рогозуб

http://www.njuz.net/svi-poslodavci-podigli-plate-zaposlenima-iznad-100-000-da-bi-im-napakostili/

bolje uzhivati u zdravom zhivotu nego u nezdravom.

samo belance \m/ zasicjene masti su, pored hemije (emulgatori, konzervansi i ostali toksini), najgori neprijatelj zdrave ishrane i zdravog zhivota

ta pesma je josh i najbolja. ustvari jedino nije bolja od title track. te dve pesme su dobre, i Waste of life kada ne bi bilo megadeth imitiranja bi mogla da bude tu, i to je to, ostatak albuma je bezveze, prosechan treshicj, definitivno nizhi kvalitet nego prva dva albuma.

Time machine! http://besttimemachineever.com/TimeMachine.html

a + za ain't no sunshine xD

https://www.youtube.com/watch?v=UiVFRkXuVg0

zakk sa svakakvim ljudima svira: http://www.youtube.com/watch?v=FciajNtxB90

jes, stavila je na svoj jutub kanal par lajv pesama sa njima.

ona francuska riba: odradila vocal cover:

su ovi zhivi?

najjacha plejlista ikada: odgledao sam svaki klip, neke i po vishe puta.

samo celibat \m/

zapravo ne hleb, nego pogache. proklijash pshenicu par dana, bacish u super-secka i od toga napravish pogachu. al batalio sam to, sad pravim integralne tortilje, mnogo jednostavnije, a isto zasiti. ne treba im kvasac da ne budu tvrde. samo integralno (ne crno) brashno, voda i malo soli, izmesha se, dobije se testo, ne mora ni da se mesi, ni da se ostavi da odstoji, izdeli se na manje delove, oblikuje oklagijom kao palachinke da bude, onda se baci na tiganj i za minut gotova tortilja, tri te uz malo vocja i povrcja su hrana za ceo dan, ko ima vishe fizichke aktivnosti u toku dana mozh da doda neko jelo od mahunarki i(li) chetvrtu tortilju. naravno, mogu da se prave i sa jogurtom umesto vode, mozhe da se doda ulja (suncokretovo/ maslinovo), da se dodaju neki zachini, prashak za pecivo, kako ko voli, ja to minimalistichki. 3,4 tortilje izadju ~ 250 - 300 grama brashna, ja ne merim, nego od oka sipam..

kreni polako vezhbe koje ukljuchuju ledja, od nivoa laganog aerobika pa pojachavaj vrlo sporo, ojachacjesh i mishicje i kosti i hrskavicu, jedino ako ti neki zhivac sjeban, onda jebiga.

kada przhish neki file ili shniclu, velika vecjina proteina cje ostati u njemu (iako se denaturishu, nisam o tome prichao), dok cje vecjina masti izacji, a kada kuvash meso, mast cje ostati u mesu, a gomila proteina cje oticji u vodu, isto i kada se kuvaju mahunarke, zato uvek treba od njih praviti chorbe da se pojede i voda u kojoj su se kuvale, a ne da se voda baca i da se jede samo kuvana masa. ma to je sigurno zato shto su se chuvali od promaje. bapske priche ftw. vecj sam prichao o tome da su zasicjene masti shtetne, ali da su skoro zanemarljivo shtetne ako se iskoriste za energiju i ne talozhe se u organizmu. nashe babe i dede su kichme krivili od rada (bukvalno), tako da su mogli da jedu zasicjene masti vishe nego danashnji seljaci i fizichki radnici, a kamoli vishe od nas koji u poredjenju sa njima ne radimo nishta, a uzimajucji u obzir i siromashtvo u proshlosti i koliko su zapravo mesa oni jeli, mi jedemo dosta vishe mesa nego oni. glavna hrana svih fizichki aktivnih ljudi kroz istoriju evrope i bliskog istoga je bio integralni hleb (izuzetak su robovi u staroj grchkoj, njima je glavna hrana bila chorba od sochiva), a ne meso. chak i oni koji danas imaju najvishe fizichke aktivnosti- gradjevinci unose vishe zasicjenih masti nego shto im treba, vecjina ima natalozhenog sala. rechene su neke gluposti, ja sam ih ispravio. da li treba da govorim netachne stvari da ne bih zvuchao kao da sam doktorirao biologiju? a drugo, ne vidim shta je loshe u tome da neko zvuchi kao da je doktorirao biologiju. nezdrav zhivot ne znachi samo kracji zhivot, vecj zhivot sa vishe bolesti, malaksalosti, nezadovoljstva. ko se zdravije hrani necje samo verovatno duzhe zhiveti, vecj cje biti zdraviji, snashniji, energichniji, srecjniji, bolje cje da pamti i razmishlja, bicje bolje raspolozhen, itd itd, dokazano je da vodjenje zdravog zhivota ima sve te uticaje na choveka. inache, da bi zdravo zhiveo ne morash da brojish proteine, i ja nisam pominjao nikakvo brojanje proteina.

