Filmovi - preporuke

[VoivodBG]

The Mitchels vs the Machines (2021)

Drugo filmsko čeljade Sony animatorskog studija koji nam je podario drugu najbolju verziju Spider-man.

Sinopsis: Mitchellovi su velika porodica, imate oca koji je starog kova i bavi se majstorijama, majku koja je uvek puna podrške, i sina koji je zaluđenik za dinosaurusima i kćerku koja ima inspiracije da postane režiserka. Ona dobija potvrdu da je upisala filmsku režiju, ali uleće u razne konflikte sa ocem koji ne razume nju, a bogme ni ona njega. Krenuće na avanturu širom Amerike koja će uključiti i jedan besan Iphone. (nije Iphone ali razumete)

Prošao bih deo u vezi stila animacije, video sam da je dosta ljudi bilo razočarano mešanim stilom 3d-a i 2d-a, tvrde da je Into the Spider-verse daleko bolji film, sa scenarističkog aspekta sam suglasan i da su neka animacijska rešenja bila fantastična i prenete kao iz stripa u njemu, ali ima i ovaj film dobrih stavki.

Ali ovde nije ista ekipa režisera kao na prvom filmu, već imamo u sedlu dva režisera Mike Riand-a (Gravitiy Falls, scenario i glasovi) i Jeff Rowe, i čini se da su se neke stvari recimo iz Gravity Falls prenele u ovaj film. To se možda najbolje vidi u dizajnu samih likova, a i uostalom ostalih likova unutar filma, niko nije savršen i lep kao u Disney-Pixar-Dreamworks filmovima, i to je možda najhrabriji i najjači potez koji su mogli da učine ovde.

Ne smatram da je animacija bazična kao što spominju, već ima taj evropski šmek, likovi imaju glave i noseve i uši i čitavu fizionomiju u raznim iskarikiranim stavovima. Sve je to ispraćeno sa 2d animacijama koje stavljaju kao neku vrstu meme-a, za koje moram da priznam da će brzo ostariti i biti zaboravljene i u nekom momentu postanu pomalo naporne, ali opet treba ceniti toliki trud da ubaciš dva stila animacije i sijaset detalja svuda.

I znam da će zvučati poprilično otrcano, ali mi se dopada što se film pre svega bavi odnosima u porodici i to je zaista srce ovog filma. Dobro su prikazali njihove unutrašnje dinamike i nesklade iako su animirani likovi, delovali su mi sve vreme uverljivim, i smatram da bi možda Mitchelli zaslužili čak i sopstvenu seriju gde bi mogle razne teme da se obrade na tematiku porodice.

Sa druge strane, smatram da je sci-fi deo previše lenj da bi bio vredan pomena, već ste sve to videli XY puta, i džaba što ima dosta pastiša poput Tron-a i 2001 Odiseje, scenario tu opada i baš je odrađen lenjo sa njihove strane.

Ali ono čime je uspeo da nadomesti nedostatak je spektakl, akcija i veličina nekih scena su toliko dobro osmišljene i izrežirane da sam oprostio te propuste i odgledao film do kraja.

Humor me nije radio većinu vremena, nekako je previše čist i siguran i oslanja se na određene mimove, za koje i sami znate da brzo zastarevaju i bivaju zaboravljeni. Užasno je što su iskoristili jednu pesmu dva puta koja je trebala da prikaže taj pobedonosni momenat, da sam se pitao da nisu imali budžet neku drugu pesmu da uzmu ili jednostavno da izbegnu ponavljanje.

Daleko je od savršenog filma, kolje ga i dužina trajanja, skoro dva sata i smatram da je to preterano. Moglo je sve da bude kompaktnije i da traje 90 minuta i dalje bi bilo gledljivo.

Evidentno da Netflix algoritam ume da ubode povremeno solidan film, a od ovog animatorskog studija očekujem da će u budućnosti da nastavi da isporučuje animatorska čuda i eventualno nadigra gore pomenute kompanije koje drže primat na tom polju.

Od mene čestita 6.

[VoivodBG]

Diamond Men (2000)

Na ovaj film sam sam sasvim slučajno naleteo na torrentim i nisam bio upućen u njegovo postojanje pre, jedino me privuklo to što je Robert Foster (Jackie Brown) imao glavnu ulogu i bio producent.

Moram priznati da o čovekovom radu znam jako malo, da nije bilo Tarantina i Jackie Brown i njegove fenomenalne uloge verovatno ne bih ni znao za njega.

I rekoh sebi, jesto malo ta 2000-ta problematična godina, dosta je polovičnih i neuspelih filmova izašlo u to vreme i više se nalaze ćorci, međutim sama premisa mi je delovalo kao nešto interesantno što nisam pre imao prilike da vidim u filmovima.

