Jump to content

Recommended Posts

Posted

Takodje, kad je Wrightova kreativni input treba pomenuti apsolutno predivne The Great Gig In The Sky, Us And Them, Summer 68. Jako lepe pesme, u kojima su zastupljeni i neki kompleksniji akordi, oseca se jazz uticaj. Bio je amjstor atmosfere, klavir provucen kroz Leslie u Echoes je jedan od najlepsih zvukova koje sam u zivotu cuo. Wright je imao i lep, milozvucan glas, koji je doduse retko imao prilike da u potpunosti iskaze, sem u starijm pesmama (remember a day, paintbox, see saw...). Jako se lepo svojim glaskom upotpunjavao sa Gilmourom, pada mi na pamet vokalna deonica na echoes, gde peva harmonije sa Davidom, ima u pompeji jedan deo kad se cuje samo Wright kako peva, to je zaista predivno, jako lepa melodija koja ide iza glavne, Davidove. Kao klavijaturista mislim da mu je veliki kvalitet bio taj sto nije bio kao Wakeman i Emerson, tj nije insistirao na besomucnom soliranju, umeo je da isprati bend, da upotpuni zvucnu sliku, zato je pink floyd uvek zvucao gusto. Uvek je u pozadini moguce cuti debeli ton Wrightovog hammonda ili klavira. Bio je majstor ambienta, atmosfere, kao na Careful with that axe, eugene. Rick Wright je covek koji je nekako uvek bio u senci. Gilmour i Waters su bili frontmeni, nosioci glavnih ideja, tvdoglavci koji su se nakraju i posvadjali. Ali Wright je sluzio kao cement, bar ja tako kapiram da su stvari u bendu funkcionisale. I sad, dok ovo pisem, i nakon dugo vremena slusam Pink Floyd, najbolju muziku koju ovaj svet ima da ponudi, shvatam koliko je ovaj svet izgubio, i kakav je covek otisao. Strasno je, odlaze i oni, odlaze u legendu. Ja sam imao prilike da uhvatim delic te njihove magije (Waters, Budimpesta 2007), ali opet, to nije dovoljno. Za mene je Pink Floyd vise od benda, oni za mene imaju neprolaznu vrednost i duboko sentimentalno znacenje. Nekako kad sam cuo, nije me to tako strasno pogodilo, ali sada, kasno uvece dok ovo pisem i slusam You gotta be crazy (rana verzija Dogs, sa bootlega iz 1975), i ide onaj tuzni spori Gilmourov solo koji prati Rick na moogu i hammondu, ne mogu a da ne osetim tugu, nostalgiju (kako glupo zvuci, kako mogu da budem nostalgicna za necim sta nisam sam svojim ocima video). Sto bi rekli Portugalci, saudade. Hvala ti Rick, hvala ti na svemu. Hvala ti, bio si deo necega sta ce ziveti vecno. Tvoj zivot nije bio uzaludan, ostavio si nesto vredno, nesto sta ce se pamtiti. Tebe vise nema, ali ce tvoja muzika zauvek da zivi, i niko nece zaboraviti ono sta si uradio. Nadam se da si sada na nekom lepsem mestu nego mi. Zbogom, vidimo se na tamnoj strani meseca. Shine on.

Posted

Nisam mogao da verujem da cu ovoliko biti skenjan. Nisam ih skoro ni slusao, ali sada sam morao da pustim i Gig i Us and Them i samo se jos jednom podsetio zasto su apsolutno najveci band koji je ikada postojao i koji ce verovatno i postojati...

Sada vise nema nade da ce krenuti na jos jednu turneju i da cu ih videti :(

 

Shine on Rick !

Posted

Šta mislite o albumu Ummagumma? Mislim na studijski deo. Preslušavao sam ga poslednjih par dana i dosta razmišljao. Ja mislim da je ovo jedan od najboljih experimentalnih albuma svih vremena, rame uz rame sa Trout mask replica od Beefhearta. Ne po kvalitetu već po nivou eksperimentalnosti. Zadivljen sam - tek sada razumem album, a čuo sam ga prvi put pre godinu i nešto dana i bio baš užasnut. :)

  • 1 month later...
Posted

Изашао је, недавно, феноменални Гилморов "Live in Gdańsk" где су, уз песме са одличног "On an Island" место нашле и ствари типа: "Shine On You Crazy Diamond", "High Hopes" као и "Astronomy Domine" која је, по мени, ТОЛИКО добра да је у класи топ 3 најбољих живих ствари које сам икада чуо!

