рогозуб

Postoje budisti koji su ateisti, budisti koji su agnostici, budisti koji su (panen)teisti, i budizam sam po sebi ne propoveda nijednu tu ideju, zavisi od skole- teravada budizam propoveda agnosticizam, dok neke mahajana skole propovedaju teizam. A inache, postoje religije koje su ateistichke.

Srednji vek Biblija

religija je pogled na svet koji obuhvata 2 stvari: 1) sistem verovanja i mishljenja u sferi duhovnosti sa temama boga, kosmogonije, smisla zhivota i zagrobnog zhivota, i 2) sistem normi u sferama moralnih vrednosti i sakralnih rituala. budizam ispunjava sve tachke.

velika, ogromna razlika. proroci judaizma (samim tim i hrishcjanstva) i islama su bili osvajachi, pljachkashi itd po svedochanstvu samih njihovih svetih spisa. buda je bio monah koji je prosio za hranu i nije ostalo zapisano da je ikoga udario, i njegovo uchenje je skoro u potpunosti pacifistichko. kada god buda pricha o primenjivanju bilo kakve sile uvek je u negativnom kontekstu i nikad nigde ne daje "izuzetke" za pravilo da ne treba ubijati. chak ispravlja ljude koji pokushavaju da nadju i najmanje izuzetke. (tipa kada je neki monah video dzhelata kako ide da pogubi choveka sa tupom sekirom, rekao mu da naoshtri sekiru da bi osudjenik umro sa minimalno bola- iz jednog udarca- buda je tog monaha izbacio iz zajednice sa objashnjenjem da je savet da se neko milostivo ubije svejedno savet da se neko ubije) jedini originalni izvor gde buda pricha o bilo kakvoj sili (o samoodbrani) u pozitivnom kontekstu, to je indirektno pominjanje iste, a i to je "pozitivno" samo uslovno. radi se o njegovom uchenju o dve vrste srecje- u ovom zhivotu i posle njega, i o 4 izvora jedne i 4 izvora druge. 4 izvora srecje u ovom zhivotu su produktivni trud (trud da se obezbede sredstva za zhivot), nerasipanje [sredstava za zhivot] (izbegavanje zhenskarenja, kockanja, pijanstva i losheg drushtva), dobro drushtvo (prijatelji koji poshtuju 5 pravila morala, koji su velikodushni, i koji su razumni), i zashtitnichki trud [porodice i sredstava za zhivot] (trud da se sachuva od poplave, pozhara i lopova). eto to pominjanje odbrane od lopova mozhe da bude izgovor za samoodbranu. pored toga, jedini izgovor za rat mozhe da bude budino "ne smaranje" vladara da raspuste svoje vojske (iako je razgovarao sa vishe vladara i vojskovodja u svom zhivotu) i chak je govorio kako je odlika dobrog vladara jaka vojska; i ne smaranje vojnika da napuste vojsku, chak je zabranio da se u monashku zajednicu primaju ljudi koji bezhe od izvrshavanja vojnichke duzhnosti (mada je na insistiranje jednog vojnika na pitanju o chasti u vojnichkom pozivu odgovorio da takva stvar ne postoji, i rekao mu da vojnici koji poginu u borbi u stanju uma gde zhele smrt protivniku ne idu u "raj za ratnike", kako je taj vojnik mislio, nego u pakao). tako da- jeste, ljudi koji sebe nazivaju budistima uchestvuju u ratovima i ubijaju (i u ratu i van njega), ali vrlo teshko mogu da nadju opravdanje za svoje postupke u budinim rechima.

ako bog menja svoje etichke zapovesti znachi mozhe da ih menja na bolje ili na gore, ako je na bolje, znachi da je bio zao, ako je na gore, znachi da je sada zao. u oba sluchaja bog ispada zao u jednom trenutku, shto je nesvojstveno bogu, samim tim, religija koja promovishe takvog boga je lazhna religija.

ako se u nekoj religiji bog ako menja kroz istoriju on nije bog i ta religija je lazhna. pogotovu ako ta promena ukljuchuje odobravanje zla jer su ljudi "primitivni" a naredjivanje dobra tek kad se ljudi "civiliziju" shto je uber debilna teorija. imamo dve skole (?) od kojih jedna bukvalno tumaci sta pise u bibliji, a druga je slobodnija i tumaci slobodno. dakle, svako moze da ima svoju skolu i da svoje licno misljenje (pa cak i vrlo pogresno i nemoralno) opravda pomocu slobodnog tumacenja svetog pisma. u tom kontekstu bih rekao da je biblija vrlo stetna knjiga jer omogucava zlikovcima da nadju opravdanje za zlo koje rade i da ga opravdaju "bozjom voljom" koju tumace kako im se prohte. upravo. i kuran takodje.

a hrishcjanstvo je lazhna religija

evo jedan opshiran argument za postojanje boga na osnovu moderne nauke LINK

ja nisam uvod ni chitao, odma sam krenuo od sushtine knjige- argumenata koje nudi.

