рогозуб

pod uzivanjem se podrazumeva konzumiranje (bilo cega) sem radi utoljavanja gladi ili zedji. zato npr. post po crkvenim pravilima podrazumeva pijenje samo vode.

vidim da se pominjao post, pa da pojasnim. kada kod nas ljudi pricaju o postu uglavnom pricaju o jednom ili dva detalja posta. post o kom pricaju crkveni oci i kanoni je dosta sirok pojam. post ima dva duhovna dela, prvi se tice vrlinskog zivota (pojacani asketizam, milostinja) drugi verskih rituala (obavezna jutarnja i(li) vecernja sluzba, duplo molitveno pravilo), i dva dela koja se ticu ishrane- prvi se tice kolicine hrane, drugi se tice toga sta se jede. (treba napomenuti da je osnovni post sto se tice ishrane- ne jesti nista i piti samo vodu, to bi trebalo svi hriscani da drze minimum na veliki petak, drugi stepen posta je suhojedenje kada se pije voda i jede samo malo hleba, to bi trebalo da svaki hriscanin drzi minimum poslednjih nedelju dana velikog posta, i tek treci stepen posta je ovo o cemu ljudi pricaju, koji treba da se drzi minimum svake srede i petka i 4 godisnja posta. takodje treba pomenuti da se crkveni dan racuna od vecernje sluzbe do sutrasnje vecernje sluzbe, tako da crkveni dan pocinje ustvari vece pred kalendarski dan i dan posta ne traje od budjenja pa do uvece, do ponoci ili do spavanja/ sutrasnjeg budjenja, vec traje cirka 24 sata- od vecernje sluzbe do vecernje slube, na koju inace hriscanin, ako moze, po pravilima mora da ide kad je post). u tom delu posta koji se tice toga sta se jede postoji dva zahteva- izbaciti sve sto nije prosta biljna hrana i izbaciti sve u cemu covek uziva (uglavnom su crkveni oci pricali o izbacivanju zacina i slatke hrane, takodje vino i sokovi ne mogu) sto se tice tog zahteva da se izbaci sve sem proste biljne hrane, to podrazumeva nepravljenje obroka korisceci ulja jer to dodaje na ukusnosti jela, sto je u vezi sa drugim zahtevom; i postoji snishodjenje da je dozvoljena riba za decu, trudnice, stare i bolesne.

zasicene masti nisu potrebne, koriste se za energiju i ugljeni hidrati mogu da ih u potpunosti zamene. cak ni nezasicene masti nisu potrebne u ishrani, telo u teoriji moze da ih sintetise i koristi za celijske membrane i za sta ih vec jos koristi, mada je nemoguce izbeci unos jednih ili drugih u ishrani, sva hrana ima ili zasicene ili nezasicene. a buduci da su zasicene definitivno povezane sa mnogim kardiovaskularnim bolestima kao i rakovima, najbolje je zaobici ih u sirokom luku i hraniti se prvenstveno biljnom nemasnom hranom. i nas ubija u pojam kada ljudi propagiraju neophodnost mesa u ishrani i slicne idiotizme. najbolja studija o zdravlju vegetarijanaca do danas je meta-studija iz '99 (Mortality in vegetarians and nonvegetarians: detailed findings from a collaborative analysis of 5 prospective studies.) koja obradjuje 5 najtemeljnijih istrazivanja koja su pratila preko 60 hiljada ljudi konzistente i slicne ishrane, jasno su pravila razliku izmedju vegetarijanaca i polu vegetarijanaca i uporedjivala su zdravlje vegetarijanaca ne sa generalnom statistikom vec sa grupama ne-vegetarijanaca u istrazivanjima koje je praceno na isti nacin kao i zdravlje vegetarijanaca. Zakljucak je bio: Occasional meat eaters (people who ate meat less than once per week) had a 20% reduced rate of dying of heart disease and a 10% reduced rate of overall mortality. Lacto-ovo vegetarians had a 38% reduced rate of dying from lung cancer, a 34% reduced rate of dying from heart disease, and a 15% reduced rate of mortality. "In prospective studies of adults, compared to non-vegetarian eating patterns, vegetarian-style eating patterns have been associated with improved health outcomes—lower levels of obesity, a reduced risk of cardiovascular disease, and lower total mortality." iz izvestaja i preporuka ishrane USDA CNPP iz 2010. uzimajuci u obzir sve do tada uradjene studije. treba imati u vidu da po ogromnom broju istrazivanja koja su kroz decenije uradjena o tome koliko ljudi umire od bolesti izazvanim stvarima koje konzumiraju, najvece ubice su prvenstveno rafinisani secer, onda duvan, zasicene masti i hemija u hrani. zdrava ishrana je ona koja ima sto je vise moguce organske hrane i sto manje zasicenih masti.