Sinopsis: Eddie (Foster) je vremešni, ali iskusni, putujući prodavac dijamanata, dobija srčani udar i pošto njegova kompanija biva otkupljena od velikog korporativnog konglomerata, žele da mu uruče otkaz iako im je donosio zaradu i poznanstva. Da bi produžio svoj radni vek u firmi, daju mu da obučava Bobby-a (Donnie Wahlberg) mladog i nakurčenog tipa koji treba da nauči poslu.

I mogu vam reći da se skoro nisam toliko iznenadio filmom. Iako mi je isprva delovao kao klasičan film za ubijanje vremena, ubrzo se pokazalo da je nešto više i kao u slučaju Pig, dobro je da i dalje postoje filmovi koji se bave našim egzistencijalističkim pitanjima koije nas muče noću.

Robert Foster je glumčina, eto odmah da to sklonim sa puta, iako sam čoveka video u svega tri naslova (Jackie Brown, Breaking Bad i Wolf Of Snow Hollow) neverovatno mi je da on odiše tom smirenošću i delimičnom tugom i stavom da nema preseravanja sa njim i ujedno retko se viđaju stoički likovi poput njegovih.

On nosi čitav film, i naravno imamo par boomer instanci gde bez starca i dalje nema udarca, i to mi je pomalo smešno pogotovo iz današnje perspektive, ali odnos starog i mlađanog tipa koji ulazi u sve to jeste već viđenja priča, međutim gluma je toliko dobra da uzdiže sam materijal iznad. Čak i Donnie Wahlberg koji kreće kao klasičan davež i nezainteresovani mulac, dobija na karakteru i postaje simpatičan.

Ono što sam već spomenuo je u vezi postavljanja samih pitanja koja nas more, život brzo prolazi u današnje vreme i šta čoveku ostaje na kraju puta kada ostane sam i bez ikoga, eto čak i skoro bez posla? Šta činiti u takvim situacijama, prepustiti se čamotinji ili naći ipak izlaz u tim malim stvarima kojima i mladost može da doprinese?

Sa te strane ovo je jedno malo scenarističko blago i sadrži dosta bogatih momenata koji nam danas sve više fale, jer da se ne lažemo emocije su skupa valuta, i lako se Holivud razbacuje sa njima, ali ne na pravi način.

Ujedno mi je intrigantno što film prikazuje kako u suštini posluju ti putujući prodavci dijamanata, šta ih sve vreba na tim putevima i kako prave klijentelu. Iako ovo deluje iz ove vizure anahronistički, čak i za 2000 godinu, verujem da i dalje postoje. Da nisam znao godinu u kojoj je snimljen, mogao sam da pretpostavim da je iz recimo 80-tih godina.

Ima čak i neočekivanih obrta jer sve vreme film navodi da ćemo gledati jedan klasičan road movie sa mešavinom drame i komedije o građenju prijateljstva. Priznajem pri kraju malo splasne kvalitet, i zašećere ga, ali za ovakv izgubljen dragulj nekako mogu i da mu progledam kroz prste.

Posle ovog filma definitivno ću istražiti i ostatak opusa Robert-a Foster-a, verujem da će se tu iznedriti još dobrih uloga.

Jaka 8.

[Angelystor]

Posećivao neki Film Noir fest blizu mene u poslednje vreme, taman se dopunih malo sa Bogartima koje nisam gledao i sl.

The Postman Always Rings Twice - Išao manje-više jer mi naslov izuzetno poznat i viđao ga 100x, pa kao ajde valjda važi za neki klasik. I ima sve klasične (noir-ovske) postavke i solidna gluma, ali vrlo za zaborav film. Ima već 2-3 nedelje kako sam ga gledao i već sad mi je solidno iščileo - 6/10

Leave Her To Heaven - Jedan od retkih Vincent Price filmova koje nisam gledao pre A i izlgeda mi je instinkt bio dobar jer sam se žešće smorio na ovome. Baš ima nekih stereotipskih uloga koje su mi žešće išle na ganglije, baš "dobar" primer zastarele glume i likova. Ne izvlači ga ni general Price nažalost - 5/10

In a Lonely Place - Nisam gledao bogzna koliko Bogartovskih filmova, ali ovaj mi ide u sam vrh. Sjajan glumački par između njega i Gloria Graham, još Bogart u kanda anti-hero ulozi, milina za praćenje i baš suprotan primer glume u odnosu na prethodni film - 9/10

The Big Sleep - Film koji malo usrao studio raznim petljanjima (dok sam gledao film sam mislio da sam bio umoran da ispratim priču kako treba, posle se ispostavilo da producent namerno izostavio bitne delove neke), ali još jedan apsolutni raspič od Bogart performansa, i sa scenariom koji ima mnogo više inuenda i sličnih zebancija nego što čovek navikao za to vreme Ima neke teške mane film, ali uprkos tome vredno pogleda vrlo - 7.5/10

