Paganizam

[Hamsun]

Greska. Ipak ne radi...

 

Brisite ova dva posta ...

[Zagrivuk]

,16. 6. 2005, 13:49] Greska. Ipak ne radi...

 

Brisite ova dva posta ...

Pa gde si nasao ovde da proveravas font?

Edited June 18, 2005 by Black_Totem213

[Guest 10 dinara]

 

Piter Plas, Gent, Belgija

Nekoliko aspekata simbolike vučjih usta u srpskim običajima i verovanjima

 

Simboliku vuka u tradicionalnoj kulturi Srba i Hrvata, i uopšte svih slovenskih naroda, uvelike određuju njegova ambivalentnost i "graničnost". Kao karakteristične semantičke opozicije u vezi sa vukom u simboličkom pogledu na svet koji motiviše slovenska narodna verovanja, obrede i običaje (a što ga oni i odražavaju), obično se navode svoje - tuđe, blisko - daleko, pitomo ili domaće - divlje, socijalno ili ljudsko - demonsko, pri čemu se simbolika vuka često opisuje u terminima drugog člana opozicije. Fundamentalnije obeležje, međutim, koje stoji iza većine tradicionalnih simboličkih predstava o vuku, naročito južnoslovenskih, čine njegova posrednička (medijatorska) funkcija i status granične životinje u simbolici sveta[1]. Ovde će biti reč o vučjim ustima (i njihovim sastavnim delovima - čeljusti, zubima, "zevu", ždrelu, a i o grkljanu) kao nosiocu velikog dela posredničkih značenja i funkcija vuka u simboličkom modelu sveta što se odražava u srpskim narodnim običajima i verovanjima koja se odnose na vuka. Videće se da narodne predstave o vučjim ustima dalje upućuju na nekoliko drugih domena i kodova tradicionalne kulture, te na elemente čija se značenja i funkcije kodiraju na sličan način. Homologije koje se stvaraju između tih kodova motivisane su opštim shvatanjima o kretanjima kroz telesne otvore kao lokuse - i operatore - za transformisanje simboličkih kvaliteta. Pri razmatranju simbolike vučjih usta govoriće se o semantičkim dimenzijama ili kontinuumima radije nego opozicijama, radi boljeg razumevanja dinamičnog aspekta u medijalnoj poziciji vučjih usta[2].

Destruktivni aspekt vučjih usta i njihovo zatvaranje.

 

Već po najtipičnijim glagolskim predikatima vuka (u narodnom pričanju o vuku, u usmenoj književnosti, u narodnim motivacijama obreda koji se izvode protiv dejstvovanja vuka itd.) vidi se da se glavna konkretna destruktivna delatnost vuka dešava putem njegovih usta i njihovih sastavnih delova: vuk kolje, davi (zubima), ujede, pojede, izjede, ždere, i zeva/ zine (da bi ujeo). Ovaj zadnji predikat ima posebno značenje u simbolici vuka; na njega ćemo se više puta vratiti. Koljući i jedući stoku (najviše ovce), vuk stoku povlači iz kulturne sfere i uništava njenu korist za čoveka. Preko vučjih usta, stoka se kreće i pomiče po semantičkim kontinuumima kulturno ili kontrolisano - prirodno ili nekontrolisano, pitomo ili domaće - divlje, svoje - tuđe, blisko - daleko prema prirodnome i nekontrolisanome, divljemu, tuđemu, dalekome; i "što vuk sobom ulovi i u čeljusti uhvati, a hajduk u kuću unese, to se ne povrće" (Vrčević 1890: 96). Prema tome, obredno-simboličko delovanje na vuka da bi se sprečilo takvo dejstvovanje, prvenstveno i poglavito se dešava preko njegovih usta kao objekta, koji onda metonimijski predstavlja celog vuka.

 

Celi niz okazionalnih (kad se stoka izgubi, kad vuk napada na stoku) i kalendarskih (uglavnom u vezi sa "vučjim svecima" i graničnim periodima kao što su početak zimske sezone, Božić - nekršteni dani, "Međudnevica" i dr.) običaja, obreda, zabrana i magijsko-simboličkih postupaka ima za cilj da se spreči delovanje vučjih usta tako da se ona zatvore (ili ostave zatvorena), zavežu, zakamene i slično. Zbog ograničenog opsega teksta ovde ne možemo da ponudimo potpuni opis svih tih raznovrsnih zabrana i postupaka, nego ćemo se osvrnuti na nekoliko tipičnih elemenata iz njihovih verbalnih, akcionih i predmetnih kodova, uz pokušaj da malo podrobnije karakterišemo i interpretiramo njihovu simboliku[3].

 

Iz etnografske literature dobro su poznate raznorazne zabrane na domaću radinost (osobito na preradu vune) i na rad oko stoke u različitim - poglavito stočarskim - krajevima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a od kojih je većina vezana za početak zimske sezone, odnosno na tzv. vučje svece (Mratu, Đorđa, Arhanđela Mihaila, Savu, Andreju, Ignjatija, Nikolu, Dimitrija, Danila i dr. - za koje se veruje da upravljaju vukovima i da mogu da im otvore i zatvore usta[4]), i za božićni period (tzv. nekršteni dani[5], Badnji dan, Božić, Bogojavljenje), tj. za "granične" i opasne periode u kojima ima i najviše napada vukova[6]. Ovim se periodima ponegde dodaju i "granični" i "nesrećni" dani nedelje preko cele godine, kao npr. sreda i petak[7]. Posebno se zabranjuju rukovanje oštrim predmetima, naročito onima koji se upotrebljavaju u preradi vune i tekstilnoj radinosti, radovi tkalačkog ciklusa, i uopšte rad oko stoke i njenih proizvoda. Motivacije tih zabrana u nekim su slučajevima jasnije iskazane nego u drugima. Upotreba oštrih i zupčastih predmeta (noževa za rezanje mesa, grebena za grebenanje vune, češljeva i dr.) smatra se opasnom zbog njihovog asociranja sa vučjim zubima (Tolstaja 1993: 69; Gura 1997: 136); objekat zabrane čine i predmeti koji podsećaju na vučja usta i koji mogu i poput njih da se otvore, kao što su noževi na rasklapanje, makaze (posebno one za striženje ovaca), grebeni, britve, a i kovčezi, slanice itd. (Gura 1997: 141). Razume se da se na zabranu u vezi njihovog spoljašnjeg izgleda nadovezuje i zabrana na njihovo uobičajeno upotrebljavanje (zabrana u akcionom kodu). Grebeni i makaze kao predmeti zabrane ovde nisu uzeti iz predmetnog koda jedino po spoljašnjim sličnostima sa vučjim zubima i ustima, no i na temelju njihovih funkcija i delovanja u kulturi, koji su homologni ali suprotni dejstvovanju vučjih usta: njihovo je delovanje u tehničkim radovima oko vune "kontrolisano kulturno-produktivno" (njima se producira čisto i dobro vuneno vlakno za tekstilnu radinost), dok je delovanje vučjih usta (na stoku) "nekontrolisano prirodno-destruktivno". Drugim rečima, ovi se predmeti ritualizuju zbog njihovog potencijalnog destruktivnog dejstvovanja u periodima opasnim zbog vukova, zato što se metaforično mogu shvatiti kao vučja usta i zato što objekat njihovog uobičajenog delovanja - vuna - metonimijski može da predstavlja ovcu (i dalje stoku)[8]. Od njih se, čini se, zabrana može širiti na druge oštre i zupčaste predmete i predmete na rasklapanje (čije funkcije ne moraju obavezno da stoje u vezi sa vunom), kao i uopšte na radove sa vunom (a što se odatle ponekad proširuje i na radove sa konopljom[9]). Ukoliko se po oznakama "domaće" i "pitomo" na semantičkom kontinuumu domaće ili pitomo - divlje mogu poistovetiti ljudi i stoka[10] (a po narodnim shvatanjima vuk zna pojesti i ljude), zabrana u vezi sa vučjim ustima primenjuje se i na češljanje, šišanje i brijanje (SEZ 14/1909: 14; Gura 1997: 140).

