Filmovi - preporuke

[Srbin Hamza]

Walt Disney velikosrbska mafija

[Angelystor]

Ja sam birao između Indijane i Mission Impossible za IMAX malo, i izbor pao na MI. U principu daleko sam od nekog velikog fana franšize, ali masivni respekt za količinu praktičnih efekata i minimalstvo CGIa. Posle ovoga, definitivno "Fallout" ostaje najjači deo franšize. Novi najduži do sada (kao i svaki prethodni), i još je i tek pola priče.  Svaki od ovih MI filmova manje-više isključivo zbog akcije samo treba gledati, priča jako često zahteva suspension of disbelief, pre svega zbog onih tupavih maski koje su trebali da batale još u prvom delu. Apsolutno suludo i prekoupotrebljeno. Što je najgore uboli su aktuelnu temu sa AIem, ali su isto tako super ugnjavili sa ekspozicijom, i ponavljaju se sa nekim likovima, i scenama iz prošlih filmova. Ali, sa svim tim, zadnji akt filma je iskupio sve to, vrhunska akcija i tenzija.
Sve u svemu, kontam daleko bolje od novog Indijane

[Srbin Hamza]

BEAU IS AFRAID

Žali bože skoro trosatnog srbovanja.

[VoivodBG]

Bice repka za Barbie i Oppenheimera, ali Barbie 8/10, Oppenheimer 4.5/10.

[VoivodBG]

2023. Godina će ostati zapamćena, gde su dva filma koja ne pripadaju superjunacima, ili dugovečnim franšizama, tokom polovine ove godine, i bez upliva velikih marketinških kampanja studija (moglo bi se reći da su za oba filma bile blage kampanje, i da je glas publike bio dominantniji!), uspeli da zainteresuju ljude da neprestano pričaju o Barbenheimeru na mrežama i van njih i stvore čudan efekat koji skoro nije viđen.

No, iako su Barbie I Oppenheimer dva dijametralno suprotna filma, što u tonu i tematikama kojima se bave, očigledno da je isti dan izlaska oba naslova i šarenila i sivila, dovoljno učinila mašti gladnih gledalaca. Ljudi su neumurno pravili meme, razne kombinacije umetničkih izražaja u vidu spajanja ova dva naslova, i to i dalje traje dok su oba naslova dostupna u našim bioskopima i čini se da neće skoro stati.

Sada se postavlja najbitnije pitanje, a to je da li su Barbie i Oppenheimer ispunili svoja očekivanja i da li najavljuju povratak „zdravih“ blokbaster naslova u bioskopima? 

Barbie je imao tu sreću da za režiserku izaberu Gret-u Gerwig, nekadašnju perjanicu indi filma koja je sa dosta empatije i nežnosti igrala šarmantne i simpatične likove (Frances Ha, Miss America, Maggie’s Plan) i ujedno je napisala scenario sa svojim mužem, Noah Baumbach-om, koji takođe ima poprilično odličan izbor filmova kolji su promućurni I zabavni.

Kada pomislite na lutku Barbie, prva stvar koja vam prođe kroz um, da je to jedan od najkomercijalnijih I prepoznatljivih proizvoda koji postoji na našoj planeti. I sigurno je lebdelo cinično osećanje, da će ekranizacija biti džinovska reklama za seriju igračaka I ništa više. 

Drago mi je da možemo svi da predahnemo, ovo nije samo još jedan bezdušni pokušaj inkasiranja na franšizi igračaka I odrađivanje. Barbie ima teme koje se tiču svakodnevnog čoveka, a to su egzistencijalne teme zbog kojih ležimo budni u krevetu noćima dok naši umovi pokušavaju da procesuiraju sve tokove misli.

Od neizbežnog straha od umiranja, do traženja generalne svrhe života, pa čak I estetičkih stavki kao što je borba sa celulitom, Barbie pokriva sve što je bitno I uvija u maštoviti I vickasti pastiš koji odaje počast starijim filmovima, I uspeva da bude dobar letnji blokbaster.

No, da se vratimo na samu priču, Barbie I ostale Barbie drugarice, žive sa Kenovima u magičnom Barbielendu. Standardna Barbie (Margot Robbie) sa svojim Ken-om (Ryan Gosling) provodi dane u radosti I veselju, ali ne lezi vraže jednog dana Barbie počinje da sebi postavlja pitanja o smrti, gubi na svojoj plastic fantastic čvrstini, I to je navodi da potraži pomoć vidarke, Weird Barbie (Kate McKinnon) koja je šalje na klasično herojsko putovanje traženja sebe, I kakvo će to magično putovanje biti!