Mildred Pierce - Kod ovih starih "klasika" mi je povremeno problem koliko je očigledni naglasak na glavnoj ulozi, ili ulogama, bukvalno ne može sekund da prođe bez njih na ekranu. No, kad je neko tipa Bogart tu ili, u ovom slučaju, Joan Crawford, stvarno zna da bude zadivljujuće kako mogu maltene sami da iznesu film i da skinu "pogled" sa mana. Moram da izdvojim apsolutno suludan momenat u kome glavnom liku umre ćerka pred njenim očima, ona ode u drugu sobu, isplače par suza i onda napravi "oskarovski pogled van ekrana" i udari u neki govor i sledeća scena "par dana ranije sam otvorila restoran", i onda se ćerka skoro više i ne pominje. Ne mogu da zamislim da se u nekom filmu snimljenom danas tako neka teška porodična situacija odradi sa takvim nonšalansom  - 7.5/10

 

[VoivodBG]

Ar condicionado (2020)

Pratimo dane u životu čuvara-domara Matacedo-a, unutar velikog kompleksa zgrada u gradu Luandi. U poslednje vreme dešava se sijaset neobičnih događaj gde klime padaju sa zgrada i ubijaju ljude. Njegov šef ima pokvarenu klimu i naređuje Matacedo-u da je opravi što pre. Pratimo dogodovštine na tom putu.

Ovo su baš nahvalili na Mubi, kao ne znam kakav film gde se spaja magija realizma i iskrenog prikaza života u Africi. Stoji da donekle imamo priliku da zavirimo kako je živeti u betonskoj džungli i da im ne cvetaju baš ruže tamo, ali ja sam je žarko borio da ovo privedem do kraja.

Narativ je poprilićno linearan i ne dešava se puno stvari, verujem da je režiser hteo da nam dočara kroz polu dokumentaristički pristup kakav je život tamo, i ubacio je par scena gde ima interakcija između nekolicine likova.

Film je odlično snimljen, kamera nam prenosi te zapuštene ulice i zgrade i razne lokalitete, a bogami i neugodnost koju ti ljudi trpe bez klima uređaja. Ima interesantnu boju paleta koja se smenjuje i sa tehničkog aspekta film je veoma dobar.

Pohvalio bih i izbor muzike, koju sam već delio na hitovima, ostala mi je u glavi i pošto se film završio.

Fali ovde više mesa u samom narativu, nije dovoljno biti samo nemi posmatrač. Lomatao sam se šta da mu dam i mislim da zbog kopetentnosti i izbora muzike 4, ali ne više od toga.

Judex (1963)

Moćni bankar Favraux je prevario mnoge ljude tokom godina i ostavio ih bez prebijene pare. Najavljujući svoje venčanje, dobija pismo od misterioznog Judex-a, koji zahteva od njega da vrati novac svim oštećenim ljudima, i ako to ne učini snaći će ga kazna pravednika.

Nasumično sam skinuo film, jer sam prekop Critterion collection sajta gledao šta su sve izdavali u poslednje vreme. Interesantno omotsko rešenje me je privuklo, a i rekoh sebi, francuski film i pride polu interesantna premisa, mora da tu postoji nešto što će držati pažnju.

I ispalo je i više nego dobro, ovo je u suštini superherojski film pre superheroja, ako ste nekada čitali i gledali stare heroje poput Zoroa ili Fleš Gordona, obične ljude koji nisu imali super moći, ali su uvek mogli da se snađu u raznim situacijama, Judex je direktan nastavak takve loze heroja.

Ono što mi je isto prolazilo kroz um dok sam gledao film, glavni junak je zavijen u crno sa plaštom i šeširom i ima čitavu organizaciju oko sebe, to me je podsetilo na jednog drugog lika iz Francuske pop kulture Fantomasa, koji je poznatiji kao anti heroj, čist kriminalac koji je služio u raznim novelama i radio razna zlodela i krađe, i ispade da ima dodirnih tačaka i da su ga na neki način sa Judex-om, soft reboot-ovali.

Ako se obrati pažnja, vidi se da je Judex-Fantomas lik dosta uticao kasnije na Američke likove poput The Shadow i Batman-a, lepo je videti da je Evropa prednjačila sa idejama pre Amerikanaca po običaju.

Prvih sat vremena su poprilično jaki, i dosta je fascinantna fotografija i enterijeri koji se koriste, bal pod maskama je jedna od najlepših scena u filmu, ali ne bih da kvarim nekome ko bude gledao, ali obratite pažnju na istu. Iznenadio me je spoj nekih starih stvari i futurističkih koncepata koji su prednjačili našem razvoju tehnologije tokom decenija, u neku je ruku i vizionarski film bio.

U narativnom smislu, film se brzo raspada, jer sve deluje kao da su sastavljali te kratke epizode i priče iz časopisa, i druga polovina je čisto preterivanje i kemp, i samo gleda kako da se digne tenzija bez ikakvih pojašnjenja i da dođemo do krajnjeg rešenja.

