalitetno ili ne) da bih nešto sebi olakšao, da bi drugo zauvek zapamtio, ali i zarad same činjenice da nešto stvaram... a ne bih oprostio sebi kada bih lagao tj kada bih se suzdržavao. Ono što osećam - pretočim na papir; a, bez ikakvog nagoveštaja o mojoj pretencioznosti, zar i mnogi drugi pisci (poznati, najpre) takodje ne dele intimu sa svima drugima..? I još nešto - sve što napišem se može činiti jasnim, može dočaravati sliku o poenti koju potenciram, ali, verujte, nikada nećete znati šta se je tačno desilo da me natera da napišem bilo koju od tih pesama (pišem umnogome simbolički i dvosmisleno, prikriveno - mahom kad su tužne, tamne pesme u pitanju) ... i to automatski znači da sam mnogo manje ranjiv nego što mislite. Ali, rekoh već, ne bih bio dosledan samom sebi kada bih ikoga tu lagao. A ako ja ne brinem za sebe, zašto biste vi (za mene) ? Iako se ovde možda oseća 'hladniji' ton, znajte da nisam nameravao da iskažem ni najmanju dozu nepoštovanja, ka bilo kome od vas. Nisam ja mnogo pametan; a i da jesam, to ne bi bio NIKAKAV garant o mojoj nepogrešivosti. Koje god sredstvo da je iskorišćeno (a samo znam za Dobro), bitan je cilj - pesma kao oblik izražavanja, te njeno eventualno vrednovanje. Sve ovo potanko objašnjavam (možda nepotrebno, od samog početka) jer bih da ukažem na to da sam bar maaalo umešniji u sastavljanju ovakvih pisanih dela i da je u proces uključeno razmišljanje (i kad je pesma, u celosti ili jednom svom delu, gadna, nedopadljiva). Dakle, sve je to posledica moje nedvosmislene namere... i važno je da je to meni bitno. Evo još koje skorije pesme dole..: ------------------------------------------------------ Niko me ne poznaje (Tamno) Ne gledaj me; pogledom prodornim, iako iskrenim, oduzimaš mi lagodnost i pribojavam se da me ne razumeš... A znam da, ovako neproživljen, u ljubavnom činu sudar sam noseva. Dovoljno tiho izustih da do moje srži stiže se posve drugim putem i sve što prizvao sam u tebi - ljutnja je. Ako postoji savršen par, zar ne vidiš da jedini stojim daleko od gomile ljudi spojenih istim porivima, one čiji deo i sama si? Ova duša jedino je nešto što mogu zvati svojim koliko god se želja u njoj roji; sunce posustaje i jesenji dan sustiže moje snove... i 'bilsko' još uvek nije 'isto', nesudjena moja. --- Morfologija toplog dvojca (Svetlo) Ti. Ja. I baš ništa izmedju; jer svet je posvud oko nas - toliko smo blizu. Ne shvataš mi razloge i dajem ti svoje naočare da vidiš mojim bojama. Ljubiš me, i kad ljuta si, jednako strasno, te biram da ne gledam druge. Opraštam ti greške ma koliko velike jer i ti si mene trpela i još uvek želiš me. Tvoje sitne tajne bez ijedne reči poštujem, znajući da čuvaš ih za trenutke dosade. Kada strah me obuzme pomislim na tebe, a tek onda marim za na svojoj koži modrice. I znaš da puštam te da odeš kad tvoja sreća prava od mene je daleko... P.S. @ Thunder11 : Hvala što si uopšte i pročitala nešto od ovoga. I ipak nije svejedno da li će se čovek 'ogoliti' pred drugima, najpre zato što njemu samom ne nedostaje razloga, a drugi (bar neki od njih) neće razumeti ma koliko da im se objašnjava... Ovo sam pisao za sebe i zbog sebe samog, te nema mnogo 'lutanja', niti mačizma, umišljenosti. Samo sumiram dobro i loše, te prelazim preko onoga što je preteće, što smeta, a pamtim ono što je dobro. P.P.S. Relativno duuugo nisam nijednu pesmu napisao; to pokazuje da sam dovoljno odrastao, da jedva-šta sa čim se već suočih smeta. Kada nema ni problema, a ni nade, mašta ne luduje... bol ne obuzima i ne traži put napolje. I ponekad se dobro ismejem ili pocrvenim pred onim što sad već smatram preraslim, nezrelim (što sam ranije napisao)... i zato znam kako je postojanost svega ovoga opravdana.

