рогозуб

ima neke prichice po forumima da luis zna da je dekster serijski ubica i divi mu se, a kao nastavak na tu teoriju ima josh jedna- da je lous ustvari sin deksterovog brata- ajs trak kilera, poshto se uklapa po godinama, slichne fizichke karakteristike ima, i uz objashnjenje njegove fascinaje serijskim ubicama isto mozhe da objasni zashto uzeo tu ruku, i zashto zna da je dekster serijski ubica (ako uopshte zna). inache, ova druga teorija je iskochila na istom sajtu gde je iskochila i teorija o tome kako gelar ne postoji (a to je bilo tipa, posle trecje epizode).

Anger ruins joy, steals the goodness of my mind, forces my mouth to say terrible things. Overcoming anger brings peace of mind, leads to a mind without regrets. If I overcome anger, I will be delightful and loved by everyone.

ovde postoji vrlo veliki problem kada se radi o pominjanju vere. taj problem je shto ljudi (shto teisti, shto ateisti) prave analogije izmedju vere po pitanjima metafizije sa stvarima koje nisu metafizika, vecj se tichu "ovog sveta". kada se pricha o bogu, postoje dve potpuno u svojoj sushtini razlichite grupe ljudi- fideisti i racionalisti (/intelektualisti). postoje fideisti i medju ateistima i medju teistima, to su oni koji prihvataju odredjene ideje bez da su do njih doshli posle dubokog razmishljanja i preispitivanja, a takodje postoje i racionalisti (/intelektualisti) i medju ateistima i medju teistima, a uz to postoje dve ideje na temu postojanja boga koje su chisto racionalistichke (agnosticizam i deizam). i to je sve u okviru metafizike, radi se o nechemu shto mozhemo da nazovemo teoloshkom epistemologijom. a kada pricha skrene sa teme pominjanjem nekakvih nauchnih chinjenica (kao shto je uradjeno gore) to je nishta drugo nego "promashivanje teme". tu se se pricha prebacuje sa teoloshke epistemologije na osnovnu filozofiju epistemologije- koje se uopshte ne bave istim stvarima. teoloshka epistemologija je ekskluzivistichki u okvirima metafizike i tiche se samo "onog sveta", a filozofija epistemologije se tiche "ovog sveta". tu mozhemo da prichamo o realizmu, idealizmu, kontekstualizmu, i neko mozhe da iznese mishljenje da ne postoje znanja, vecj samo verovanja koja su popularnija ili kontekstualizovana, i neshto slichno je uradio i dekart kada je prichao o tome da je i samo mishljenje da bilo shta postoji nishta drugo do verovanje. samim tim, vrlo lako neko mozhe da se pozove na metodichku sumnju i da kazhe da je svaka takozvana "nauchna chinjenica" samo verovanje, jer chinjenice (sem one cogito ergo sum) i ne postoje, ali shta se tu desilo? to nema veze sa teoloshkom epistemologijom i argumentima da li bog postoji ili ne, vecj se samo prelazi da drugu temu koja, iako ima slichne elemente, nije sushtinski povezana sa prvom. dakle, ako se pricha o teologiji, mislim da je najbolje drzhati se konkretne rasprave o teoloshkim argumentima i da je poprilichno besmisleno to meshati sa drugim stvarima i uvoditi filozofske teme koje se ne tichu same teologije- em shto shiri raspravu (odaljavajucji je od dolazhenja do nekakvih zakljuchaka), em shto takve teme nemaju sushtinske veze sa samom raspravom.

i narkomane uche kako da se zashtite od bolesti prenosivih iglama, snifaljkama, its, pa se opet ti saveti lako prenebregnu u naletu zavisnosnosti. isto se deshava i kod seksualnosti. a seksualnost (kao shto rekoh- slichno kao i narkomanija ili alkoholizam) loshe utiche na zdravlje (sopstveno i drugih) iz vishe razloga- jer je uzrok raznih nervoza, stresova, finansijskih problema, problema u medjuljudskim odnosima, verbalnih i fizichkih sukoba. sve to zato shto je svaka zavisnost simptom slabog uma. voljna apsinencija (tj asketizam) mozhe da ima samo pozivitan uticaj na chovekov um, telo i na njegovo okruzhenje. samim tim shto chovek u borbi protiv nagona jacha svoju volju, lakshe cje se kontrolisati inache u zhivotu. od antichkih preko srednjovekovnih do modernih asketa, medju svima njima je opshtepoznato da su seksualnost i agresivnost usko povezani. to mozhe da primeti svako ko malo razmisli o fenomenu agresivne i chak grube seksualnosti koja po pravilu nasledjuje pochetnu (nezhniju) seksualnost (kao shto jacha droga, ili vecja kolichina iste sledi posle pochetnog stupnja konzumacije) jer dodje do zasicjenja tim pochetnim uzhivanjem. takodje, strasti su uopshte medjusobno povezane, jer su kao shto rekoh- simptomi slabog uma, pa su tako uz seksualnost i agresivnost tu i pohlepa i sujeta, koje su takodje uzrok mnogih problema. u korenu stoje dva problema. prvi je shto ljudi ne zhele da zhive u skladu sa svojom prirodom razumnih bicja, vecj su vishe vezani za telesne zhelje, prohteve i uzhivanja, umesto za intelekt. drugi, neodvojivi od prvog je tendencija takvih ljudi (neposvecjenih zhivljenju u skladu sa svojom prirodom) da idu linijom manjeg otpora i da biraju ono shto je lakshe, a uvek je lakshe prepustiti se stihijana nagora i strasti nego vezhbati svoju volju i oslobadjati se od njih (identichno kao shto je na telesnom planu lakshe prepustiti se gojaznosti nego vezhbati svoje telo i oslobadjati se vishka kilograma).

seksualni asketizam je u chovekovoj prirodi. prirodno za kamen je da bude kamen, prirodno za zhiviotinju je da bude zhivotinja- da se vodi nagonima, a prirodno za choveka je da bude chovek- da se vodi razumom. razumnost podrazumeva intelektualizam- okrenutost umnim vrednostima i uzhivanjima, a ne telesnim. seksualnost i jeste vrsta zavisnosti, i u mentalnom, i fizichkom i socijalnom pogledu je vrlo slichna narkomaniji.

