W.A.S.P.

[Invictus]

Kod W.A.S.P.-a se moze primijetiti dosta The Who elementa u muzici. Obratiti paznju na intro sa Neon God i intro Tommy-ja.

[Angelystor]

I second Buddha-in comment za Kvadrofeniju... A Bleki podosta vole Hu, to se zna...ne znam kako je uopste PF ubachen u celu ovu prichu, ali ajde...svako ima svoje ideje.

[fenster]

Prica na Crimson Idol-u mnogo vise lici na pricu sa The Wall, nego na pricu sa Quadrophenia-je.

[Archibald Reiss]

Dobro de znaci nista od dolaska?

 

700 karata i nije neka cifra... zar nije prosli put bilo vise?

 

Setlista je strava... dodato par mega hitova + nove stvari sa Dominatora

 

 

[Dead Man Drinking]

Mislim da je bilo više ljudi. Mislim da bi se, ako se koncert najavi na vreme, prodalo opet otprilike isto karata. Ima ljudi koji nisu bili prošli put, a i skoro svi bi došli ponovo. 700x2000din. je sasvim realno

Edited November 4, 2007 by Dead Man Drinking

[_powerslave_]

Pa kako Frubi reche prodato je 700 karata, a preko spiska je uslo negde oko 100 ljudi.

[Hudini]

ne znam kako je uopste PF ubachen u celu ovu prichu, ali ajde...svako ima svoje ideje.

Priča sa 'The Wall' ide ovako:

 

Klinac odrasta bez ljubavi u porodici, progonjen smrću oca (u Blekijevom slučaju brata) i odlazi od kuće da bi postao rok zvezda. Naravno, uspeva u tome, što za sobom povlači divlje žurke, seks i drogu na sve strane, a ima i menadžera koji je protiv takvog stila života i sopstvenog doktora koji mu "pomaže kad posustane" (baš kao kod Blekija). U svom tom ludilu, počinje da preispituje sebe i odlučuje se na telefonski poziv kući. U slučaju Floyda, javlja se ljubavnik njegove žene, a u Blekijevom slučaju majka mu spušta slušalicu; u svakom slučaju taj poziv je prelomna tačka, posle koga glavni junak odlepi i upravo se završna scena ludila i na jednom i na drugom albumu odvija na koncertu.

 

Osim toga, tema koja se provlači kroz ceo 'Crimson Idol' (ona "I don't wanna be, I don't wanna be..." itd) je skinuta sa 'The Wall' (da budem precizan uvod stvari 'Empty Spaces', a i na tom albumu se više puta ponavlja), a solo na 'The Idol' je apsolitna kopija čuvenog Gilmourovog sola na 'Comfortably Numb', čak je i harmonija potpuno ista.

 

A paralela sa 'Quadrophenia' je...?

[fenster]

..... to sto je sa tog albuma uzeta/obradjena The Real Me, i sto ima pesma po imenu I Am One

[Hudini]

Plus 'The Real Me' uopšte nije na 'Crimson Idol'...

[Wild Child]

jao,kako samo serete.

[fenster]

Ajde?

 

[Hudini]

nadam se da mislis na The Who - Quadrophenia, posto je to album koji je Blackie-u posluzio kao inspiracija za The Crimson Idol.

I second Buddha-in comment za Kvadrofeniju... A Bleki podosta vole Hu, to se zna...ne znam kako je uopste PF ubachen u celu ovu prichu, ali ajde...svako ima svoje ideje.

jao,kako samo serete.

[fenster]

@Wild Child: covek je lepo primetio paralelu sa The Wall, i to je OK. Neko drugi smatra da je Quadrophenia zapravo uzor i to je to, rasprava tece.

[Guest Brainsaladsandar Guuuz]

dobar je to album, šteta što je potpuni plagijat

[Buddha]

Dr Jimmy - Dr Rockter

 

Love Reign O'er Me - stihovi Only love/Can make it rain

u The Idol Blackie peva - Only Love/ Can Set Me Free

 

 

 

Bell Boy - The Invisible Boy

 

+

 

I Am One - I'm One

 

+

 

The Punk Meets the Godfather - The Gypsy Meets The Boy

[Hudini]

Love Reign O'er Me - stihovi Only love/Can make it rain

u The Idol Blackie peva - Only Love/ Can Set Me Free

U 'Young Lust' Gilmour peva - Ooh babe/Set me free.

 

A tematika, priča, melodijske linije?

 

Ništa?

 

Pa dobro, makar naslovi liče...

[Buddha]

i ja vise volim PF od The Who, ali cinjenice su cinjenice.

