Koji vam je omiljeni filozof, tj. filosof?

[рогозуб]

ma spinoza je sisa. ateista koji sve vreme pricha kako postoji "bog", lazhe narod bezveze. a i inache, propovedao je mehanicizam, tj. da ljudi nemaju slobodnu volju, shto ga chini debilom, jer je svakome ochigledno da ljudi imaju (kolku-tolku) slobodnu volju.

[Erektus]

tj. da ljudi nemaju slobodnu volju, shto ga chini debilom, jer je svakome ochigledno da ljudi imaju (kolku-tolku) slobodnu volju.

 

to sto je ocigledno ne znaci da je istina.

[рогозуб]

to sto je ocigledno ne znaci da je istina.

vrlo kartezijanski verujem da jeste. chak ustvari, znam da jeste, jer to znanje dolazi direktno od mog mislenog iskustva.

Edited May 24, 2010 by рогозуб

[Joxoleon!]

Spinoza je samo preuzeo to iz Stoicke filozofije da se sloboda zapravo radja iz nuznosti.

[рогозуб]

Spinoza je samo preuzeo to iz Stoicke filozofije da se sloboda zapravo radja iz nuznosti.

zapravo, stoici su smatrali da imash potpunu slobodu volje da reagujesh na spoljne stvari, dok su neki chak i verovali da imash i slobodu da (u odredjenoj meri) utichesh na svet oko sebe, pa su uchestvovali i u socijalnim revolucijama, ili ih i organizovali (http://en.wikipedia.org/wiki/Blossius ; http://en.wikipedia.org/wiki/Eumenes_III), a spinoza pricha da se lichnost choveka sastoji samo u svesti, bez ikakve slobode.

[elitista u povoju]

Zasto ti gojko nije odgovorio.

Ako gojko nema mooda ja imam, reinkranirani ja.

 

 

Moje misljenje je potpuno suprotno. I u vreme antickih filozofa poput Talesa, Heraklita,Anaksimena itd., ljudi su u neku ruku(u neku ruku) bili svesni da nikada ne mogu saznati pravi arhe kao ni samu svrhu postojanja.

nope....

Bas naprotiv.

Ako su bili svesni, zasto su davali savete o tome kako doci i spoznati arhe i zasto je njihov spoznanje Arhe pravo?

 

Ako filozofiju svedes na puko nagadjanje o apstraktim principima postanka i samim tim je svrstavas u nesto sto je nedokazivo. Onda je to zapravo "nauka" gde svako moze da prica svoju pricu i niko (maltene) ne moze da bude u stanju da ga opovrgne.

Hold on partner!

Nauka je nauka - filozofija je filozofije.

Samim tim vredjas filozofiju kao nauku jer je navodis kao potpuno beskorisnu.

Ponovih tih nauk =\= filosofija.

Zna se koja je grana filosofije bliska nauci.

Nesto sto se bavi necim nedokazivim, neopipiljivim i jednostavno nedostupnim za bilo koju vrstu spoznavanja je POTPUNO BESKORISNO.

"to je vec filozofsko pitanje" - cika kure.

 

Sad cu da citiram Gorgiju:

"Nista ne postoji, a ako postoji, ne bih mogao da shvatim, a ako shvatim, ne bih mogao da to saopstim drugima"

Covek koji je ziveo 400 godina pre nove ere je rekao kako ne treba gubiti vreme u traganju za vecnom istinom i ostalim nedokazivim stvarima vec da prihvatis relativnost znanja. Iz toga izvlacis kako zapravo recima i mislina ne mozes korisno da delujes, te je jedina vazna i moguca stvar sposobnost vladanja ljudima.

Filozofija je daleko dublja od pukog spoznavanja principa postanka kojim su se bavili Presokratovci

 

 

Sjajno, citiras Grigoriju ( sofistu ) koji pripada ekipi ljudi koja se bavima time sto je prodavala 'mudrost" ( ja bih pre rekao vestinu ) demagogije i manipulisanjem ljudima.