Dogma is the established belief or doctrine held by a religion, or a particular group or organization. It is authoritative and not to be disputed, doubted, or diverged from, by the practitioners or believers. Although it generally refers to religious beliefs that are accepted without reason or evidence, they can refer to acceptable opinions of philosophers or philosophical schools, public decrees, or issued decisions of political authorities. The term derives from Greek δόγμα "that which seems to one, opinion or belief" and that from δοκέω (dokeo), "to think, to suppose, to imagine". kao shto je vaskrsenje dogma hrishcjanstva isto tako se mozhe opushteno recji da je dogma empiricizma da su sve ideje proizvod chulnih opazhaja ili da je nepostojanje boga dogma ateizma ili da je to da su svi ljudi po sushtini svi jednaki dogma liberalizma.

koja boles

ma ajde. tipa kontolni toranj: recite nam vashu visinu i polozhaj pilot bosanac: 182 cm, sedecji

jasnenisti nisu nishta bolji bili od jezuita ili dominicanaca ili bilo koje druge grupe katolichkih posvecjenika, svi su oni bili pobozhne askete, ali na katolichki nachin- uz podrzhavanje inkvizicije, krstashkih ratova itd, samo su jansenisti imali malo drugachije teoloshke ideje od ostalih, a one su ono shto ih je i chinilo debilima. jansenisti su iste dijabole kao i kalvinisti medju protestantima. svako ko veruje u predestinaciju ne mozhe da bude nishta drugo. uopshteno- svako ko veruje da nema slobodnu volju, nego da je na mentalnom nivou zhivotinje, drveta ili kamena ne mozhe drugachije da se naziva.

al tu je i problem kako si oni bili religiozni. hobs, volter, ruso, lok, pejn- koji su udarili temelje moderne evropske civilizacije- svi su bili pobozhni, ali su takodje svi bili i racionalisti, niko nije bio pravoslavan ili katolik ili slichno, isto tako dekart i njutn. paskal se ne rachuna poshto je bio jansenista, u prevodu- dijabola.

a ovde ima bash mnogo katolika pa onda njima prichash kako je "crkva aparat koji je upravljao drzhavom"

crkve su hrishcjanski pojam, a i minorna manjina crkvi je imala ikakav uticaj na svetovnu vlast kroz istoriju, kamoli da je upravljala istom. vecj sam iznosio svoj neoborivi dokaz ne, nego tebi nije, kao i tebi slichnim ideoloshkim ateistima. u epistemologiji teologije postoje 2 grupe ideja, prva je racionalizam- i tu podpadaju deizam i agnosticizam, a druga je fideizam, tu su ateizam i sve vrste teizama.

khm khm postoje religije koje se ne zasnivaju na verovanju, nego na razmishljanju, npr stoicizam, platonizam, transcendentalizam, neke vrste hinduizma i budizma, i uopshteno- deizam.

http://en.wikipedia.org/wiki/10%25_of_brain_myth

davno je to bilo, ja sam bio huligan kad sam sa juzhnim frontom ishao na sever jna i pionira x)

http://www.youtube.com/watch?v=lSWINcjGwJw x)

poshto svi pljuju zashto 9gag, zashto vukajlija, zashto su slike odavde ili odande, na kraju ispade da treba da kachimo ono shto smo sami fotografisali. sluchajno se potrefilo da sam neshto prikljuchivao mob sa kompom, pa evo onda par slika koje sam ja sam uslikao ova je od kad sam radio na pumpi, nazvao sam ovu fotografiju "bezolovni benzin ist krieg" na istom tom poslu, nocjna smena, ja i kolega radili ukrshtene rechi: ovo je sa nekog posla obezbedjenja, kada sam se zaposhljavao dali mi da chitam knjigu punu pravila i protokola, poenta ovde je u poslednjem pasusu: ako vlast krade, ne zaustavljaj ih, nego im se izvinjavaj shto pishti aparat za elektronsku zashititu: ovo je iz knjige utisaka u maksiju gde trenutno radim:

sve je matriks

o, ne, sheol-ov naslednik.

i mora jedan 9gag

meni je burazer rekao da se na prijevodi-onlajn prichalo o tome pre dosta nedelja, i od tad sam u svakoj epizodi primecjivao detalje gde se to vidi. dekster bukvalno smara kako je gelar trevisov "dark pesndzhr", i niko nikad ne pricha sa gelarom sem trevisa, niti ga vidi. tipa, u toj devetoj epizodi kada gelar kao ulazi na onaj faks, dekster bash u tom trenutku zatvara ochi i istezhe se taman da ga ne vidi.

nego shta je ako nije religija? debilna rechenica je jedan od najgenijalnijih stihova ikad? sigurno.