VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted May 26, 2005 Report Posted May 26, 2005 Svaka pohvala za temu.nemam sada vremena da pricham.mada sam rado za diskusiju. No,kao shto vec reche neko na pochetku,dodjavola....stoji medju vazhnim temama,a niko je ne primecuje???/ Mislim da je bolje da bude kao normalna tema. No,nebitno!
Vresište Posted April 17, 2006 Report Posted April 17, 2006 Da li su avangarda i moderna pojele same sebe ? Svaki pravac u umetnosti uopshte je nastao kao reakcija na govnjivu pretencioznost prethodnog shto che rechi da je preseravanja uvek bilo i da malo stvari u umetnosti dozhivi chast da u njemu budu prepoznate univerzalne vrednosti. Uostalom, klasifikacije su veshtacka tvorevina - mishljenja o pripadnosti ovom ili onom pravcu i vrednosti variraju od kritichara do kritichara (to je, istina, malo manje akademski, bar ochigledno kad metalci pochnu da se upushtaju u rasprave o bendovima- al` se u sushtini svodi na isto) ... Samo danas mi se chini da pravci i pod kulture mogu da se rode, izrastu, i crknu u roku od nedelje dana- tehnologija chini svoje.
Vresište Posted April 17, 2006 Report Posted April 17, 2006 Bravo majmune, Tek sam sad video da je poslednji post iz proshle godine....
Saša Grbić Posted April 20, 2006 Report Posted April 20, 2006 pojma nemam da li je to dadaizam, ali generalno, s obzirom da je 4 ujutro i da za pet sati imam poslednji kolokvijum iz Opste knjizevnosti III nije da bas imam pojma o bilo cemu (da, verovali ili ne, moj kolokvijum ima veze sa temom!). sada zvanicno, neopozivo i beskompromisno MRZIM REALIZAM! mislila sam da su Rusi manji manijaci od Francuza, ali sad sam se uverila da su jednako nenormalni trebalo je spaliti sve one knjizurine ehm... odoh da popamtim jos nekoliko stvarcica iz Ane Karenjine (koju sam dobrovoljno odabrala za "prakticni deo kolovijuma" ) npr... funkcija boja u opisu enterijera, utsici cula dodira koji su u funkciji opisa i kako se zvao Ljevinov ker... o teoriji i da ne pricam toliko o realizmu od mene ovde (ostalo ce cuti profesor ujutro ) Hm... Citam ovu temu i htio sam reći nešto kad prelistam sve tri ove stranice. Ali nisam mogao da odolim da ne citiram ovaj post. Ja, iskreno rečeno, najviše volim realizam. Ako bude sve kako treba čak bi mi i magistarski trebao biti iz njega. Istina je da danas malo ko voli da čita te debele knjižurine, ali ja opet mislim da su opisi ruskih realista najbolji. O ostalom ću kad prelistam ostatak.
Saša Grbić Posted April 20, 2006 Report Posted April 20, 2006 pa po onom programskom textu u dadaizam bi moglo da spada bilo sta. isto tako bi bilo ko mogao da se proserava o teoriji dadaizma i da ostane ziv (osim ako sam ja u blizini ) naravno u 41. satu nespavanja ne mogu nista smisleno da napisem (kao ni u bilo kom drugom stanju, osim ako se dobro ne alkoholisem) elem, imala sam u planu jednu ... postmodernisticku instalaciju (koja ima dodirnih tacaka sa dadaizmom). naime, svima koji me znaju je poznata moja opsesija kantama za djubre (od kontejnera do sobnih primeraka), dalje kupatilskim inventarom i biljkama. pa sam odlucila da sve to spojim... trebalo je da se to sve montira na mom krovu... cak sam nasla i sve potrebne elemente... (necu otkrivati celu zamisao, autorska prava i te fore ) ali se nekome pametnom iz moje zgrade to nije dopalo, pa mi je dugo i tesko skupljan materijal sto izlomio sto bacio. primitivizam tezak je zivot nas umetnika i vizionara Ajoj. Mogu samo da zamislim kako je taj neko reagovao. Trebaš da shvatiš da mi još uvijek živimo na ovom Balkanu i da ljudi em što malo znaju o umjetnosti em što malo za nju malo mare.
