Yngwie Tatica

Helloween - Soul Survivor

Ma, ja i dalje sečem vene kada slušam sve SYX albume (do Odyssey). Ovo novo mi baš ne leži, probao sam. Tako mi ni prethodna 2 Kamelot-a nisu ležala, a ovaj novi mi je vrh. Šta ćeš, idu godine, a power mi sve teže pada. P.S. Baš sad mi piči "Disco Queen". Kakva stvar!!!

Bolje "Where The Runes Still Speak"!!! :) Imam veeeliki respect za Mats-a, ali Vikstrom je samo jedan! Bravo za Christopher-a i co.! Pravi potez!

Ma, mislio sam da ćeš se setiti Lajonel Haca iz Simpsonovih i vizije srećnih ljudi naše planete kada pravnika (advokata) ne bi bilo, al' nema veze. Kakvo sad preslušavanje. Meni taj album izgubio ono "Paradise" i postao samo "Lost" (in my memory ). Samo ti uživaj, ja ću pred spavanje da pustim "Scarsick" od Pain Of Salvation-a.

Pa kakav bi ovaj svet bio kada bismo mi (pravnici) prestali da pričamo?

Ma ja samo mislim da nisam dovoljno glasno slušao.

Eh, malo je nas koji smo privilegovani da uživamo u dobroj muzici. Doduše, ne žalim se.

Ne zezaj, ima još tog smaranja od albuma? Ma jok, preskočiću ovaj put.

Ovo ti je žešća nebuloza (što se tiče jurnjave za trendovima), a što se ostatka posta tiče no comment (to si mogao napisati u 10 rečenica). Poenta je da čak i kada DT (u)sere, njihovo govno uvek zvuči (da ne kažem miriše) bolje od mnogih drugih. Systematic Chaos ne predstavlja ništa revolucionarno u svetu muzike, ali je i dalje veoma dobar album (kao i svi prethodni). Moguće da je i promena izdavača uslovila neznatnu promenu u zvuku benda (u pojedinim pesmama), a ne mali uticaj je (po rečima članova DT-a) imala i Gigantour turneja. Meni je svaki album DT-a remek-delo (pa čak i osporavani FII i Octavarium), tako da ni SC nije izuzetak.

Lucky bastards!

Pa upravo zbog toga! Dugo mi je taj dečko zagorčavao život. He unleashed the fuckin' fury! :)

Usr'o sam se dok sam skidao "Never Ending Hill" (jebeni dial-up). Ako je suditi po ovoj pesmi album će da rastura (naravno kao i svaki KD album). Pesma ima MF feeling (kasniji radovi Fate-a), a malo vuče i na House Of God period (sa boljom produkcijom). Rif u strofi zaista ima 4/5 Painkiller-a u sebi (a i znamo svi na koga se King prži), ali pesma odiše svežinom i snagom. Tekst je !!! Uz nove albume Therion-a, Manowar-a, Pain Of Salvation-a, Kamelot-a i Dream Theater-a, biće to jedan od albuma godine! King nikada nije razočarao! HAIL KIM BENDIX PETERSEN!!!

Pa to je i najbolji momenat na albumu :) !

Pored Riot-a i naravno Virgin Steele-a je trebalo da nastupe i Stigmata iz Austrije i Annathema iz Novog Sada. Par meseci pre tog najavljenog koncerta nabavio sam Invictus od Polzovića i usr'o sam se od sreće koliko je to bio dobar album! Sad probajte da zamislite moju tugu kada sam saznao da je koncert otkazan. DeFeis je izjavio u nekom intervjuu da su ih naše vlasti i organizatori nešto zajebavali, a kasnije sam čitao intervju sa Maier-om iz Stigmata-e u kome je rekao da su se momci iz VS-a uplašili situacije u Srbiji i da su otkazali svirku zbog lične bezbednosti. Još malo pa će desetogodišnjica te nesreće, a ja svoj omiljeni bend još ne videh uživo. Tuga pregolema! :cry:

Eto, to bi bilo tr00 veče. Nas četvorica, 5 gajbi "Jelena", a sa bine se čuje "A Token Of My Hatred" ili "Emalaith". Stvarno, ne vidim razlog da na VS dođe manje ljudi nego na Evergrey?

Kako li zvuče "Defiance" i "Great Sword Of Flame" u akustičnim verzijama, živo me interesuje? Ali svaka im čast za set-listu. Da li da se nadamo da će svratiti i u Srbiju?