Iako ima dosta nedostataka, brzo se rasplinje sam zaplet i drži se o konce koji mogu pući, a i nekom pokvariti gledanje, ipak zbog jake vizuelne naracije, intrigantnih inkorporiranja stare i tada nove tehnologije i poprilično dobre muzičke podloge, ovaj je dobro izdražo test vremena. Stoga jedna jaka 5.


Šarlo Te Gleda (2003)

Meni je žao što ću ovo da napišem, generalno sam voleo Sonju Savić kao glumicu, i u ono malo intervjua što sam je video po televiziji delovala mi je kao emotivna i inteligentna osoba. Ali ovakvo sranje da napraviš stvarno nema leba od toga. Koristeći se raznim slikama koje ćete možda videti prvi put, mešajući ih sa tragikomičnim efektima i pokušava da napravi neku vrstu istorijata i niti o čitavom Novom Talasu i raznim umetnicima i šta je tu pošlo po zlu. Jedino što sam osećao dok sam ovo gledao, je koliko je isprazno, i u suštini koliko se vidi koliko je ta nostalgija bolesna stvar....

[Srbin Hamza]

napokon nešto što obećava

Castle Freak (2020)

An Albanian castle with bloodthirsty creatures is inherited by a young woman.

https://www.imdb.com/title/tt10701458/

After she's permanently blinded in a tragic car accident, Rebecca receives some bizarre news: her long-lost mother has recently passed away, leaving her their family's ancestral castle in rural Albania. Traveling to the estate with a group of friends, Rebecca hopes it will be an opportunity for her to reconnect with a past she never knew and a mother who seemingly left her behind. When mysterious events begin to occur and her friends begin to die, Rebecca must unravel the secrets of her family's history before she too falls prey to the Castle Freak.

Nisam još gledo ovo maestralno otkriće ali skida se.
 

[Srbin Hamza]

kakvo šiptarsko lavkraft treš ludilo sa sve ribom zombijem zazidanom u zidove dvorca

u životu nisam video ovako nešto, ne mogu da objasnim sem u tom oksimoronu šiptarski treš

so bad it's good

[VoivodBG]

Izašao rimejk, a? Prvi film je rađen za Full Moon i Stuart Gordon ga je režirao. Baš je bila paklena produkcija, možda ne bi bilo loše da poteram oba i napravim paralele.

[Srbin Hamza]

nisam znao haha

inače, trejler rimejka poprilično lažira finalni proizvod

no na osnovu oba trejlera reko bih da je prvi klasičniji, vuče na 1980s, profesionalnije urađen, čak ima tu i neke umerene estetike

ovaj šiptarski je grozniji i na dobar i na loš način

 

[Sreta]

Vi ste ludi, ja nemam nista sa vama 😮

[Angelystor]

The Father - Lako je iscinizovati činjenicu da ovde jako stari čovek mnogo dobro glumi jako starog, ali izlapelog, čoveka. Ali, stvarno imam maksimalan respekt kada se ljudi u ovako poznom dobu cimaju za rad, i ovako ga dobro, jelte, odrade. Imam možda veći respekt za ljude tipa Šon Koneri, koji je u nekom trenutku samo stao i prestao da se zamlaćuje. Zamalo i John Cleese da upadne u tu kategoriju 😕 Imalo je par neizbežnih melodrama momenata, ali mimo toga vrlo ugodno iskustvo. Više kao neko pozorište da gledaš nego film. - jak8/10

p.s. Kolmanovka i manje u filmu nego što sam očekivao, i za njene standardne... standard uloga

Empire of the Sun - Kakav sjajan dokaz da možeš svašta da provučeš kao klasik dokle god je snimljen besprekorno i ima 500milijardi statista. Apsolutna holivudska limunadna praznina od filma. Fenomenalno dosadno. Bukvalno jedino vredi da gledaš Bejla koji u dosta mladom dobu vrši stvarno admirabilan posao. Ali čak ni to nije neka vrhunska uloga koja opravdava ovu dužinu filma. Ovo je bukvalno Grave of the Fireflies za debile - 5 na tehnikaliju/10

Edited August 22, 2021 by Angelystor

[VoivodBG]

Pig (2021)

Sinopsis: Usamljeni lovac na tartufe (Cage) živi unutar šume, odsečen od civilizacije sa svojom svinjom koja mu pomaže pri nalaženju istih . Jedini kontakt sa civilizacijom održava preko mladog japija (Wolff, Hereditary) njegov mir biva poremećen kada mu otmu svinju i to u njemu budi bes i jaru i baca se u potragu kroz betonsku džunglu.