Margot Robbie je bila savršen izbor za Barbie! Zamislite da ste dete I da znate samo jednu vrstu istine za koju ste mislili da je apsolutna, a onda se dese otkrovenja I odalame vas. Taj spoj nevinog I naivnog, sa dosta empatije, I uz Robbie-in neverovatni tajming da nas omađija u izvesnim scenama izdvajaju Barbie kao lika, I još jednom pokazuje da je na tragu da bude jedna od Holivudskih najintersantnijih aktuelnih glumica.

Da li je Gosling odličan kao Ken? Da! Gosling je inače poznat po raznim dramskim ulogama, ali gledaoci često zaboravljaju da je versatilan u komedijama. Greta je tačno znala šta radi kada je odabrala Ryan-a, za ovu ulogu. U neku ruku njegov Ken je čak I ukrao film. OLsim toga što je morao da se napuca (trbušnjaci donose još karata), a bogami I da odpleše dosta zahtevnu koreografiju plesa (voleo bih da je ovo bio punokrvni mjuzikl) njegov Ken je izvor humora kroz čitav film I ima tako dobar osećaj za manirizme I poštapalice koje ispaljuje sve vreme. 

I hemija između njih dvoje je predivna, retko kada se desi da glumac I glumica da se tako dobro I prirodno nadopunjuju u modernijim filmovima, uvek nedostaje hemije.

Naravno nije sve u našim plastičnim junacima, nešto manje minutaže su dobile majka (America Ferrera, Ugly Betty ti li si?) I njenja kćerka (Ariana Greenblatt) I čini mi se da bi bilo bolje da su više vremena posvetili I njima, jer mi samo na kašičicu dobijamo razlog raskola između generacija I šta im je Barbie značila. Obe su u funkciji predstavnica našeg sveta, a I na neki način publike, ali opet smatram da je malo trapavo prodata priča o položaju žena u današnjem društvu. 

Monolog zvuči kao da je pokupljen sa pamfleta koji su popularni na zapadu, a pošto je Greta ipak imala dubokoumnije uloge, moralo je ovo biti daleko smislenije od vidite mene žensko sam I umem da vičem! I naravno dotakle su patrijarhata, poprilično je to vickasto ispalo, vidim da se dosta po internetu ljudi našlo uvređenim zbog toga. Kakvi sve filmovi postoje o tim podelama ovo je bilo baš blago, i ne javlja se osećaj da je bilo zlonamerno. 

Tematski zaista mnogo želi još da potegne film, ali nema dovoljno vremena sve da razradi, možda bi čak bilo bolje da su se fokusirali samo na individualizam I slobodu izbora I ne stvarati repove, ali tu smo gde smo, I ne može se ispravljati kriva drina.

Prvo mora se odati velika počast scenografiji, zaista nisu štedeli na tome da prikažu sve lokacije da budu kao iz raznih setova, iako je sve od plastike, puno je fascinantnih boja I života. Sarah Greenwood treba da dobije sve moguće nagrade za najbolji rad u dugoročnoj karijeri, jer nemamo više tako čestu prilku da vidimo na velikom platnu prave setove. 

I veoma bogata kostimografija koja daje Barbie I Ken neverovatni šarm, od najkičastijih kombinacija do ukusnih kompleta su delo kostimografkinje Jacqueline Durran. Estetski gledano, film prednjači sa vizuelnim identitetom. Naravno nepravedno je zaboraviti I direktora fotografije Roldrigo-a Prieto-a, jarke boje, interesantno pozicioniranje svetlosti I senki I njegovi sirokougaoni kadrovi, stvaraju barem u Barbie svetu ikonične scene.

Da li mi se Barbie dojmio? Jeste, iako je postojala bojazan da će mi izaći na nos od silne euforije, ipak ovde imamo jedan vrlo dobar komercijalni film koji je zagrizao više nego što je mogao da isporuči, ali je ponovo zadržao dosta mašte, humora I srca, da ne bude samo još jedan u nizu korporativnih proizvoda koje nam konstantno serviraju. 

Od mene jedna jaka 8. Definitivno bih ga pogledao ponovo, da ispratim silne detalje koji se prožimaju kroz čitav film, I da vidim da li bi mi ostao prvi magičan utisak. 
 