 

Po zabrani na uprezanje volova vidi se da i jaram, u okolnostima opasnim zbog vukova, može promeniti svoju semantiku i shvatiti se kao neprijateljska usta koja mogu da "obzinu" stoku[11]. Slično je shvatanje o sedlu verovatno motivisalo zabranu na sedlanje konja od Sv. Danila do Sv. Jovana kod Srba u Bukovici u Dalmaciji (ZNŽO 11/1906: 130; 20/1915: 51). Manje su prozirne motivacije zabrane na rad na opancima i na razopućivanje ili skidanje opanaka kod čobana (SEZ 70/1958: 396; ZNŽO 20/1915: 51). Ovo se može svesti na zabranu na to da se reže ili rastavlja materijal iz kojeg se prave opanci (pogotovu ako se za njih upotrebljava ovčja ili goveđa koža[12]), ali ima i indicija da se opanak može shvatiti kao usta, koja u ovim slučajevima ne smeju da se otvore: u jednoj zagoneci se oputa i đon od opanka kodiraju kao ovčji tor i goveđi gnoj (SEZ 32/1925: 119); a u drugoj - u kojoj se pojavljuje i vuk - (ljudska) usta kodiraju se kao "tor": Uđe kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se ne dotače (crv u zubu) (Karadžić 1987: 33, 37). Shvatanje tora kao "usta" može igrati ulogu u motivaciji zabrana na premeštanje, rastavljanje, čišćenje i uopšte diranje torova (Đorđević 1958, 1: 214) kao usta koja u ovim periodima moraju da stoje nepomičnim i zatvorenim. Uz to je očita motivacija da se tor sa ovcama nipošto ne sme izložiti (otvaranjem) opasnosti vukova; u istočnoj Hercegovini i kod Srba Graničara zabeleženo je verovanje da se vilice božićne pečenice ne smeju razglaviti, da ne bi vuk došao u tor (Grđić Bjelokosić 1985 [1896-1897]: 229; Begović 1986 [1887]: 119). Ponegde se upotrebljava i naziv "usta" za ulaz u tor (up. GZM 23/1911: 380). I vrata od staje mogu da simbolizuju vučja usta; tako su u Homolju na Badnji dan staje morale da ostanu zatvorene, "da bi vukovima usta ostala zatvorena" (SEZ 19/1914: 74)[13].

 

Simboličkim poistovećivanjem vučjih i ljudskih usta motivisane su zabrane na upotrebu mesnih i drugih stočarskih proizvoda u prehrani (pri čemu prehrambeno delovanje ljudskih usta s obzirom na vuka pridobija destruktivnu konotaciju), kao i post i ćutanje[14], što se sve može interpretirati kao "držati usta zatvorena". Tako se u Imljanima u Bosni na Badnji dan nije smelo ništa jesti do naveče, a čobani čak nisu otvarali usta, da bi zverima (vukovima i medvedima) usta bila vezana preko cele godine; isto se nije ništa jelo na Đurđevdan, da vuk tokom naredne godine ne bi klao ovce (GZM n. s. 17/1962: 145, 148). Tome se dodaje i široko rasprostranjeni opšti tabu na izgovaranje imena vuka[15]; postupci u slučaju narušenja tog tabua, kao i neka eufemistička imena za vuka, već spadaju u aktivne zaštitne mere protiv delovanja vučjih usta (vidi o tome niže). Ovde su od posebnog značaja specifične zabrane na izgovaranje imena vuka za vreme jela, a koje mogu vredeti i van "opasnih" kalendarskih perioda. Tako kod Srba u Janju u Bosni "ne valja" spominjati vuka "preko zalogaja" u ustima, jer će inače vuk čoveka na putu "napasti" ili "prepasti"; ako se već na taj način spomenuo, treba taj zalogaj odmah da se izbaci iz usta (GZM n. s. 26/1971: 45). Slično kod Hrvata u Otoku u Slavoniji vuk se nije smeo spominjati za vreme obroka, da ne bi klao stoku (ZNŽO 7/1902: 143).

 

Ovde bismo mogli da spomenemo i veoma rašireno verovanje da vuk može čoveku da oduzme glas (tj. može mu zatvoriti usta da ne može vikati na njega) ako ga kao prvi ugleda ili obzine (otvori usta na njega); obrnuto se veruje da čovek vuku može da zatvori usta ako ga kao prvi ugleda (i počne vikati na njega)[16]. Prema opoziciji čovek - vuk, motivacija ovog verovanja mogla bi se interpretirati po principu "ne mogu dvoja suprotna usta istovremeno biti otvorena", ili pak po principu da ne idu zajedno govoriti (produktivna aktivnost ljudskih usta koja se ovde može primeniti protiv vuka) i jesti (destruktivna aktivnost vučjih usta), što može vredeti i kao motivacija zabrane na to da se govori o vuku za vreme jela[17]. Sem toga veruje se još da vuk, ako ne zine pre izlaska sunca[18], toga dana neće moći da otvara usta da ujede stoku (ZNŽO 6/1901: 123; GZM n. s. 26/1971: 70).

 

Poseban značaj u periodima i danima opasnim zbog vukova imaju zabrane na (ženske) radove tkalačkog ciklusa, osobito ako je vuna materijal kojim se radi: pripremanje vune (o makazama i grebenima vidi gore), predenje vune u žice, snovanje (tj. pravljenje osnove za tkanje), navijanje žica osnove na vratilo (koje se onda stavlja na razboj), uvođenje u niti i u brdo, i samo tkanje[19]. Ove se zabrane ponegde proširuju i na pletenje, šivenje i druge radove vezane za pravljenje odeće, kao i na upotrebljavanje odgovarajućih nastalih predmeta (Gura 1997: 137-140). Kao opšta njihova motivacija ovde može vredeti strah da će svako rukovanje vunom (metonimijski shvaćenom kao ovcom) dovesti do napada vukova na ovce, to jest do njihove "negativne prerade". Predmeti i radnje u vezi sa predenjem i tkanjem inače preobražavaju prirodno u kulturno, čime dobijaju obeležje medijatora, što ih čini pogodnim za obavljanje magijskih funkcija, npr. u bajanjima (Radenković 1996a: 144). Uopšte se čini da takvi predmeti i radnje vezane za produktivni kulturni rad u ovim opasnim periodima dobijaju kontraproduktivno, destruktivno značenje i funkciju, kao što smo već sugerisali za grebene i makaze. Narodna shvatanja o vuku u takvim trenucima kodiraju način na koji se ti predmeti i radnje ritualizuju. A kod nekih pojedinih radova tkalačkog ciklusa motivacija njihove zabrane stoji u vezi baš sa delovanjem vučjih usta. Tako se zabrana na samo tkanje u suštini svodi na zabranu na pravljenje tkalačkog "zeva" (otvora koji se pri tkanju pomoću podnožaka i niti pravi između parnih i neparnih žica osnove, i kroz koji se naizmence protura ili provlači čunak sa namotanom žicom potke), čiji naziv odmah podsjeća na "vučji" predikat zinuti/zevati. Koliko je nama poznato, ova se motivacija u etnografskoj literaturi eksplicitno iskazuje samo jednom, i to kod Srba na Kosovu: tamo se od Božića do Vodice (Bogojavljenja) nije tkalo, odnosno nije se otvarao zev da se vukovima ne bi otvorila usta (SEZ 7/1907: 255)[20]. O tome da čunak sa žicom od potke, koji se pri tkanju protura kroz zev, može da simbolizira ovcu, svedoči jedna zagonetka koju je zabeležio Vuk Karadžić: Skoči ovca preko doca i preskoči trista i tri koca ("čunak preko pređe, a jedni vele i zec kad trči kroz šenicu") (SEZ 50/1934: v). Uostalom nije teško zamisliti pokrete zeva, koji se stalno otvara i zatvara dok se čunak sleva nadesno i zdesna nalevo provlači kroz njega, kao "žvakanje" ili "jedenje" usta[21]. Uz to, tkanje s obzirom na kretanje čunka dvosmeran je proces te se tako može shvatiti kao ambivalentno. Dvosmerno kretanje čunka neproizvoljno izaziva asocijacije i na kretanja po semantičkim kontinuumima kulturno - prirodno, produktivno - destruktivno, domaće - divlje, svoje - tuđe. Dakle, zabrana na tkanje se odnosi na potencijalno destruktivno (kontraproduktivno) kretanje čunka/ovce kroz tkalačkog zeva/vučjih usta.

 

Simbolika tkalačkog zeva u vezi sa vučjim ustima otvara lepezu asocijacija na koje ćemo se kasnije podrobnije osvrnuti. Zabrana na tkanje može da se odnosi i na brdo (okvir sa zupcima u koji su uvedene žice osnove, i kojim se pri tkanje redovno sabija izatkano platno), koji zbog svog izgleda i delovanja može podsećati na vučje zube i usta[22]; štoviše, brdila ili nabrdila (daske između kojih se učvršćuje brdo) mogu simbolizovati usta (sa dve čeljusti)[23]. Na taj način, "usta" na razboju na žice (iz perspektive tkalje) mogu da deluju višesmerno: sleva nadesno i obratno (zev), i odzada napred ili po kontinuumu blisko - daleko (brdo i brdila). Sem toga, u ovom su kontekstu moguće i negativne konotacije naziva pojedinih delova razboja, izvedenih iz glagola vući, koji se paretimološki - a možda i etimološki - može dovesti u vezu sa vukom[24]. Za brdila je npr. poznat i termin vučilo (GZM n. s. 33/1979: 2, dok vuk u Srednjoj Dalmaciji može biti naziv za "gornju stranu brda"; za zapinjaču (kojom se zapinje vratilo razboja) u Crnoj Gori zabeležen je naziv vučalja, i vučerak (sa sinonimima vučer, vučerić, vučilo) u Gruži znači jednu od dve daščice na kojima vise brdila (RJAZU, pod vuk; RSANU, pod vučalja i vučerak).

