Buddha Posted April 26, 2008 Report Posted April 26, 2008 a sto vecina USA bendova stimuje gitare u D#?
Hudini Posted April 26, 2008 Report Posted April 26, 2008 Moda. Ima ih i koji štimuju u D, čak i u C#.
Andrija Smith Posted April 26, 2008 Report Posted April 26, 2008 Cini mi se da Slash stimuje u D#, ali nisam siguran... Ima vise metal bendova koji stimuju u D nego u E.
STARSHOOTER_SUPREME Posted April 27, 2008 Report Posted April 27, 2008 To je prosto recimo kod slasha moze da uradi slajd kvintu(koja bi se u normalnom stimu hvatala kao kvarta)
ninga Posted April 27, 2008 Report Posted April 27, 2008 Nabavih od druga ovu skolu gitare, na srpskom je, i covek je obuhvatio mnoooogo stvari i detaljno ih opisao. Posto ovoga sajta vise nema, verujem da bi nekim ljudima bila korisna pa sam je uploadovao na rapidshare. http://rapidshare.com/files/110610757/Skola_Gitare.zip.html Свака част што си окачио ову школу, одлична је за почетнике... Ево и ја је имам случајно, само је у help датотеци па је много уреднија и мања (нема ни 2 mb). Изволите: Орбина школа гитаре
Aces High Posted April 27, 2008 Report Posted April 27, 2008 Nabavih od druga ovu skolu gitare, na srpskom je, i covek je obuhvatio mnoooogo stvari i detaljno ih opisao. Posto ovoga sajta vise nema, verujem da bi nekim ljudima bila korisna pa sam je uploadovao na rapidshare. http://rapidshare.com/files/110610757/Skola_Gitare.zip.html ih ovo ce meni mnogo da koristi 100%................... kasnije cu da je skinem pa cu ti reci dal je korisno.............................. HVALA!!!!!!!!!!!!
Aces High Posted April 27, 2008 Report Posted April 27, 2008 evo utisci................. dobro ima korisnih stvari................. vecinu sam znao a ima i ono sto nisam................ tako da super je........................mnogo koristi..................... P.S stalno me buni ono kod akorda (mislim znam da odviram i mogu da prepoznam nego je nekako nepregledno i pod jednim te istim akordom nalazi se vise akorda) ali nekako cu se snaci, a i glupo je sto su stavili one crvene tackice (malo su me bunile u pocetku dok nisam shvatio da je i to ukljuceno zajedno sa crnim)................. ali pomocice nekako................ HVALA!!!!
Hudini Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 pod jednim te istim akordom nalazi se vise akorda To se zovu bare. Korisno je znati.
Buddha Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 jes, sa naglaskom na "re" postoji mali barre i veliki. mali je kad kaziprstom uhvatis tri zice, a veliki je kad obuhvatis svih sest.
Aces High Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 aha............................. to nisam znao...................... HVALA!!!!
Andrija Smith Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 Pa sta si mislio, da ima 10 akorada i da je to to? Mora se eksperimentisati
Aces High Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 hahahahah nisam to mislio............................nego je malo neuredno....................... ja sam to shvatio sta i kako.................ali jedan moj ortak se pogubio..................... ali objasnicu mu ja.......................... HVALA JOS JEDNOM!!!!!!!..................................
Dersu Uzala Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 To sve znam. Samo što ništa od toga ne razjašnjava činjenicu zašto se u Srbiji H zove H a H♭ (osnosno A#) zove B. Znam čak i ljude koji studiraju muziku koji tako zovu note, znači C, C#, D, D#, G, G#, A, B, H, C. Kako ne razjasnjava, pa upravo to je i opisano u 'artiklu'. Upravo to. A Srbi su to pokupili od Svaba kao i vecina ostalih. Englezi nisu i zato Ameri i Englezi koriste originalni momenat.
Secracon Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 B je oznaka za A#. Zbunjujuće, zar ne? Nije tačno. Znam čak i ljude koji studiraju muziku koji tako zovu note, znači C, C#, D, D#, G, G#, A, B, H, C. Nemaju pojma. Nepismene konjine. Ozbiljno to kažem...
Hudini Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 Kako ne razjasnjava, pa upravo to je i opisano u 'artiklu'. Upravo to. A Srbi su to pokupili od Svaba kao i vecina ostalih. Englezi nisu i zato Ameri i Englezi koriste originalni momenat. Objašnjava zašto se B kod nas zove H, ali ne objašnjava zašto mnogi A# zovu B, pored H.