- ne znam jer nisam procitao celu knjigu kad budesh prochitao argumente, a ne samo uvod, onda nastavi da palmudish.

shto se tiche beskonachnosti, npr pojmovi vremena-po-sebi i prostora-po-sebi su nuzhno beskonachni sistemom eleminacije- jer mogu da budu ili beskonachni ili konachni. prostor ne mozhe da ima "granicu" gde se zavrshava, jer bi ta granica bila samo tachka iza koje mozhe da se dalje meri prostor. isto tako vreme ne mozhe da ima pochetak ili kraj jer bi takva nekakva granica bila samo josh jedna referentna tachka od koje se vreme mozhe brojati unapred ili unazad. a i zvanichna moderna nauka voli da ubacuje pojam beskonachnosti u svoje teorije, chisto da bi bilo jasno da se radi o palamudjenju. tipa singularitet je bio beskonachne gustine, u centru crne rupe je beskonachna zakrivljenost vreme-prostora, i slichno. postoji proces za empirijsko dokazivanje slobodne volje, ali iako je ponovljiv, poshto se radi o natprirodnoj stvari, nije nauchan, naime- nemogu ja da dokazhem umesto tebe i da ti pokazhem proces i rezultate, vecj morash sam da se potrudish da prodjesh kroz proces i sam da dodjesh do rezultata.

o tome ti pricam, stvar je interpretacije. princip neagresije je vrlo jasno definisan. agresija je "inicijacija sile ili pretnja silom protiv neke osobe ili njenog poseda". kod principa neagresije postoje razne debate; da li treba da bude prihvatljiva agresija nad posedom da bi se spasao zhivot (i da se time uvede i malo utilitarizma) ili da bi se uspostavili zakoni na osnovu tog principa (tj da li treba da postoji drzhava), na koga sve bi trebalo da se primenjuje princip (da li i nad fetusima i zhivotinjama) da su intelektualna prava/ patenti i uopshte nezaradjeni prihodi legitiman posed; ali ne postoje sporenja oko definicije agresije, i ne postoji iko ko pricha o principu neagresivnosti ko cje recji da je u redu icji okolo i divljati- napadati ljude ili unishtavati im posed. mozda je moguce definisati i "dokazati" moralnost u nekom uskom skupu slucajeva mogucje je pokazati i dokazati da je prinicip neagresije ispravan kao osnova morala medju ljudima u skupu sluchajeva koji mozhemo da nazovemo "civilizovan zhivot" i da treba da bude osnova zakonodavstva, a da tek u ekstremnim "lifeboat" situacijama, koje se vecjini ljudi nikad ni ne dogode, mozhe da se dovodi u pitanje. i to se mozhe dokazati upucjivanjem na informisanje o temeljima morala: o deontologiji (generalno postojanje patnje i srecje, generalno odbacivanje trpljenja nasilja, duzhnosti koje proistichu iz tih prirodnih zakona podrzhavaju uspostavljanje principa neagresije), konsekvencijalizmu (maksimalizacija slobode, reda i sigurnosti je proporcijalna maksimalizaciji primenjivanje principa neagresije), vrlinskoj etici (princip neagresije je u skladu sa svim kardinalnim vrlinama), ili drushtvenom ugovoru (kao univerzalan princip cje dovesti do maksimalizacije broja ljudi u drushtvu koji su zadovoljni uredjenjem koje su se dogovorili da uspostave). ako nekog zanima opshirnije da se informishe na ovu temu evo linka gde se nalazi jedna dobra knjga "Universally Preferable Behaviour (UPB) A Rational Proof of Secular Ethics". svidjecje vam se jer je lik ateista, meni se djasvi jer ima do jaja argumente o osnovama morala http://www.freedomainradio.com/FreeBooks.aspx

zar nije recheno da mozhe ako su u pitanju stend ap komichari?