Evo tog dolazećeg singla, koji je 'procureo' => 'Down From The Sky' (rough mix, low bitrate) : http://www.youtube.com/watch?v=112pn0egU2o

Da, da - već je rečeno (nekoliko puta) da upravo 'The New Song' (poznata kao i 'Death Is Not the End') nikako neće biti objavljena u celosti tj u onom obliku u kojem je bila izvodjena; bend je odlučio da iskoristi par dobrih segmenata/riff-ova odatle, ali i da se ipak koncentriše na novi talas inspiracije... Ona druga pesma, 'The Other New Song' (poznata kao i 'Vulturous'), se čak uopšte neće pojavljivati, baš kao što je hate squad rekao. Uzgred, izvini čoveče, ne htedoh da pametujem maltene ponovivši tvoje reči, već sam to čitao znatno ranije (na blabbermouth.com, ultimate-guitar.com, metalsucks.net; a bilo je jednog clip-a na YouTube-u gde James o tome govori, kao i Lars-ovog pojavljivanja u nekom radio show-u), te sam samo želeo da potvrdim. Videću da eventualno nadjem linkove do toga... A u vezi 'Holy Revolver' (tj 'Shine') stvari: http://www.youtube.com/watch?v=_2inpLLgsm4 http://www.youtube.com/watch?v=m59NEn6TfIo

http://www.metallica.com/index.asp?item=601104 ----------------------------------------------------------- Btw, priča se kako će se, budući da album izlazi 12. Saptembra, prvi zvanični singl (pesma u sklopu spota; 'The Day That Never Comes') pojaviti u javnosti (tj na TV-u, očigledno) već za par dana - 22. Avgusta...

Ih, zaboravih da ranije navedem OVE linkove - radi se o par clip-ova u vezi sa 'Unforgiven III'; James je svirao isečak iz te nove pesme baš pred 'The Unforgiven (I)' na Wembley-ju Jula meseca ove godine, a slična melodija se nalazi i na par Mission:Metallica Fly on the Wall clip-ova, kao i na jednoj probi..: http://www.youtube.com/watch?v=uCZ98gMOuBw http://www.youtube.com/watch?v=ZYnP5yx9ONc...feature=related (ovo ovde...) http://pl.youtube.com/watch?v=Ztbndm6KRqQ (... je taj uvod na Wembley-ju) http://www.youtube.com/watch?v=eZL3zIXwEuc ---------------------------------------------------------- Obećava, zar ne? Uzgred, sve je ovo provereno tj nije lažno - redovno gledam FotW snimke (bilo to patetično ili ne, lol) i skidam ih na komp, te sam zato i siguran; iako su na linkovima koje sam naveo clip-ovi malo isečeni ili sadrže samo audio zapis (ne vidi se James dok to svira) zbog pogodnosti zaključivanja poente => da to jeste 'Unforgiven III', bar u svom postanju (idejna, ne i konačna verzija pesme).

http://www.youtube.com/watch?v=8TESZ0TdLLM...feature=related (skontajte ovaj...) http://www.youtube.com/watch?v=79iTJYT1zZk...feature=related http://www.youtube.com/watch?v=8wFmfzN5YPE (...i ovaj riff) (s tim što je ovo ipak 14. Avg) http://www.youtube.com/watch?v=GYgBQbG3gWs http://www.youtube.com/watch?v=IkougMnsiYE

Ovaaaj... ako nekog, kojim slučajem, zanima - Trivium je skoro svirao u Japanu i Australiji; i setlist je obuhvatao čak tri nove pesme ['Kirisute Gomen', 'Into The Mouth of Hell (We March)' i 'Down From The Sky']... Na YouTube-u ima par snimaka mahom tih novih pesama; evo ih dole... 'Down From The Sky' : (Tokio) (Sidnej) 'Kirisute Gomen' : (Tokio) (Sidnej) (Sidnej) 'Into The Mouth of Hell (We March)' : (Osaka) (Sidnej) -------------------------------------------------------------------------------------- Primetili ste, verovatno, kako su klipovi iz Australije malo boljeg kvaliteta... a evo i starijih pesama izvedenih u Sidneju: 'Like Light To The Flies' : http://ie.youtube.com/watch?v=886yD6f9Qkc 'Broken One' : 'Anthem (We Are The Fire)' : i zajebancija sa obradama tj kratkim izvodjenjem tudjih pesmama :

Ovaaaj... vrlo skoro je na YouTube-u upload-ovan zasad najbolji snimak (audio i video) tog njihovog nastupa na Ozzfest-u tj izvodjenja pesme 'Cyanide' konkretno... Evo link-a: http://www.youtube.com/watch?v=UzxoMpfNwEM Čini mi se da je mnogo razumljiviji James, a i zgodnije je slušati instrumente na tom clip-u, nego na ostalima. A pesma je djene-djene... OK, ali ne posebno dobra iliti zanimljiva; mogli su to oni i bolje...

