Razgovori S Borom

[Vlaja Buraz]

Propali razgovor

 

Teško se nalaziš... Boro je duboko udahnuo i pogled mu se zagubio u daljini tapete ovjenčane paukovom mrežom.

 

Kako to kaže Paul Baloff, '... if a million people would come, or no people at all - they'd still be fuckin' heavy. That's just the way it is...'

 

BAŠ pogrešni? (Dramska pauza, duboki uzdah.) A zašto?

Inače, ja nemam tih problema. BAŠ nemam.

 

Jeste, ja sam čovjek bez ikakvih problema. Lako je meni. Ni briga ni pameti.

 

Takođe, već od malih nogu se moglo pretpostaviti da ću skretati prema ovim hašišarima. U 2. već razredu se nisam dao šišati. Narasla kosa, izgleda dijete kao gljiva. Stara da pare da idem kod hodžinice na mulanje, ja potrošim na sladoled i pizdarije. Drugi put. Treći put. Peti put. A onda me namlate k'o vola u kupusu i ja shvatim da je 'vrag odnel' šalu'. Dobijem pare šesti put, potrošim na sladoled i pizdarije a onda dođem kući i sam se ošišam. Odem takav u školu. (Na putu do škole ljudi umiru od smijeha.) Vratim se kući, staroj majci na oči, i izazovem nešto blizu infarkta. Nakon nekog vremena priznam da hodžinica (kojoj je u tom trenutku visila sjekira nad glavom), ipak, nije kriva za ovo, opet me namlate pošteno i ostanem bez to malo kose što sam imao.

 

Pa ovako: pranje zuba i spavaćica su dve nepotrebne stvari, ali eto, sva sreća da si imala ovo drugo dok si radila ovo prvo kad su oni ušli.

 

Znaš kako, kad pričam o sebi moram pomenuti te neke stvari pošto sam ja stvarno od malih nogu bio kvalitetna budala. Sad sam panja živa, ali imao sam potencijal da se razvijem u ... budalu. Ali negdje je zapelo.

Ubila me okolina, anti-kreativni ljudi, alkohol heroji, glupe žene. Ne mrem se truditi. A i ja sam introvertna ličnost, ne trebam se truditi. Realno.

 

'Zašto tražiš lažnu karizmu u sebi punjena ptico?'

E na taj fazon ljudi. Nikad bio, niti ću ikad biti takav, stoga, neke druge stvari.

 

je li ti sad lakse kad si to rekao? i nisam normalna, znam. svi mi kazu. sinoc sam se uspjela vratiti u ovo sivilo, razvukli se oblaci na sve strane, znas da sam zbog ove zemlje postala ovakva??

 

jesi bio na danu evrope u cetvrtak?bila ludnica.

 

znas sto sam ti se onaj dan ponovo javila? opet pakovala knjige i mislila na sve one mature oko sebe. mrzim sto sam toliko propustila, ali mi se ono sto si rekao o tim stvarima koje se desavaju jednom u zivotu straaaasno svidjelo. postani mudrac jebote, obogati se..

 

Sve je to u redu, i volim i ja tebe, ali, malo je bzvz. Šta želiš ustvari?

 

 

 

Tako je kao što si i rekla.

Sve ti znaš.

Jesam u pravu. Radije bih si pucao u noge nego da uzimam to što mi serviraju.

 

Nemoj me sad pogrešno shvatiti, ovo mislim na jedan simpatičan način...

Jebem te glupu.

 

Sve gore i gore.

Ja se uklanjam.

 

zivio.

Edited January 23, 2005 by Borislav M.

[Machka Naopachka]

choveku ne treba dnevnik, ima yumetal.

[Vlaja Buraz]

Sve dok ne nabavim psa sa velikim ušima.

[Шарки]

kad ce "Sabrana dela Borislava M"

[BodyRemover]

kad se nekome od mocnika digne kurac ili nekome u belom svetu prepizdi sto takvo sta jos nije ugledalo mrak polica.

 

 

poz

[Vlaja Buraz]

kad ce "Sabrana dela Borislava M"

Uh

Jednog dana, kad bude bilo dovoljno nedjela. A za to bih ja trebao malo početi pisati. Ova poslednja dva 'nastavka':

1) Prvi je dio jedne PP

2) Drugi je kompilacija djelića privatnih poruka iz jedne jako čudne epizode... Koliko je phpBB bolji što se tiče prostora za PP, uh.

Htio bih nešto napisati, ali ne znam kad će to biti. Neku priču, totalno izmišljenu.

