рогозуб

au shta je ovo x) ovo je kul:

Ne može Bog ne znati budućnost, jer za njega vreme ne postoji. vreme nije entitet, vecj kategorija stvarnosti, i ono ne mozhe da ne postoji. Za njega vreme nije linija kao za nas, već tačka. On je stvorio i prostor i vreme, samim tim ne može on proticati zajedno sa vremenom, već mora stvoriti i početak i kraj. Pojam Boga koji razmišlja i/ili deluje u realnom vremenu je kratkovid i površan. vreme i prostor nemaju ni pochetak ni kraj. -- Ne znam samo po čijoj to definiciji je svaki takav argument logički grešan. mozhda mozhe da bude validan u modalnoj logici i to ako oba sagovornika prihvataju autoritet ljudi na koje se jedan od njih poziva, pa onda to pozivanje mozhda neku formalnu vrednost u umovima sagovornika i onda oni misle da je vecja shansa da je neka tvrdja tachna. Bez obzira šta ti rekao, mišljenje kvalifikovog i iskrenog autoriteta može da bude validan induktivni dokaz u korist neke tvrdnje. znachi treba da znamo kakve su nechije kvalifikacije i misli? sigurno. Oni koji su dovoljno pametni da se ne raspravljaju sa tobom bi sigurno trebalo bar da se zapitaju šta je verovatnije: da stotine ili hiljade profesionalnih filozofa, od kojih su mnogi posvetili čitavu karijeru ovom pitanju nemaju pojma o čemu pričaju ili da neko derište sa jumetala nema pojma o čemu priča. znachi i logichka greshka pozivanja na autoritet i logichka greshka pozivanja na brojnost su dokaz nechega? ma nemoj kasti. Tvoje definije su prostije ali su beskorisne iz tog razloga ih niko i ne koristi, a to što se ti nazivaš libertarijancem ne menja činjenicu da si zapravo kompatibilista sa izmišljenim imenom(za razliku od neizmišljenih imena). prostije su i preciznije su. a vecjina ih ne koristi jer su vecjila palamudari i jedachi govana (dao sam primer za "panteiste") kao i ti. -- Ma, nema boga, ljudi, šta vam je? bog postoji.

ne znam kako te ne mrzi da toliko seresh. apel na autoritet niko ni ne koristi u dedukcijama, vecj je po svojoj definiciji logichka greshka koja je induktivni arugment forme statistichkog silogizma u kome se poziva na nechiji autoritet. determinizam predstavlja koncepte koji su kauzalno i fatalistichki odredjeni, dok indeterminizam podrazumeva koncepte koji nisu determinizam. nemogucje je da se na datu temu da mishljenje koje nije ni determinizam ni indeterminizam, isto kao shto je nemogucje da postoji boja koja nije plava a nije ni ne-plava. ja ti govorim koji su termini najprostiji za sluzhenje i sporazumevanje, a ti mi govorish o mnogim pojmovima koje moderni kvazi-filozofi daju za svoja palamudjenja. to shto on veruje u slobodnu volju a necje da kazhe da je libertarijanac nego kompatibilista, to ne menja chinjenicu da je on libertarijanac sa samo izmishljenim besmislenim imenom. isto kao shto neko ne veruje da postoji bog necje da kazhe za sebe da je ateista nego panteista ne menja chinjenicu da je on ateista sa samo izmishljenim besmislenim imenom. radi se o identichnom komplikovanju komunikacije izmishljanjem termina. shta god znachilo "lingvistichka naprava". inache kod bude osobe (puggala) uvek-razvijajucje svesti (samvattanika viññana) tokovi svesti (viññana sotam), i umni kontinuiteti (citta-saṃtāna). i te osobe ne samo da prezhivljavaju smrt, nego zadrzhavaju svest posle smrti i imaju moralnu odgovornost za svoje postupke, i shto se toga tiche- radjaju se u paklovima ili rajevima da bi bili kazhnjeni ili nagradjeni. tako da da- i buda i dekart su prichali o onome shto zovemo dusha. a primenjivanje "bandl teorije" na budistichki pojam dushe je nastalo medju istim zapadnim "filozofima" koji prichaju da je budizam ateistichki, a ne postoji nijedna ateistichka budistichka shkola.

