Search the Community

Претрага каже да нема теме о овом народном хероју рокенрол музике у земљама Источног блока. Дакле, Глен је басиста/пјевач старије до древне генерације који је крајем 1960-их обитавао у бенду Trapeze а онда добио шансу за пут до звијезда у Deep Purple (Mk.III и IV). До звијезда је и стигао уз помоћ разних кокаина и хероина, па се мало сјебао успут. Тад креће некакво недефинисано таворење гдје вриједи издвојити албум сарадње Hughes/Thrall, затим слиједи ангажман код Garyja Moorea, учешће на Seventh Star ("крњави" Black Sabbath)... и након којечега још, преокрет. Глен се "очистио" негдје 1991. године и као уз помоћ више силе биљежи хит са KLF ( ) а наредне године излази његов први "прави" соло албум, Blues (Shrapnel продукција). Почиње суманута дискографска активност којој је малтене немогуће ући у крај, што соло што у сарадњама са мањим или већим ауторским упливом. Што се музичке приче тиче, Глен је базично фанкирокдушеван чоек али обзиром да је доста урадио по наруџби за јапанско тржисте, понегдје је тај фанк скрајнут ("No, no, Mr. Hughes, no funky, you hard rock!"). Ако је потребно нешто за увод предложити, онда би то били албуми Blues (1992) и Addiction (1996) који су релативно - музички - најусмјеренији. Blues као блуз (са хрпом шредера који солирају) и Addiction исповест.ком колекцију од десет брутално искрених хард рок/гранично хеви нумера. Опет, непрегледна је то шума па се случајним лутањем може наћи нешто овако... Значи, деда је напросто фонтаничан.

Benji Hughes je meni totalna nepoznanica od izvođača. Sećam se samo da mi je preporučen od strane Луке, pre dosta godina i da sam ga površno preslušao i zaboravio... Došlo je vreme da se kobna greška ispravi. Sa faktografske strane, šta još mogu da napišem o Benjiju? Nekada je bio roker, pa je uleteo u pisanje džinglova (poznat proizvod Captain Morgan Rum) i radio je muziku za filmove i tv serije. Izbacuje albume sporadično, i svi su poprilično čudnovati. Weird pop sreće elektroniku, i pomalo melodičnog soula. Dobra kombinacija, zar ne? Songs in the keys of animals (2016 Merge Records) je verovatno najčudniji dvostruki album koji sam imao prilike da poslušam ove godine. Muzika je mogla da stane komotno na jedan disk, no očigledno da je njemu simpatično da to podeli na dve strane... Prvi disk, ima poletne i pozitivne pesme pomešane umešno sa funk i elektronskim podlogama. Nađe se i koja iskrena i tugaljiva, i ona svakako funkcioniše u kompletnom haosu. Nekako mi bode uši to što je prvi deo diska prepun vrcavih lirika o životinjama i njihovim dogodovštinama, sa jedne strane je kul što za inspiraciju služe "basne", ali je i pitanje koliko danas ljudi imaju strpljenja da skapiraju album sa takvim humorom. Mada, ako vam se dojmio Netflixov, BoJack Horseman, onda definitivno udrite, ovog puta sa 50% manje melanholije. U današnjoj kulturi gde je sve brzo servirano, i još brže zaboravljeno, verujem da je Benji pronašao alhemičarski pop začin, kratki i promenljivi pop refreni, sa pratećim ženskim vokalima koji odišu na stare soul teme, a opet u nekim pesmama dolazi do totalnog sveopšteg ludila i kraha, jednostavno neočekivano. Međutim, na drugom disku spušta loptu i njegov glas dolazi u prvi plan, muzika je mirnija i setnija. Ženski vokali se tek povremeno čuju. Klavir je najdominantniji instrument i sve pesme poprimaju klasičnu soul podlogu. Da li je ovo odličan pop album? Teško. Ali je zabavan u celom haosu koji se prožima kroz dva diska. I ostaje retka zverka među izdanjima koja poseduju humor. Ako vam treba dodatni podsticaj da upoznate Benjija, pogledajte spot za singl Girls Love Shoes. Univerzalne istine su prikazane, kako u spotu, tako i u tekstu. P.S. Overite mu i radnju na sajtu, prodaje korišćenu teglu za viski sa flash stikovima koji imaju prethodna izdanja, i još sijaset džidžabidža. Priceless. http://uploaded.net/file/0ezax633/Songs2016.rar