Ovaaaj, jbga, mislio sam na sebe... i očigledno da sam se zajebao (pored toga što sam eventualno zvučao 'kurčevito', hvalisavo; a nije mi to bila namera, nimalo), jer, čini mi se, on onda nije u pravu... što opet ne znači da treba verovati liku sa tetoviranim... i tako dalje... Izvinjavam se što sam i ja doprineo tome da tok teme skrene od muzike ka čemu-god-drugom. The bottom line is - DT fuckin' rocks (a to je bar moje skromno mišljenje). I ko je Sale, majku mu (uzgred, ovo ''majku mu'' nije upućeno njemu, već označava/naglašava moju svojevrsnu zbunjenost) ? Da li grešim ako mislim da ge na zovete po nick-u. već imenu?

Uf, naravno da jeste... prva (valjda prva; ali zasigurno posvećena njegovom ocu i problemima koje je imao tad) je bila 'Another Day'... Ali kako god - nema razloga da bar ja ne verujem liku; kaže da ide u crkvu sa sve suprugom i ćerkama, nedeljom... a naravno da, prvenstveno zbog posla kojim se bavi, ne može uvek da stigne. Jbt, poč'o sam da ga branim, a nije me previše briga... ateista sam (ili pak agnostik). I zamalo da promašim poentu - što mora da znači da uopšte nije radio to s namernim referencama i na hrišćanstvo? Samo nek' je on živ i zdrav. A i svi vi.

@ ProgressiveR : Napokon, neko s kim se apsolutno (na osnovu tvog malopredjašnjeg komentara) slažem. I 'Dream Theater' bismo čak morali da prevedemo kao 'Teatar snova', jer ove reči upravo impliciraju na to - na stvaranje, radjanje (ili bar prikazivanje) snova u odredjenom tetru; naime, ime za bend je predložio Portnoy-ev (biološki) otac, a pozajmivši ime nekadašnjeg (odavno srušenog) bioskopa u Kaliforniji... bendu se, očigledno, svidela primenljivost kombinacije reči i na drugu životnu sferu (muzička grupa kao teatar snova, moć simbolike)...

Ljudi, Mike Portnoy jeste Jevrej, ali ne praktikuje te običaje (to je, uostalom, Jordan Rudess jednom rekao - imate na Wikipedia-i). A sâm Portnoy je to takodje nagovestio u jednom intervjuu, nadam i nadam se da ću ga pronaći i poslati vam link; čovek kaže da nije birao šta će biti i da živi sa svojom porodicom koje jeste nereligiozna. Dalje, zašto ima veze to što im je 'glavni čovek' Jevrejin? Em je SÂM rekao da ga zabole da bude u skladu sa njihovim običajima (Jevreji ne smeju, izmedju ostalog, da se tetoviraju - a on je svoje tat-ove odavno 'nabacio'), em i da jeste poštovaoc svoje religije ne mora da bude gad ili ograničava druge članove benda, na primer sputavajući ih da i sami pokažu svoju (drugačiju) religioznost... Btw, ne bih se mogao složiti da je Portnoy glavni tekstopisac u DT-u; to je, nesumnjivo Petrucci (pogledajte intervju na linku dole - opet sâm Portnoy izjavljuje da bi se odrekao svog dela pisanja kad bi Petrucci hteo više prostora s tim). Ranije su lyrics-e pisali Petrucci i Kevin Moore, ali je nakon odlaska ovog drugopomenutog čoveka i Portnoy prisegnuo tome (kako bi nadoknadio odsustvo datad standardnog tekstopisca); uostalom, reči za pesmu 'Learning To Live' je napisao Myung (i trebalo je da i on ima udela u zameni Moore-a), ali je bio obeshrabren jer tekst nije bio dovoljno dobar i morao je biti dugo ispravljan od strane Portnoy-a; a onda su se složili oko toga da će bend prihvatiti samo gotov, dovoljno dobar lyrics... http://www.youtube.com/watch?v=0bdMqpKbUv4 (Interview Part 1; japanese TV - ovde Portnoy hvali Petrucci-jevo pisanje) http://www.youtube.com/watch?v=xmu5Sv6cNQI (Interview Part 2; japanese TV) Ali su zato I Petrucci i Myung hrišćani i obojica (posebno Petrucci, budući da on prilično ekstenzivno piše tekstove u bendu) se ponašaju sasvim u skladu sa tim; Petrucci je pesme tipa 'The Spirit Carries On', 'I Walk Beside You' i 'The Answer Lies Within' upravo pisao umnogome uz referencu na svoju religioznost (nemojte sad, mooolim vas, da bukvalistički tražite učestalost ili nedostatak konkretnog nagoveštaja ovoga u lyrics-u; ja verujem čoveku koji je to izjavio)... Album 'Scenes From A Memory' jeste priča, koncept i ne mora se pobiti uticaj hrišćanstva na sve to samo zaključivši kako ono ne priznaje reinkarnaciju - nema samo Petrucci uticaj na stihove i ideologiju, a opet, i sâm kaže da je jako racionalan iako je religiozan; neograničen u kreativnom smislu (tj. barem se trudi da bude takav)... P.S. Trust me on this - radije slušam/čitam šta momci govore, nego što se trudim da sâm interpretiram njihove tekstove/muziku. Gledao sam (i pročitao) bezbroj intervjua/dokumentaraca itd., te mislim da nisam izneo pogrešne informacije (after all, I am just the messenger)... P.P.S. A ja bih verovao liku koji ima logo DT-a (Majesty simbol) istetoviran na ručnom zglobu... lol