pozivanja na brojnost i pozivanja na autoritet su zanimljiva kao usputne informacije, ali su logichke greshke i kvalitativno bezvredna u raspravi. nemash pojma o chemu prichash. indeterminizam nije koncept, nego skup metafizichkik koncepata (koji oznachava sve shto nije determinizam- u opshtoj metafizici obuhvata libertarijanizam i nasumichnost, dok u filozofiji uma podrazumeva samo libertarijanizam). u ovo sa odnosom modalne logike i stoicizma necju da ulazim. u filozofiji uma- "ima slobodne volje" se zove libertarijanizam, a "nema slobodne volje" determinizam. ovde nije problem shto "ne koristimo iste definicije", nego shto ti jednostavno ne znash shta znache neki pojmovi. opet- ne znash o chemu prichash. i buda i dekart su prichali o umu/ dushi, kao nematerijalnom i supernaturalnom entitetu koji je ustvari agent razmishljanja i kontrolisanja tela (a ne neki materijalni deo tela), i koja nadzhivljava smrt tela.

(ne)predvidivost nechega nema veze sa (ne)odredjenoshcju. ovaj jeste, kad ne razumesh proste stvari, i josh gore, necjesh da ti se objasni.

hitmen bre

ovaj prvi, crni je kul. pa nek ima kod pedala samo onaj najvecji zubchanik x) jeftinocja kupovanja, manje stvari mozhe da se pokvari, a i kad se pokvari tu je jeftinocja menjanja delova. i inache, nisam dugo vozio bajs, pa se nesecjam bash necheg takvog, al kao kad sednesh na sedishte, i kad spustish noge sa pedala ako mozhesh da se oslonish na pod, to kao ne valja, jer tada kada vozish, noge se neshto vishe naprezhu, neam pojma, tako neshto sam chuo, jel ste chuli neshto slichno? x)

shta ups? shto se tiche filozofije uma ili postoje libertarijanizam (ima slobodne volje) ili determinizam (nema slobodne volje), nema kompatilibizma. ako neko kazhe da postoji slobodna volja ali da je ona ogranichena nekim zakonima, to je libertarijanizam. ne postoji libertarijanizam gde neko tvrdi da postoji nekakva "apsolutna sloboda" to niko nikad nije tvrdio. kompatibilizam mozhe da postoji kada se pricha o svetu, i pravi kompatibilisti su bili stoici koji su verovali da je sve materijalno determinisano, a da chovek ima slobodnu volju u umu, mozhe da kontrolishe o chemu cje da razmishlja. ne mozhesh da dobijesh prirodnjachku definiciju nechega shto je natprirodno. "ja" je ono shto je dusha/ um/ res cogitans/ elan vital, lichnost, entitet koja ima svest i razum i koja je sposobna da deluje slobodnovoljski, kao povremeni nepokrenuti pokretach. i to je to. morash, jer ako imash pretpostavku da su sve tvoje misli, samim ti i formulisanje svake tvoje rechenice i rechenice tvog sagovornika odredjene, ne vama, nego fizichko-hemijskim zakonima (mozhda i nasumichnoshcju) pod kojima neuroni u vashim mozgovima ispaljuju elektro signale, ona u stvari (kao shto vi ne postojite metafizichki kao lichnosti), tako u sushtini i ne postoji razgovor, tako da je takvo prichanje potpuno besmisleno. dakle, da bi se vodio razgovor koji ima smisla, sagovornici moraju da odbace determinizam.

koji bajsevi sve postoje bez brzina, tj. samo sa jednim zupchanikom? ima partizanka, ponika, bmx, i trek bicikli, i oni stari shto su imali onaj naslon od savijene metalne shipke. poshto trazhim neki kolko tolko kvalitetan bajs (da nije star, nego tipa sa amortizerima, ili makar kvalitetnim sedishtem) sa jednom brzinom ko bi koristio kao prevoz, a partizanka i ponika su stari modeli, trek ne bi zbog uskih tochkova/guma, a bmx mislim da je nepraktichan..