 

Ostale se zabrane u vezi sa tkalačkim ciklusom specifično ne odnose na vučja usta, nego često imaju latentnu ili eksplicitnu pučko-etimološku ili etimološko-magijsku motivaciju[25]. Tako u leskovačkom kraju "žene ne će da navijaju tkanje od Sv. Paraskeve do Martinaca [...] zato, da ne bi kurjaci vili (urlikali) oko sela" (ZNŽO 5/1900: 268). U Gruži se od Sv. Andreje do Sv. Save nije motao konac niti se upotrebljavao motovilo, da se vukovi ne motaju oko torova (SEZ 58/1948: 255). U zabrani na motanje pređe, međutim, dodatnu ulogu može igrati i terminologija za dve polovine poličice na motovilu preko kojih se pri motanju pružaju vuneni konci, a koje se mogu zvati čeljuske (SEZ 32/1925: 131)[26]. Karakteristične radnje "viti", "okretati", "vrteti" verovatno motivišu i zabranu na predenje (sa preslicom i vretenom)[27]. Sem toga, kretanje vune sa preslice na vreteno, dok se upreda u konac, može se shvatiti kao kretanje od divljeg do domaćeg; na Kosovu npr. u nedelji pre Sv. Save žene nisu prele "da se ne bi zverovi dovlačili iz šume i nalazili oko obora" (SEZ 7/1907: 255). A nije ni isključena mogućnost da se oštrina vretena dovodi u vezu sa vučjim zubima[28]. Zabrana na svakojako pletenje (i bez pletaćih igala) kod muških i ženskih (npr. pletiva, plota, košara itd.) u vezi sa vukom po svoj prilici ima motivaciju sličnu onoj po kojoj se zabranjuje pletenje zbog zmija[29]: u Bosni npr. "na Vramije-dne i dva dana poslije ne smije se ništa plesti, kao plot ili pletivo, jer će se, vele, oko kuće splesti guje i ukućane ujesti" (GZM 32/1920: 201).

 

Kod zabrane na snovanje verovatno ne može biti reč o etimološko-magijskoj motivaciji; ovde se skoro sigurno radi o preventivnoj zaštitnoj meri protiv pravljenja tkalačkog zeva i njegovog potencijalnog destruktivnog delovanja (v. o tome gore), budući da se već pri snovanju žice osnove tačno slažu tako da bi pri tkanju mogle napraviti zev[30]. Važnost ove zabrane vidi se po tome da u mnogim slučajevima - naročito u Bosni i Hercegovini - periodi u kojima je zbog vukova zabranjen svaki rad oko vune i stoke dobili naziv nesnovanice (GZM 34/1980: 111).

 

Uz sve navedene pasivne zaštitne mere - usmerene na to da se vučja usta ostave zatvorene[31] - idu i mnogobrojni aktivni magijsko-obredni postupci u cilju da se vučja usta na razne načine simbolički zatvore ili učine nepomičnim; njihov cilj i funkcija u većini slučajeva jasno su iskazani u narodnim motivacijama ili u verbalnim formulama koje ih prate, te ih prema tome nije problematično interpretirati. U predmetno-akcionom kodu se pri tome u simboličkoj ulozi pojavljuju predmeti koji su - što se tiče njihove uobičajene praktične funkcije - objekti zabrana: tako se npr. zatvaraju makaze, noževi, sklapaju se grebeni, tor se zaključava lancem i katancem itd. da bi se isto tako vučja usta sklopila ili zatvorila[32]. Kao karakterističan motiv u simboličkom zatvaranju vučjih usta pojavljuju se i kamen i vatra (Gura 1997: 145). U akcionom kodu tipične su radnje: zatvaranje, zaključavanje, zavezivanje, "kamenjenje", sklapanje zuba, zašivanje, krpljenje, zapušavanje, spaljivanje itd. (isto: 144). Ove radnje sa predmetima prate i verbalne formule ili obredni dijalozi koji objašnjavaju njihovo značenje, iznose njihov cilj i "aktiviraju njihove metafore"[33], ili pak magijsko-obredne postupke čine pravi dijaloški obredi. O obrednim dijalozima i dijaloškim obredima izvedenim protiv vuka i drugih štetnih životinja, karakterističnim uglavnom za južne Slovene, pisao je Nikita Tolstoj, te im je posvetio sistematski pregled (Tolstoj 1984: 37-45; 1993: 89-92). Zajednička je motivacija pasivnih i aktivnih mera koje se preduzimaju protiv delovanja vučjih usta, čini se, nužnost da se u graničnim i opasnim razdobljima na semantičkim kontinuumima domaće - divlje, svoje - tuđe, blisko - daleko itd. onemogući prelaz ili kretanje prema članovima sa kojima se asocira vuk, tj. nekontrolisano pretvaranje domaćega, svojega, bliskoga (i kulturno-korisnoga) u divlje, tuđe, daleko itd., tako da se taj prelaz (vučja usta) zatvori, prepreči ili da se njegova aktivnost "zamrzne".

 

Osvrnimo se tek na nekoliko zanimljivih primera aktivnih postupaka "zatvaranja vučjih usta" koji mogu biti od koristi za daljnji tok rasprave. U valjevskom bi okrugu jedan od čobana na Badnji dan od jutra do naveče držao kamenčić ispod jezika; naveče bi se onda izveo obred zajedno sa stanarom (ženom iz kuće koja se brine za mlečne proizvode) pri kojem je on uterao ovce u tor među rastavljene grebene na struzi i preko svog pojasa na zemlji (koji je on bio ispružio između grebena), posle čega bi se razvio sledeći obredni dijalog između stanare i čobanina: "Šta čuvaš pod jezikom?" - "Kamen!" - "Zašto čuvaš kamen pod jezikom?" - "Čuvam ga da vucima zakamenim usta i noge te da ne idu u našu stoku". Čobanin bi onda izvadio kamenčić iz usta i bacio ga preko sebe, uzeo bi pojas i vratio ga na sebe, dok bi stanara sklopila grebene i tako ih ostavila poviše vrata od tora do Nove godine (SEZ 50/1934: 238). Motiv kamena u aktivnoj zaštiti protiv dejstvovanja vučjih usta široko je rasprostranjen i van opasnih kalendarskih perioda; često se pojavljuje u verbalnim formulama (kletvama) što se izgovaraju pri narušenju zabrane na spominjanje imena vuka, i u samim eufemističkim nazivima za vuka. Tako se npr. u Levču i Temniću naveče nije smeo spominjati vuk (da ne bi došao i davio stoku), a kad se već trebao spomenuti, govorilo se kamenik - usta mu se okamenila (SEZ 13/1909: 433). Kod stočara u Vasojevićima u Crnoj Gori, kad se spomenuo vuk, trebalo se kucnuti nečim u kamen, da bi mu se vilice okamenile te da ne bi mogao činiti štetu u blagu (GEM 6/1931: 71); dobro su poznati i eufemistički nazivi za vuka tipa kamen mu u vilice, kamen mu u usta, kami mu u nji i dr. (Đorđević 1958, 1: 206)[34]. Na motiv kamena nadovezuje se još i motiv vatre (da se spale vučja usta)[35]. Odbacivanje kamenčića (koji predstavlja "skamenjena" vučja usta - zato ga je očito čobanin ceo dan držao u ustima) simbolički bi odgovaralo udaljavanju vučjih usta po spomenutim semantičkim kontinuumima tako da se udalji i mogućnost prelaza između tuđega, dalekoga, divljega i svoga, bliskoga, domaćega u obim pravcima; ovim je verovatno semantički motivisana i verbalna formula zabeležena u Bosni, koja se izgovara kad se kod tora spomene vuk: "Usta mu za morem, nalet ga bilo od ovoga tora" (GZM 14/1902: 156).

 

Na više mesta zabeležen je i postupak da se stoka protera među rastavljene grebene ili brdila razboja, posle čega se grebeni ili brdila sklapaju[36]; u Bosni, nakon što su proterali ovce, pri sklapanju grebena triput su govorili "Grebeni se sklopiše, vuku se usta zatvoriše", i verovalo se da tada vuk neće moći otvoriti usta da kolje stoku (GZM 14/1902: 157). S time je u vezi i opšti magijski postupak kod Popovaca u Hercegovini pri kojem čobanin, kad primeti vuka kod stoke, što pre iznad glave sklopi ruke i kaže "Sklopi, baba, grebeni!"; verovalo se da vuk ne može rasklopiti vilice dok su u čobanina sklopljene ruke (SEZ 65/1952: 252)[37]. Zanimljivo je, međutim, bez obzira na pravac u kojem se stoka tera kroz grebene (u tor ili iz tora), da se stoka simbolički tera iz vučjih usta pre nego što se ona zatvore. Tako kretanje stoke kroz "vučja usta" ovde na neki način pridobija produktivnu konotaciju. S ovim se može dovesti u vezu verovanje sa Kosova da će, ako vuk pojede jednu ovcu, "da napreduje mal" (Vukanović 1986: 6[38].