I onda kazes da je filozofija dublja od Principa postanka kojim su se bavili presokratovci?

1.Pa gde ces crni sine - dublje od toga?

2.Grigorija kog si citirao je takodje presokratovac. Ti si mislio na kosmologe verovatno.

3. Ako citiras gregoriju i pricas o dubini? Sofisti su toboze ikone plitkoce.

 

Sa ovim postom mozemo da te uvrstimo u zenove paradokse, samo bi bilo lepo da ih prepisemo HEFESTU, pa postanes deo hefestovog paradoksa...

 

Poenta je da ja ne želim da budem jedno sa vratima nego da ih "dodirnem".

 

Ne bas, samo vi niste najbolje skapirali sta cika zenon oce da kaze.

Zato sto to bacate na materijalnu dimenziju.

Da je cika zenom racunao vreme, visi se u paradoksu sa strelom.

 

 

Zenon se bavi slichnim cime se bavio Kantor(matematichar, ne filozof ) .

Edited June 16, 2010 by elitistaUpovoju

[^TK^]

filozofija je ,,proglasena`` naukom te kod sistematicnih nemaca. kod grka je ona tek u razvoju, pa je ona u stvari prava (neobavezna, slobodna) ljubav prema mudrosti.

slazem se i potvrdjujem za sofiste i plitkocu.

Edited June 16, 2010 by ^TK^

[elitista u povoju]

filozofija je ,,proglasena`` naukom te kod sistematicnih nemaca.

 

Pravo da ti zborim, ja mislim da filozofija nikad ne moze da bude nauka iz prostog razloga sto nemoze da ima naucni metod.

I iz razloga razlike izmedju psihe jednog naucnika i jednog filozofa.

Jedan naucnik je ogranichen oblascu kojom se bavi. Naprimer fizicar fizikom, biolog biologijom.

Sa druge strane filozof nije ogranichen granom kojom se bavi.

( Sofista ili Utopista podjednako su filozofi iako je prvi TasteTouchSmell a drugi nepopravljivi sanjar )

 

Naucni fakulteti treniraju osobu - naucnim metodom. Koji se bazira na cvrstom dokazu, skepticnom testiranju i konstatnom potvrdjivanju teorije, i uvek pristupu sa 10 % ubedjenosti da teorija mozda nije tachna ( ne u potpunosti nego neki njen deo.

 

Filozof sa druge strane, moze da koristi naucne rezultate i naucni metod ali nije ni ogranicenj njima. Metodi koji se obradjuju u filozofiju variraju od naucnih, dok subjektivnih etc.

 

Pristup naucnika je da ide Ravnom i da prati prave linije pretpostavki koje utvrdjuje vremenom.

Pristup filozofa je da luta i da juri.

 

To je no moj stav kada gledam celokupne grane filosofije, jer kao sto rekoh, nauka je nauka, Geolog i Hemicar imaju istu proceduru koju moraju da otpostuju pisjutji naucni rad.

MEtafizicar i Analitickar - ne moraju.

 

 

kod grka je ona tek u razvoju,

 

Ne bih se slozio da je kod grka tek u razvoju. Ja smatram da je filosofija nesto starije od grka, da je kod grka tek sazrela i odrasla kao jedna sveobuhvatna oblast koja je sastavni deo zivota, a dotle je bila pratilja odredjenih religijskih dogmi ( cesto ) i shvatanja sveta.

Kod grka je ona prvi put vidjena kao bunt protiv toga i razlicite stavove - sto znaci da je sazrela.

Sa druge strane danas ta njen bunt ali zreli bunt, bunt misli i ideje - pokushava da se ugasi tako sto ce filozofiju da naprave "kuchkom" nauke.

Sto se meni ni malo ne svidja.