 

P.S. Podržite 'R sa B' i slikovito:

 

 

Kad se nisam ugušio od smijeha ovako prehlađen.

 

[Vlaja Buraz]

Ideologije po maloprodajnoj cijeni

 

"Za ideale ginu budale!" - Borisav Đorđević (1950-1997)

 

Iskreno, ne znam. Jutros mi je to naišlo dok sam lopatao snijeg. Usput, nije loše. Suv je snijeg, i lagan. Nego, ne znam da li je to autorsko vlasništvo B. Đorđevića, jer mi se nekako čini (negdje u zadnjem dijelu mozga) da je to on ustvari pokupio aforizam od nekoga i uklopio u pjesmu. Bilo kako bilo, to je ipak jedan divan postulat.

 

Nego o temi.

Slava - Srbe okuplja. Idealno mjesto da se palamudi o tome koga sve treba ubiti, kako se drvo prve klase valja pod treću i tako uzima lova, ko koliko oružja drži u kući, ko nam je gori neprijatelj - hrvati ili muslimani i slično. Kako bi to rekli kolege sa BBC-a, 'Good Clean Family Entertainment', iliti - 'Zabava za čitavu porodicu'.

 

Dobro, tako bude prva dva dana, uglavnom. Kad se poslije skupi omladina bude još jačih skrševa. Kod Jandre skupilo se jato, susret generacija. Njegovi protiv raje njegovog buraza. Iskusni srednjoškolci redom zanatlije, razočarani u život i rokenrol, a na drugoj strani osmaci koji polako ulaze u tajne srpskog podzemlja uz kapitalno djelo 'Vidimo se u čitulji'. I ne moraju se tako šišati, ali hoće, možete onda zamisliti razmjere užasa.

 

E sad, kako to već ide, ne priča se puno dok se jede. Domaćin, FALA BOGU, za razliku od nekih koji su bili prisutni, ne forsira čišćenje duše i okajavanje grijeha Velikomučenicom Prepečenicom pa je tok relativno normalan. No, kad nestane i kolača, ljudi moraju nešto da rade sa rukama. ('Pa da, šta se čudite, djeca moraju nešto da rade sa rukama, zato oni puše.'; E, jebem ti da ti jebem modernu pedagogiju.)

 

U neko doba svako svoje počinje tjerati, pa tako klinci o Kneletu a ovi stariji o pičkama koje nisu baš tako zahtjevne. Na žalost, problem skoro svakog dvosobnog stana je, ne baš tako velika, veličina. A zvuk putuje.

 

"Šta bolan Knele?! Jebo vam Knele mater! Šta lupaš ti mali? Jel' tebi Knele ikad kupio čokoladu? Je li? O majku vam jebem, pa ko vas odgaja...," reče Paja, poslednjim atomima snage. Klinci ga gledaju u čudu. Ostali ga gledaju.

 

Pridižući se iza kreveta, pazeći na apsolutnu vertikalnost flaše koju drži u ruci, kolega Zoran zaključi slučaj:"Svi su oni lažni. SVI SU ONI LAŽNI!!!"

[Herr_Wolf]

Ovo je sve tako poznato

[Vlaja Buraz]

Kolektivno nesvjesno?

[darijus]

kolektivno raspomamljujuci je tvoj novi avatar...

[Herr_Wolf]

Kolektivno nesvjesno?

Kolektivno glupilo.

 

Inteligencija razgovora opada sa prirashtajem ljudi koji prate sport/politiku/latino serije/estradu.

Sve nabrojeno je kumulativno.

 

 

Ovo ce biti poznato kao Wolfov I zakon glupila.

[darijus]

Kolektivno glupilo.

 

Inteligencija razgovora opada sa prirashtajem ljudi koji prate sport/politiku/latino serije/estradu.

Sve nabrojeno je kumulativno.

 

 

Ovo ce biti poznato kao Wolfov I zakon glupila.

potpuno netacno...

 

znas...to sto recenica lepo zvuci...ne znaci da ima smisla...

[Vlaja Buraz]

Kolektivno glupilo.

 

Inteligencija razgovora opada sa prirashtajem ljudi koji prate sport/politiku/latino serije/estradu.

Sve nabrojeno je kumulativno.

 

 

Ovo ce biti poznato kao Wolfov I zakon glupila.

Ah, onda se mašimo.

Ja sam mislio da se tvoj komentar odnosi na drugu stvar: sadržaj/poruku priče, a ne na 'tradiciju'.