[HUMAN]

 

[Srbin Hamza]

jel Teša igra Kena

[VoivodBG]

A sa druge strane filmskog spektruma, imamo novi film Christopher-a Nolan-a, koji je baziran po fiktivnoj biografiji „American Prometheus“ napisane od strane Kai-ja Bird-a i Martin-a J. Sherwin-a, koja obuhvata život Julius-a Robert-a Oppenheimer-a, američkog fizičara koji je bio ključna figura na Menhetn projektu i koji se smatra tvorcem atomske bombe.

Iako o samom Oppenheimeru, znam samo osnovno iz knjiga istorije, ušao sam u film naslepo, bez proučavanja raznih dokumentaraca i knjiga kojih ima u izobilju, i kopkalo me je da li će Nolan pucati naveliko u predstavljanju njemu najbitnije osobe za našu istoriju, i hoće li koristiti već ustaljene Nolanizme kao u preostalim radovima.

Na moju veliku nesreću, ovo je još jedan samozadovoljavajući Nolanov festival, mnoštvo nedostataka je i dalje prisutno, ali, postoje mali tragovi gde pokušava da izađe iz svojeg ustaljenog kalupa i uradi neke stavke drugačije.

Hajde prvo da bacimo pogled na dotičnog Oppenheimer-a kojeg tumači Cyllian Murphy. Cyllian je bio pravi izbor, iako ne liči na pravog Oppenheimer-a, daleko je lepši i egzotičniji zbog speficičnog oblika lica i prodornih očiju, i Nolan je to iskoristio koristeći konstantni groplan. Ako ste ikada imali bojazan od nečijeg lica na velikom platnu, Cyllian u raznim stanjima svesti i psiholoških trzavica je dobra tehnika koju je iskoristio da približi publici moralne dileme i egzistencijalističke krize kroz koje prolazi tokom čitavog filma. Ujedno je prikazan kao rok zvezda, koja obilato puši cigare (Pazite na decu! Baš se potrudio da svaki kadar sa cigarom bude kul), i da šara po čaršiji sa komšijskim ženama. Ali u neku ruku sve je to Nolanov filter kako on vidi Oppenheimer-a, i čini se da je mogao da zađe u neke intimnije momente iz njegovog života, na primer odnos sa ženom i ljubavnicom (Emily Blunt glumi ženu, a Florence Pugh ljubavnicu) to je sve jako površno i jednostavno postavljeno, one su alkoholičarke i besne su, nemaju drugih osobina, a to je šteta jer je to propuštena prilika da njihovi likovi dobiju dubinu, svakako je uspeh za obe šta su postigle sa tankim materijal,olm. Takođe deca se u filmu spomenu u par scena, i samo su izbačena i nestala, a kada se pročešljaju istorijski spisi, vidi se da je i tu bilo dovoljno materijala koji bi nam dali motivacije i uvid kakav je on čovek bio zapravo.

Evidentno je da Nolan ima problema sa pisanjem scenarija, i sa Oppenheimerom je isti slučaj kao i kod pređašnjih naslova. Prvo nema uopšte poverenja u publiku da sama može da formira sopstveno mišljenje i zaključke i čitav film izgleda kao kreacija sa tiktoka, ljudi konstantno pričaju, i oseća se ta plastičnost kod likova dok vam deklamuju ekspoziciju iz scene u scenu. Iskreno, to je bilo tako zamarajuće za gledanje u roku tri sata, da kada i konačno dođe do pauze u ključnoj sceni, osetite odmor za um, a i ta scena treba da vas „natera“ da razmislite o svemu. Zaista ne bi bilo loše da pronađe scenaristu, koji bi mogao da mu pomogne da se te ideje razrade bolje, ali verujem to se neće desiti skoro jer sebe smatra punokrvnim autorom, a to je zapravo šteta jer sa boljim scenaristom, mogao bi da izbaci sve svoje falinke i napravi bolje filmove.

Što se same režije tiče, ovo je bio najsvedeniji Nolan do sada, birane su prave lokacije, kostimografija je na nivou i tu zaista nema šta da se zameri. Najveće iznenađenje proizilazi iz toga kako je zapravio napravio film o Drugom Svetskom ratu, a da nije koristio nijedan momenat borbe, ili još gore prikazao grozomorne moći atomske bombe. Bomba je svakako prisutna, i ta test scena je solidno osmišljena, i cenim je kao momenat predaha, ali mi nije napravila osećaj teskobe i mučnine kada imam predznanje za šta će biti iskorišćena. I da se razumemo, najbolja nuklearna eksplozija bombe je urađena na maestralan način od strane David-a Lynch-a, i to će retko ko uspeti da nadmaši.

