Knjizevni Pravci

[zok]

Svasta sam ovde video, razne tvrdnje i palamudjenja, ali ni jedan argumentovan stav.

Ljudi, plasim se da ne znate o cemu pricate. Ne moze se nista u ozbiljnoj raspravi posmatrati generalizujuci pojam :postmoderna", "avangarda", "dadaizam", "futurizam" ili "nadrealizam"... itd, ili ne daj boze o tim pravcima suditi po nekim ljudima koji se kite njihovim imenima (onakvo pljuvanje dadaizma zbog nekih debila sa filoloskog faxa - teska glupost). Svaki knjizevni rod, svaki pravac, svaka skola i svaki zanr imaju svoje najsjajnije momemte, sto kao i teska sranja u svojim okvirima. Knjizevnost je vecna - kvalitetna i jedinstvena dela su vecna. Bila to Bretonova, Malarmeova i Eijarova avangardna poezija, ili klasici kao Sekspirov "Hamlet", Danteova "Bozanstvena komedija", Gogoljeve "Mrtve duse", ili cyberpunk Gibsonov "Neuromanser", ili totalno jedinstvena kritika drustva - Barouzov "Goli rucak". Ja po struci jesam knjizevni istoricar i teoreticar, i da bi se ovako ostre i agresivne tvrdnje iznosile na videlo, teski argumenti su potrebni. Argumenti zasnovani na detaljnim kritickim i istorijsko-teoretskim komparativnim proucavanjima pojedinih dela i dalje njihovog konteksta u istoriji XX vekovne knjizevnosti.

 

Pozdravljam svaku pricu o knjizevnosti, makar i ovakvu, ali ljudi, dajte malo detaljnijeg i temeljnijeg citanja, pa tek onda pljuvanja. Pricajmo o knjiz. delima, njihovom kvalitetu i medjuodnosima.... pa onda da donosimo sire zakljucke o pravcima unutar istorijskih tokova knjizevne evolucije. Ovako, na sve to mozete da pustite vodu.

 

pozd!

 

Vrlo zanimljivo razmišljnje...tj. pristup kakav podržavam (valjda azto što i studiram književnost...moram se hvaliti malo hehe).

Mene zapravo najviše u svim tim raspravama o modernoj književnosti zanima koliko su avangardni pokreti dali poticaj raznim oblicim postmoderne književnosti. Svakako kompliciran problem za raspravljanje, ali prema principima književne evolucije tu svakao iam materijala za istraživanje...

 

[lemmy sixx]

[Guest HEFEST]

Nesto sto me je uvek nerviralo do ludila je to sto svi nazovi poznavaoci knjizevnosti uzdizu pisce (velike umetnicke vrednosti - hehe) kao sto su Tolstoj, Dostojevski i drugi, a oni takodje pricaju jednu pricu i to na mnogo manje kvalitetan nacin nego na primer Karl Maj koji je po meni za njih tata. Evo i obrazlozenja!!! Prvi svoju pricu tako rastegnu i toliko isprofilisu likove da im zamisljam blato ispod noktiju i vidim kozu kako im se peruta. Sa druge strane i Karl daje odredjeni profil svojih likova koji je tacno lepo odmeren da ne smori coveka irelevantnim detaljima. Oni koji se ne slazu sa tim treba da citaju cistu psihologiju jer je ocigledno da je to ono sto vecina ljubitelja Dostojevskog u stvari zeli. Po meni osnov dobre knjige i umetnicki vredne je fikcija i umetnost pripovedanja. Navescu neke majstore pripovedanja koje nazovi umetnici nikada nece dostici ni u kom pogledu. Aleksandar Dima, Rafael Sabatini, Emilio Salgari, Pol Merime, Teri Bruks, Majkl Murkok, Rodzer Zelezni i pre pomenuti Karl Maj. Sam Dostojevski je izjavio da ne moze da veruje da neko zaista cita njegove knjige i da on sam kad hoce nesto dobro da procita uzme u sake Zil Verna!!!

[Bata Trokrilni]

U stvari, ono što gledano iz mog ugla najviše vredi u književnosti XX veka su socijalni romani levičarskih pisaca, kao što su Jack London, Upton Sinclair, B. Traven...