Secracon Posted April 28, 2008 Report Posted April 28, 2008 U okviru istog tonaliteta nije moguća ni jedna od sledećih kombinacija: -istovremeno postojanje H i Bb (piše se sa snizilicom da bi se razlikovalo od engleske varijante koja je B, a znači naše H, i ne zanima me što si video da je neko Bb napisao B, znam i ja neke ljude što imaju osnovno obrazovanje, dakle pismeni su, pa ipak pišu "Ići će mo na piće" Nepismene konjine, kao što rekoh ranije.) -istovremeno postojanje A i A# -istovremeno postojanje A# i Bb Pretpostavimo da ti je gitara naštimovana na normalan (da kažem "E") štim: -Ton koji je na drugom pragu A žice se negde označava sa H, negde B, zavisi od jezika. -Ton koji je na prvom pragu je ili povišeni A, koji je svuda A#, ili zniženi H (sniženi B, za englesko govorno područje) i ako je ovaj drugi slučaj (a to zavisi od tonaliteta) onda se taj ton SVUDA obeležava sa Bb, a negde ga IZGOVARAJU "би флет", a negde "бе". H i B je isti kurac. To je drugi prag A žice. Ako pričaš srpski, onda kažeš za taj ton "ха". U američkim notama će biti napisano B, a ti ćeš izgovoriti "ха", isto kao što će i amer za Bahovu misu u H molu (a tako piše na orginalu) reći da je "in B minor". Ako se taj ton alteruje na niže, onda postaje Bb. Ako pričaš srpski reći ćeš "бе". Problem je što ima puno pekara, odžačara i šustera koji su umislili da su muziučki pismeni, pa možeš naići na svakojake budalaštine i nonsense...
Buddha Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 jos nesto: da li je pravilnije reci npr. "as" (Ab) ili "gis" (G#) ? tj. posto su enharmonski jednaki (ako se dobro secam teorije ), da li cemo se izraziti u zavisnosti od tonaliteta (tipa da li ga odredjuju povisilice ili snizilice pored violinskog kljuca)?
Dersu Uzala Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 Objašnjava zašto se B kod nas zove H, ali ne objašnjava zašto mnogi A# zovu B, pored H. Sad se i ja nesto secam kroz maglu...Mozda su nas tako i ucili. Kardeljevi profani. Anyhow, meni je od oslobodjenja ostalo A-B-C-D-E-F-G. Easy, no? izraziti u zavisnosti od A u zavisnosti od smera citanja? Navise/nanize. U izvesnim slucajevima? Kakvo pitanje, dramaticno...
Secracon Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 jos nesto: da li je pravilnije reci npr. "as" (Ab) ili "gis" (G#) ? tj. posto su enharmonski jednaki (ako se dobro secam teorije ), da li cemo se izraziti u zavisnosti od tonaliteta (tipa da li ga odredjuju povisilice ili snizilice pored violinskog kljuca)? A sad sledi moje jubilarno stoto objašnjenje, uz domaći zadatak da navežbate korišćenje "search" opcije na forumu, da ne bi bilo i dvestotog pre ili kasnije (ali će biti, jer sam majmun): Pretpostavka ti je dobra. JESTE, zavisi od tonaliteta. C dur (i sestra mu A mol) su osnovni tonaliteti i NEMAJU alterovanih tonova. Prvi sledeći tonalitet, za jednu kvintu ili kvartu od osnovnog će imati JEDAN predznak, a onaj sledeći DVA. Teoretski može da bide beskonačno predznaka, ali se u praksi koristi samo 6, jer bi 7 već bilo enharmonijski jednako sa nekim drugim, lakšim. Na primer umesto C# dura, koji ima 7 povisilica (tonovi su mu C#, D#, E3, F#, G#, A#, H# (or B#, in case it's easier for you in English), C#...), se koristi Db dur koji ima samo 4 snizilice (tonovi su mu: Db, Eb, F, G, Ab, Bb, C, Db... ). Tonaliteti koji su u kvintnom srodstvu sa C durom... U stvari, ajde da pojednostavim izraz: Tonaliteti do kojih smo došli skačući kvinte od C, su sa povisilicama, a oni gde smo skakali kvarte su sa snizilicama (kvartno srodstvo). Verovatno si sad već namirisao da ovo ima veze sa tzv. "kvintnim" i "kvartnim" krugom, i u pravu si, eto sad i to znaš... Ne može se desiti da pored ključa (violinskog na primer, ali samo da napomenem da to nije jedini koji se koristi), vidiš povisilicu za recimo C#, i A# bez još nekih drugih. Zna se kojim redom ti predznaci idu, i tako već na osnovu njihovog broja možeš skontati u kom si tonalitetu. Alterovan ton uvek nastaje od svoje nealterovane varijante. To sad verovatno nisi razumeo, i slažem se sa konstatacijom "serem im se u terminologiju", ali prevešću ti: Nealterovani tonovi su oni koji nemaju ni povisilicu ni snizilicu, dakle ni nastavak -is, ni nastavak -es. Ton E kad se alteruje na niže postaje Es, a kad se