Zanimljivo mi je takođe što se dosta poigravao sa eteričnim scenama, i blizu je nečega što Terrence Malick radi decenijama, i samu ulogu u filmu igra i sam zvuk i efekti u pozadini. Ako je Tenet bio nerazumliv sa dijalozima, budite bez brige, imaćete dosta momenata gde će biti pojedeni od strane efekata. Ludwig Göransson je napravio OST koji će moći teško da se izdvoji I sluša mimo filma, sve je izlomljeno na delove i haotičnol je, i u potpunosti je anti OST.

Zaista bih voleo da jednog dana Nolan izbaci film, koji će biti utegnut, i da neće imati silne nedostatke koji meni lično ne prijaju, ali videćemo da li će uspeti da zaradi dovoljno na box office I da nastavi I da radi svojim tempom. Evidentno je da kao I kod Barbie, javila se jarka želja kod ljudi da gledaju nešto drugačije iz Holivuda, ovaj film je takođe mogao biti to, ali ne mogu da ga preporučim, iako sam siguran da će naići na veliko odobravanje šire publike.

3/10, I ne verujem da ću ikada ponoviti film.

[Angelystor]

Podlegao i ja marketingu i proveo dan juče uz Openhajmer i Barbi, tim redom.

Openhajmer klasičan Nolancore. Mislim da mi je ovo 5-6. Nolan zaredom koji mi se realno nije svideo, tako da sledeći možda konačno preskočim u bioskopu, jer čak i meni postaje jasno da, generalno, nisam fan čoveka Tehnički je sve to super, ali su mi dosadni filmovi. Ceo onaj deo sa RDJ likom mi uopšte nije trebao. I dalje apsolutna najnapornija filmska muzika, pola dijaloga exposition galore, i jedan problem koji primećujem poslednjih par godina, nešto što zovem u glavi wiki article film, a to je uzimanje nekoliko paragrafa istorijskih činjenica i pretvaranje u 2-3h (uglavnom nepotrebnog) filma. Znam da je ovo po knjizi, ali mi je svejedno i ovde taj utisak. I da, ne sećam se da sam gledao neki ne-horror film, a da ima ovoliko jumpscare momenata.

Barbi je ispao ono što sam očekivao, franšiza/igračka film gone smart, s tim što sam daleko više uživao u Lego filmu, koji je ceo ovaj fazon mnogo ranije uradio i mnogo se manje pravio pametan oko toga. Ovaj film apsolutno ubija sebe u pojam u poslendjih pola sata, scenario ti se pred očima pretvara u besedu o polnim problemima, i mislim da je šteta, jer se dotle sasvim fino držalo. Gozlingu oskara, emi, štagod za ovu ulogu.

Dakle, ovog leta je stanje: Dead Reckoning > Barbie > Oppenheimer

@VoivodBG prike ja nemam vremena moj godišnji goodreads cilj da postignem, a kamoli da čitam preduge disertacije upitnih holivudskih filmova, daj neki tldr.

[Srbin Hamza]

gleda li bre neko nešto da nije srbstrim

[Sreta]

Jesi gledao Crawford - Spence?

[VoivodBG]

@Angelystor ponavljas se druze. Ako te bole oci, ti preskoci. 😄 

[VoivodBG]

Heroji Radnicke Klase (2022)

Trejler je obećavao, a na kraju se ne mogu oteti utisku da smo dobili još jedan "mizerija uber alles" film. Nemojte pogrešno da me razumete, film ubada u opšta mesta našeg društva, koja su najproblematičnija. Ne postoji nikakav filter i direktno vam se unosi u lice i stvara dosta nelagode u raznim instancama.

Jasna Đuričić i Boris Isaković nose čitav film na svojim leđima, neko zloslutniji bi rekao da su svi likovi u filmu samo skice i da su mogli da ih razviju u sitne detalje, ali mislim da je generalna ideja i frenetična energija bila na mestu. Svima je dosta svega, i to je najjasnija poruka kojom odiše ovaj film.

Iako nosi sa sobom tešku i obradivu tematiku, ima dosta crnog humora, koji radi na više nivoa, i to je ono što me je držalo da ispratim do kraja, i kratko trajanje.

Ako bih imao generalnu zamerku, to su tehnički aspekti, maltene je snimljen bez ikakvog budžeta. Fotografija je skoro dokumentaristička, ali mi je smetala konstantna trzava kamera, i loše osvetljenje.