Namerno nisam hteo odmah pišem o filmu kada sam ga pogledao, jer sam bio u "gasu" i stvarno me je oduševio Nicolas Cage-ov performans. U suštini pali glumac se vraća na stare načine glume, nema njegovog bizarnog ekspresionizma po kojem je postao poznat i u preko 100 filmova stavio svoj pečat. Ovde vidimo jednu svedenu i efektivnu glumu, punu melanholije i predivnih ljudskih emocija. Kada progovori, mudrost se izliva i bilo mi je drago što su napravili film koji se bavi ljudskim emocijama. Svi smo pomalo oguglali jer smo izbombardovani raznim sadržajima koji ne drže dugo pažnju i zaista fale ovakvi filmovi.

Alex Wolff je takođe imao sreću u nesreći da glumi sporednu ulogu pored gromade kakva je Cage, vidim da se ljudi mnogo žale kako je neinteresantan i da ponavlja ono što je uradio unutar Hereditary, ali ne bih se usaglasio jer i njegov prikaz japi milenijalaca, koji žarko želi da se dokaže i koji je odjebavan bukvalno od strane svih likova, čak i od strane režisera, ima par interesantnih scena gde krene da kuka i samo se napravi rez. Interesantan način od strane režisera da prikaže koliko je ovaj lik u stvari u takođe nesuvisloj situaciji i da bukvalno ljude briga za njega. Dobar je posao odradio.

Što se režiserske strane tiče ima dosta lepe fotografije i montaža tu i tamo pospeši određene scene gde se zaista dobro glumi, mislim da nema lošeg performansa u filmu. Definitivno mi je favorit i dalje scena u restoranu, to sam danima premotavao jer vam se ureže u pamćenje jer pokazuje šta nam kapitalizam uradi na kraju dana, uništava nas zbog jurcanjem za tom lovom i zbog nekakve slave, a sve je na kraju dana isprazno.

Narativno, ima delova koji vuku da će ovo biti još jedan film osvete, i odlično je što tako uspešno zaobilazi tu klopku, i pruža nam meditativno iskustvo. Ako bih imao zamerku, ima momenata kada film postane blesav, ali mi je i to dalo neku vrstu zabavnog šmeka da puritanci ne bi rekli kako se "ništa ne dešava" tokom filma. Efektivno je što se režiser držao zlatnog pravila, show and don't tell, dosta tragova i detalja je razbacano tokom filma u vezi našeg misterioznog glavnog lika, a bogami i ostalih, i ostavlja na vama da sakupite tragove i da sve to sklopite.

Iako sam izrekao do sada hvalospeve, ipak bih se osvrnuo da bi bilo još bolje da je film imao malo veći budžet, jer kao da je tek načeo neka pitanja kako se privodio kraju i da mu fali razrađeniji treći čin. Ujedno je mogla fotografija da bude bolja u mnogim instancama, ali kada se uzme u obzir da je prvi film, nigde nisam video da li je režiser radio već nešto, mogu samo da se nadam da će biti bolje u budućim projektima.

Jaka 7.


The Green Knight (2021)

Sinopsis: Art house milenijalski pogled na legendu o zelenom vitezu i Gawain-u.

Često ljudi kažu da su A24 filmovi svi na istu foru i da su hipsterski, ne bih se usaglasio sa ovom teorijom koja bruji internetom. Imaju nekolicinu filmova koji poseduju specifičnu vizuelnu estetiku i da su stavljeni u određene vremenske periode, ali im nije čitav katalog takav.

No, da se vratim na TGK, David Lowery mi je posve nepoznat autor. Davno sam preko RLM video receniziju A Ghost Story, koji ću svakako da pogledam, sada. Ono što mogu da kažem da je ovaj film Holivudski art house i audio vizuelno iskustvo. Stilizacija je jača od samog narativa, voleo bih iskreno da vidim knjigu snimanja ovog filma. Verujem da je velik rad i trud uložen, da se sve to prelepo iskadrira i predstave epske scene.

Čini mi se da je posle LOTR serijala (dele inače Weta Workshop sa efektima, mada moram priznati da ovde nisu baš zasijali) bilo pokušaja da se naprave razni filmovi epskog sadržaja, ali nijedan nije imao taj kvalite i tu magiju da bi se izdvojili.

Dobra stvar je da TGK, obiluje svime time i ne boji se da ode u magično čudaštvo, i mislim da me je to više držalo da dovršim film, jer je tako hrabro ušao u žanr i nije se držao nikakvog postulata ili sa željom da podilazi publici.

I verujem da će to biti jedan od glavnih razloga gde će se ljudi lomatati oko filma, neće biti zlatne sredine, već će ga prezirati zbog presporog i tankog narativa, ili će ga obožavati kao najlepši omot sa kakve knjige ili heavy metal-epic album.

Dev Patel sam do sada gledao u par filmova, korektan je bio u Slumdog Millionaire, iako mi je to limunadica film i Oscar bait, ali ovde je imao daleko teži zadatak. Njegov Gawain je klasičan prikaz današnje generacije milenijalaca, tu su i postoje, ali ne znaju zaista šta će sa sobom. A stvar ume da bude utome gora kada ti je rod velika legenda, a očekivanja od iste su velika. Njegovo putešestvije ovim svetom deluje kao da jedna dvodimenzionalna figura upada u vinjetice i treba nešto da izvuče iz svih tih iskustava.