fino, fino http://www.youtube.com/watch?v=02OWXaEshA8

http://www.youtube.com/watch?v=vU8vKMV2qVw

http://en.wikipedia.org/wiki/Miracle#Individuals

da a te ekstremne situacije se vecjini ljudi ni ne dese u zhivotu. kad tako postavis stvari onda deluje jednostavno i prihvatljivo uzeti "princip neagresije" kao moralno nacelo, ali to nije dovoljno dobar pogled na realnost. jer, sta cemo sa "srednjim situacijama" tipa - da li biti agresivan u redu za cekanje u pekari i izgurati nekog ko se bezobrazno ubacio? to nije agresija, to je reakcija. ti nisi inicirao tu situaciju. ako se neko ubaci preko reda, shto mi se deshavalo, iz mog iskustva je dovoljno recji- alo, kraj reda je ovde, i pokazhem rukom na kraj reda. ako krene da galami ili da koristi fizichku silu, odbranish se. da li je opravdano biti verbalno agresivan ako ce to da spreci fizicki konflikt? on je prekrshio neformalni ugovor svih ljudi u pekari da poshtuju red. kao takav je inicirao problem koji ljudi u pekari mogu da reshe reakcijom (koja nije agresija jer je reakcija, agresija je samo inicijacija) odgovarajucje proporcije. ako ti manijak razvali vrata od kuce i pita te "Gde ti je porodica, hocu da ih zakoljem" - da li mu reci laz? ako mi manijak razvali vrata od kucje i pita gde mi je porodica jer ocje da ih zakolje, necju mu recji lazh, nego cju skochiti na njega ga salomim (a ako ima nozh, morao bi ja njega da zakoljen), jer je na dva nachina prekrshio prinip neagresije- tako shto je upao na moj posed, i tako shto je uputio pretnju (smrtonosnim) nasiljem. te lifeboat extremne situacije sluze da ilustruju i jasnije pokazu stvari sa kojima se svakodnevno susrecemo, a koje su u principu iste i svode se na to da li uciniti nesto sto znamo da je lose zarad (po nama) pozitivnih posledica. princip neagresije kao osnova morala se mozhe primeniti na sve negativne situacije u svakodnevnom zhivotu (za pozitivne situacije tipa "da li pomocji nekome" npr da ponese neshto ili ustati da sedne je tu vrlinska etika, za onoga ko hocje) a za ekstremne situacije gde imamo izbor izmedju velikog i malog zla, tu je princip utilitarnosti i onda biramo malo zlo. takodje, otvara se siroko polje za diskusiju o zloupotrebi i manipulaciji onih kojima je dato za pravo da kroje moral. shto se vishe prihvata principa neagresije kao merodavna osnova morala, to cje vishe biti slobode i sigurnosti a manje zloupotreba. ne znam koja mozhe da bude zloupotreba principa koji kazhe da je neligitimno inicirati silu ili pretnju silom protiv druge osobe ili njenog poseda. govorimo o organizaciji i ljudima kojima je vaznije da izgrade ogromne i skupe hramove, a manje im je vazno da taj novac potrose za hranu koju bi dali ljudima koji gladuju. ja sam do sada prichao o osnovama morala- principu neagresije, koji svaka religija propagira, samo, naravno, vrlo manjkavo, pod parolama "ne ubij" i "ne kradi", a ove stvari se tichu vrlinske etike.

vidim pominjo se miroljub, koji je to lik josh jedna miroljubova institucija

ne, nego to znachi da u 99.9% situacija, u okviru normalnog zhivota, treba primenjivati osnove morala olichene u principu neagresije i moral koji je odredjen vrlinskom etikom, a u 0.01 % situacija, onim ekstremnim "lifeboat" sitaucijama koje se dese svakoj milionitoj osobi a i njima samo jednom u zhivotu, onda treba primenjivati princip utilitarnosti.

dokazati shta je moralno u "lifeboat" situacijama je teshko -> samim tim, moral ne postoji. da li zbog najasnosti morala u tim ekstremnim situacijama treba ukinuti moral van istih? ne vidim logichnu vezu izmedju ta dva, i srecjno vam bilo u dokazivanju da ovo drugo sledi iz ovog prvog. osnova morala je princip neagresije- da je agresija nelegitimna. a agresija je "inicijacija nasilja ili pretnja nasiljem nad nekoj osobi ili legitimnom vlasnishtvu drugog". mozhda (dakle mozhda!) se taj princip mozhe (ili chak i treba) prekrshiti u nekim ekstremnim situacijama (tipa ubiti/eutanazirati u sluchaju neizdrzhivog bola koji se ne mozhe izbecji, ili- ukrasti ako umiresh od gladi a nemozhesh drugachije da nabavish hranu) ali to ne znachi da ga treba ukinuti i ne primenjivati nikada. a situacije tipa da li je moralno ubiti jednu nevinu osobu da se spasi milion ljudi, ide tramvaj da ubije 5 ljudi a mi mozhemo to da sprechimo ako ga skrenemo na drugu shinu gde cje ubiti samo jednu osobu, manite me toga. da li je iko od vas ikad razmishljao shta bi radio u toj situaciji ili shta bi trebalo da se uradi u toj situaciji i zashto? ako niste, nemo da trolujete tim teorijskim konstruktima.