 

U gore spomenutom obredu iz valjevskog okruga i pojas preko kojeg se tera stoka po svoj prilici simbolizuje vučja usta; na Kosovu je zabeležen postupak da čobanin, kad se izgubi neka ovca, zavezuje svoj pojas verujući da time zavezuje i vučja usta (Vukanović 1986: 6[39].

 

U vezi sa tkanjem zanimljiv je još i magijski postupak koji se vršio u leskovačkoj okolini za vreme Martinaca (vučjih praznika): tamo bi, ako se za vreme tih praznika moralo dotkati neko platno, prvo otvorili tkalački zev pa ugurali čunak u njega (SEZ 70/1958: 396), očito u nameri da se time vučja usta zapuše.

 

Interesantan je postupak sa polaznikom na Mali Božić koji je zabeležen u Gruži. Tamo su se kod polaznika jednim povesmom (povesmo je količina pređe koja se mota oko preslice) svezali teme i donja vilica, a drugim čelo i zatiljak, da "zverovi" ne bi napali stoku (SEZ 58/1948: 234). Simboličko poistovećivanje polaznika i vuka nesumnjivo je vezano za "tuđom" oznakom polaznika - kao "gosta" i predstavnika drugog sveta[40]; uz to u Gruži su za vuka poznata i eufemistička imena "zao pas"[41] i "nezvan gost" (isto: 330). Sem toga, način na koji se svezuje polaznikova glava podseća i na vezanje vilica kod mrtvaca da bi mu usta ostala zatvorena (up. GZM 15/1903: 398)[42], kao i na vezanje lobanje novorođenčetu da bi imalo okruglu glavu (v. niže).

 

Dosad smo razmotrili samo magijske akcije preduzetih protiv vučjih usta u horizontalnom rasporedu u simbolici sveta; međutim, u vezi sa vučjim ustima ima i obrednih radnji - i odgovarajućih simboličkih shvatanja - koncipiranih po vertikalnoj osi. Najkarakterističniji je u tom pogledu vezanje veriga nad ognjištem u kući, u kalendarskim periodima opasnim zbog vukova ili okazionalno - kad se izgubi stoka. U više slučajeva ovu radnju prati verbalna formula (ponekad obredni dijalog) koja jasno ukazuje na simboličku asocijacija između veriga i vučjih usta, tipa "Kako su verige svezane, tako se vuku usta svezala, da ne može stoku pojes'" (Metohija: Vukanović 1986: 69), "Vezujem usta onom/ zatvorenih usta/, onom skamenjenih vilica" (Kosovo: isto), "Ne vežem verige, već usta dušmanima [vukovima - P. P.], da mi ne nahude malu" (kod Karavlaha u Bosni: GZM 19/1907: 235) i dr.[43] Na to da se verige (zajedno sa dimnjakom) mogu shvatiti kao usta, grla ili ždrela, ili da se dovode u vezi sa probavom, ukazuju i neka druga verovanja; uz to, kotao ili lonac koji visi na verigama (i u kojem se preobraća sirovo u kuvano ili prirodno u kulturno) može simbolizovati usta[44]. Drugi postupak simboličkog vezanja vučjih usta po vertikalnoj osi zabeležen je u Hrvatskoj, kod Hrvata-katolika u Lici i kod dalmatinskih stočara na Velebitu: tamo bi na Božić ujutro čobanin uzeo tri slamke iz različitih stogova sena te ih stavio iza rožnika iznad ognjišta, verujući da time vuku zavezuje vilice i noge (Hećimović-Seselja 1985: 137; ZNŽO 48/1980: 105), a što ukazuje na to da se i rožnici (krovne kose grede koje formiraju obrnuto "V") mogu asocirati sa (otvorenim) ustima[45]. U tom pogledu zanimljivo je da se ponegde krovne kose grede koje svojim gornjim krajevima čine rašlje (na koje se stavlja greda slemenjača) zovu makaze (u nekadašnjoj Lištici: GZM n. s. 24-25/1970: 154), s obzirom na to da makaze kao oruđe mogu simbolizovati vučja usta. Sem toga u Crnoj Gori za rožnik još je zabeležen naziv vuk (RJAZU, pod vuk). Ovi su podaci indicije da u vezi sa vučjim ustima semantički kontinuumi svoje - tuđe, domaće ili pitomo - divlje, blisko - daleko (a i unutra - napolju) mogu slediti os nisko - visoko, pri čemu se moguća destruktivna aktivnost usta dešava od visokog prema niskom[46]. Sem magijskih postupaka u "kodu kućne arhitekture" mogli bismo da spomenemo još i zabranu u agrarnom kodu po kojoj se u graničnim periodima zbog vukova ne sme orati (npr. u Semberiji u Bosni: GZM n. s. 29/1974: 51), očito zato što se rad sa ralom na zemlji, u razdobljima kada kulturno-produktivni rad dobija prirodno-destruktivnu konotaciju, po vertikalnoj osi može shvatiti kao štetno dejstvovanje vučjih zuba[47].

 

Najzad ima i obredno-magijskih postupaka protiv opšteg "jedenja" vuka, usmerenih na to da se kulturno reguliše odnos sa vukom tako da mu se obredno nudi ljudska hrana u zamenu za stoku; njima se ovde zbog ograničenog obima teksta nećemo posebno baviti[48]. Posebnu bi raspravu isto trebalo posvetiti tome da se vuk uvrsti u kulturno-simboličku paradigmu životinja, likova i bića čija se štetna aktivnost shvata kao "destruktivno dejstvovanje usta", a protiv kojih se često preduzimaju slične zaštitne mere; u tom pogledu spomenimo barem: druge štetne životinje (zmiju, medveda, miša, jastreba i dr.); korov; grad (tuču); demonske likove (veštice, personifikovane bolesti, ale/ vrkolake koji "jedu" sunce ili mesec i dr.); "zle ljude" i uopšte "dušmane"; mrtvaca i "smrt"[49].

Destruktivni aspekt: okret protiv nečiste sile

 

Zbog svoje medijalne pozicije na horizontalnom planu u simbolici sveta, i simboličkog statusa čuvara granice između tuđeg (neljudskog) i svog (ljudskog) prostora (sličan status uživa pas, ali iz perspektive domaćeg prostora), vuk po narodnim shvatanjima može biti najljući neprijatelj nečistoj sili, često otelotvorenim bolestima, koja narušava granicu dva prostora. O ulozi vuka u narodnim bajanjima i magiji protiv nečiste sile i bolesti iz takve perspektive pisao je Ljubinko Radenković (1996b: 91-97). Uz opštu upotrebu delova vučjeg tela u narodnoj magiji i medicini (čime se metonimijski ukazuje na njegovu prisutnost, npr. u hamajlijama, u kađenju vučjim dlakama itd.) i često pojavljivanje vuka u sižeima basmi kao aktivnog progonitelja bolesti (Radenković 1996b: 92-95), u mnogim se slučajevima protiv nečiste sile i bolesti potencira baš destruktivno delovanje vučjih usta ili njihovih sastavnih delova. Tome bi odgovarala kulturno-simbolička strategija da se destruktivni aspekt vučjih usta (koja su inače otvorena prema domaćemu i kulturnome) na horizontalnoj osi okrene u zaštitu protiv demona i bolesti, i u korist čoveku; time ona iz perspektive kulture dobijaju apotropejsku funkciju i značaj. Rezultat je da se nečistoj sili sprečava prelaz od tuđega prema svojemu, ili da se u procesu prelaza unište njene tuđe karakteristike.

 

Sem široko rasprostranjenog verovanja da vuk kolje i pojede đavole[50], vampire ili vukodlake[51] i neke epidemijske bolesti kao što je kolera[52], vuk se pojavljuje i u mnogim basmama, gde udavi, ugrabi, pojede i rastrgne bolesti[53]. Poseban značaj ima jedna basma iz Kragujevačke Jasenice koja vredi protiv svake bolesti; u njoj se verbalno opisuje vuk, a osobito se ukazuje na njegova usta ("zev"): U kurjaka četir' noge,/ dva uva, rep i zev./ U kurjaka strašan zev:/ boljku će zazenut!/ Ustupi i beži! (SEZ 22/1921: 144; Radenković 1996b: 95).