Iskreno rečeno, na novom albumu nema ni "D" od "Divine"-a, u svakom smislu. Jednostavno, teško mi je da poverujem da se album dopada ljudima koji su voleli Symphony X do "Odyssey" albuma (ili zaključno s tim albumom). Osim one dve "baladice" i pojedinih delova u "Set The World On Fire" i "The Walls Of Babylon" teško mi je da poverujem da je u pitanju isti bend! Nakon 50-og slušanja mislim da je album dobar, samo da ne nosi etiketu Symphony X. Pesme su jednostavne, bez jakih refrena, s puno jeftinih sviračkih fora (znamo mi da oni to mogu puuuno bolje), lišene progresivnih aranžmana, a Mike-ove solaže ni prineti onome što je svirao u "Sea Of Lies" ili "Damnation Game". Ovo je više power i heavy metal, sa uplivima prog rock-a. Intro u "Eve Of Seduction" mi više liči na Children Of Bodom ili tako neki finski bend, koji kasnije (00:50) ima "Dimebag rip-off" rif (mada je Romeo s tim počeo da tupi još na prošlom albumu). Postoji još gomila primera koji idu u prilog tome da je ovo NAJSLABIJE Symphony X ostvarenje. Kada sam ga prvi put pustio uvod me je oduvao, a tek prva stvar!!! Rekao sam sebi: uh, kakvo razbijanje! Ali, tako to biva. Uglavnom, ono što me raznese na prvu loptu kasnije postane veliko razočaranje. Znači, pre nego što bilo ko počne da me proziva, neka se zapita: šta to zapravo voli kod ovog benda? Ono što ja volim NIJE prisutno na "Paradise Lost" albumu (zamisli album Symphony X-a bez pesme tipa "Divine Wings", "Through The Looking Glass", "Odyssey" ili "New Mythology"), a čekao sam željno na ovaj album kao i većina vas. Jeste, žestok je, da, produkcija nikad bolja, a i mračan je, baš onako kao što su najavljivali članovi benda. Sve u svemu, dobar album, ali ne i za Symphony X. Za kraj, još jedna ilustracija, ovaj album se SVIDEO većini mojih ortaka koji ne mogu da podnesu "Divine Wings", "Twilight" ili "peticu", a ljudi se prže na Pantera-u i thrash metal. Sada me to ne čudi.

Nedostatak dobrih crtača i ideja. Pogledaj samo novije radove Riggs-a.

Jeste spamčina, ali svaka čast za avatar! Samo napravi ispravku u lokaciji, da ne bude "fozen" već "frozen". Onda si potpuni tr00 barbarian!!!

Izgleda da je tako. Jebeš ga, nostalgija će mi doć' glave.

Apsolutno!!!

"Scarsick" jeste pomalo teško svarljiv, ali samo na prvih par slušanja, nakon toga pije se k'o voda. I ovoga puta PoS su uradili masterpiece od albuma. Ako neko ima sumnje neka samo posluša stvar "Idiocracy" i sve će mu biti jasno!

Shvatam ja da mnogi ovde uzdižu novi album do nebesa, kao što je to bio slučaj i sa "Odyssey" albumom. Razumem i potrebu benda da se "razvija" i prikuplja NOVE fanove. Izneo sam svoje mišljenje, a ako to nekome smeta šta da se radi. MENE je album malo razočarao. Iz ove perspektive "Odyssey" je bio remek-delo u odnosu na ovaj novi (sa koga, uz intro, vrede samo tri pesme). Meni je žao što nekada veliki bendovi (poput Guardian-a, Stratovarius-a, Symphony X-a) polako ali sigurno posustaju u pravljenju dobrih pesama. Možda su i moja očekivanja nerealna. Ipak je teško ponoviti "Imaginations From The Other Side", "Visions" i "V". Drugim rečima, kada bend dosegne vrhunac, po prirodi stvari sledi pad (do nekog novog uspona, nadam se). P.S. Ko je taj gitarski stručnjak koji ne čuje uticaj Dimebag-a u Romeo-vom stilu? Pa Mike to radi odavno, samo ga je sada malčice preterao.

Yeah, blame it on the keyboard.

Juče i danas sam proveo preslušavajući "Paradise Lost". Moj utisak je: najbolja produkcija SX-a ikada, a sve ostalo predstavlja malo razočaranje za mene. Allen-u po mom mišljenju ne leži ovakav vokal, Romeo se nikada nije više pržio na Dimebag-a (RIP) kao na ovom albumu, Pinella tu i tamo, a ritam sekcija je bolja no ikada (konačno čujem bas gitaru kako treba, još otkada je Miller otišao). Ipak, to nije ono što sam očekivao od ovog benda, mada obično je tako, kad god neko napravi toliku pauzu između dva albuma, a uz to pojedini članovi benda prave neke usrane side-projekte (ko je pomenuo Hansi-ja i Schaffer-a?), bend izgubi EDGE (što Ameri kažu). "V" ostaje najbolje izdanje.