 

Mislim da filosofija treba da bude iznad bilo koje oblasti u zivotu jer i religiozni fanatik koga ne zanima big bang i naucnik koji cepa atome na sitnije partike - treba da imaju primenjenu filozofiju koju ce da iskoriste da sto bolje prezive zivot koji zive, sto mirnije spavaju sto vise uzivaju i otkrivaju lepote zivota svaki na svoj nacin i produbljuju svoje shvatanje istine sveta.

Pa ko zna mozda se njihove istine medjusobno i susretnu kad-tad.

 

Sry za poduzi post, inspirisan sam.

Edited June 16, 2010 by elitistaUpovoju

[^TK^]

meni takodje prodje glavom par neprijatnih asocijacija kad za filozofiju kazu da je nauka. samo sam se pozvala na nemce, koji su je tako okarakterisali.

 

za grke to tvrdim jer je kod njih pocela da se razvija bas kao disciplina. ako mislis na njeno postojanje pre klasicne anticke filozofije i kosmoloskog perioda, nadam se da mislis na nju kao sastavni deo mita. tako sam shvatila. a tako je i u ,,sustini``. jer je covek tad poceo da tezi za bilo kakvim objasnjenjem (mitovi i legende. kasnije filozofija) koje bi mu ponudilo neku sigurnost u svetu za koji je jos tad shvatio da je nepoznat.

Edited June 16, 2010 by ^TK^

[bezlichni]

E tako sada da ti odgovorim sa mog konachno odbanovanog akaunta.

 

 

meni takodje prodje glavom par neprijatnih asocijacija kad za filozofiju kazu da je nauka. samo sam se pozvala na nemce, koji su je tako okarakterisali.

 

Nauka je nesto sto je evoluiralo vremenom kao pojam. Ako se kaze da je filozofija nauka, mozemo da je smestimo u ram nauke recimo ranog srednjeg veka stare grcke i rima. Sa druge strana tade je i meni draga astrologija bila nauka.

No, vremenom je nauka evoluirala( sto je po meni pozitivno ) u jedan skeptichni sistem stalnih prikupljanja podataka, postavki teza teorija saznanjvanju cinjenica.

Naravno, postoji grana filozofije koja je jako bliska sa tim oblastima, ali filozofija nije i ne treba da bude u potpunosti slichna danasnjem pojmu nauke.

 

za grke to tvrdim jer je kod njih pocela da se razvija bas kao disciplina. ako mislis na njeno postojanje pre klasicne anticke filozofije i kosmoloskog perioda, nadam se da mislis na nju kao sastavni deo mita. tako sam shvatila. a tako je i u ,,sustini``. jer je covek tad poceo da tezi za bilo kakvim objasnjenjem (mitovi i legende. kasnije filozofija) koje bi mu ponudilo neku sigurnost u svetu za koji je jos tad shvatio da je nepoznat.

 

Da se razumemo, filozofija je kao termin nastala sa pitagorom.

No kao disciplina ona je bila pakovana i pre grka.

Grci su svoju filozofiju razvili tako sto su dosta putovali i dosta informacija imali sa "strane" ne mislim samo kao sastavni deo mita, vec kao nesto obse sto je dobilo svoju prvobitnu zrelu formu sa grckim filozofima.

 

Da budem precizniji ( za ovo moras da izadjes iz ideje istorije filosofije ) mislim na filosofiju kao ljudsku osobinu i potrebu da "razmislja" o stvarima sustinama izvodi zakljucke.

Po meni je svaki covek filosof.

Objasnicu ti to citatom cuvenog racionaliste Renea Dekarta >> Lok" niceg nema u razumu cega nema u culima" Na sta Dekart dodaje "sem razuma samog" <<

Samo postojanje razuma ukljucuje i postojanje za potrebom filosofije, bila ona sistematizovana kao kod grka, razvijana disciplina ili cista ljudska potreba da shvati i objasnjava sebe, svet oko sebe kroz mit, ideju, teoriju, nauku, pricu, boju, sliku ili pesmu. Sve je to Filosofija i svi smo filosofi.