 

Asocijacija vuka sa zaštitom protiv bolesti i zlih uticaja ima posebno značenje u vezi sa porođajem i brigom za malu - osobito mušku - decu te u prilikama visoke smrtnosti dece[54]. Ovde, međutim, važnu ulogu igra i opšta asocijacija vuka sa zdravljem i snagom, što za dete koje se na razne načine poistovećuje sa vukom pored zaštitnog značenja nosi i produktivnu konotaciju. Tako su u širokoj upotrebi u hamajlijama za decu, i među predmetima koji se nakon porođaja stavljaju oko porodilje i deteta, vučji zubi[55]; sem zaštitne funkcije (da veštice ne bi pojele dete - Vukanović 1986: 200), motivacija tome može biti i da dete bude jako kao vuk (GZM 19/1907: 491). Poznata je i praksa da se detetovi prvi zubi zovu vučići (ili vučine) da bi imalo jake i zdrave zube (SEZ 50/1934: 19; 86/1974: 425), ili da se detetu oko vrata obesi vučji zub protiv zubobolje (SEZ 50/1934: 13)[56]. Zanimljivo je da se među uobičajenim zaštitnim predmetima (protiv veštica, porođajnih demona i uroka) oko novorođenog deteta i porodilje pojavljuju i predmeti koji u periodima opasnim zbog vukova mogu da simbolizuju vučje zube i usta: tako se kod deteta - pored belog luka i dr. - redovno nalaze otvoreni noževi, češljevi, britve, kao i otvorene makaze i grebeni (među koje se stavlja detetova glava)[57]. Oni izazivaju asocijaciju na oštre zube i usta koja su otvorena prema nečistoj sili, te se tako suprotstavljaju negativnom dejstvovanju neprijateljskih usta[58]; njihova moguća veza sa vučjim zubima i ustima još pojačavaju tu simboliku. Dovoljno je poznata i praksa da se deci kao profilaktična i apotropejska mera, i kao jamstvo za zdravlje, daju imena tipa Vuk, Vuko, Vukadin i dr.[59] U kontekstu simbolike vučjih usta u tom pogledu svakako je zanimljivo prezime Zjajvuk, zabeleženo u Lici (RJAZU, kod Zjajvuk), koje ima izrazito akcionu konotaciju i pored elementa vuk sadrži i vučji glagolski predikat zjati (zevati/ zinuti).

 

Provlačenje slabe, bolesne ili plašljive dece kroz kožu odranu sa vučjih čeljusti, najčešće zvanu "vučji zev" (a zove se još i "vučje vilice" ili "vučja čeljust")[60] već pretežno predstavlja drugi, produktivni aspekt vučjih usta na koji ćemo se podrobnije osvrnuti kasnije. Konkretne motivacije ovog postupka mogu da budu različite; dete se provlači kroz vučji zev: da bi ostalo živo (u slučaju kad se "deca ne drže"); protiv svakog zla i protiv svake bolesti; da bi bilo "zdravo kao vuk"; da bi se lako othranio "kako se kurjak lako othranio"; ili da bi imalo dobar apetit (tj. da bi jelo kao vuk) (Đorđević 1958, 1: 232-233). Glavni je njegov cilj, čini se, ipak da se dete poistoveti sa vukom te da tako bude zaštićeno od bolesti i zlih uticaja. Sem toga, kao lek protiv raznih bolesti ponegde se pije voda koja je prelivena kroz vučju čeljust (SEZ 17/1911: 46; Đorđević 1958, 1: 233). U hrvatskom Zagorju "nekoji vele, da, koi bi čez požirak [ždrelo - P. P.] vučji jel, dober tek za jesti bi dobil" (Stoljetni kolendar: 166); isto tamo, vučja glava ili koža od vučje glave na vratima vredila je kao dobra zaštita protiv veštica i "čemera" (isto: 166). Na Kosovu su kupali decu u vodi prelivenoj kroz vučji grkljan ako je postojala opasnost da će se udaviti od plača (Vukanović 1986: 490), tj. ako im se grlo toliko stiskalo da nisu mogla da dišu; ovaj postupak očito motiviše narodno shvatanje o "otvorenosti" vučjeg ždrela i grkljana i o "lakoći prolaza" kroz njih (a što inače u okolnostima opasnim zbog vukova vodi do simboličkog zatvaranja vučjih usta). U vezi sa gore razmotrenim asocijacijama veriga sa ustima ili grlom spomenimo još da se na istom području protiv gušobolje deci davala voda prelivena kroz alku veriga (isto: 486)[61].

 

Vučji je grkljan takođe vezan za neke magijske postupke "progledavanja": u Timočkoj krajini, da bi se čovek osvetio osobi koja je na njegovu kuću "bacila svađu", trebalo je da tu osobu pogleda kroz vučji grkljan govoreći "Vikao svet na tebe kao na vuka!" (Milićević 1984 [1894]: 21); na Kosovu su kroz vučji grkljan pogledali na familiju koju su hteli podstaći na svađu - da bi se "pojeli kao vuci" (Vukanović 1986: 458)[62]. Posve je interesantna dalje upotreba grkljana i drugih delova vuka u magijskom lečenju padavice. U Suvoj Reci na Kosovu padavičari su pili vodu kroz skuvani vučji grkljan te su ga posle toga pojeli, dok su u Kosovskoj Kamenici pojeli vučje srce (Vukanović 1986: 472); u Podrimi bolesnici od padavice nosili su tri dana vučji zev oko vrata (Nikolić 1953-1954: 576)[63]. Na Južnom Kučaju, ako je dete bolovalo od padavice - ali i ako se deca pre njega "nisu držala" -, žene bi ga stavile u krug napravljen od žice od vučjih dlaka, posle čega bi zapalile žicu; dete bi moralo da ostane u krugu dok sve dlake ne izgore (Divljanović i dr. 1980: 157-158). Po jednoj staroj kajkavskoj lekaruši protiv padavice ("velikog betega") vredelo je nositi pojas od vučje kože (ZNŽO 42/1964: 491). Sem opšte asocijacije vuka sa zdravljem i zaštitom protiv bolesti i zlih uticaja, ovi postupci protiv padavice sugerišu još da se svojstva vučjeg grkljana i zeva simbolički žele preneti na odgovarajuće delove tela kod bolesnika (da bi se tako mogao braniti protiv bolesti), ili pak kao da vuk simbolički obzine bolesnika. Prema tome bi ovi postupci po smislu mogli da budu slični postupku provlačenja kroz vučji zev (v. niže); uz to moguća je i posebna povezanost vuka i njegovih usta sa padavicom po nekim mitološkim shvatanjima na koja ćemo se kasnije nakratko osvrnuti.

 

Da spomenemo još i neke običaje iz narodnog pčelarstva i veterinarstva. Dobro je poznat običaj da se kod pčela drži vučja lobanja (ili lobanja neke druge životinje) kao zaštita protiv uroka[64]. Kod Srba Graničara u tu svrhu kod pčela su držali i vučji zub ili vučji zev; verovali su i da je dobro kod pčela držati konjsku glavu, osobito od konja kojeg je vuk pojeo (Begović 1986 [1887]: 271, 284)[65]. Ponegde je zabeležen i postupak da se, kao zaštita protiv opčinjavanja pčela, roj iz pčelinjaka pusti kroz vučju glavu (GZM 1/4/1889: 108), što podseća na verovanje kod Poljaka da su pčele koje prođu kroz vučje ždrelo, neobično jake (Kajić 1943: 72). Takvi postupci očito imaju produktivan karakter, i donekle bi se mogli uporediti sa gore spomenutim obredom propuštanja stoke kroz grebene (tj. iz vučjih usta), kao i sa postupkom provlačenja kroz vučji zev. Na kraju ima jedan zanimljiv podatak iz etnoveterine u Drenovcu na Južnom Kučaju. Tamo se, kad lipsava stoka, uzima trava vučja jabučica (Aristolochia clematitis), osuši i stuče u stupi, meša se sa vinskim sirćetom, natrijum-bikarbonatom i vodom, te se tom mešavinom stoci prelivaju usta (Divljanović i dr. 1980: 140). Ovde je po svoj prilici način lečenja motivisan nazivom biljke, tako da se prelivanjem na stočna usta prenose vučja svojstva kako bi se stoka branila od smrti[66].

Produktivni aspekt: vučja usta i polni organi

 

Već smo u nekoliko navrata naišli na produktivni aspekt u simbolici vučjih usta u obredima i verovanjima. Provlačenje novorođenčadi ili male dece kroz vučji zev - kao poseban slučaj širokog kompleksa "provlačenja" - naročit je obredno-simbolički postupak čija nas semantika odvodi od destruktivnog aspekta vučjih usta, i preko asocijacija sa drugim kodovima u simbolici sveta dovodi do obrnute, produktivne karakterizacije; pri tome glavni je pravac kretanja kroz vučja usta - od tuđeg, divljeg, demonskog, nekontrolisanog prema svojem, domaćem, socijalnom, kontrolisanom. Postupak provlačenja u narodnoj magiji smatra se jednim od načina uklanjanja suprotnosti čovek - demon pri čemu čovek za oslobođenje od zlih uticaja prividno ulazi u demonski svet, prelazeći neku granicu koja se shvata kao simbolička granica između ljudskog i neljudskog sveta; s obzirom na "granično" obeležje vuka, i "vučji zev" čini čestu "granicu" pri ritualnom provlačenju (Radenković 1996a: 78-79, 81)[67]. Provlačenje se , međutim, može videti i kao vid simboličkog umiranja i ponovnog rađanja; za najčešći graničnik (medijator) između dva sveta pri tome smatra se šuplji kamen ili drvo (Radenković 1996b: 93). O simbolici šupljeg kamena u narodnoj magiji Ljubinko Radenković m. o. piše: "Otvor u kamenu može se tumačiti i kao ženski polni organ, ali i kao usta. Da je ovo drugo tumačenje bliže, ukazuje i mogućnost zamene u magijskom provlačenju deteta: osim što ga provlače kroz šuplji kamen, provlače ga i kroz usta vuka, odnosno kroz njegove vilice koje se za takvu priliku ostavljaju od ubijenog vuka, tzv. "zev", itd." (Radenković 1996a: 116).