a shto se tiche ishrane, uglavnom krshim svoj plan, ali chim se sredi finansijska situaciju u kucji da mogu da jedem kako hocju, krecjem redovno. plan mi je da hleb zamenim prostim integralnim hlebom- tortiljama (integralno brashno, voda, so) koji sam napravim za par minuta- izmesim i oklagijom napravm da izgleda kao palachnka, i isprzhim (bez ulja ili masti) na tiganju; da izbacim doruchak, tj. da ga jedem nekoliko sati posle budjenja, ne odmah, vecj posle nekih aktivnosti, a proteine da hasam po malo kroz dan ali najvishe u vecheri; da izbacim sve zasicjene masti (meso, zhumanca, masno mleko i mlechni proizvodi, koshtunichavi plodovi i semenke, chokolada, kokos, masline) , trans masti i shecjere. za doruchak uh, za ruchak povrcje, vechera da ima proteina (mahunarke/ belance/ nemasno mleko ili sir), posle bilo kog obroka ili izmedju njih kao uzhine- vocje il svezhe povrcje, uz svaki odbrok integralna tortilja, uz ruchak i dve ako imam fizichke aktivnosti taj dan. 3, 4 integralne tortilje su 250-300g integralnog brashna.

i jeste. nije tachno. sva hrana se vecjinski razgradjuje kiselinom u stomaku, gde se hrana toliko razlozhi da je vecjinski pretvorena u techno stanje, to se zove himus. himus ide u tanko crevo, i tu je glavni deo varenja, gde se elementi toliko razlozhe da mogu da se apsorbuju, i tu ima tri technosti- pankreasni i crevni sok (koji su kombinacija enzima koji zavrshavaju varenje), i zhuch, koja sluzhi da neutralishe zheludachnu kiselinu i pomogne varenje masti. kao i zhuch, oba ta soka su bazna. tako da nema nema nikakve razlike izmedju proteina i UH shto se tiche toga, i jedni i drugi se vare i pomocju kiseline i pomocju baze, u prvo u stomaku, drugo u tankom crevo. jedina razlika izmedju varenja proteina, UH i masti je u tome shto je u razgradjnji masti ne uchestvuju samo enzimi nego je potrebna i zhuch. hrana se loshe svari zbog zasicjenih masti. kao shto sam vecj vishe puta rekao, statistichki (josh se ne zna dijagnostichki shta izaziva kancer, inache bi bio izlechen) je utvrdjeno da je gomila kancera izazvana zasicjenim mastima, shto znachi- meso. i meso, primarni izvor zasicjenih masti u nashoj ishrani, je to shto truli u digestivnom traktu, jer chovek em ne vari meso dobro kao mesojedi, em ima duzhinu digestivnog trakta u odnosu na svoju visinu daleko blizhu biljojedima nego mesojedima (svi primati su svashtojedi koji su blizhi biljojedima u tom pogledu) i onda to polu-svareno meso pochne da truli dok se ne izbaci iz organizma. i shkk je ovo oko przhenog i pechenog, nidje veze, chak je przheno meso (uz pecheno) najmanje nezdravo, jer se przhenjem razlazhu masti, dok je najnezdravije kuvano meso, jer zadrzhava masti, a razlazhe i gubi proteine.