Edited June 19, 2010 by bezlichni

[^TK^]

Nauka je nesto sto je evoluiralo vremenom kao pojam. Ako se kaze da je filozofija nauka, mozemo da je smestimo u ram nauke recimo ranog srednjeg veka stare grcke i rima. Sa druge strana tade je i meni draga astrologija bila nauka.

No, vremenom je nauka evoluirala( sto je po meni pozitivno ) u jedan skeptichni sistem stalnih prikupljanja podataka, postavki teza teorija saznanjvanju cinjenica.

Naravno, postoji grana filozofije koja je jako bliska sa tim oblastima, ali filozofija nije i ne treba da bude u potpunosti slichna danasnjem pojmu nauke.

naravno da je filozofija daleko od danasnjeg shvatanja pojma nauke. da bi to bila nedostaje joj ono sto u sustini obelezava nauke- prakticnost, ekonomicnost, shablon, ustaljenost, suzeno polje delovanja. meni je upravo zbog odsustva ovih osobina, filozofija posebna i draga. ona nam dodje kao skloniste o monotonije nauka.

 

Da se razumemo, filozofija je kao termin nastala sa pitagorom.

1.No kao disciplina ona je bila pakovana i pre grka.2.Grci su svoju filozofiju razvili tako sto su dosta putovali i dosta informacija imali sa "strane" ne mislim samo kao sastavni deo mita, vec kao nesto obse sto je dobilo svoju prvobitnu zrelu formu sa grckim filozofima.

1.jesi li siguran? mislim da je pogresno okarakterisati je kao disciplinu u vremenu pre grka. oni su ti koji su je utemeljili kao disciplinu. mislim da je pre njih njen znacaj bio efemeran. hocu reci da su je oni popularizovali, formalizovali, uveli u ucilista. govorim o vecem stepenu afirmisanosti koju je dobila kod grka.

2.znam da su je oni preuzeli iz male azije. tacnije Jonije.

 

a budem precizniji ( za ovo moras da izadjes iz ideje istorije filosofije ) mislim na filosofiju kao ljudsku osobinu i potrebu da "razmislja" o stvarima sustinama izvodi zakljucke.

1.Po meni je svaki covek filosof.

2.Objasnicu ti to citatom cuvenog racionaliste Renea Dekarta >> Lok" niceg nema u razumu cega nema u culima" Na sta Dekart dodaje "sem razuma samog" <<

Samo postojanje razuma ukljucuje i postojanje za potrebom filosofije, bila ona sistematizovana kao kod grka, razvijana disciplina ili cista ljudska potreba da shvati i objasnjava sebe, svet oko sebe kroz mit, ideju, teoriju, nauku, pricu, boju, sliku ili pesmu. Sve je to Filosofija i svi smo filosofi.

1. slazem se i svesna sam te ideje. ne postoji razumno bice koje se bar jednom nije susrelo sa nekim filozofskim pitanjima, i to cak potpuno nesvesno. to je samo jedan dokaz vise da je filozofija neizostavan deo zivota i nas samih.

2. u citatu sam prepoznala Dekartov ekstremni racionalizam, ali mi nije najjasnije kako si to uspeo da povezes sa tezom da su svi ljudi filozofi. hocu reci, da je veza izmedju citiranog i ideje jako mala i gotovo nevidljiva. sto naravno ne znaci da uopste nemaju veze. imaju, ali po meni u maloj meri. citat je univerzalan, a ti si ideju samo subsumirao ,,pod`` citat, pa si ih verovatno na taj nacin povezao. zaista nije vidna ta veza. ne bih taj citat nikada tako protumacila.