[Herr_Wolf]

potpuno netacno...

 

znas...to sto recenica lepo zvuci...ne znaci da ima smisla...

Pa i ne zvuci nesto lepo... Samo zvuci kao da je iz udzbenika.

 

A ti dokazi da gresim

[Vlaja Buraz]

Razlog

 

Zanimljiva stvar danas.

S neba, pored snijega padaju karte za kino. Neki španski film, ne bih mu znao ime. Odlučujem da ih uzmem, iako svjestan zašto su mi uopšte prepuštene.

(Vrijeme je loše, dan mutan i siv. Ako ti je lakše...)

Ništa, svejedno bih trebao još do prodavnice, oblačenje hlača i košulje mi ne gine, pa mogu i pokupiti te karte. To i učinim, ali prijavim da postoje šanse da karte ostanu neiskorištene jer ja sam ipak pješak đak, a snijeg je dubok.

 

(Kraj uvoda, početak sredine.)

 

Ja nazad, pred kućnim pragom. Rodna gruda.

Izlazi iz moje kuće nepoznat mršav mladić, a prati ga moj otac. Govorim starom da zatvori ulazna vrata. Hladno je, a hodnik je dug, grijanje slabo. A on inače nema baš osjećaj za to. JEBENO mrzim to. Nemoj držati prokleta vrata otvorena. A on je lik, kad izlazi i ulazi, ma ne smeta. Ama to mogu raditi ljudi sa kućama drugačijeg oblika. Hodnik, čovječe. A i ne bi škodilo da imamo bolje grijanje, ali dobro. Tek oko grijanja je teška borba, ali to je sasvim druga priča.

Stojimo nas trojica ispred kuće, ja skidam patike ne obraćajući pažnju a stari ovom objašnjava gdje je komšija Lazo koji iznajmljuje sobe studentima. Ovaj slabo šta progovara. Ode.

Ulazimo u kuću, stara ustaje sa kreveta u dnevnoj sobi, pita ko je to bio. Stari kaže da je to bio neki mladić koji traži sobu za studenta. Kaže da nekako čudno govori, kao da nije odavde. Sam ušao, a da nije zvonio niti kucao.

(Ovdje je neka granica naivnosti, mi, porodično, na žalost smo na pogrešnoj strani.)

 

Čudno mi je, ali u redu.

Ušao - izašao, stara leži na krevetu i ne reaguje, a i stari ga je vjerovatno slučajno zatekao ako se pridigao od utakmice da ode do kuhinje. Ništa, ja uzmem one pare za prodavnicu i lagano.

Usput gledam tragove u snijegu. Nakon onoliko objašnjavanja oko lokacije Lazine kuće, malo ko bi mogao pogriješiti. Ovaj jeste, tragovi idu prema izlazu iz našeg sokaka.

U redu, kad sam se vratio kažem to starcima, pa malo vrtimo glavama u čudu. Pogledaj tekst iz prethodne zagrade na kraju prošlog pasusa.

 

Premotajmo film za tri sata.

Kolega mi je tu, rasprodajem nešto audio diskova za sitne pare. On mi daje pare i ja ih stavljam na gramofon gdje inače držim pare. Ispraćam čovjeka. Malo razgovaram sa bratom koji je netom došao i jede u kuhinji. Od njega sam uzeo da rasitnim, trebao sam 'slomiti' 20 maraka.

Stani.

A gdje je mojih 20 maraka sa gramofona, pare koje sam skupljao za poklon jednoj osobi koja će ostati neimenovana? Nema ih. Podižem obrvu. Podižem i određene predmete sa gramofona, ima tu raznih papira, jedna sveska, neki bločići, makaze... Nema ih.

 

Stari kaže da onaj nije ulazio u moju sobu.

Ja malo viknem na starog, on kaže da ne zna da li je onaj ulazio u moju sobu.

Ne bih na staru da vičem, ona je stvarno izlapila.

 

Buraz hladno kaže da su to ovi džankiji što tako upadaju u kuće.

 

Diskmen je stajao na stolu, i ostao na stolu. To je jedna stvar koja lako može stati u džep od zimske jakne. Računar, štampač, uređaj za puštanje kompaktnih diskova malo teže, gramofon prestar, ploče previše kabaste. Na stolu Youthanasia, Ride the Lightning, The Years of Decay i Ocean Machine original diskovi. Srce moje, ne tuci tako jako. Valjda ga je zbunilo onih 700 pirata na policama pa nije znao šta da uzme.