 

Mi bismo sugerisali da je simbolici vučjih usta u postupku provlačenja kroz vučji zev bliže prvo tumačenje. Provlačenje kroz vučji zev u kontekstu običaja oko porođaja i brige za malu decu ukazuje na promenu u semantici vučjih usta od obeležja gornjeg, destruktivnog (i muškog) telesnog otvora (usta i zuba u vezi sa jedenjem) do obeležja donjeg, produktivnog, ženskog telesnog otvora (ženskog polnog organa u vezi sa rađanjem). Ovo bi sasvim odgovaralo ambivalentnoj i graničnoj/ medijatorskoj simbolici vučjih usta i uopšte vuka, kao i interpretaciji provlačenja kao umiranja i ponovnog rađanja[68]. Argumentaciju za takvu pretpostavku, štaviše, čine simboličke karakteristike predmeta, postupaka i verovanja iz drugih domena i kodova tradicionalne kulture, od kojih smo neke već razmotrili u vezi sa destruktivnim aspektom vučjih usta. Sem toga osvrnućemo se ovde i na (mušku) erotsku simboliku vučjih zuba.

 

Specijalni, nazovimo obredno-terminološki naziv "vučji zev" izaziva skoro očitu asocijaciju na tkalački zev, koji u periodima opasnim zbog vukova može da simbolizuje vučja usta (v. gore). Tkalački zev u kontekstu ženske domaće radinosti inače ima izrazitu produktivnu simboliku i dovodi se u vezu sa ženskim polnim organom. Na opscenu konotaciju zeva i zinuti/ zevati u vezi sa tkanjem ukazala je m. o. Biljana Sikimić; dobro su poznate verbalne magijske formule blagosiljanja tipa Ovoliki ti zev! ili Ovoliko ti zinulo! koje prolaznice ili prolaznici upućuju ženama pri tkanju, snovanju ili navijanju, a pri čemu govornik podiže nogu (Sikimić 1998: 173-174; up. Pavlova 1993: 178)[69]. U narodnim zagonetkama nalaze se još penis i vagina kao metafore za čunak i zev (Sikimić 1998: 175, fusnota 34). Videli smo da čunak u vezi sa zabranom na tkanje zbog vukova može simbolizovati ovcu koja prolazi kroz vučja usta. Čunak, međutim, može biti metafora i za glavu novorođenčeta. U Žepi u Bosni npr. detetu su u prvim danima posle rođenja vezali glavu da bi ona bila "lepa" (okrugla), a ne da mu bude "k'o čunak"; tamo - i u mnogim drugim krajevima od Slavonije do Makedonije - detetova se lobanja oblikuje tako da se krpama vezuje od temena do brade i oko čela i potiljka (GZM n. s. 19/1964: 214)[70]. Shvatanje čunka kao detetove glave po svoj prilici motiviše i verovanje da će dete imati dugačku ili šiljastu glavu ako je njegova majka tkala za vreme trudnoće; ovo je verovanje zabeleženo u Bosni, kao i u Srbiji (m. o. u Homolju i Šumadiji) i Crnoj Gori (GZM n. s. 8/1953: 184; Filipović 1935: 21, 24). U Levču i Temniću su pak verovali da će dete bolovati od "sklopnice" (bolesti koja detetu stiska grlo) ako mu je majka za vreme trudnoće jela dok je tkala (SEZ 13/1909: 390), što ukazuje na to da se kraj žice od potke blizu čunka (a koji tkalački zev "stiska" kad se zatvara nakon provlačenja čunka) može shvatiti kao detetovo grlo - i čunak kao detetova glava. Stoga bismo postupak provlačenja deteta kroz vučji zev mogli uvrstiti u paradigmu raznih kodiranja procesa rađanja kroz ženski polni organ, a koja su međusobno homologna: dete se rađa kroz vaginu :: čunak se provlači kroz tkalački zev :: dete se provlači kroz vučji zev[71]. O istovetnoj semantici vučjeg i tkalačkog zeva u ovom kontekstu, međutim, najjasnije govori podatak iz užičkog kraja da su žene, kad im pri ruci nije bio vučji zev, proturale novorođenčad kroz "zijev osnove i potke na natri (razboju)" (Blagojević 1978: 388). Ovim bismo postupcima, s obzirom na njihovu produktivnu semantiku, mogli da dodamo još i propuštanje stoke kroz grebene (koji simbolizuju vučja usta) i propuštanje pčela kroz vučju glavu ili ždrelo (v. gore). Asocijacija vučjeg zeva sa ženskim polnim organom može objasniti i izofunkcionalnost provlačenja kroz vučji zev i drugih postupaka: u Gruži npr. bolesno dete, da bi ozdravilo, trebalo je ogledati na majčinu mokraću ili provući kroz vučji zev (SEZ 58/1948: 325); ukoliko se ovde majčina mokraća može dovesti u vezu sa otvorenim majčinim polnim organom (tj. metonimijski, kao njegov proizvod), dete bi se postupkom ogledavanja simbolički ponovo našlo na izlazu iz njega.

 

Spomenuli smo da se tkalački čunak (u zagonetkama) može asocirati i sa muškim polnim organom, što ne sme iznenaditi s obzirom na dva aspekta njegovog kretanja pri tkanju: čunak sa potkom s jedne strane ulazi u zev - i tako simbolizuje penetraciju pri polnom činu -, a s druge strane izlazi iz njega - simbolizujući glavu novorođenčeta. U kontekstu začeća i porođaja ove dve njegove asocijacije su čak metonimijski povezane kao uzrok i posledica. Na moguću asocijaciju čunka sa muškim principom i zeva sa ženskim ukazuju i igre "tkanja" (npr. u Srednjoj Bosni i Istočnoj Hercegovini, up. Sikimić 1998: 169), gde poređani parovi igračica predstavljaju žice od potke, a igrači koji se provlače ispod njihovih ruku - čunak koji se provlači kroz zev[72]. Zanimljivo je da se i vučji zubi metaforički mogu shvatiti kao muški polni organ, i da se grizenje vučjih zuba može asocirati sa koitusom. Ova se muška erotska simbolika vuka uglavnom pojavljuje u svadbenom kontekstu, gde se mlada nevesta često poistovećuje sa ovcom[73]. O asocijaciji vučjeg zuba i muškog polnog organa možda najbolje svedoči opis igre "Vukova" sa sela u Hercegovini: tamo igrači "vukovi" među seldžijama obično vrebaju, grabe i otimaju snašu; "čobani" onda spasavaju "ukradenu ovcu" i vode je natrag, a jedan od njih kaže: "Evo gare [ime ovce - P. P.]! Otesmo je, ali je zvjerka veoma dofatila, ovoliko joj zub dolje naturala", pri čemu tobože meri "ranu" rukom do lakta. Posle toga drugi "čoban" među seldžijama traži njenog muža i prividno mu odseče polni organ da se snaši kao lek "tisne u ranu" (GZM 17/1905: 75-76). Sem toga dobro je poznat običaj "vukova" o svadbi kod svih veroispovesti u Bosni, gde se mladi momci "vukovi" pojavljuju upravo posle svođenja mladenaca, tj. u momentu polnog čina[74]; kod Srba-pravoslavaca u Janju "vukovi" u lancu obilaze kuću i viču Okolo, vuče, čuvaj mladu momče; čuvaj ovcu da ti je vuci ne iziju (Škaljić 1953: 217). Kod Hrvata-katolika u Bosni zabeleženo je i to da "vukovi", kad se uhvate u lanac, "proguraju" triput kroz kuću "tamo 'vamo" i pri tome obore sve što im se nađe na putu (isto: 217), što se može interpretirati kao imitacija polnog čina, pri čemu vrata i unutrašnjost kuće očito predstavljaju ženski polni organ i utrobu, a lanac "vukova" muški polni organ[75]. Na to da se kuća može shvatiti kao materica ukazuje jedna zagonetka u kojoj se kuća kodira kao "Iz mrtve kobile ždrebad izlaze" (SEZ 61/1949: 270).