 

plus ako Blackie u telefonskom razgovoru nije imao nista da prigovori na konstataciju da je The Crimson Idol pod direktnim uticajem Quadrophenia-e, ne znam zbog cega bismo mi morali dodatno nesto da se cimamo oko toga.

[Hudini]

Činjenice su činjenice, a Blekiju je sigurno lakše da kaže da je "napisao album pod uticajem The Who", nego da prizna da je "ukrao priču za album od Floyda". Pored toga, ne verujem da ga je iko ikad pitao za 'The Wall'. Voleo bih da čujem šta bi tad rekao.

[Buddha]

ako bi rekao da ga je The Wall inspirisao u istoj ili priblizno istoj meri kao i Quadrophenia, jel bi onda bio zadovoljan?

[Hudini]

Ja ni ovako nisam nezadovoljan.

 

Ako bi on to rekao, jel bi ti onda prihvatio stanje stvari?

[Guest Brainsaladsandar Guuuz]

rekao bi: ''goodbye cruel world''

[Buddha]

fora je u tome sto je The Wall inspirisao sve zive muzicare na planeti, a Quadrophenia i ne bas u toj meri.

 

mozda postoji opskurnih prog albuma iz 70-ih od bendova za koje malo ko zna, koji su uzeli i napravili istu konceptualnu pricu na temu the rise and fall of a musician i od kojih je mozda Gilmour ukrao foru?

 

ocigledno si bio nezadovoljan jer si izjavio da je "moja izjava glupa". sad si verovatno malo promenio misljenje - ja zadovoljan.

[Guest Brainsaladsandar Guuuz]

misliš waters???

 

pročitaj njegovu biografiju, možda budeš video da je ukrao sam od sebe

[Hudini]

1. mozda postoji opskurnih prog albuma iz 70-ih od bendova za koje malo ko zna, koji su uzeli i napravili istu konceptualnu pricu na temu the rise and fall of a musician i od kojih je mozda Gilmour ukrao foru?

 

2. ocigledno si bio nezadovoljan jer si izjavio da je "moja izjava glupa". sad si verovatno malo promenio misljenje - ja zadovoljan.

1. Kao prvo, nije Gilmour nikom ukrao ideju, jer je pisao muziku za samo 4 stvari od 26 na 'The Wall'. Koncept je Watersov i zasnovan je na njegovom životu. Kao drugo, samo kad Townshend nikad nikom nije ukrao ideju.

 

2. Nisam bio nezadovoljan. Preslušaj ponovo 'The Wall' i 'Quadrophenia' pa ćeš videti i sam koliko nisi u pravu. Mišljenje nisam promenio.

 

A što se Blekijeve izjave tiče, podseća me pomalo na izjavu Alexija iz Children Of Bodom koji je odvalio da je onaj uvod "Your eyes are full of hate, 41" iz filma 'Strava u Ulici Brestova'.

Edited November 4, 2007 by Hudini

[Buddha]

sto se muzickog dela tice, obrati paznju na bubnjeve i prelaze u pesmi Punk Meets The Godfather ili Cut My Hair npr. i uporedi ih sa bubnjevima i prelazima na The Crimson Idol - ocigledno je da je Stet Howland bio pod veeelikim uticajem Keith moon-a.

 

sto se soloa iz the Idol-a tice, solo u njemu nije svirao Blackie, nego Bob Kulick. imam Kerrang! intervju iz 1992. godine u kome Bob prica da je u studiju probao da odsvira neke novine, tipa harmonic parts i slicno za The Idol. Blackie je dosao u studio i rekao "ovo je sranje, ovo mi se nista ne svidja!". Bob je upitao zbog cega, a Blackie je odgovorio "jer ne cujem Boba Kulick-a u ovim solazama. Hocu da Bob Kulick svira solo za The Idol". zatim je Blackie ponovo napustio studio na par sati i kada se vratio, cekao ga je solo koji je i dan-danas u pesmi The Idol. e sad, da je pod nekim uticajem Gilmour-a, to se verovatno ne moze opovrgnuti jer su, opet, svi zivi gitaristi na svetu sigurno pod odredjenim uticajem Guilmour-a, tako da tvoja tvrdnja da je "Blackie krao od Floyd-a gde je stigao" ne stoji.

 

sto se gitara tice, obrati paznju na I've Had Enough - bass i jednba gitara drze jedan isti ton dok druga gitara menja akorde oko tog tona. to je nesto sto je Blackie vrlo praktikovao na The Crimson Idol, kasnije na nekim pesmama na Still Not Black Enough, i u nesto manjoj meri na albumima kada je Chris Holmes napustio bend po drugi put.

 

mogao bi ponekad da probas da prihvatis da postoje two sides of the story i tako to.