рогозуб

okvirno. poenta je da treba da se uchi o religijama, a ne da se propoveda jedna religija.

na popisu 2001 u novom zelandu dzhedaja je bilo vishe od budista i hindusa, a u britaniji i vishe od jevreja, shto je realno do jajca.

i nije mi neshto, kao neko putovanje kroz vreme, dal je isti vremenski sled ili nije, bla bla, al mladji buraz cje skidati svejedno da gleda, pa cju ipak gledati i ja, chisto da vidim razradu zapleta sa siksersima.. a pomenu lu gore foling skajz, e to je serija.

veronauka bi trebalo da bude obavezan predmet koji se ocenjuje, ali da gradivo bude istorija religija, socijologija religije, isl. a ne da propovedanje neke religije, koje god bila. a na popisu: ЏЕДАЈ

nidje veze. nigde nema takve ili ikakve slichne uzrochno posledichne veze. slobodna volja je to shto imash mogucjnost izbora da neshto uradish ili ne, a ne da li neshto uradish ili ne.

ovo prvo je apateista, a ovo drugo ateista. anti-teista je nepotreban naziv potpuno. * Apatheism (a portmanteau of apathy and [a]theism), is apathy, disregard, or lack of interest towards belief or lack of belief in a deity shto se tiche popisa, zapravo bi trebalo da bude mnogo deista (ljudi koji misle da bog postoji a ne prihvataju nijednu religiju/ proroka/ sveto pismo) i jecista (ljudi koji intuitivno veruju da postoji "neshto", al se ne zanimaju previshe time [ietsism]), to treba promovisati, da znaju ljudi kako da se izjasne.

to shto nashi postupci imaju posledice ne ukida slobodu da ih uradimo. to shto cjemo poginuti ako skochimo sa zgrade ne ukida nashu slobodnu volju da ako hocjemo skochimo sa nje.

a (u hrishcjanstvu) ljubav prema zhivotinjama je zanemarena.

kvantna mehanika direktno odbacuje drugi i trecji zakon logike. nije mogucje da neshto i postoji i ne postoji, ili da zhena bude i trudna i ne bude bude trudna, znachi na neka sushtinska pitanja (kao shto je pitanje postojanja) mozhe da bude da ili ne, niti mozhe da bude neshto izmedju, niti neshto trecje, niti oba u isto vreme.

pojmljive su meni i moderna zvanichna nauka i egipatstva mitologija. samo ih obe odbacujem kao nerazumne. ako su u pitanju klasichna (njutnovska) fizika (dakle, bez kvantne mehanike i slichnih protiv-logichnih teorija) i klasichna matematika (dakle, bez minkovskovog prostora, lobachevskove geometrije i ostalih protiv-logichnih teorija), onda jesu.

ako nije bicje nego bezlichna materija ili energija onda nije ni bog. ako ima pochetak ili kraj onda opet nije bog. dakle, bog je vechno, nestvoreno bicje, tvorac sveta.

ali cje teravada budista da dopusti da neko drugi bude povredjen.

zapravo, u bibliji, u novom zavetu, se isus naziva luciferom. 2. petrova, 1,19 И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим. u vulgati svetog jeronima: et habemus firmiorem propheticum sermonem cui bene facitis adtendentes quasi lucernae lucenti in caliginoso loco donec dies inlucescat et lucifer oriatur in cordibus vestris

bog je bicje koje nije stvoreno, tj. nema pochetak i koje je tvorac svega shto postoji a nije on. tako da chovek ne mozhe biti bog.

mogu vrlo lako da kazhem da je kontradiktorna sa razumom. jer oni ne prichaju da je "nash svemir" tog oblika (a da izvan toga postoji beskonachni prostor u kom ima mnoshtvo drugih svemira), nego kazhu da je prostor po sebi odgranichen i da je takvog oblika. shto je na nivou bukvalnog verovanja u egipatske bogove. ne mozhe nikako da "najbolja teorija" bude teorija koja u sebi odbacuje stvari koje su osnova razumnog razmishljanja; da prostor i vreme po sebi- poshto nisu entiteti, nego samo opisi stvarnosti- nemaju pochetak ili granicu, i ne mogu da budu iskrivljeni ili relativni. ne, nego je tebi ispran mozak, ceo zhivot te kljukaju time. zvanichna moderna nauka je postala danas isto shto katolicizam u srednjem veku zapadne evrope. branish nauku kao religiozni fanatici svoju religiju- lupetajucji gluposti. moderna nauka odbacuje logiku- big beng kosmologija, teorija relativiteta, kvantna fizika- sve tri odbacuju logiku. ischitaj malo fajerabenda, bilo bi lepo da malo ukljuchish kritichkog razmishljanja i svatish da nauka niti ima neki nauchni metod, niti neke pouzdane rezultate na teorijskom planu.