Saša Grbić Posted April 20, 2006 Report Posted April 20, 2006 E, evo i mene. Što se tiče pravaca u književnosti ja mislim da su većina ideja crpljene iz antike. Ne znam kakvo je vaše mišljenje o tome.
Helle Posted July 28, 2006 Report Posted July 28, 2006 da li je teza da XX vek nije doneo nista novo u umetnosti tacna? da li je moderna sa poplavom pravaca, skola i pokreta kao sto su futurizam, expresionizam, dadaizam, cak i tvorevine "sa nasih prostora" ko sto su hipnizam i sumatraizam, donela ista novo i zanimljivo? da li je avangarda progutala samu sebe? prvobitno to je bio pokret bunta i revolta protiv starih vrednosti (po cemu ima dodirnih tacaka sa romantizmom). ovog puta, radilo se o iskazivanju ciste ideje tj sadrzine bez obaziranja na spoljasnju "lepotu dela". nastala je estetika ruznog, insistiranje na izrazavanju negativnog i uznemiravajuceg; koriste se "cudne" forme i sva ostala sredstva borbe protiv "dotadasnjeg stanja stvari". potreba za razlicitoscu je polako postajala sama sebi cilj. tako je pocelo... a dokle je stiglo? i kuda ide? mozda previse pitanja za pocetak ovakve rasprave... ali pokusajte da se snadjete, kao i u knjizevnosti danas... srecno A, zaye8i stvar-otkud ti imasH ye8eno pravo da se sluzisH ''colour skriptom''!? Ye8ala Vas onda pravila, i Vi njih!
Abramelin Posted November 4, 2006 Report Posted November 4, 2006 (edited) Svasta sam ovde video, razne tvrdnje i palamudjenja, ali ni jedan argumentovan stav. Ljudi, plasim se da ne znate o cemu pricate. Ne moze se nista u ozbiljnoj raspravi posmatrati generalizujuci pojam :postmoderna", "avangarda", "dadaizam", "futurizam" ili "nadrealizam"... itd, ili ne daj boze o tim pravcima suditi po nekim ljudima koji se kite njihovim imenima (onakvo pljuvanje dadaizma zbog nekih debila sa filoloskog faxa - teska glupost). Svaki knjizevni rod, svaki pravac, svaka skola i svaki zanr imaju svoje najsjajnije momemte, sto kao i teska sranja u svojim okvirima. Knjizevnost je vecna - kvalitetna i jedinstvena dela su vecna. Bila to Bretonova, Malarmeova i Eijarova avangardna poezija, ili klasici kao Sekspirov "Hamlet", Danteova "Bozanstvena komedija", Gogoljeve "Mrtve duse", ili cyberpunk Gibsonov "Neuromanser", ili totalno jedinstvena kritika drustva - Barouzov "Goli rucak". Ja po struci jesam knjizevni istoricar i teoreticar, i da bi se ovako ostre i agresivne tvrdnje iznosile na videlo, teski argumenti su potrebni. Argumenti zasnovani na detaljnim kritickim i istorijsko-teoretskim komparativnim proucavanjima pojedinih dela i dalje njihovog konteksta u istoriji XX vekovne knjizevnosti. Pozdravljam svaku pricu o knjizevnosti, makar i ovakvu, ali ljudi, dajte malo detaljnijeg i temeljnijeg citanja, pa tek onda pljuvanja. Pricajmo o knjiz. delima, njihovom kvalitetu i medjuodnosima.... pa onda da donosimo sire zakljucke o pravcima unutar istorijskih tokova knjizevne evolucije. Ovako, na sve to mozete da pustite vodu. pozd! Edited November 4, 2006 by Abramelin
Abramelin Posted November 4, 2006 Report Posted November 4, 2006 MALO SREDJEN POST, DORADJEN I POJASNJEN, OVAJ PRETHODNI SLOBODNO PRESKOCITE... Svasta sam ovde video, razne tvrdnje i palamudjenja, ali ni jedan argumentovan stav. U najboljem slucaju prica se odnosila na opste poznate istorijske stvari (kako se sta zove, kada je sta i gde nastalo...), a ne na samu teoriju i istoriju kriticke recepcije, na formalnu ili strukturalnu analizu, na komparativno proucavanje dela, ili zatvaranje u close reading jednog jedinog dela, da bii se potkrepile neke tvrdnje. Ne