 

Buraz hladno kaže da su velike šanse da se vrati.

 

Eto, šta ti je život. Možda ćete ovo smatrati nenormalnim, ali vjerujem da je to neka vrsta nekog znaka. Da, neka vrsta nekog znaka, trebao bih dobiti nulu za stil.

 

Jebiga, Beograde, vidimo se u aprilu. Procvjetaj dotad, valjda ću i ja... xexexe

 

Šta me ne ubije,

povrijedi me.

Možda iskrvarim,

a možda neko drugi.

 

Sva sreća pa razliku od komšinice nisam imao zlatnog nakita u vrijednosti par hiljada maraka i original diskova Zdravka Čolića i Željka Joksimovića. Vjerujete li u to? A istina je...

Desi se svakom, ovaj put meni, na neki način.

 

P.S. Nikad original diskovi Zdravka Čolića, uvijek мп3 цоллецтион, инцлудед Чаролија 2004.

[Vlaja Buraz]

"Šta će biti kad ne bude te bordo šerpe?" - tzv. Boro, lomeći macolom paletu od škarta jednog prohladnog ali sunčanog martovskog dana.

(Napolju zima, i hladno je svima.)

"Pomfrite moj!"

 

Samo spaljeni trag na ponjavi, znak da je ona nekad boravila u kuhinji, poslom. Ali kuhinjskim (!).

 

Stadoh na ekser, ali me moja remontovana patika zaštiti od povrede. Ostade samo rupa. Da je malo veća, slagala bi se sa ostalim rupama na đonu pa bih mogao reći da je to takav model. Ovako moram lagati da je to ušteda materijala.

 

Kad čovjek ima puno vremena a malo posla, htio ne htio, počinje razmišljati.

Tako i ja. Legnem da ležim, a onda počnem razmišljati, ne mogu se odbraniti. U tim trenucima dokonosti često se javljaju misli o radu. (Kontrapunkt.)

Naiđu:

"Nikad ne bih nešto radio samo da to radim!"

"Važno je pokušati, pa šta bude!"

(Ne ide bez uzvičnika. Zar tek tako da padnu u zaborav tekovine socijalizma?)

 

Dva djelimično oprečna stava koji periodično izmjenjuju svoj položaj na skali važnosti i aktuelnosti. Veoma rijetko se susretnu - rijetke su djelatnosti koje to dozvoljavaju. Ali ipak se to desi. E kad se to desi, onda se uvodi novi element. Neću reći koji. Gdje je on dotad, samo me zanima.

 

Već su neki ljudi rekli da je jedina čovjekova motivacija blizina smrti, samo, to je bilo na neki drugi način.

[Vlaja Buraz]

The airwaves are clogged and it's not looking good

In fact, it's looking pretty... mediocre

...

You gotta keep workin'

You gotta keep workin' it

...

Just get on the money train

 

http://www.21361.com/

 

Da li je zanatsko shvatanje umjetnosti ikad izrodilo išta dobro, direktno, razmišljam nešto, u trenucima nemoći opšte.

A onda pokušavam razdvojiti zanat od umjetnosti, i ne ide mi baš. Sve manje sam siguran u postojanje ovog drugog. Mislim, ne mislim na (a i nikad nisam baš shvatao - prvo lice to ne dozvoljava), nego, a ne bi bilo lijepo prstom. Borba preteška oko pasusa koji niko shvatiti neće, bez obzira na dve izostavljene riječi.

 

Ali upravo u tome je stvar.

Inercija možda pronađe emociju.

Da, naiđe misao, pronađe je kako visi sa obale mosta, i stane joj na ruku.

Htio bih da vjerujem da se ne može potrošiti. Da su određeni periodi privida, samo periodi. Da se stvari mogu vratiti na staro.

 

(Visoko, više, puno više nego prije rata.)

 

Uz zvuke nekakvog šuma on voli da odmara. Kaseta sa snimkom ponavljanja završetka ploče, uz tretman grijanjem. I ja sam to čuo od nekoga, valjda je dobra fora, lično nisam pokušavao. Vidi to kao parodiju onih američkih traka sa zvucima mora i galebova, izvuče mu osmijeh na licu ta misao. Oko njega su živjeli samo golubovi, galebovi su bili tek broj slike u albumu životinjskog carstva.

 

Ima on sasvim obično ime i prezime, ime mu se završava suglasnikom a prezime na -ić. A.S. - iako to nije bitno.