I svetla tačka je sama muzika koju je radio Jovan Shpira Obradović, multimedijalni umetnik iz Novog Sada.

Ako vam se do nosa popelo da gledate slične filmove iz ovakvog žanrovskog miljea, preskočite, ako pak imate tvrd želudac i stomak i prepoznate sve što vidite svakodnevno u svojoj zemlji, onda samo jako i cepite tri čašice najjače krdže od rakije dok se horor odvija.

6.

https://letterboxd.com/hajde_bajder/film/working-class-heroes/

[Uruk]

Sad odlgedao Sexy Beast (2000) (ne nije film o meni).

Preporuka, kombinacija izmedju drame i trilera, bas napet sve vreme (podseca me na Uncut Gems po tom pitanju ali me mnogo bolje odradio).  Vizuelno ima bas jake momente, 'one last job' tematika, ali sjajno odradjena, bas svaka preporuka od mene. I Ben Kingsley koji je pokidao po obicaju. 

Inace @Angelystor - slazem se i za Barbie i Oppenheimer sve manje vise, (malo vise za Barbie a manje za Oppenheimer, ali generalno si napisao sve sto bih i ja). osim mozda za muziku za Oppie, to mi je bas jaka strana filma. 

Edited August 3, 2023 by Uruk

[Angelystor]

Ja pre mesečak dana baš gledao Sexy Beast, to mi je najbolji film koji sam gledao ove godine. Uzeo od Glazera da vidim šta još ima od filmova jer mi pre toga "Under The Skin" bio odličan. Isto plus za Kingsley-a, ja dominantniju ulogu odavno nisam video.

[Uruk]

slicno i kod mene.

 

pogledao sam i ja sta ima od glazera

The Zone of Interest 2023 Directed by Jonathan Glazer

The commandant of Auschwitz, Rudolf Höss, and his wife Hedwig, strive to build a dream life for their family in a house and garden next to the camp.

 

zvuci obecavajuce

[Uruk]

Odlgedao Asteroid City. Sto se overall narativa filma tice, ili je meni nesto promaklo, ili nije bas do kraja razradjen (sto bi moja zena rekla 'film je kao neka skica'). Ali scenografija je bas super, i dalje je sve to Ves Anderson, ali je uneo malo promene, a takodje i u nekim segmentima montaze. Ne znam da li mi se cini, ali mislim da film nema ni jednu sekvencu nabrajanja itema dok ih paralelno prokazuje, ne znam kako je izdrzao lol

 

Sve u svemu nije los film, nije vau, ali vidim neke pozitivne promene. 

Edited August 17, 2023 by Uruk

[VoivodBG]

Killers of the Flower Moon (2023)

 

I pred nama je Skorsezeovo novo filmsko ostvaranje, reviozionistički vestern koji nam predočava veliki istorijski zločin načinjen nad Osadži indijanskim plemenom.
Kao što to uvek biva, Skorseze bira da prikaže jasne teme koje su ga inspirisale decenijama, neizbežna moć za kojom pojedinci žude i novac koji im daje široko otvorene ruke da čine šta god im volja dozvoli. 

Uvek me je fasciniralo kako je uspešno mogao da prikaže kako ljudskost ubrzo može da nestane od ta dva faktora, a na scenu stupi svirepost I proračunatost, koja su ipak I dalje veći užas od bilo kakvih karakondžula sa velikog platna. Jer nema goreg zla od čoveka spremnog da naudi bližnjem svom, po cenu uspeha I zarade.
Bazirano po knjizi istog imena, pisca Dejvida Grana, u epskih tri i po sata trajanja, Skorseze je uspešno istkao ovaj triler, I odao počast žrtvama. Skorseze je scenaristčki deo podelio sa Erik Rotom, I uspeli su dosta toga iz knjige da prenesu (koja je baziirana po isečcima iz novina I raznih sudskih zapisa I oficijelne istrage koju je sproveo FBI), I možda što je najbitnije dali su adaptaciji daju svoj lični pečat. Dok se knjiga bavi misterijom, ko I zašto sistematski upokojava Osadži pleme, ovde oni otvoreno prikazuju kako se to dešava od samog početka. Zlo je na otvorenom I sveprisutno u belom čoveku, koji sve promatra kroz čist profit, u prevodu Dobrodošli u Ameriku, zemlju slobodnih I raznih mogućnosti! I to dodaje sasvim drugačij kontrast, umesto da lovimo I razrešimo misteriju, utoliko je efektivnije što vidimo izvršioce zlodela, I njihove nesvesne žrtve I kako to sve emotivno utiče na jednu zajednicu. Pametan potez, I pokazatelj da čak I pod stare dane, Skorseze ume da iznenadi.