kolko ja znam, ja se najvishe busam, a nisam hrishcjanin x)

kada prichamo o svetu- da, kada prichamo o filozofiji uma- ne, tu- sve shto nije libertarijalizam jeste u sushtini determinizam (u smislu nepostojanje slobode) sve ti pishe, ali ochigledno treba da ti se ponavlja. chuda koja nisu "ja" su zakoni prirode, sistem haotichnosti, ili nasumichnost, a jedino mogucje "ja" je nad-materijalno i natprirodno "ja", ono shto je buda nazivao um, isus dusha, dekart res kogitans, itd.

jok ja, odkud ti to..

vau. i have realised the error my ways. tako si to lepo objasnio i ponudio alternativni stav, evo odma odbacujem svoje mishljenje.

slobodna volja =/= determinizam. a ako verujesh u determinizam, samim tim verujesh da su tvoje misli odredjene nechim shto nisi "ti". tj, verujesh da ti ne postojish, shto mu dodje kontradikcija u pojmu. da bi se vodio bilo kakav razgovor koji ima imalo smisla, sagovornici moraju da odbace determinizam. a poenta ovog argumenta je- ako odbacish determinizam a hocjesh da budesh dosledan, morash da prihvatish da postoji bog. bog zna sve sto se ikad desilo i sto se desava, ali ne zna sta ce se desiti, moze da pretpostavi (i to vrlo dobro- jer je savrseno bice), ali ne i da sa sigurnoscu zna sta ce se desiti, jer buducnost jos ne postoji, i posto se ne moze znati nesto sto ne postoji, to sto bog "ne zna buducnost" ni na koji ne umanjuje njegovo sveznanje. bog ne moze ni da napravi trouglove sa 4 ugla, ili jednobojnu stvar koja ima na sebi 3 posebne boje, i to shto on to "ne mozhe" opet ni na koji nachin ne umanjuje njegovu svemocj. stvaranje svega shto postoji- i materijalnog i duhovnog je ex deo, a ne ex nihilo (nemozhe da postoji ex nihilo jer bi to bilo u kontradikciji sa bozhijom sveprisutnoshcju), a chovek ima slobodnu volju jer je njegovo "ja", iznad ove materije i iznad ove prirode, dakle, nad-materijalno, i nad-prirodno je; nije rex extensa, nego je res cogitans, sho bi reko dekart. a shto reche havok, nije joj jasno zashto su hrishcjani ovakvi i onakvi, isto tako meni nije jasno zashto se vi ponashate kao da je hrishcjanstvo jedina religija. postoje religije koje nisu uopshte fideistichke [vernichke], nego su racionalistichke, a inache takodje postoje i religije koje su ateistichke (dzhainizam) i agnostichke (teravada budizam)