Meni se ovo poprilično svidja..! Ima par (as in: malo, ne mnogo), što se mene tiče, suvišnih stvari (pri opisu, na estetskoj strani), ali to je jako dobro - pokazuje mi kako mogu da zavolim i stil drugačiji od mog; iako nije toliko različit... Nicely done.

Budući da su patnja, sreća, ljubav a i subjektivna ljudska (re)akcija nešto što se ne može izmeriti, njihova opsežnost ne može konkretno odrediti, upravo od ovog poslednjeg (individualnosti) zavisi kako će i koliko nešto od toga na njega/nju i delovati... jer je Čovek ono što se prilagodjava u tom (tj. svakom) slučaju, dok činjenice postoje i mimo njega (od ove rečenice može nastati opsežna filosofska rasprava, al' nemojmo sad i u tom pravcu). Ja, čini mi se, nisam samo bio profesionalno mučen; a iskusio sam raznoliku psiho-fizičku patnju. I ne kažem da je bila toliiiko zajebana i da i ja nisam kriv, već da me slama to što najčešće najebem kad samo želim dobro; kriv sam, itekako! Ali opet - 'ajde da sam zla gadurina, no kako se pomiriti sa tim da si zaslužio lošu posledicu po tebe ako ni u jednom trenutku ništa loše nisi učinio, nikad rdjavim razlogom bio poveden..? Problem je, vidiš, mnogo suptilniji. I moram ti nešto priznati: malo se pribojavam tebe i tvojih komentara ovde... baš zato što mi odaješ utisak nekog ko je toliko ubedjen u tačnost i bitnost svog stava u ovoj priči, da ne bi prihvatio ništa što dodam, bilo to tačnije ili ne... A kad se radi o meni, kako uopšte i možeš 'potegnuti' to da me poznaješ bolje od - mene? (ovo je hipotetičko pitanje koje ima poentu, ne kažem da si to već uradio ili da radiš) Ove pesme su takodje vrlo zaobilazan put ka mom 'pročišćenju'... i ne biste mnogo ni smeli da stvari tumačite bukvalno; da svrha nije bilo pisanje pesme, prosto bih napisao na papir nešto tipa: Ja sam dobar; ljudi su loši prema meni i ne razumem zašto je to tako; a i slabić sam, pa me stvari radije slamaju, čine bespomoćnim, nego što me nerviraju i izazivaju na agresivnost; a da, još sam i pičketina koja ćuti i ne daje im do znanja šta mi rade i nikad se ne branim; a sramota me je da ih previše cimam kad mi nešto treba, jer najpre znam kako se ja osećam kad me smaraju; i tako u nedogled... Ah, da - sve to jeste istina. Nazgodno mi je da dodam još i ovo (zato što zvuči vrrrlo nezahvalno i umišljeno), ali => videćeš koliko sam dobar i mentalno zdrav čovek ako/kad me upoznaš...