alteruje na više postaje Eis. Ton E NIKADA, ali NIKADA , N I K A D A ne može postati D# (dis), jer dis nastaje od D. U okviru jednog tonaliteta uvek imaš razne kombinacije alterovanih i nealterovanih tonova osnovnog tonaliteta - C dura, i ne može se desiti da neki nedostaje a da se neki ponavlja (primer takve greške je ono kad neko za F mol kaže "F, G, Gis, Bb, C, Cis, Dis"). Razumem da mnogi pizde na ova pravila i da im se čini da je ovo samo suvo insistiranje na nekom tamo pravilu, i možda bi i bilo atoma razloga za to dok god se takva nakaradna skala ne pokuša staviti na notni papir, da to neko drugi nedobog pročita. Naime, na tako nakaradnoj skali nema teorije da se uopšte vidi da je u pitanju skala, a kamo li da je u pitanju F mol... Evo ti primera tonaliteta što se sreću u praksi: Nema predzanaka - nema alterovanih tonova - Cdur / A mol U daljnjem ću da pišem broj predznaka i nabrajaću alterovane tonove. Podrazumeva se da su ostali tonovi nealterovani. Dakle ako piše samo F#, znači da umesto F imamo F#, a da su ostali tonovi netakbuti (C, D, E, G, A, i H/B) Tonaliteti sa povisilicama: 1 povisilica - F# - G dur / E mol 2 povisilice - F#, C# - D dur / H mol (B minor) 3 povisilice - F#, C#, G# - A dur / F# mol 4 povisilice - F#, C#, G#, D# - E dur / C# mol 5 povisilica - F#, C#, G#, D#, A# - H dur (B major) / G# mol 6 povisilica - F#, C#, G#, D#, A#, E# - F# dur / D# mol 7 povisilica - F#, C#, G#, D#, A#, E#, H# (B#) - C# dur / A# mol Tonaliteti sa snizilicama: 1 snizilica - Bb - F dur / D mol 2 snizilice - Bb, Eb - Bb dur / G mol 3 snizilice - Bb, Eb, Ab - Eb dur / C mol 4 snizilice - Bb, Eb, Ab, Db - Ab dur / F mol 5 snizilica - Bb, Eb, AB, Db, Gb - Db dur / Bb mol 6 snizilica - Bb, Eb, AB, Db, Gb, Cb - Gb dur / Eb mol 7 snizilica - Bb, Eb, AB, Db, Gb, Cb, Fb - Cb dur / Ab mol Cheerz!
Hudini Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 Celu ovu priču mi je davnih dana ispričao jedan drugar koji je u međuvremenu postao magistar muzike, s tim što mi je još objasnio i stvar da na gudačkim instrumentima E♭ i D# nije isti ton, za razliku od gitare i klavira, odnosno razlikuju se za 1/8 stepena. Nikad nisam bio u prilici da sviram neki gudački instrument tako da to ne znam iz ličnog iskustva, ali mi je ovo potvrdilo i nekoliko violinista koje sam kasnije to pitao.
Nazzgul Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 (edited) Kvintni (5) Krug: Kvartni (4) Krug: Edited April 29, 2008 by Nazzgul
Secracon Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 Jbg... Tipičan primer za to da i vikipedija greši je onaj "B" u kvartnom krugu. To nije B nego Bb. B je isto što i H, a toga nema u kvartnom krugu.
Hudini Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 To je upravo ono o čemu sam ja pričao. Čak i mnogi školovani muzičari nazivaju Bb (odnosno A#) B.
Nazzgul Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 (edited) Covece, netreba cepidlaciti!! Za mene je B snizeno H, a uvek istim imenom( B ) nazivam i poviseno A. Jbt to je bar na gitari potpuno isti ton. Kada pricas sa nekim neces valjda reci Bebe?! E kad bih pisao neku kompoziciju ili nesto slicno onda bih svakako razlikova Bb od A#. Poz! Inace posto nisam bas muzicki dobro obrazovan.. Mozda je bolje da mi pojasnite kako mi to Kvintni i Kvartni krug mogu pomoci prilikom sviranja. Meni je sasvim okey sto znam svih 7 pozicija (skala) i pocetne (osnovne) tonove na istima. Zar to nije dovoljno?! Uz malo mozganje mogu da kazem svaki ton neke skale po semi: durske lestvice imaju polustepene izmedju 3. i 4. & 7. i 8. stupnja, dok molske imaju iste izmedju 2. i 3. & 5 i 6. Edited April 29, 2008 by Nazzgul
Dersu Uzala Posted April 29, 2008 Report Posted April 29, 2008 ...na gudačkim instrumentima... Principijelno, nijedan 'alterovani' ton nekog osnovnog tona, i konvergentno alterovani ton susednog osnovnog tona nisu identicni, cisto fizicki, akusticki. Problem je sto instrumenti sa 'diskretnim' tonovima ne mogu da reprodukuju te razlike zbog dizajna. E# i Db se fizicki i ne smatraju kao dva ista tona, ali u prakticnoj upotrebi da. Kao sto rece, u zavisnosti od prirode instrumenta. U Aziji generalno imas 24-tonske hromatske skale (za razliku od jevropejskih 12) gde je rezolucija temperovanja mnogo veca.
Recommended Posts