onda ti ne valja secjanje. evo ga argument o5, sa par redakcija: postoji ateisticki argument slobodne volje koji glasi da ako postoji slobodna volja ne postoji sveznajuci bog, jer ako ako bog zna sve, ukljucujuci i buducnost, slobodna volje ne postoji, jer da bi se nesto znalo ono mora da postoji, tj. da bi bog znao buducnost, buducnost mora biti vec odredjena. mene ovakav argument nedodiruje, jer verujem da bog zna sve sto se ikad desilo i sto se desava, ali nezna sta ce se desiti, moze da pretpostavi (i to vrlo dobro- jer je savrseno bice), ali ne i da sa sigurnoscu zna sta ce se desiti, (jer svi imamo slobodnu volju kojom u nekoj meri odredjujemo buducnost i) jer buducnost ne postoji jos, i posto se ne moze znati nesto sto ne postoji, to sto bog "ne zna buducnost" ni na koji ne umanjuje njegovo sveznanje. ali nije to tema, vec teisticki argument slobodne volje, a on kaze da ako postoji slobodna volja, onda mora da postoji bog. on krece od aksioma da slobodna volja postoji, tj. da imamo mogucnost da (u bilo kojoj meri) kontrolisemo svoje misli, i sistemom eliminacije (pokazujuci nemogucnost ateizma) pokazuje da bog postoji. eve ga: 1. L(ibertarijanizam) je tachan a D(eterminizam) je netachan 2. ako A(teizam) tachan, onda postoji samo materija (a ne i nematerijalne stvari- tipa bog i dusha), i samo priroda (a ne i natprirodne stvari- tipa bog i dusha). 3a. ja kao teista verujem da postoji dusha (koju je napravio bog kao natprirodni entitet) i da moja dusha [tj. "ja"] (koja je povezana sa mojim mozgom- da bi koristio ovo telo) razmishlja, i te misli se manifestuju kao fizichko-hemijski procesi u mom mozgu. 3b. ateista neveruje u dushu (jer je ona natprirodna), tako da mora da veruje da su ti fizichko-hemijski procesi u mozgu same misli, a ne samo manifestacija misli (kao shto ja verujem). 4. poshto je mozak samo parche materije, njegovo postojanje i funcionisanje je odredjeno prirodnim zakonima, kao i postojanje i funkcionisanje cele materije- chiji je mozak samo mali deo. 5. samim tim, ljudske misli su odredjene prirodnim zakonima, dakle, ispada da je D tachan; tj. da A implicira D 6. a poshto smo krenuli od aksioma da je L tachan a D netachan, samim tim je A netachan. 7. poshto je A(teizam) netachan, onda je T(eizam) tachan, tj. Bog postoji. dakle, sazeto, ovaj argument kaze da ateizam implicira naturalizam /materijalizam (/fizikalizam) shto implicira determinizam, i da ako neko prihvata da postoji slobodna volja mora da prihvati i da postoji bog. napomene: tacka 1, prvo: D znaci da covek nemoze ni u kojoj meri da kontrolise svoje misli, i tacka 1 kaze da je to netacno. tacka 1, drugo: ovo je argument za postojanje boga. debata da li slobodna volja postoji je druga tema, tako da joj nije mesto u ovoj raspravi. tacka 1, trece: L i D se odnose iskljuchivo na prirodu misli i kontrolu istih (dakle, na postojanje lichnosti) a ne na odnos licnosti (misli) i spoljnog sveta, pa i samog tela- zato se kao opcija ne navodi kompatibilizam. tacka 3a: nije deo dedukcije nego uvod i objasnjenje za 3b koji jeste deo same dedukcije. tacka 3b: "postoje ateisti koji veruju u dusu". pa sta? postoje i sajentolozi. poenta je da je ateizam logicki nespojiv sa verovanjem u postojanje duse, jer je dusa natprirodan koncept. ateista ce teisti da kaze "daj mi dokaz da postoji bog- nemoguce je naucno dokazati da bog postoji", a postojanje duse moze da se naucno dokaze isto koliko i postojanje boga. tako da je ateista koji veruju dusu nedosledan, tj. "no true atheist". tacka 5: zakoni prirode, zakoni sistema haoticnosti, nasumicnost- svi podrazumevaju D kada govorimo o coveku i njegovim mislima. slobodna volja moze da postoji samo ako postoji neko natprirodno "ja" koje razmislja, ako su moje misli odredjene prirodom, haoticnnoscu, ili nasumicnoscu, u sva tri slucaja ja nemam mogucnost da kontrolisem misli, sto je D.

http://library.nu/docs/57VW4GOAIJ/Strength%20Training%20Anatomy%20-%202nd%20Edition

u krajnjem sluchaju, mogucje je sa 3 vezhbe precji celo telo.

i nije neshto. a poslednji pasus je pogreshan, jer postoje posredni dokazi da bog postoji, npr logichki dokaz koji ja postavljam po internetu vecj neko vreme je neoboriv.

vido neko neke jeftine minimalistichke crne patike skoro? keva videla negde u knezu starke za soma ipo, al nema vishe..

sranje, nisu odvojili pektoralis major i pektoralis minor.

http://www.muscleandstrength.com/exercises/main.html

ovo je bre quake live, igrash u browseru, ima masa servera (par pod imenom beograd) shto sa free for all, shto sa team deathmach, shto za capture the flag, i sajt ti drzhi statistiku, pa i mozhesh da se proveravash.

jel igra ovo neko? x)

pored toga shto je mod jedne od najjachih igara ikada, samo za sebe je ogroman kult http://en.wikipedia.org/wiki/Action_Quake_2 a sad danashnja omladina pricha vic kako chak noris mozhe da baci nozh u kaunter strajku, kad nisu ni chuli za ekshn kvejk.