 

U suštini, po definiciji je uloga sredine djelimična u pitanju koliko čovjek može razviti svoje potencijale, a za ljude poput njega taj aspekat je veoma važan. Nije nikad znao da se gura. Ovo nije baš meka za ljude poput njega. A on je samo tražio izlaz, nešto da smanji pritisak. Nije jedini takav koga znam. U suštini, njegov slučaj ga opet ne odvaja mnogo od ostalih. Hendikep kao izgovor i nije najgora varijanta ovih dana. On je još i dobar, nije mu trebalo puno da pronađe prava vrata.

 

Nismo takvi ljudi pa da razgovaramo o religiji, ovoj zvaničnoj. Nekada davno smo pričali o električnoj crkvi, pod uticajem ploča Black Sabbath. To je bilo vrijeme Otkrovenja. Povremeno su se vodile borbe da li bi ta crkva priznala više bogova, kako smo starili tako smo postajali sve fleksibilniji. Dogovarali smo oko statusa, ali nikad nismo dogovorili do kraja.

 

Ljudi su samo stajali. Veoma je to tužno djelovalo. Jako star auto i jako star bicikl, na sredini ulice. Gitara koja je bila u futroli je nekim čudom preživjela sudar. Ipak, nije preživjela pad sa trećeg sprata kad se on vratio iz bolnice.

 

Jedino ga taj lažni zvuk mora ne podjeća na zvuk gitare.

Ponekad mi kaže da mu je žao što usput nije izgubio i sluh.

Poslednje što sam čuo od njega jeste da želi da napiše knjigu, radni naslov je bio "Težina".

[Mr. Smarty]

Boro I just wanted to say that I find your stories to be very entertaining and quite inspireing ...keep up the good work, and may the force be with you

[Blacksunray Verb Delikvent]

You actually read it....

[Mr. Smarty]

Yes, from page one

[Blacksunray Verb Delikvent]

I couldn't do it all....

[Mr. Smarty]

And that is why you are still only an apprentice

[Blacksunray Verb Delikvent]

....And u will be until U understand that boro isn't the master....

anyway, hail boro....

[Vlaja Buraz]

E moj Nindžo, ja znam da ti mene voliš, a ovaj papak neka crkne od muke.

'Ajd nešto za danas:

 

1. Dijalog

A: Pa gdje si ti čupavi?

B: Evo.

A: Pa šta ima?

B: Pa evo, škola, problemi u porodici i tako. (Ovo mi je veoma čest odgovor. Skoro da se pribojavam one 'puno puta ponovljena laž postaje istina'. Ma jebo to.) Šalim se, šalim se...

A: Ma da... Znam ja što si ti takav. I šta tebi treba...

B: Eis!

(Nemoj ti matere ti o tome šta meni treba, ubiću se o trotoar, mislim se.)

A: Emancipacija. Znaš li ti šta je emancipacija?

B: Jel' to ono što rade žene?

A: Neeee! Emancipacija ti je potpuno oslobađanje od... (uslijedilo je 4-5 riječi od 5 i više slogova)

B: Pa da, jesam rekao. To je ono što rade žene, jerbo su muškarci rođeni sa tim.

A: E, 'ajd vidimo se.

Iskreno, ne znam odakle mi snaga da budem ovakav šovinista.

 

2. Ono malo što grije

Čudna potvrda prethodne priče se desila nekih sat ranije. Svetozar K. (u narodu poznat kao najveći živi srpski Šekspirolog) nam drži predavanje o DŽ. E. Forsteru. Dramatično. Čiča je ultra-matori uglađeni jebač. Namiguje samo tako.

Kaže da je Džordž motao Lusi, a ona je bila vjerena (za onog trećeg). I kaže da je nju pekla savjest zbog toga.

Pa namigne. Namigneeeeeee, i zadrži.

- "Bolje i savjest nego kalorifer," čuje se iz poslednjeg reda.

 

3. Ostaci osmog marta

Na hodniku, na pauzi. Pušači puše, ostali se guše.

Ovaj se vraća odnekud i vadi cigarete iz džepa. Ova sa upaljačem u radu mu prilazi. Ovaj vadi cigaretu iz kutije i upaljač.

"Pa ti imaš upaljač," reče ova i odloži svoj. "Pa šta," reče ovaj uvrijeđeno,"zar je to razlog da mi ne pripališ?"

"Ma pusti je, vidiš da ima određen broj akcionih poena za ljubaznost danas, neće da ih troši na tebe."

[Blacksunray Verb Delikvent]

volim te i ja, samo ti ne volis mene....