 

Tako se vučja usta i njihovi sastavni delovi na više načina dovode u vezu sa rađanjem i plodnošću[76]. Ukoliko vučja usta stoji u vezi i sa umiranjem - a što je implicitno u njihovom destruktivnom aspektu[77] -, njihovo se delovanje asocira sa svim glavnim prelaznim momentima ljudskog života, koji se pomoću njih kodiraju kao kretanja kroz telesne otvore. Provlačenje deteta kroz vučji zev zato se može interpretirati kao umiranje (kroz vučja usta - up. čunak kao ovcu) i ponovno rađanje (kroz ženski polni organ). Zanimljivo je i to da gore spomenuti postupak vezanja vilica i glave kod polaznika u Gruži - da vukovi ne bi napali stoku - na neki način ujedinjuje i sažima sve različite aspekte simbolike vučjih usta: motivacija postupka ukazuje na destruktivni aspekt vučjih usta, dok način na koji se veže polaznikova glava istovremeno podseća na vezanje vilica kod mrtvaca i na vezanje lobanje kod novorođenčeta; inače dovoljno je poznata i polaznikova veza sa plodnošću, napretkom i obiljem[78].

 

Spomenimo još neke postupke "provlačenja" koji se s obzirom na produktivnu simboliku vučjih usta takođe mogu interpretirati kao "ponovno rađanje kroz ženski polni organ". Naime, pojedini predmeti koji u opasnim periodima mogu da simbolizuju vučja usta, u kontekstu porođaja i brige za malu decu opet se koriste kao pogodni otvori za provlačenje. Tako npr. i verige mogu da funkcionišu kao prolaz za provlačenje novorođenčeta[79], kao i drška bakrenog lonca i nabrdila razboja (npr. SEZ 14/1909: 108). Sem toga u kontekstu rađanja pojavljuju se m. o. još i makaze i grebeni, koji se otvaraju da bi se olakšao porođaj, tj. da bi se otvorio "ženski prolaz" (npr. SEZ 70/1958: 409)[80]. S druge strane takvi se predmeti mogu koristiti i za simboličko zatvaranje prolaza za rađanje, npr. ako porodilja na izvesno vreme ne želi više rađati; zato je kod Hrvata u Otoku u Slavoniji babica, nakon što je vrpcom novorođenčetu svezala pupak i britvom ga presekla, komadić te vrpce stavila u britvu te ga zajedno s njome sklopila, "da bi se sklopio porođaj" (ZNŽO 2/1897: 415)[81]. Zatvaranje ženskog polnog organa po svoj prilici čini i cilj nekih negativnih magijskih postupaka opčinjavanja mlade da ne bi imala poroda; u tu svrhu npr. zaključava se katanac (D. Đorđević 1985: 7 i sklapaju se grebeni (SEZ 70/1958: 478).

 

Ambivalentnost svih ovih predmeta, koji ujedno mogu da simbolizuju i usta i ženski polni organ, objašnjavaju neki obredni propisi i verovanja koja motiviše opšte shvatanje da ljudska usta mogu simbolizovati ženski polni organ. Poznato je npr. verovanje da će žena roditi žensko dete ako je njen muž za vreme polnog odnosa držao usta otvorena; zato ako muškarac želi začeti muško dete, treba za vreme odnosa da stisne zube (SEZ 54/1939: 132; 13/1909: 419). Tome bi se mogla dodati i zabrana na polne odnose između muža i žene za vreme posta (npr. SEZ 61/1949: 147), ukoliko ovde "zatvorenost usta" implicira i "zatvorenost ženskog polnog organa". Sem toga, u vezi sa plodnošću i rađanjem ima magijskih postupaka u kojima se putem usta simbolički prenose plodna svojstva ženskog polnog organa. Tako bi u Vlasenici u Bosni nerotkinja zamolila trudnu ženu da joj kroz plot iz usta u usta preda zalogaj hleba, koji bi ona pojela (GZM 19/1907: 490). Ovde zalogaj u ustima očito simbolizuje plod u utrobi; uz to, otvor u plotu kao da funkcioniše kao medijator za simboličko transformisanje "zalogaja u ustima" u "plod u utrobi". Uostalom i otvor u plotu, kao vučji zev, može biti pogodno mesto za postupak provlačenja (Radenković 1996a: 81), što mu ovde pridaje konotaciju ženskog polnog organa.

 

Videli smo da simbolika vučjih usta može imati destruktivan aspekt (koji se može karakterisati kao "muški" i stoji u vezi sa jedenjem i grizenjem vučjih zuba) i produktivan aspekt (koji je "ženski" i stoji u vezi sa ženskim polnim organom i rađanjem), i da se ona dalje dovode u vezu sa plodnošću (i muškom i ženskom). Sada možemo sagledati kako se destruktivni i produktivni aspekt vučjih usta u nekim verovanjima i magijskim postupcima postavljaju zajedno i kako se nalaze u odnosu alternacije jedan s drugim, što ukazuje na tendenciju - u verovanjima i magiji - ka semantičkoj atrakciji između ova dva suprotna "pola" s obzirom na ukupnu simboliku vučjih usta. Konkretno to znači da se destruktivno dejstvovanje vučjih usta ponekad eksplicitno dovodi u vezu sa ženskim polnim organom i rađanjem, i obrnuto da ženski polni organ u nekim slučajevima može pridobiti destruktivna svojstva vučjih usta[82].

 

Među mnogobrojnim propisima za ponašanje trudnih žena, u kulinarskom kodu poznata je i stroga zabrana da trudnica jede meso od ovce koju je vuk zaklao, da njenom detetu na telu ne bi izašle rane koje se zovu vukojedine ili vukokoljine; takve se rane leče pepelom od kosti te zaklane životinje ili još od izmečeta (mladunčeta koje se živo izvadi iz utrobe zaklane ovce)[83]. Motivacija ove zabrane mogla bi se interpretirati po opštem principu da "ono što ulazi u usta prenosi svoja svojstva na ono što izlazi iz "donjih usta""; ovde je, međutim, značajnije da se ono što je obeleženo destruktivnim dejstvovanjem vučjih usta (meso od brava kojeg je zaklao vuk) dovodi u metonimijsko-kauzalnu vezu sa onim što pri rađanju izlazi iz ženskog polnog organa (novorođenčetom). Štoviše, sem interpretacije da se dete u utrobi poistovećuje sa bravom kojeg je ugrizao vuk - i da se zato leči pepelom od izmečeta koje vuk nije dirao (up. Maretić 1882 [Rad 62]: 34) -, moglo bi se isto reći da ženski polni organ jedenjem mesa koje je vuk ujeo stiče destruktivno obeležje vučjih usta, i da zato dete koje pri rađanju izlazi iz njega zadobija vukojedine. Sem toga, asocijacija između vuka kao "granične" životinje i trudnoće može se objasniti i time da se trudnoća shvata kao granično i prelazno stanje (up. Sedakova 1997: 30). Dalje, u ovom je kontekstu veoma zanimljivo i verovanje da vuk, kad udavi skotnu ovcu, kozu ili kravu, izvadi plod iz utrobe da bi njime hranio svoju štenad (Milićević 1984 [1894]: 192). U Levču i Temniću zabeleženo je verovanje da vuk napada i jede trudne žene (SEZ 13/1909: 419)[84]. Destruktivno se delovanje vučjih usta dovodi u vezu sa plodnošću u crnogorskom predanju o "Zakopavanju temelja Manastira Moračkog": tamo žena od Niše (posvojenog sina Stevana Vukanova, unuka Stevana Nemanje) sanja da joj vukovi rastrgnu matericu, a Kneževo je tumačenje tog sna da će Niša imati veliko potomstvo (ZNŽO 28/1932: 138). Zajedničko je u svim ovim verovanjima, dakle, da se pored motiva destruktivnog dejstvovanja vučjih usta pojavljuje i motiv plodnosti ženskog polnog organa i rađanja, s kojim je u vezi produktivni aspekt vučjih usta. Nekontrolisanost u destruktivnom aspektu simbolike vučjih usta lako se dovodi u vezu i sa neregulisanim polnim odnosom[85]: tako se verovalo da će vukovi pojesti onoga kojeg je rodila neudata žena (Đorđević 1958, 1: 209).

 

Vučja usta pojavljuju se i u magijskim postupcima i verovanjima vezanim za mušku polnu nemoć. U Sirinićkoj župi na Kosovu zabeleženo je verovanje da zle žene kod mladoženje mogu prouzrokovati polnu nemoć ako na njega za vreme mladog meseca pogledaju kroz ždrelo vuka (Knežević 1962: 114; Radenković 1996b: 94). Ovde se, čini se, muška polna nemoć izaziva tako da se na ženski polni organ simbolički prenosi destruktivno obeležje vučjeg ždrela; postupkom progledavanja muški se polni organ simbolički "uhvati" u negativno obeleženi ženski polni organ te se tako učini nesposobnim. U tom je pogledu zanimljivo da se u istu svrhu mogu upotrebljavati i nabrdila (SEZ 70/1958: 478), koja, kao što smo videli, mogu da simbolizuju i vučja usta i ženski polni organ[86]. Dalje, u vezi sa prvom bračnom noći smatralo se da nije dobro prećutati da mlada nije bila devica ili da je mladoženja bio polno nemoćan; u tom je kontekstu interesantan sledeći zapis razgovora između svadbenog gajdara i tupandžije sa područja Lužnice i Nišave: "Polanjske godine, ej, N. N. drt muž dvadeset pet godine pa se beše zabaknul, te ništa ne naprajil, a mi udri laži, i tog leta izedoše mi vlci u planinu kobilu sa sve ždrebe" (SEZ 16/1910: 232 - kurziv P. P.)[87].