Jedina konstatacija koja se gore vidi jeste da je Niče u pravu više nego liberali i socijalisti, i to je Rasel rekao a ti si to izbrisao i stavio tri tačke između zato shto je nebitno usputno raselovo mishljenje, a tek sledecja rechenica ("Nevertheless there is a great deal in him that must be dismissed as merely megalomaniac.") ima veze sa onim retorskim pitanjima "How far are they true? Are they in any degree useful? Is there in them anything objective, or are they the mere power-phantasies of an invalid?" znachi govorecji da nema uticaja medju filozofija vecj medju ljudima koji se ne bave logichnoshcju i razumom, i da se vecjina njegovog pisanja mozhe odbaciti; time govori da ta njegova pisanja nisu objektivna, vecj da su fantazije o mocji jednog (umnog) invalida. ali to i dalje ne znači da je loš filozof, i što je najvažnije, ne znači da ne koristi deduktivnu logiku. nije on losh filozof, on je nikakav filozof, tj. uopshte to i nije, jer ne koristi ikakvu logiku. i opet ista stvar sa dedukcijom, tu nemam šta da odgovaram, dedukcija je način mišljenja a ne stilistička vežba odlichno recheno. dedukcije su pokushaji da se dokazhe da neki zakljuchak nuzhno sledi iz prilozhenih premisa. niche, kao i njegovi naslednici- kontinentalni "filozofi" to nemaju u svojim spisima, vecj smatraja da filozofija treba da bude anti-logichka i anti-racionalistichka, i da samim tim njihovi spisi ne treba da nauchne (kakvi su spisi analitichkih filozofa) ili na spise klasichnih filozofa, vecj na knjizhevna dela, chime izlaze iz filozofije i ulaze u palamudjenje, i svoja dela pretvaraju u najobichnije stilistichke vezhbe.

http://www.youtube.com/watch?v=JTSoD4BBCJc edit: vecj bilo x) al nema veze, ja nisam gledao 2 puta nego sam pustio jedno 5,6 puta da bi slushao pesmu x)

Logan Marshall-Green, Noomi Rapace, Michael Fassbender

To što tvoje razmišljanje vuče koren iz dvadeset filozofskih škola apsolutno ne znači da je ispravnije od npr. mog. okej, daj argumente za tvoje mishljenje pa cjemo uporedimo. U čemu je smisao utamničiti nekoga ko će beskorisno da džedži do kraja života? Bolje je pustiti ga odmah da umre i uštedeti državi pare. onda radni logor, i eto, ushtedjene su pare, a ispunjena je retributivna pravda, koja bi sluzhila da odvracja ljude od krshenja principa neagresije i principa utilitanosti. Samim tim, pretpostavljam, niko neobrazovan ne može biti moralan? mozhe bez poznavanja ijedne filozofske shkole da dodje do zakljuchaka shta je moralno. princip neagresije i princip utilitarnosti su osnove moralnog ponashanja, nebitno da li dolaze iz urodjenih ideja, prirodnog zakona, bozhanskog naredjenja, ili drushtvenog ugovora, vrlo lako neko ko hocje da razmishlja mozhe da dodje do njih. ajde odluci se vec jednom, kakav je to univerzalni princip koji ima dvostruke arsine? dodavanje varijabli daje novu postavku. nema nikakvih dvostrukih arshina, radi se o dve razlichite situacije. ne bi uspeo da ti pobegne? sta to znaci? morao bi da primenis silu da ne kazem agresiju da ga zaustavis? pa kad bi to rekla, ispala bi glupa, jer agresija oznachava inicijaciju sile, princip neagresije ne iskljuchuje samoodbranu. a sto se tice pravoslavlja i moralnosti, pravoslavlje odbacuje sve sto je nemoralno kao nesto lose protiv cega se treba boriti. pravoslavlje u sebi ima i kontradiktornosti i nemoralnosti.

Zar ti stvarno misliš da ovde niko nije čitao tu Raselovu knjigu? What are we to think of Nietzsche's doctrines? How far are they true? Are they in any degree useful? Is there in them anything objective, or are they the mere power-phantasies of an invalid? It js undeniable that Nietzsche has had a great influence, not among philosophers, but among people of literary and artistic culture. ... Nevertheless there is a great deal in him that must be dismissed as merely megalomaniac. dakle, shta kazhe rasel? niche je ostavio uticaja ne medju filozofima, nego medju ljudima "knjizhevnosti" i "umetnosti", i dobar deo njegovog pisanja mozhemo jednostavno da odbacimo kao proizvod megalomanije. i samim tim odgovara na svoje pitanje da li su njegova pisanja objektivna ili fantazije o mocji jednog invalida. Dedukcija je način mišljenja a ne način pisanja, i postaje besmisleno da to ponavljam čoveku koji tako površno gleda na stvari. NIje ovo pitanje stilistike već logike, ti hoćeš stilistički oblikovanu dedukciju, a to nije filozofsko pitanje. hocju da mi citirash ijedan nicheov argument, tj. pokushaj dokazivanja validnosti neke njegove ideje. veoma nehrišćanski rogozube. ja nisam hrishcjanin.