nauka je religija za sebe.

nego je iznosio potpuno nebitnu rechenicu bez ikakve veze sa raspravom i tekstom koji je sam citirao? neshto je ispravno ili pogreshno nevezano za to da li to govorio neki "veliki intelekt nashe civilizacije" (a i tu je pitanje koliko su to veliki intelekti) ili jevrejski pastir.

zavisi koji. ima mitova koji su sazheti, pa u sebi ne sadrzhe nishta nelogichno, za razliku od pretpostavki moderne zvanichne nauke. i najvecji genije koji je ekspert u svom polju mozhe da iznese pogreshnu teoriju, isto kao shto i nepismen mozhe da ti iznese istinitu. pozivanje na autoritet nije validan argument. kao ni na brojnost (to dal ima jedan nauchnik sa diplomom koji neshto tvrdi ili njih hiljadu)

mogucje je uzhivati sa svih pet chula a da ne uchinish greh (ono shto je zlo ili ono shto je loshe), a da ne pominjem umna uzhivanja (radosti) koja dolaze zbog ponosa (npr zbog pobedjivanja sebe- odradjivanja nekog posla koji je tezhak, ili ostavljanja nekog poroka, ili menjanja neke svoje navika onako kako nama odgovara), ili posle praktikovanja vezhbi jachanja uma ("meditacije") koja su josh bolja od tih.

ja lichno nisam teista (nisam pripadnik nijedne tradicionalne- otkrivenjske religije) nego sam u teoloshkom smislu panenteista, verujem da je sve shto postoji jedno beskonachno razumno bicje, koje mozhemo da zovemo bog. panteizam je ateizam gde su ateisti odluchili da svemir zovu rechju bog, bez ikakve veze sa znachenjem boga kao bicja i lichnosti. ne postoji bog kako ga predstavljaju abrahamistichke religije, niti postoje bogovi kako ih predstavljaju pagani i neki okultisti; postoji Sve, Jedno, Apsolut, Monada, koja je bicje koje mozhemo da zovemo bog. spiritualisti; spiritizam je posebna religija koja ima osnivacha i svete spise: http://en.wikipedia.org/wiki/Spiritualism http://en.wikipedia.org/wiki/Spiritism definicija logike je da je ona sistematizacija ispravnog razmishljanja, tako da ne mozhe da postoji moja i tvoja logika. nauka mozhe da dokazhe svashta, ali ne i lupetanja koja chine vecjinu moderne zvanichne nauke. npr shto su bili chlanci da cje mozhda nobelovu nagradu za fiziku da dobije lik koji je izneo teoriju da je prostor (/svemir) oblika krofne. i ova sadashnja medju nauchnim stalezhom najprihvacjenija teorija da svemir izgleda otprilike kao ragbi lopta ne mozhe nikako da se dokazhe jer niko nije dokazao postojanje iskrivljenosti prostora i sve shto chovek poznaje je euklidovski prostor, al nema veze, aj da lupimo pa sa ragbi lopte da predjemo na krofnu, i da dobijemo nobelovu nagradu.

zapravo je u sushtini potpuno ista. ima svoj kreacionistichki mit (big beng) koji je chista dogma, uz koji sadrzhi i druge neke dogme (uchenja koja se ne mogu dokazati kao tachna, i to dobrim delom zato shto krshe zakone logike), ima svoje svetitelje, kao i sveshtenichki stalezh u koji svetovljaci ne smeju da diraju inache cje da budu ekskomunicirani kao pseudo-nauchnici, neobrazovani, its

zavisi, postoje eudaimoni, i kakodaimoni, dakle i dobri i zli. demoni u starogrchkoj religiju su neshto slichno kao dzhini u islamu- duhovi, duhovna bicja iznad ljudi, i ima ih i dobrih i zlih i izmedju.

\m/ i za one koji se secjaju slichice anarki in d ju-kej:

A zasto bog mora da bude on,tj nekakvo bice koje je nesto stvorilo? bog nema pol, tako da se "on" koristi kao zamenica polno generichka, kao shto mozhe da se kazhe "doktor" ili "shef" i za osobu zhenskog roda. a "bicje koje je neshto stvorilo", tj. koje je prvi tvorac je osnovna definicija boga- nepokrenuti pokretach, primum movens. -- Zato sto je ljudima tesko da shvate/objasne nesto sto je izvan granica naseg intelekta, pola moderne nauke je izvan granica intelekta, tj. u kontradikciji sa logikom.

nauka je ionako vrlo slichna religiji, i tu postoji masa razlichitih mishljenja