 

Među dosta retkim pričama o vukodlacima u "izvornom" smislu reči (tj. o živim ljudima koji privremeno primaju oblik vuka)[88] u kontekstu ove rasprave izuzetno je zanimljiv još manji broj priča, poglavito iz Hercegovine, o tome kako se žene pretvaraju u vukove da bi klale ovce. U okolini Trebinja npr. zabeležena je priča kako se žena pretvorila u vuka i zaklala 40 ovaca. Značajan je pri tome način na koji se pretvorila: uzela je uže i stavila ga u krug, svukla se, izvrnula je svu odeću naopako i tako je stavila u krug, te se onda "triput s glave na glavu prevrnula"; na isti se način opet pretvorila u ženu (GZM 11/1899: 705; up. SEZ 80/1967: 270; Palavestra 1963: 32-33)[89]. Ovde, izgleda, imamo magijski postupak pri kojem se postiže semantička inverzija obeležja donjeg, produktivnog, ženskog telesnog otvora u obeležje gornjeg, destruktivnog, muškog i vučjeg usnog otvora; obrnuti pravac semantičke promene sugerisali smo za produktivni aspekt vučjih usta (v. gore o provlačenju kroz vučji zev). Na inverziju kvaliteta ukazuje izvrtanje odeće, a uz to krug u koji se stavlja izvrnuta odeća može predstavljati telesni otvor čija se semantika magijski treba da promeni od "ženskog polnog organa" do "vučjih usta". Na kraju, kotrljanje predstavlja postupak pri kojem se ženski polni organ prebacuje u poziciju glave i usta.

 

Kao što smo videli, u vučjim ustima kao simbolu spajaju se različiti i suprotni aspekti. U njima se istovremeno kondenziraju različiti kodovi kulture među kojima se vrše metaforička i homologna upućivanja ukoliko se oni vežu za opšta simbolička shvatanja o usnim i drugim telesnim otvorima i o kretanjima kroz njih. "Polivektoralnost" i posebnu ambivalentnost simbolike vučjih usta donekle bismo mogli karakterisati poznatim - a inače mitološki i psihoanalitički već dosta opterećenim - terminom "vagina dentata". U tom pogledu moglo bi se reći da ona po kontinuumima svoje - tuđe, domaće ili pitomo - divlje, socijalno - demonsko itd. u oba pravca "rađaju": u jednom pravcu jedući, a u drugom - ponašajući se kao ženski polni organ. Na taj način ona funkcionišu kao medijator i transformator simboličkih kvaliteta. Vučja usta, čini se, na najbolji način zastupaju posredničko značenje i funkciju vuka na različitim semantičkim kontinuumima u simbolici sveta. Na osnovu simbolike njegovih usta, izgleda, vuk se pojavljuje u najznačajnijim prelaznim momentima životnog ciklusa i povezuje se sa graničnim periodima i stanjima uopšte. Uz to, niz raznih asocijacija koje se povezuju sa delovanjem vučjih usta ukazuje na izuzetno važnu funkciju tela kao "analogijskog operatora" za kodiranje, "čitanje", poznavanje i praktikovanje simboličkog pogleda na svet[90]. Ovde smo donekle pokušali da "pročitamo" neke delove tog pogleda na svet, polazeći od simbolike vučjih usta.

 

[Hamsun]

Pa gde si nasao ovde da proveravas font?

Ma meni prikazuje futhark font, dok vi vidite onaj obicni.

Bas izgleda onako...paganski

[ABetC]

да, сигурно изгледа пагански латинским писмом..

си Србин ил'?

[Zagrivuk]

' date='18. 6. 2005, 18:17'] Ma meni prikazuje futhark font, dok vi vidite onaj obicni.

Bas izgleda onako...paganski

HA-HA !

ajde sad na temu

[Avets]

Srbin je ono što odabere da bude.

Прочитај прву реченицу у мом потпису.

 

Србина не чини само то што се родио овде. Свиња која се ваља у блату и једе картон које се родила овде није Србин.

По тој логици Тадић, Кандићка, Вучо и остале дилеје уста пуних гована су Срби. Значи Србин није оно што одабере да буде. Наше потурице у Новом Пазару (и соалим градовима) су већи Срби од доста оних који су се родили овде. 30 одсто подписа за ослобађање Владике Јована су дали муслимани. Значи Србина чини његов став и љубав према Србији. Онда што се тиче тоге (религије) и пагани могу да прођу, али ако ,,Србин" одабере да буде ,,сатаниста" (или неке сличне глупости) он неможе бити Србин. исто као што то комуниста неможе бити...

Edited August 11, 2005 by koljivar

[morrigan_the_great_one]

Uopste se ne slazem sa tim.Srbina bas to sto se rodio u Srbiji cini Srbinom.To nema nikakve veze sa religijom.Trebalo bi da svako moze da bira u sta hoce da veruje,bez obzira na sve. (:

[blondie]

iz usta jednog monaha u cetinjskom manastiru:

 

 

po teritorijalnoj pripadnosti neko moze biti Bosanac, Srbijanac, Crnogorac..

 

po vjerskoj moze biti musliman, pravoslavac, katolik....

 

po NACIONALNOJ moze biti hrvat, francuz, SRBIN. SRBIN tako moze zivjeti u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji......

 

 

i tako dalje i tako dalje..

 

 

u vezi citave one halabuke kako je sad biti Crnogorac u stvari nacionalnost i kako Crnogorci vise nisu Srbi (jok, nego je Njegos Kinez) i eto uopste jedna logicka podjela..

 

 

o tome je govorio i sam Matija Beckovic. i Momo Kapor. i Miroljub Jeftic i jos GOMILA NJIH.

 

 

a sad pagani.. Einherjer je dao dobar text koliko sam vidjela letimice, citam cim isprintam..

[Guest opasnimetalac]

pagani su okej.

hrishcjani su malo...

 

bog nepostoji

 

[Шарки]

C,c,c... Čekaj samo da te Totem vidi!

[evotigana]

i shta cje onda da uradi???

[Шарки]

[delay]

evo jednog bas finog linka

 

public.kubsu.ru/~usr02898

 

[Zagrivuk]

evo jednog bas finog linka

 

public.kubsu.ru/~usr02898

Super, ali ne moze da se udje.

[Feniks .]

U prodaji su dva nova broja nacional socijalistickog magazina SRPSKI FRONT(#19 i #20) Srpski Front je jedini pravi ns magazin u Srbiji i u njemu mozete saznati sve o nacional socializmu.

Novi brojevi sadrze: Ns ili nacionalizam, Ko je bio A.Hitler. Nova nacija, 10 principa rasnog nacionalizma, Ratnicka vera, Glas nasih predaka, Govor A.Hitlera iz 1921.g. Gvozdeni zavet, Propagandni saveti, Ratnicko paganske pesme i jos mnogo toga

Za detaljnije informacije obratiti se na

 

[email protected]

 

takodje u ponudi veliki broj ns bukleta: Jevreji u Srbiji , NS spisi, A.Hitler nemacki nacionalista ili arijevski rasonalista

 

SRPSKI FRONT - RASNI OPSTANAK , NACIONALNA SLOBODA , SOCIJALNA PRAVDA

[Zagrivuk]

Zasto to na ovoj temi

To je obavestenje

imas obavestenja.

 

[Novaliis]

Ima veze sa paganizmom.Hitler se bavio Asatru religijom,itd.

[Zagrivuk]

Ima veze sa paganizmom.Hitler se bavio Asatru religijom,itd.

A na kraju sve ih spasio Vatikan, neki preko Vatikana zapalise za Argentinu, a naucnike preuzeli (verovatno) Ameri.

Edited October 2, 2005 by Black_Totem213

[Novaliis]

Hitler je hteo samo da iskoristi paganizam da bi objasnio svoj ludacki pokusaj osvajanja sveta.Za vatikan nemam komentar..vatican in flames..to je resenje.

[Guest 10 dinara]

Pitanje za pogane.

 

Jel neko od vas praktikuje ovu vasu "veru" ili samo sedite i kucate po tastaturi dok u pozadini pici May Result..

Jel ste nekad prineli zrtvu?

 

[Guest 10 dinara]

Srbin je ono što odabere da bude.

Slazem se sa tobom ali ajde mi nadji jednog velikog Srbina koji nije bio pravoslavac.

 

 

[Millosh_024]

Lotar Mateus!

[Novaliis]

Pitanje za pogane.

 

Jel neko od vas praktikuje ovu vasu "veru" ili samo sedite i kucate po tastaturi dok u pozadini pici May Result..

Jel ste nekad prineli zrtvu?

Uh,koliko puta..

U pozadini pici Burzum-jos gore,a?

[Zagrivuk]

Ima, moracu da proverim, necu napamet da pisem, ali ima ih.