[bezlichni]

1.jesi li siguran? mislim da je pogresno okarakterisati je kao disciplinu u vremenu pre grka. oni su ti koji su je utemeljili kao disciplinu. mislim da je pre njih njen znacaj bio efemeran. hocu reci da su je oni popularizovali, formalizovali, uveli u ucilista. govorim o vecem stepenu afirmisanosti koju je dobila kod grka.

 

Poprilichno. Grci su putovali mnogo vise nego sto mi mislimo josh u to vreme. Evo bas sam skoro gledoa pojedina predavanja gde se nalaze tragovi putovanja grka cak do kine itd.

Oni su jednostavno sva ta "filozofska" ontoloska znanja ujedinjavali medjusobno ih tumacili i itepretirali i time napravili ono sto mi zovemo filozofija.

2.znam da su je oni preuzeli iz male azije. tacnije Jonije.

 

Jonanji su u to vreme bili grci.

 

2. u citatu sam prepoznala Dekartov ekstremni racionalizam, ali mi nije najjasnije kako si to uspeo da povezes sa tezom da su svi ljudi filozofi. hocu reci, da je veza izmedju citiranog i ideje jako mala i gotovo nevidljiva. sto naravno ne znaci da uopste nemaju veze. imaju, ali po meni u maloj meri. citat je univerzalan, a ti si ideju samo subsumirao ,,pod`` citat, pa si ih verovatno na taj nacin povezao. zaista nije vidna ta veza. ne bih taj citat nikada tako protumacila.

 

Svi ljudi poseduju razum. Dakle svi ljudi su filozofi, jer obiluju razumom koji prereadjuje ono sto cula dobijaju i ima potrebu da napravi neki "smisao" u svemu tome, ma koliko dubok.

kako sam dodao ispod citata

"Samo postojanje razuma ukljucuje i postojanje za potrebom filosofije"

To je i veza izmedju citata i toga svi su filosofi.

[^TK^]

Poprilichno. Grci su putovali mnogo vise nego sto mi mislimo josh u to vreme. Evo bas sam skoro gledoa pojedina predavanja gde se nalaze tragovi putovanja grka cak do kine itd.

Oni su jednostavno sva ta "filozofska" ontoloska znanja ujedinjavali medjusobno ih tumacili i itepretirali i time napravili ono sto mi zovemo filozofija.

U tom smislu, mozda su im saznanja kaja su ,,pokupili`` od drugih naroda putujuci posluzila samo kao odskocna daska za stvaranje sopstvene. Ne mogu se sloziti s tobom i na taj nacin negirati ogromnu vrednost grcke filozofije i okarakterisati je kao neautenticnu. Jedino bih mogla da kazem da je filozofija pre njih posluzila samo kao neka vrsta inspiracije. Vrednost grcke filozofije je previse velika da bi smeli tako olako da je nipodastavamo pripisujuci Grcima samo vestinu falsifikovanja i veste interpretacije.

 

Jonanji su u to vreme bili grci.

Znam, ali mislim na Grke u evropi.

 

Svi ljudi poseduju razum. Dakle svi ljudi su filozofi, jer obiluju razumom koji prereadjuje ono sto cula dobijaju i ima potrebu da napravi neki "smisao" u svemu tome, ma koliko dubok.

kako sam dodao ispod citata

"Samo postojanje razuma ukljucuje i postojanje za potrebom filosofije"

To je i veza izmedju citata i toga svi su filosofi.

pazi, nije sad to tema , ali je ovaj iskaz logicki neispravan. prva premisa predpostavljam da bi trebalo da bude `svi filozofi poseduju razum`, pa bi iz toga trebao da sledi partikularan sud-`neki ljudi su filozofi.`.

to bi trebalo da je tako ako me pamcenje i dalje sluzi.

[iron will]

Јулиус Евола.

[sleep024]

Emil Cioran

[Guest HEFEST]

Do jaja sto ste spomenuli Kantora. On je bio faca.

[C.A_R.I.A.]