Smatram da je on poneo veći deo gabarita ovde i vrlo dobro odglumeo kada se uzme u obzir da nema puno teksta, i da ponajviše mora da reaguje na nešto što nije tu i ispred njega.

Imamo tu i par ostalih glumaca poput Joel Edgerton-a, koji se čini veoma dobro zabavlja sa svojom ulogom, prisutna je i prelepa Alicia Vikander koju isprva nisam prepoznao, ali bih rekao da stvarno stasava u jednu od jačih mlađih glumica svoje generacije i mislim da bi trebala da radi što više neobičnijih filmova i da se mane klasičnog Holivuda.

Osvrnuo bih se na efekte, odabir boja, i 3d modeli, i efekti umeju da budu vrlo dobri, ali kao što spomenuh bilo je par scena gde mi je ceo upliv u taj svet bio poljuljan. Primera radi Green Knigh najbolje deluje dok je u tmini, kada ga vidite na svetlosti ili čak i u prvoj sceni, neki delovi kostima deluju gumenasto i loše. Ujedno lisica je na momente animirana dobro i realistično, a onda pak u drugim deluje kao nešto što bi se našlo na pređašnjoj generaciji konzola.

Ponajviše mi smeta što je narativ tanak poput lebca namazanog mašću, stvarno se vidi da Lowery nije tu hteo previše da mudruje, već je bio u fazonu, hajde da ga pojednostavimo što više, i da ne menjamo previše legendu. Nekako mi je falilo da u svemu tome da se proturi i neka jača narativna ideja ili kakav obrt, ali šta da se radi.

Jako mi je žao što ga nisam gledao na velikom platnu, stvarno smatram ovo "event" filmom koji se mora doživeti na velikom platnu i cenim da bi ovde jedan IMAX pokazao sve lepote i rešenja koje bi mogao da ponudi gledaocu.

Voleo bih da mu dam više, ali zaista ima nekih nedostataka, stoga 6.

No Man Of God (2021)

Sinopsis: FBI agent (Elijah Wood) dobija zadatak da istražuje ozloglašenog serijskog ubicu Ted Bundy (Luke Kirby) i shvati zašto je uradio sve te zločine.

Ima previše filmova o Ted Bundy, i moram vam priznati da iako mi je nekada tematika o serijskim ubicama bila intrigantna, smatram da je sve to isforsirano i previše glorifikovano i postaje posve dosadno. Nažalost većina tih filmova nisu najbolje prikazali Bundy i kako je funkcionisao i samo su brza otaljavanja radi lakog šoka.

Ovde smo dobili jednu jedinstvenu i okrnjenu viziju iz rediteljske palice ženske rediteljke Amber Sealey. Film se neće previše izdvojiti sa tehničkim aspektima jer je budžet zaista bio malen i onda nemate previše lokacija. Svoje nedostatke je morao da nadomesti performansima oba glumca i da te njhove razgovore učini dinamičnijim, iako su posve statični. Amber tu uspeva jer koristi interesantna kadriranja da Ted Bundy, uz neverovatnu glumu Luke Kirby, prikaže u raznim emotivnim stanjima. Od umilnog i posve normalnog, pa onda punog jare i besa, i na kraju i očaja. To je najveći uspeh filma i zaista bih voleo Kirby da vidim u boljim filmovima jer on zaslužuje jači dramski scenario. On je tokom filma postao Ted Bundy 1-1 i najbolji je do sada od svih glumaca koji su igrali dotičnog. Dovoljno je uporediti njegove manirizme, držanje i govor i vidi se veština.

Što se Elijah Wood-a tiče, jasno mi je zašto je on odabrao ovu ulogu, ima tu auru običnog tipa i prijateljsku facu, ali da mene pitate nikada ne bi mogao da prođe kao nešto ozbiljnije od klasičnog blejača ili običnog tipa. Trebao je neko drugi da bude u toj ulozi, a on da ostane u producentskoj stolici.

Ono što mi je baš smetalo su blentave brze MTV montaže koje mi nikako nisu išle kako je tekao film, i služile su kao vrsta intermeca, a baš ništa nisu stilski doprinele ili poboljšale u filmu.

5


The Krays (1990)

Sinopsis: Autobiografski film Peter-a Medak-a o ozloglašenim britanskim mafijašima, braći Krej i kako su postali strah i trepet podzemlja.

Čitao sam dosta o njima i gledao par dokumentaraca koji su dostupni na Youtube, stvarno su bili dva najgora kučkina sina, koja su radila najveće moguće gadosti i bili sirovi razbojnici. I naravno prvo se pogledao nesrećni Legend, koji je sve ne samo dobar film, ali ima interesantnu ulogu Tom Hardy, koji je glumio dva brata.