Oduvek smo bili naviknuti da vesterni imaju binarnu postavku, kaubojci su dobri momci, osim par odevenih u crno, I naravno da su Indijanci svirepi divljaci. Dobro je videti I drugu stranu priče jer ponekada je istina mnogo gora od šarenih laža koje nam je Holivud servirao tokom decenija. Na prste ruke, ne mogu da nabrojim filmove gde su Indijanci dobili priče iz njihove perspektive. 

1919 godina, Ernest Berkhart (Leonardo Dikaprio) se vraća iz Prvog svetskog rata I odlazi da radi na farmi svojeg ujaka I zamenika šerifa Vilijama Kralja Hejla (Robert Deniro) na kojoj je I njegov mlađi brat Bajron. (Skot Šeperd) Oni tu istu zemlju dele sa Osadži narodom koji je došao u posed velikog bogatstva putem nafte, ali naravno čak I kada imau delić sreće I bogatstva, to je sve učinjeno pod patronatom belog čoveka, koji im određuje koliko novca mogu da raspolažu I koriste. Uz sve to, dešavaju se razne smrti Osadži naroda.

Leonardo Dikaprio ima solidan performans kao priglupi Ernest, teško je odglumeti tipa koji nije najpametnije jaje u kokošinjcu, ali opet ima nešto u tintari. Malo sam se zasitio samo Leonardovih grimasa, oklembešene usne I obrve su bile iskorišćene toliko puta do sada da bih više cenio da se malo manuo toga. 

Deniro je bio na visini zadatka, posle uspavanog Irca, ovde imamo priliku da vidimo jedan ambivalentan lik, Hejl je istovremeno stub društva, dobročinitelj I blag I dopadljiv čovek, a opet sa druge strane najsvirepiji kasapin. Zanimljivo je videti kako sa guštom balansira između ova dva, I kako odaje uverljiv utisak, ali najbolji su trenuci kada maltene počne da preglumljuje I proždire sve na ekranu I oko sebe. 

Lili Gladston, ne znam ko je ova devojka, prvi put sam čuo za nju kada je film najavljen I izašla ona famozna slika koja nas je gonila sve ovo vreme do izlaska prvih trejlera, ali njena Moli Berkhart je srce I duša ovog filma. Retkost je danas naići na glumicu koja može toliko toga da prikaže sa svojim izrazima lica, I sa toliko malo reči. Da istovremeno bude dostojanstvena I jaka kroz čitav film u kojoj njen lik prolazi najgore, a opet da nosi svu tugu I nepravde za svoj narod sa takvom čistoćom. Neverovatan performans i jedva čekam da je vidim u drugim naslovima I nadam se da će se ovime probiti u orbitu.

Ono što film itekako izdvaja od ostalih je naravno, ono što Skorseze najbolje radi, a to je postavka sporednih likova. Verujte mi na reč, ovde ih ima previše, I skoro dao maksimalnog od sebe od uloge koja im je ponuđena, svaka je vredna pojavljivanja, makar i na nekolicinu minuta. Videćete tu dosta saradnika Braće Koen, ujedno ima dosta I muzičara iz kantri miljea, izdvojio bih neverovatnog Džejson Isbela koji je delio poprilično jake scene sa Dikapriovim likom.

Montaža je poverena njegovoj vernoj saradnici Telmi Šunmejker, iako je film predugačak učestalo se dešavalo da imam osećaj kao da čitam knjigu, jer se često dešava da vidimo više dešavanja, koja se čak I ne spominju da bi imali jači kontekst, I naravno sve je to dosta urađeno drugačije od klasičnih filmova, ima taj šmek sedamdesetih godina. Tome je naravno doprinela i neverovatna fotografija Rodrigo Prijetoa, koji je koristio specijalno napravljene kamere koje su pokušale da oponašju to razdoblje, morali su specijalno za njega da naprave sočiva da bi mogli da ih koriste sa današnjom tehnologijom. Fotografija je bogata, od velikih prerija, prikaza gradića, ili raznih Indijanskih običaja, I toplih boja, imaćete osećaj da ste u tom dobu.

Svakako ne treba zaboraviti i Džeka Fiska, koji je radio scenografiju, ne treba da spominjem da je to jedan od Dejvid Linčovih-Terens Malikovih regularnih saradnika, I njegove tvorevine, oživljavaju to razdbolje. To se može videti po silnim detaljima kako izgledaju kuće, prodavnice I lokali na kojima se nalaze, I doprinose velikoj imerziji koja se ne viđa često kod velikih filmova današnjice.