moze se nista u ozbiljnoj raspravi posmatrati generalizujuci pojamove kao sto su "postmoderna", "avangarda", "dadaizam", "futurizam" ili "nadrealizam"... itd, ili ne daj boze o tim pravcima suditi po nekim ljudima koji se kite njihovim imenima (onakvo pljuvanje dadaizma zbog nekih debila sa filoloskog faxa - teska glupost). Svaki knjizevni rod, svaki pravac, svaka skola i svaki zanr imaju svoje najsjajnije momemte, sto kao i teska sranja u svojim okvirima. Knjizevnost je neunistiva - kvalitetna i jedinstvena dela su vecna. Bila to Bretonova, Malarmeova i Eijarova avangardna poezija, ili klasici kao Sekspirov "Hamlet", Danteova "Bozanstvena komedija", Gogoljeve "Mrtve duse", ili cyberpunk Gibsonov "Neuromanser", ili totalno jedinstvena kritika drustva - Barouzov "Goli rucak". Ja po struci jesam knjizevni istoricar i teoreticar, i da bi se ovako ostre i agresivne tvrdnje iznosile na videlo, teski argumenti su potrebni. Argumenti zasnovani na detaljnim kritickim i istorijsko-teoretskim komparativnim proucavanjima pojedinih dela i dalje njihovog konteksta u istoriji XX vekovne knjizevnosti. A XX vek je u svakom slucaju u mnogome doneo preokret covecanstvu, tako da je svakako i u knjizevnosti iznedrio brutalno mnogo odlicnih dela. Da, cesto se spominjala neka knjizevna teorija, a ovde joj nije bilo ni traga ni glasa... mozda nekim istorijsko-pozitivistickim cinjenicama povremeno ste se okretali, ali to je, dragi drugari ISTORIJA, a ne TEORIJA. Teorija je strucni i argumentovani pogled iznutra (ili cak i spolja - zavisi od pristupa), a ne povrsna prica o tome sta, gde, ko, kada i kako je nesto radio. To su pitanja istorije knjizevnosti, a teorija se pre svega bavi problemima forme i sadrzine. Pozdravljam svaku pricu o knjizevnosti, makar i ovakvu, ali ljudi, dajte malo detaljnijeg i temeljnijeg citanja, pa tek onda argumentovanog pljuvanja. Pricajmo o knjiz. delima, njihovom kvalitetu i medjuodnosima.... pa onda da donosimo sire zakljucke o pravcima unutar istorijskih tokova knjizevne evolucije. Ovako, na sve to mozete da pustite vodu. Najbitnije, drago mi je da ima ljubitelja pisane reci ovde i pozdravljam vas sve... samo... hajde to malo bolje argumentovano... pozd!
Vresište Posted November 9, 2006 Report Posted November 9, 2006 MALO SREDJEN POST, DORADJEN I POJASNJEN, OVAJ PRETHODNI SLOBODNO PRESKOCITE... Svasta sam ovde video, razne tvrdnje i palamudjenja, ali ni jedan argumentovan stav. U najboljem slucaju prica se odnosila na opste poznate istorijske stvari (kako se sta zove, kada je sta i gde nastalo...), a ne na samu teoriju i istoriju kriticke recepcije, na formalnu ili strukturalnu analizu, na komparativno proucavanje dela, ili zatvaranje u close reading jednog jedinog dela, da bii se potkrepile neke tvrdnje. Ne moze se nista u ozbiljnoj raspravi posmatrati generalizujuci pojamove kao sto su "postmoderna", "avangarda", "dadaizam", "futurizam" ili "nadrealizam"... itd, ili ne daj boze o tim pravcima suditi po nekim ljudima koji se kite njihovim imenima (onakvo pljuvanje dadaizma zbog nekih debila sa filoloskog faxa - teska glupost). Svaki knjizevni rod, svaki pravac, svaka skola i svaki zanr imaju svoje najsjajnije momemte, sto kao i teska sranja u svojim okvirima. Knjizevnost je neunistiva - kvalitetna i jedinstvena dela su vecna. Bila to Bretonova, Malarmeova i Eijarova avangardna poezija, ili klasici kao Sekspirov "Hamlet", Danteova "Bozanstvena komedija", Gogoljeve "Mrtve duse", ili cyberpunk Gibsonov "Neuromanser", ili totalno jedinstvena kritika drustva - Barouzov "Goli rucak". Ja po struci jesam knjizevni istoricar i teoreticar, i da bi se ovako ostre i agresivne tvrdnje iznosile na videlo, teski argumenti su potrebni. Argumenti zasnovani na detaljnim kritickim i istorijsko-teoretskim komparativnim proucavanjima pojedinih dela i dalje njihovog konteksta u istoriji XX vekovne knjizevnosti. A XX vek je u svakom slucaju u mnogome doneo preokret covecanstvu, tako da je svakako i u knjizevnosti iznedrio brutalno mnogo odlicnih dela. Da, cesto se spominjala neka knjizevna teorija, a ovde joj nije bilo ni traga ni glasa... mozda nekim istorijsko-pozitivistickim cinjenicama povremeno ste se okretali, ali to je, dragi drugari ISTORIJA, a ne TEORIJA. Teorija je strucni i argumentovani pogled iznutra (ili cak i spolja - zavisi od pristupa), a ne povrsna prica o tome sta, gde, ko, kada i kako je nesto radio. To su pitanja istorije knjizevnosti, a teorija se pre svega bavi problemima forme i sadrzine. Pozdravljam svaku pricu o knjizevnosti, makar i ovakvu, ali ljudi, dajte malo detaljnijeg i temeljnijeg citanja, pa tek onda argumentovanog pljuvanja. Pricajmo o knjiz. delima, njihovom kvalitetu i medjuodnosima.... pa onda da donosimo sire zakljucke o pravcima unutar istorijskih tokova knjizevne evolucije. Ovako, na sve to mozete da pustite vodu. Najbitnije, drago mi je da ima ljubitelja pisane reci ovde i pozdravljam vas sve... samo... hajde to malo bolje argumentovano... pozd! Dobar post... Medjutim, Pogledaj od kad datiraju ti postovi...ova tema je prilichno riknula i danas je mala verovatnocha da che iko da se upusti u takvu raspravu.
Abramelin Posted November 10, 2006 Report Posted November 10, 2006 (edited) OK, ja se nesto zacitao i nisan ni obracao paznju od kada datira prica. Mislim, super sva ove prica - zezanje, ali prvalio sam da je neko ovde polagao Opstu III (sto znaci da studira knjizevnost), te bi valjda trebalo i da pristup bude malo profesionalniji. Mislim, nekako, nema price bez argumenata, a ovde svi sipaju svoje stavove o krajnje opsrinim, ozbiljnim i ogromnim knjizevnim temama, a rade to neargumentovano, sasvim laicki, bez ikakvog pokrica. OK je reci "meni je ovo sranje, ne svidja mi se, smara me itd" - svako treba da ima slobodu da iskaze svoje misljenje i izrazi svoj ukus, naravno (cak i tada je pozeljno da neko navede ZASTO mu je to sranje itd), ali donositi generalne vrednosne zakljucke o tome kako je dadaizam sranje jer neki tamo likovi sa filoloskog se pricom o istom exponiraju po hodnicima... mislim, kakav je to sud donesen o jednom od najinovativnijih avangardnih pravaca koji je umnogome uticao na citavu knjizevnost i vizuelnu umetnost XX veka... smesno, zaista.... nego, HM is the law! Edited November 10, 2006 by Abramelin
Minerva_SD Posted March 29, 2007 Report Posted March 29, 2007 Pa, dobro, ako hoces ozbiljno, argumentovano da diskutujes o bilo kom od knjizevnih pravaca, zapocni, tu sam. Mozda tema jeste riknula, ali nije da ne moze da se obnovi, samo kazi koji deo te zanima, da ne pocinjem od srednjovekovne knjizevnosti (mada nije losa za diskusiju)...
grip Posted May 16, 2007 Report Posted May 16, 2007 Smorila me je Agata Kristi. Tu nema shta da se diskutuje,buhaha,jednostavno me je smorila..i da! Danijela Stil,kako to smara. Volim Sidni Sheldona,Klajva Kaslera i Benedikta. Ni nemam pojma koji su to knjizevni pravci. Nema ni veze.
Natasha! Posted May 20, 2007 Report Posted May 20, 2007 Danijela Stil? i co. su obična beletristika. ne bih to svrstavala u pravce jer nema nikakvu književnu vrednost...