Декарт,легенда математике и философије,наравно

[Bata Trokrilni]

Moj omiljeni filozof, drug mog pokojnog dede, čuveni Velja što popravlja televizore, rekao je sledeću filozofsku misao:

 

Dobro je stojati.

Bolje je sedeti.

Još bolje je ležati.

Najbolje je biti mrtav.

[kreator_]

Marko Aurelije definitivno, covek je bio car (osim ste jeste zapravo bio rimski car xD), procitao sam njegovu knjigu "Samom sebi", jeste da knjiga ima previse cinjenica tipa "treba biti dobar, ne ciniti zlo, bla-bla truc-truc" ali zaista covek je toliko bio ucen i genijalan da je to neverovatno.

[рогозуб]

e jebga, za izbor mogu da ti dam plus, al za ovo bla bla trucj bi ti dao minus, em shto nemozhe oba, em bi bilo besmisleno..

[Guest HEFEST]

Evo sta mi vele na fejsu. Ovo je po njima moja filozofija. Slazem se sasvim. Nisam ranije cuo za pozitivizam.

 

The deepest sin against the human mind is to believe things without evidence. - Thomas H. Huxley (1825-1895) Positivism is a philosophy that states that the only authentic knowledge is scientific knowledge and that such knowledge can only come from positive affirmation of theories through strict scientific method. It is closely associated with empiricism and rationalism. It was first theorized by Auguste Comte in the mid 19th century, and developed into a modern philosophy favoured by scientists and technocrats.

 

 

Ovo su moje reci od kada sam se rodio.

[oʞɾoƃ]

Ček, kako si uspeo da pročitaš hiljade knjiga i da ne znaš šta je pozitivizam?

[Guest HEFEST]

U zivotu se desavaju i cudnije stvari od toga. Eto na primer citao sam ranije ovu Hakslijevu misao, ali za pozitivizam nisam cuo. Jebi ga. Inace me nikada filozofija i psihologija u knjizevnosti nikada nisu privlacile. Citao sam i to, ali nikada nisam nesto previse to voleo jer po meni pametan covek i nema neke potrebe bas da cita to zato sto po mom skromnom misljenju svako bi te stvari trebao da zna i bez da ih procita.

 

Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina)ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva. Smatram da svako ko ima malo mozga iz svog sopstvenog iskustva treba da zna te stvari u po dana i noci.

 

Filozofija bi se mogla definisati kao kritičko razmatranje fundamentalnih ljudskih verovanja kroz sistematsku analizu osnovnih elemenata koncepata kojima se potkrepljuju takva verovanja. Svaki covek koji razmislja i stvari sagledava iz vise uglova pre nego donese svoje misljenje o njima i ne znajuci filozofira. Samim tim on dotice sve grane filozofije u manjoj ili vecoj meri. Dugogodisnjim iskustvom svako ce naci svoju filozofiju i bez procitanih brda knjiga o tome.

 

Obe nauke su potrebne samo radi postavljanja definicija.

 

Citam samo one knjige u koje mogu da se uzivim i da bar na trenutak zaboravim ko sam, gde zivim i sta ce biti sutra.

Edited August 5, 2010 by HEFEST

[Dead Man Walking]

Dakle ti hoćeš da kažeš da treba da se ponašamo kao da je svet nastao onda kad smo se mi rodili?

 

Razmišljanja su ti na nivou nekog pubertetlije buntovnika u pokušaju.

[^TK^]

Svaki covek koji razmislja i stvari sagledava iz vise uglova pre nego donese svoje misljenje o njima i ne znajuci filozofira. Samim tim on dotice sve grane filozofije u manjoj ili vecoj meri. Dugogodisnjim iskustvom svako ce naci svoju filozofiju i bez procitanih brda knjiga o tome.

cilj istorije filozofije nije puka reprodukcija necijih ideja, nego samo pomoc u stvaranju svojih