E, to je već sasvim jasno - i totalno si u pravu; ali to znam tek od nedavno. No, umeo sam da mislim kako je mnooogo drugačije (samo jedna od stvari koje su tu igrale važnu ulogu beše i to da se ne sećam da li sam ikad bio vezao tri meseca u svom životu, a da sam za to vreme bio zdrav; samo jedno od sranja. S druge strane, tu je i činjenica da su moju dobrotu eksploatisali bezmalo svi, pomešavši to za naivnost; a nije lako kad povredjuješ sebe, ponajviše ti sâm, gledajući sva ta 'nevinašca' u oči i uporno se nadajući da će se neko promeniti ili konačno postupiti ispravno. Dalje, studiram prokletu Medicinu i i dalje sam vodjen jednim idealom - bezuslovnim Dobrom za Čoveka, iako sam milion puta doveden u situaciju da posumnjam u namere i razloge koko studenata, tako i samih lekara...) a ipak sam ostao neiskvaren. Jedva-ko i zna da su mi pesme tako mračne, zapravo... Ne mučim druge svojim problemima, jer niti želim da nekog opterećujem (ze njega/nju) manje-više nebitnim stvarima, nit' nisam rekao da ne mogu da se nosim sa svim time; još uvek sam mentalno zdrav (i u ovom trenutku najmirniji duhom nego što sam ikad bio) baš zato što ništa ne krijem od sebe. Uzgred, ima tu i 'svetlih' pesama, zar ne? To takodje govori da nisam potpuno okupiran sranjem... I molim te da ne misliš kako sad predstavljam sebe za čistunca. Imam ja bezbroj mana (čak možda više nego vrlina, ali ove druge su znatno snažnije), a ovde se radi o tome da uglavnom ne razumem zašto, kad sam ja, ovako napaćen i još uvek neretko sputavan (a nisam jedini, nikako nisam) ostao neagresivan i 'čist', mnogi drugi toliko potpadnu pod svoju subjektivnost, postaju isključivi..? I jebiga, više je to retoričko pitanje... kako god, neću više da smaram...Sve bi bilo mnooogo jasnije da me poznajete. (a evo i novog prblema - ni pred kim ne mogu da budem ono što zaista jesam; ljudi vole dobitak i sreću više nego moralnost, iskrenost i doslednost. Zato stalno moram da, kad god nisam sâm u odredjenoj situaciji, uvek prvo pomislim na drugoga; a taj drugi ima usta i glasno se buni, iako ne bih da ga oštetim, već da ne oštetim nikog drugog) Opet, imam nevidjenu sreću što sam ionako zaboravan, ali i što mogu da odbacim bilo šta što nije uprto krajnjem cilju... zato ostajem neopterećen lošim, a 'upijam' svako ispravno dobro (to se već ne zaboravlja - ispravne, istinite stvari postaju navike; bile one dobre ili loše). I tako u krug...

Izvini, ali nisam baš uspeo da 'uhvatim' poentu tvog post-a... (a možda je baš to bila poenta; stvarno, ne zezam se i nisam sarkastičan; ''pesma''? ) Jbga, rekoh da znam da sam post-ovao previše pesama i već tako odbio dosta potencijalnih čitalaca (mada je vrlo moguće i da grešim; moram da se ogradim). 'Prosute misli' => zato što sam uglavnom mahom pokrenut (tj. inspirisan) nečim, okupiran onim što traži svojevrsno pražnjenje (a ne da sad sednem i kažem sebi: ''Dobro, 'ajde sad da napišem neku pesmu, imam ćef'') ; tako da je po sredi neke vrsta samoočuvanja... i ko mi je kriv kad sam sâm 'ubio' spontanost ovakvim, komplikovanim, izjavama..? All me. P.S. Možda je već previše to što se u pesmama najčešće osećam kao žrtva? Kako god, nikom ne želim da ikad doživi sve ono što ja jesam... jebeš isustvo/mudrost (stvarnu ili umišljenu) kad si nesretan. I zar ne smem da ponekad budem pristrasan, da gledam prvo sebe? Ko će me sačuvati, ako to sâm ne radim? No, ono što verovatno nikada nećete shvatiti je da sam takav samo 'unutra', u sebi; a zapravo nikad zaista nikog ne sputavam svojim problemima, naprotiv - da sam samo (bar ponekad) mogao da se ogradim od svoje ekstrovertnosti, mnoooogo bih bio sretniji i uspešniji... Ono što čuvam za sebe (i ne 'sakupljam' ili potiskujem, već odagnam pesmom) uglavnom svi reflektuju ka svima drugima, čuvajući svoju suverenost. Zato me je lako prepoznati u gomili; uglavnom ja najebem ili priznam grešku (koliko god želim da verujem da je drugačije, to se iznova i iznova potvrdjuje) . Ali opet, nit' je ovo dovoljno da vam dočara mene kao osobu, niti vam i mogu dokazati da sam ovakav isključivo pismenim putem (a tu mogu i da lažem, da predstavljam sebe kao nevinašce iako sam možda gad)...