x)

I lopov je "radnik" isto koliko i direktor. To shto neko ulazhe trud u ono shto radi ne znachi da je radnik. Trud kapitaliste i menadzera ide u eksploataciju radnika. kako ti ne razumesh da ne mora da svako radi sve, samo je dovoljno da svako bude sebi gospodar. necje cela fabrika da odluchuje kako treba da se radi na mashinama, kako u magacinu, kako u kancelariji. rad za mashinom cje da uredjuje onaj ko najbolje to poznaje- onaj ko radi za mashinom, isto tako knjigovodstvo, isto tako pakovanje i skladishtenje robe. kada se odluka tiche svih, onda svi odluchuju. evo mondragon korporacija u kataloniji ima 90'000 radnika a nema kapitaliste. oni izgleda rade neshto shto je nemogucje! preko 270 fimi chini tu korporaciju, svaka firma se brine o svom poslu, a odluke koje se tichku cele federacije se donose glasanjem svih radnika. jedino centralno telo su ljudi koji se bave papirima koji se tichu svih firmi u kompaniji (i imaju vecje zarade od ostalih zbog odgovornosti) ali nemaju nikakvu vlast nad radnicima. kako li je to mogucje, uh-oh?!?! niti cje postojati vlast niti cje odluchivati o sitnicama. ako 50 radnika radi u istoj firmi i jedan od njih stavi na svoj sto sliku svoje zhene, da li svih 50 treba da odluchuje o tome? to se tiche samo tog radnika i samo on treba da odluchuje. poenta je da se uspostavi participatorni sistem, gde cje svako imati mogucjnost da uchestvuje u donoshenju odluka koje ga se tichu u meri u kojoj ga se tichu. zapravno, ne temelji se uopshte na tome. postoje tri framework-a anarhistichke ekonomije- mutualizam, kolektivizam i komunizam, i najverovatnije cje komunistichki sistem biti najnezastupljeniji u pochetku, poshto je najdalji od sadashnjeg, a mutualizam, koji koristi trzhishte i novac cje biti najzastupljeniji. Kristijanija nema veze sa anarhizmom. anarhistichkih sistema sa milionskim stanovnishtvom je bilo u ukrajini i shpaniji, ali su bila previshe mala drushtva, pa su oba unishtena vojno, poshto su se protiv njih odmah okrenuli svi tirani- boljshevici, monarhisti, fashisti i neoliberali. bukvalno sve shto si rekao ovde su "argumenti" koje su robovlasnici koristili protiv abolicionista- ako ukinemo ropstvo propashcje ekonomija; robovi su nesposobni, trebaju im robovlasnici; nashe robovlasnishtvo nije tiransko kao kod nekih drugih, mi se brinemo o nashim robovima; gde su ti sistemi gde nema robova, to je utopija; itd. ne, nego se ne zna da sistem funkcionishe uprkos vlasti. klasno drushtvo je po sebi sistem stalnog sukoba, haosa, siromashtva, kriminala itd itd. drushtvo koje daje mogucjnost da postoje sloboda i red je drushtvo bez politichara, birokrata, kapitalista, menadzera, i uopshte druhstvo u kojem nema stratifikacije, tj. podele na vladare i podanike, mocjne i nemocjne. . kao shto vecj rekoh, sve je objashnjeno u knjizi The Anarchist FAQ, koja ima preko 4 soma stranica, o ovome shto smo sad prichali, shta god nekog zanima mozhda da nadje u tomu H - What would an anarchist society look like? http://anarchism.pag...afaq/index.html