Ovde smo ipak imali više sreće, i kao što neko nepisano zlatno pravilo nalaže, Medak je našao svoje muze u obliku braće Gary i Martin Kemp, pravoj braći koji su žarili u new wave sastavu Spandau Ballet, tako da su pop zvezde odradile valjan deo posla sa njihove strane. Njihovi performansi su uvek na pola puta da budu preglumljivanje preko 11, ali sadrže i dovoljno nuansi u govoru tela i raznim manirizmima, pa se opet tu pokaže da su bili dobar izbor, mada možda previše lepuškast za pravu braću, ali hej lepota sve prodaje! http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_smile.png

Medak je vešt režiser i moram priznati da sam se često iznenadio koliko me je njegov stil, krupnih kadrova lica i ružnjikavih starih ljudi, i njihov stil preterane glume, skoro dovode do nekih veza sa horororima iz starih vremena, Evil Dead 2 prvi pada na pamet.

Pametno je i to što ovo nije klasičan britanski gangsterski film, već pratimo život njihovih roditelja, posebno majke koja je imala veliki uticaja na njihovo odrastanje i stasavanje. Vidimo Britaniju koja je uništena i ogoljenja zbog Drugog svetskog rata i kako se nekada živelo po tim malim udžericama i kako su u suštini prve bande bile baš žene. Ima dosta psiholoških momenata koji su nadovezani na to odrastanje pod majčinim patronatom i odnosima između braćom.

Takođe me kupilo što film defiluje prastarim ljudima, i niko od njih nije lep ili lepuškast, klasični britanci koje verovatno više ni ne viđamo u modernoj produkciji, ali stvarno na taj način kreira jednu specifičnu i realističnu atmosferu koja je nestala iz raznih filmova današnjice. Ako ste gledali dokumentarce o Drugom svetskom ratu, i preživelima i sa raznih slika, posebno iz Engleske, onda će vam to biti interesantan detalj.

Isto što uzdiže sam film je humor, ima ga u izobilju, ponekada je iniciran jer ima da se prospe humoristična opaska, nekada je to i kakav fizički fazon, ali se često i dešava neka scena ili postavka izazovu smeh. Sada da li je sve to namerno, ili pošto je film ostario u prezentaciji, verovatno je oboje, ali ga svakako pozdravljam.

Izdvojio bih i sporednu ulogu Sadie Frost koja glumi jednu od žena od Reggie-a, na prvu loptu je sve delovalo ponovo poput parodije, ali bolju scenu pucanja uma od stresa i konstantnog straha od mogućih reprekusija koji donosi život sa gangsterom nisam očekivao i video.

Ako biste da overite autentičnu britansku gangster priču, za koju vidim da se ne spominje često na listama iz tog žanra, onda ste na pravom mestu.

Jaka 8.

[Angelystor]

Moraš neki tldr da uvedeš

[VoivodBG]

Nisam suglasan, ta nije filmska recenzija twitt pa da se sve to svede na dve rečenice. Ko želi da čita, čitaće. P.S. Nisam dao minus, ali svakako podržavam bilo kakvu vrstu konstruktivne kritike na pisanija. Osim skraćivanja. 😄

Edited August 29, 2021 by VoivodBG

[Angelystor]

Podseća me jebiga na YouTube recenzije od po pola sata -45 minuta, za filmove žnj kvaliteta. 

Hoću da kažem da ako je nešto mediokritetno, ili pak loše, mislim da ne zavređuje ni truda da se naširoko piše ili čita o tome.

Ti si verovatno onda tip ljudi koji čita recenzije na IMDBu pre gledanja filma, a i čini mi se da i trailere gledaš, tu nam je verovatno razlika.

[VoivodBG]

Baš naprotiv, ume da bude plodno kada se dotakneš nekog nedela i ukažeš šta bi moglo da bude bolje. Pogotovo kod b filmaća. Zabavni su i ima čari. 😄

Što se tiče gledanja-čitanja recenzija, ne čitam i ne gledam ništa pre gledanja filma, da ne bi uticalo na lični utisak. IMDB izbegavam jer nije merilo kvaliteta dobrih filmova nažalost, isto važi i za Rotten Tomatoes.

Trailere povremeno, ali je jače kada izađe kratki sinopsis, ko je režiser i ako mi deluje simpatično skinem.

[Srbin Hamza]

trejleri spašavaju od baš teških treševa, vidi se odma

a realno, ko ne uživa u solidnoj trešerici to kao da ljubitelj fudbala ne uživa u tekmi ispred zgrade a ono na golu specijalno autistično dete, u napadu slinavac s koronom čeka svoju šansu da zaobiđe debelog iz protivničkog tima. Najretardiraniji igrač na terenu nosi ronaldov dres.