Мислим, деда је, једноставно, и даље у форми, овај човек напросто не промашује.

Постоје различите верзије овог издања и који год да набавите - тотална препорука уз њега, са моје стране.

  • 3 weeks later...
Posted

ово је бенд за који слободно могу да кажем да ми је омиљени, иако нису метал. вероватно могу то да кажем управо зато што нису метал. једноставно ненадјебив и непоновљив бенд! слава и Сиду Барету и Ричарду Рајту! и хвала им за све!

  • 4 weeks later...
Guest Una_GnR
Posted

Genijalni su.

ummagumma... ono treba preslushati.

znachi.

svaka pesma im je genijalna.

tekstovi,muzika, sve.

savrsehstvo totalno.

R.I.P.Richard Wright.

njihovu muzika zaistra treba razumeti.

Posted
Final Cut- jedan od najboljih albuma koje sam ikada chula! Sinoc sam zaspala uz njega :)

Meni previše težak album. Jednom sam pričao sa jednim starijim likom o albumima Pink Floyda i prokomentarisao kako ne mogu baš da slušam Final Cut, na šta mi je on samo rekao ''Ostavi ga. Slušaćeš ga kad odrasteš.'' Realno...

  • 3 weeks later...
Posted

Welcome To The Machine

 

Welcome my son,

Welcome to the machine.

Where have you been?

It's alright we know where you've been.

You've been in the pipeline, filling in time,

Provided with toys and 'Scouting for Boys'.

You bought a guitar to punish your ma,

And you didn't like school,

And you know you're nobody's fool

 

So welcome to the machine.

 

Welcome my son,

Welcome to the machine.

What did you dream?

It's alright we told you what to dream.

You dreamed of a big star,

He played a mean guitar,

He always ate in the Steak Bar.

He loved to drive in his Jaguar.

 

So welcome to the machine.

  • 2 months later...
Posted

Pesma koja na mene ostavlja najjachi utisak: Goodbye, Blue Sky...

 

Meni previše težak album. Jednom sam pričao sa jednim starijim likom o albumima Pink Floyda i prokomentarisao kako ne mogu baš da slušam Final Cut, na šta mi je on samo rekao ''Ostavi ga. Slušaćeš ga kad odrasteš.'' Realno...

U pravu je chovek. Jeste da ni ja nisam ko zna koliko "porasla" (josh u meni postoji nasmejano dete, koje polako ochi svoje zatvara, ali josh mi ne da mira, i nece zaspati dok god u dushi mojoj muzika svira), ali da mi je neko dao ovaj album pre, recimo, tri godine da ga slusham zgrozila bih se, josh vishe pre pet- shest godina. Sad mi bash onako lezi :opusteno:

Posted

Final Cut je tezak ko crna zemlja, ali kvalitetan. Moze se uporediti sa Wallom, ali za razliku od njega nema one pompezne trenutke i zapaljucjuce riffove, vise je ceo album u nekom Comfortably Numb tripu, nema paljevina (sem ako se izuzme onaj jad Not Now John, koji mi je uvek iskakao iz fazona). Pesme kao The Guners Dream i naslovna izuvaju, meni je Gilmourov solo u naslovnoj pesmi jedan od najboljih. I stihovi poput ''I held the blade in trembling hands, prepared to make it but/just then the phone rang, I never had the nerve to make the final cut'' su da se covek najezi. Definitivno album za ljude koji su izasli iz adolescencije i vec su nesto prevalili preko glave. Za slusanje uvece, u tamnoj sobi, intimna atmosfera.

  • Downvote 1
Posted (edited)
I stihovi poput ''I held the blade in trembling hands, prepared to make it but/just then the phone rang, I never had the nerve to make the final cut'' ...

Na to ciljam :smile: Ta rechenica opisuje dobar deo mene :smile:

Edited by LazaGNR
http://www.yumetal.net/forum/index.php?showtopic=32159
  • 2 weeks later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...