semenke treba izbegavati. beskvasni hleb se zgotovi na tiganju koristeci integralno brasno i vodu (eventualno malo soli ili neki dodatak tipa prasak za pecivo, ulje, ili zacin, ja uglavnom pravim samo od brasna i vode) za pola sata (racunajuci spremanje i pranje pulta i sudova), i za to vreme se napravi dovoljno da ima za 2, 3 dana kao glavna hrana, dakle zamena za meso, beli hleb i obroke obicne ishrane, i hasas od 3, 4 do 6, 7 tih hlebcica/ tortilja za dan, zavisi od aktivnosti tog dana i od velicine coveka i dal se hasa nesto jace taj dan tipa mahunarke, mleko, belanca. tu je isto i pirinac, kao i krompir ili kukuruz koji su se kroz istoriju koristili uz psenicni (integralni) hleb kao glavna hrana. takve vrste glavne hrane cine npr. tri glavna obroka, a uz njih i izmedju njih moze hasanje voca i povrca. dakle, ne hasa se dve kile povrca na dan, nego su glavna hrana neke zitarice ili pirinac, krompir, kukuruz, uz to se gricka povrce i voce, i ponekad umesto jednog obroka glavne hrane ubacis obrok od nekih mahunarki- soja, socivo, pasulji, grasak. sve to je lako nabaviti i jeftinije je nego prosecna ishrana, uz to sto je neuporedivo zdravije. nisam ja rekao da maslinovo ulje ima vecinu masnih kiselina, jeste da je vecina nezasicenih, ali uz njih ima dosta zasicenih, zapravo ima vise zasicenih masti nego mnoga mesa. uz masline- kokos, kakao, kostunjavi plodovi i semenke su jedine biljne hrane koje imaju vecu kolicinu zasicenih masti, ostale biljke ih imaju samo u tragovima, i to je glavni razlog zasto su vegetarijanci po pravilu zdraviji od mesojeda, jer im je ishrana vecim delom biljna i unose manje zasicenih masti.

vegetarijanci imaju dostupan b12 u jajima/ mleku, a kalcijuma ima u mahunarkama, vocu i povrcu, pogotovu u zelenisu tipa kelj, kupus, brokoli, itd. isto tako ima dovoljno i gvozdja i cinka u biljkama. ti glavni "problemi" vegetarijanizma oko proteina, kalcijuma, gvozdja i cinka su samo "problemi" iz perspektive prosecne ishrane, kada se pretpostavi da je vegetarijanstvo samo normalna ishrana minus meso, i ako neko to uradi naravno da ce i imati takvih problema. ali ko hoce da zivi zdravo i krene sa organskom (kolko moze da bude organska) veg ishranom, otprilike kao sto opisah gore- taj ce jesti daleko vise biljaka nego prosecan covek jer je izbacio gomilu gluposti kojoj se ljudi inace zasicuju i to ce da zameni vocem i povrcem koje ljudi inace jedu vrlo malo, tako da nece imati nikakvih problema sa pomenutim nutritivnim supstancama..

vegani, oni sto jedu samo biljnu hranu. vegetarijanci hasaju i mleko i jaja i zato ne moraju da uzimaju da uzimaju suplemente.

ne mora nicim da se zamenjuje, vegetarijanska ishrana je kompletna. mozda mesas sa veganskom ishranom, koja nije kompletna, i oni moraju da uzimaju suplemente i fortifikovane hrane da bi bili zdravi. a ovo sto ja opisah je duplo jeftinije od normalne ishrane, racunaj samo zamenjivanje mesa kupovinom brasna i bataljivanje duvana, grickalica, slatkisa i sokova, to je vec nenormalno jeftinije. sto ce reci da kad se nezdravo hranis ne samo da placas zdravljem nego vise placas i kintom.

u ovoj ishrani sto napisah mleko, belance i riba otprilike jednom dvaput mesecno. sto veci procenat ishrane treba da bude bilje, prvenstveno zitarice, uz to razno povrce i voce, i posle toga mahunarke ribu ak neko oce da jede nek jede to je jedino meso koje je zdravo, ali nikako nije da mora da se jede, vegetarijancima nista ne fali.