Robi Robertson je napravio njegovu bluz verziju muzike za film, koja nije nametljiva, ali kada se pokrenu razne emocije, udara jako I na svaku pravu notu.

Sve ovo dovodi do kraja, pa ako ovo sve valja, šta ne valja? Malo je nezahvalno reći da je trajanje problem, čini mi se da je Skorseze jedan od onih režisera koji sebi mogu da dozvole da im film traje I preko tri sata, ali ćete uvek dobiti nešto autentično zauzvrat. Čak iako ima meandriranja. Posle završetka sam imao osećaj da je trebalo kratiti razne scene, pogotovo one koje su nam prikazivale događaje koji su ispričani već, ali onda sam se uhvatio kako razmišljam da su itekako efektivne. Osim možda par flešbeka gde zbog Američke publike moraju da prikažu već odigrane scene, to je trebalo kratiti, nije problem u trajanju.

Što se samog scenarija tiče, smatram da je odnos između Ernesta I Kralja, mogao da bude bolji, I nekako ne mogu da se otmem utisku da to proizilazi najviše iz Dikapriove glume. I epilog pred sam kraj filma mi je bio nametnut, možda sam bio samo umoran, ali da nam nisu ukazali kako se šta završilo I završili ga kako je inače završeno, ne bi smetalo.

Mislim da će ovaj film, kao I prethodni da podeli dosta publike, svi će se žaliti na trajanje. Ali mu trebaju dati priliku, esencijalno je ovo jedan ljudski film nabujan raznim temama I idejama koje se I danas mogu koristiti u modernom dobu u kojem živimo.

Dajem mu 7, ali mislim da kroz buduća gledanja, može da dođe do 8. Svakako dok nam je gospodin Skorseze živ, samo neka pravi filmove I radi ono što voli. 

P.S. Jako je sladak omaž mlađem kolegi Ari Asteru.

[VoivodBG]

Čuvari formule: Lančana reakcija (2023)

Dragan Bjelogrlić je napravio odličan film. Neka ta rečenica dobro utone dok ovo budete čitali. Posle jako zbrčkanog i zašećernog Tome (2021) gde je podelio režisersku palicu sa Zoranom Lisinskim, i koji je udarao na najniže moguće osećaje kod gledalaca, ovde se suočavamo sa jednim ozbiljnim filmom, a i moguće najboljim domaćim mejnstrim izdanjem kod nas.

Za vreme Titove Jugoslavije, naši naučnici su u tajnosti radili na pravljenju Atomske Bombe u institutu Vinča, Tito je to želeo jer je hteo da parira ostalim silama koje su izgradile oružje koje su unesrećile ovu planetu njenim nastankom. Skupina od četvoro naučnika je radila testove i pri jednom se desila nesreća gde se radijacija izlila i ozračila ih. Uz pomoć tajne službe poslati su u Pariz, u institut Kiri, gde će videti šta ih čeka u kletoj sudbi od strane Francuskog doktora Žorža Matea, koji će biti njihov spasitelj, ili oni njemu pokusni kunići u budućem eksperimentu.

Čudna je ovo godina, imamo Nolana sa Oppenheimer (2023) koji je obradio priču o nastanku Atomske Bombe i njenom tvorcu, i sada sa druge strane vidimo Bjelogrlićevu viziju, koja je možda manji događaj od same kreacije bombe, ali je nikako ne treba umanjiti, jer poseduje nešto što visoko budžetnijem naslovu i fali, a to je ljudskost.

Bazirana po knjizi Gorana Milašinovića - Slučaj vinča (2017, Laguna), na adaptiranju scenarija su radili Vuk Ršumović, Ognjen Sviličić i Bjelogrlić, i čini se da je ovo pobednička kombinacija, svako je doprineo da scenario bude izbalansiran. Nemamo preterane dramatike ili patetike, ili našeg prostačkog humora, i ono što uspeva da prođe kroz čitav film je odlična tenzična atmosfera. Usput film je dovoljno jasan da može i najveći laik da razume šta se dešava i kakve su konsekvence po sve naše junake i junjakinje. Svemu tome dosta pomaže i bogata scenografija na kojoj su radile Jelena Sopić i Jovana Cvetković. Bili to enterijeri bolnice, ili samog reaktora ili raznih stanova i lokaliteta, nećete imati osećaj da gledate nešto što je sklopljeno na brzinu, što je učestali problem raznih istorijskih filmova koji se bave određenim dekadama.