Minerva_SD Posted May 21, 2007 Report Posted May 21, 2007 I have to agree... Zabava za široke narodne mase, nema skoro nikakvu vrednost...
B@K@ Posted January 17, 2008 Report Posted January 17, 2008 Ja moram da se nesložim™. Upotrebljavate termin beletristika semantički pogrešno, makar delom... Link1: Književnost, termin nastao od reči knjiga, predstavlja prevod strane reči literatura i njen je najbliži sinonim. Termin literatura potiče iz latinskog jezika od reči littera - slovo, nastao prevođenjem grčke reči sa istim značenjem γραμματικη (τεχνη) od γραμμα - slovo. Termin književnost upotrebljen u užem značenju označava umetničku književnost (beletristika, lepa književnost). Upotrebljen u širem značenju, termin književnost odnosi se i na dela nastala u procesu proučavanja književnosti, odnosno obuhvata i tekstove koji pripadaju književnoj kritici, književnoj istoriji i teoriji književnosti, koje zajedno sa metodologijom proučavanja književnosti konstituišu nauku o književnosti. Termin književnost upotrebljava se da označi jezičku umetnost, estetički vid jezičke tvorevine. Književna estetika pokušava da pruži merilo za razlikovanje umetničke reči od ostalih pojavnih oblika jezika. Mada, čika Vujaklija daje malo užu definiciju: "белетристика (фр. belles lettres књижевност) она грана литературе која не служи ни религиозним, ни научним, ни практичним циљевима, дакле песништво у стиху и прози, забавна књижевност сваке врсте, фељтон, естетска и књижевна критика." U tom kontekstu i mnoga Hemingvejeva, Markesova, Heseova, Manova i dela Dostojevskog itd. potpadaju pod beletristiku. Danijela Stil & Co. - smeće beletristika...
B@K@ Posted January 18, 2008 Report Posted January 18, 2008 Da su Danjela Stil i co. "obična beletristika". Šta su onda kvalitetniji romani - neobična beletristika? Nije ni bitno, samo sam sebe i druge pokušao da podsetim na značenje tog termina...
Natasha! Posted March 23, 2008 Report Posted March 23, 2008 Ovde se radi o književnosti i popularnoj/zabavnoj/trivijalnoj književnosti u koju spada "beletristika". Razlika postoji i prilično je uočljiva... Zabavna književnost, kako joj sam naziv govori, služi zabavi, čita se u dokolici i cilj joj je da zabavi. Književnost s druge strane ima odredjenu umetničku vrednost. Beletristiku se odlikuje izuzetnom lakoćom čitanja, i sve su manje više na istu foru: ponavljaju se isti karakterni likovi, resplet je logički jasan i sl. Da se razumemo, ima dela zabavne književnosti koja se uzdižu, ali ima i onih koja nemaju apsolutno nikakvu vrednost (tipa Danijela Stil po meni). Mrzi me sad da vadim Solara da objašnjavam sve; samo mislim da me je B@K@ pogrešno shvatio. Nikog ja ne vredjam, samo ne vidim vrednost u tim ljubavnim romanima koje babe čitaju po parkovima...
AstralliS Posted March 23, 2008 Report Posted March 23, 2008 Nikog ja ne vredjam, samo ne vidim vrednost u tim ljubavnim romanima koje babe čitaju po parkovima... Slažem se... No, sa druge strane narod voli da čita "proste" romane, koji ne otkrivaju ništa novo, već samo ispričaju jednu običnu priču, koja se svidi milionima ljudi...
Natasha! Posted March 23, 2008 Report Posted March 23, 2008 Naravno... Ne mogu svi biti pasionirani ljubitelji knjige. Gde bi nam kraj onda bio...
mia Posted June 11, 2008 Report Posted June 11, 2008 ijao, mia, zivote lutalico, kakve si ti sve izjave imala..... danijelu cita moja kuma, zena sa crvenim noktima za otvaranje konzervi i roze kosom s narandzastim pramenovima. the end.
MeduzZa Posted July 5, 2008 Report Posted July 5, 2008 ok...jel postoji pravac koji se odnosi na psiho-trilere. Ili se to svrstava u horor, ili u triler ili sf?
Recommended Posts