@melinda u al ti ishrana. prvo treba izbaciti valjda najstetnije stvari, a najvece bukvalne ubice su rafinisani secer i zasladjivaci (dakle jedino med i muskovado moze), duvan, zasicene masti (meso sem ribe, mleko i mlecni proizvodi sem nemasnih, zumanca, masline, kakao, kokos, konstunjavi plodovi i semenke) i hemija u hrani i zacinima (znaci sve grickalice, slatkisi, sokovi, skoro sve sto je u ambalazama). uzmes lepo kupujes integralno brasno i od njega pravis beskvasni hleb i to ti bude glavna hrana, uz to hasas po koju svezu povrcku i vocku, ponekad kuvane mahunarke (soja, socivo, pasulji), moze kad god neke zitarice ili pirinac, i ponekad casa nemasnog mleka ili jedno dva belanca, i eventualno ako neces da budes veg pohasas ponekad koju ribu.

mit. ustvari "2010 meta-analysis of 15 placebo controlled studies showed that neither soy foods nor isoflavone supplements alter measures of bioavailable testosterone or estrogen concentrations in men." http://www.fertstert.org/article/S0015-0282%2809%2900966-2/abstract ako je gmo onda jebiga, mada ti dimon side vec imas dete ne treba ti vise, mozes da konzumiras gmo x)

nista iznenadjujuce u tome da maslinovo ulje nije dobro, masline su uz kokos, kakao, orasaste plodove i semenke jedan od retkih biljnih izvora hrane koji su bogati zasicenim masnim kiselinama, a njih treba izbegavati. nego, naidjoh na skoro organsku kafu. ne znam gde je cale kupio, pitacu, al uzeo je kesice 2u1 kafe koja se zovu "Omcafe" i pise na njima "natural" (kao i "soya" i "posno") ovo su npr. sastojci Jacobs kafe 2u1 - laktoza, glukozni sirup, instant kafe, hidrogenizovano biljno ulje, stabilizatori E340 i E452, mlecni protein, emuglator E471, sredstvo protiv zgrudnjavanja E551, boja beta karotin. ovo su sastojci Omcafe 2u1 - sojino mleko u prahu, ekstrakt kafe. ukus potpuno normalan, mozda cak i bolji ovih sa raznim hemijskim stvarima u sebi. .

ja sam ranije znao tu ulicu kao bulevar gladi moram da odem ovde da vidim kakvi su hasovi, veg zdrava hrana restoran, cene su okej: https://www.facebook.com/jinjangrs

ugao goce delcheva i bulevara mihajla pupina ima dom zdravlja. kad se krene ulicom goce delcheva odmah posle doma zdravlja ima maxi i posle maxija jokicj mesara roshtilj. tu ima pice sa salatama kao u bucku. parche pice duplo vecje, salate se ne naplacjuju posebno, stave ih domacjinski, cena normalna, u prevodu kao bucko, samo pet puta bolje.

losha pesma, al je tu mikri loma pred kraj od 3:54, a mikri ne mozh bude losh:

napokon okej epizoda, ova predzadnja, sutra ujutru gledam poslednju.

a i treci:

sa onim bench presovim sa krivljenjem ledja je valjda poenta u stabilizaciji lopatica.

i ova nebuloza

samo mikri - 1:25

Caneta zaustavlja policija: (Canetova kola puna piva) Cane (Daje pivo policajcu) Policajac (Vraca mu) Cane: Ne znas da otvoris? Evo ja cu. ahahahha

neki link nesto?

Sta su zemlje? umro sam na sliku kad pominje srbiju i kosovo x)

O modernoj istoriji Srba, dosta zanimljivi detalji: http://www.youtube.com/watch?v=WsI_aNwKNzQ Isto o modernoj istoriji Srba, sa odlicnim uvodom o imeprijalizmu uopste:

http://store.steampowered.com/app/250600/

odgledah ovaj 47 ronina sa kianu rivsom, ok je. al nishta posebno, sa onakvim trejlerom i famom po netu ochekivah neko chudo, al nishta od toga, ko hocje da gleda nek ne ochekujte previshe, samo jedan dobar film.