Bogata kinematografija Ivana Kostića, takođe pripomaže da prikaže lepotu raznih enterijera i kostimografije, ali takođe da nas uvede u umove i stanja glavnih aktera ove priče. naravno sve je to postavljeno kompaktnije sa montažom Milene Predić, gde uz razne fleš bek i trenutne momente, ne gubite nit o nizu događaja.
Apropo glumačke ekipe, francuski glumac Aleksis Manenti koji igra stoički nastrojenog i tihog Žorža Matea, briljira, jednostavno u svakoj sceni gde se pojavi pleni, a Radivoje Bukvić kome je zapala uloga Popovića vođi projekta, data je druga strana novčica. U suštini priča je daleko ličnija jer imate dve vrste genija, jedan koji može da spasi život, a drugi koji radi na tome da ga uništi. Kada se njih dvojica nađu zajedno u scenama, čak i bez imalo dijaloga, jasno je da se ovde radi o tome kako naučnici razmišljaju, i kako ipak na kraju dana pored sve te pameti, i želje za dokazivanjem i otkrivanjem novih otkrića, ipak nadolaze poštovanje i čovečnost, pre svega. Tu je i dosta novih lica sa naše scene, koji tek imaju po koju ulogu iza sebe, i dobro je to videti, jer mi se čini da smo malo utanjili sa istima i nadam se da će im ovo biti odskočna daska u daljem radu.

Za muziku je bio zadužen Aleksandar Ranđelović koji je uradio sveden, a efektivan OST, koji ne manipuliše previše emocijama, a ponovo dolazi do izražaja da bi naglasio opasnost određenih situacija i efektivan je.

Iskreno, nisam imao očekivanja, kada sam otišao u bioskop, bio sam spreman da pogledam još jedan ušećereni i patetičan pokušaj filma koji želi da prikaže to staro zaboravljeno vreme Jugoslavije koje se nikada neće vratiti, a starno nam se gura pod nos, jer kao što je poznato nostalgija je najbolnija od svih bolesti.

Međutim desio se totalni obrt, ovde smo dobili jedan snažan film, koji nam je trebao, da se ne bavi samo istorijskim aspektom, i da se ne navodi populizmom, već da hrabro može da pokaže, kako se i dalje mogu ispričati razne priče putem filma, koje ne iziskuju visoki budžet ili efekte, i da u esenciji i dalje je bitan taj ljudski faktor koji zapravo može najviše da nam zapleni srca i da nas okupira danima posle gledanja. I pride ovo se oseća kao ličan film, a ne nešto što bi trebalo da se podilazi masama, napravljeno je sa pažnjom spram detalja ka vremenu kada se taj događaj desio, i da su likovi pravi, ljudi od krvi od mesa, a ne samo prolazni flis papiri koje dobijamo servirano na godišnjem nivou.

Stoga: Desetka čista.

[Angelystor]

Kol'ko god da nije loš Flower Moon (solid 7), ne može čovek da se ne otme utiska da je oscar bait sa manjinom, samo izgleda crnački filmovi ispucani, sad prešli na Indijance. Ako već oće da budu 100% kulturni, nek daju Indijancu da režira, a ne matorom belcu, lol.

Da ne grešim skroz dušu, lepo za oko, i većina uloga baš dobre. Leonardo više za ovo zaslužuje nagradu nego za ono uvlačenje u lešinu.

Anatomy of a Fall za sada najbolji film ovog kvartala.

[Kumodraski Vo]

OK mi Cuvari formule, nista ultra ali lepo odradjeno..

[Uruk]

On 11/22/2023 at 4:16 PM, Angelystor said:

Anatomy of a Fall za sada najbolji film ovog kvartala.

Gledao sinoc na preporuku sa foruma. Odlican film, tnx

[Angelystor]

Da se nadovežem sa jednom drugačijom preporukom - Squaring the Circle: The Story of Hipgnosis

Vidim tek sad da je navodno iz 2022., s tim što ja sinoć uhvatio u bioskopu. Dobar doc, lepo pokrivena priča, čak iako sam neke stvari već znao, opet mi bilo interesantno za slušanje, tako da koga iole interesuje tematika, ili jednostavno PFloyd pošto je dosta priče oko njih, topla preporuka.

 

[Srbin Hamza]

 

[Angelystor]

Nova Gojira fenomenalna