šta kao samo nabudžene kinematografije da gledamo

Kejdž pogotovo se ne sme izbeći

[Angelystor]

3 hours ago, VoivodBG said:

Baš naprotiv, ume da bude plodno kada se dotakneš nekog nedela i ukažeš šta bi moglo da bude bolje. Pogotovo kod b filmaća. Zabavni su i ima čari. 😄

Što se tiče gledanja-čitanja recenzija, ne čitam i ne gledam ništa pre gledanja filma, da ne bi uticalo na lični utisak. IMDB izbegavam jer nije merilo kvaliteta dobrih filmova nažalost, isto važi i za Rotten Tomatoes.

Trailere povremeno, ali je jače kada izađe kratki sinopsis, ko je režiser i ako mi deluje simpatično skinem.

Pa onda se i ne razlikujemo nešto Ja imam isto tabula rasa pristup filmovima.

Ja trailere jedino vidim u bisokopu pred film, kući ne znam kad sam zadnji put pustio neki, izuzetno su mi bespoentna stvar.

[VoivodBG]

Nego nisu više ni problem sami trejleri, njih rade užasne kuće kojima studiji šuknu lovicu, i kao da nikada nisu čuli za show and dont tell. Pa zato ti svaki trejler bude isti i sve saznaš i ne gleda ti se film.

Mislim da je veći problem što smo dostigli neki limit u filmu, sada su serije daleko bolje od samih filmova i duže traju, ne računajući gore Pig, iz ove godine zaista ne mogu na prste jedne ruke da nabrojim filmove iz ove godine, koje bih preporučio i da maestralne ocene. Nema toga više, nažalost, a možda ih je sve korona sjebala pa sićare sa ovim polu projektima, ali to sve može biti spekulacija.

Nego jel iscureo novi Candymen? Vidim da će kod nas u bioskope, a nešto mi se ne fasuje korona, to čuvam za Dinu u Imax ako bude premijera. 😄🤠

[Srbin Hamza]

Prisoners of the Ghostland 2021

https://www.imdb.com/title/tt6372694/

Piše da je horor al možda ima na momente nešto tome slično, no generalno ovo je Kejdž koji u japanskoj distopiji glumi Mad Maxa

kome je do toga da vidi ako bi Kejdž izgledao na mestu Mela Gibsona ovo je ta prilika

zabavan film, Mad Maxa ipak nije dostigao, a mogao je, bilo je tu zanimljivih worldbuilding momenata, koji nisu otišli nikuda

ali opet, luda premisa o vesternu gde ima više samuraja nego kauboja, film koji se žanrovski prepliće na sve strane, Sono možda nije odvrnuo ludilo do maksimuma ali ovo je ipak film koji ne treba preskočiti

[VoivodBG]

Small Engine Repair 2021

Sinopsis: Tri doživotna prijatelja iz Nju Džerzija žive dobar život zajedno i podržavaju se međusobno. Dolazi do svađe koja prekida prijateljstvo na duži period, ali jedan od njih ima plan da ih okupi sve, pod jako intrigantnim okolnostima.

Film je baziran po predstavi koja se već par godina vrti na njihovim pozorišnim daskama i pokupila je dosta jake kritike. Odmah da sklonim sa puta tehničke aspekte, ovo je jedan pristojno snimljen i režiran film. Nema puno lokacija, ali nije klasična kamerna atmosfera poput Ma Rainey's Black Bottom koji je isto baziran po predstavi i u kojem se vidi da je po tome i nastao.

Šta je ono što najviše valja u filmu? Naravno odnos između tri glavna glumca, John Pollono (ujedno scenarista i režiser) John Bernthal i sjajni Shea Whigham za kojeg tvrdim da je trenutno najbolji karakterni glumac u Holivudu i u ovom filmu je to betonirao.

Malo je teško pisati o samom zapletu, a ne otkriti iznenađenje koje sledi, ali ukratko film se bavi klasičnim životnim stvarima, odrastanjem i druženjem male grupe prijatelja. Kako na njih utiču neke lične bubice i ujedno kakve probleme nosi i njihova muškost. Ima jedna posve jaka scena koja dovodi u pitanje jednog od likova i probleme koje ima sa svojim unutrašnjim besom, bukvalno mi je to bio veći horor nego li tamo neke karakondžule koje jure napaljene tinejdžere da prekolju.

Ono što takođe poštujem što je njihov odnos prikazan jako realistično i uspevaju da odglume kao da su tri najbolja prijatelja na svetu, i u dobru i u zlu.

Ako bih imao neke zamerke to je sam završetak filma, ulazi u klasičnu moralističku priču, koja je već dosta puta ispričana, i nekako mi je to oduvek bilo nezahvalno jer na neke stvari nemamo odgovore, nismo ih sami doživeli i nadam se da nikada nećemo, ali ujedno to popovanje ili da se ide u jednom pravcu ne mogu da osudim zbog situacije, ali i ne mogu da podržim njihove izbore.

Nedostajali su mi ovi filmovi koji se bave svakodnevnim životima, nekada su to bili mali indie ili art house filmovi poput Smoke ili Friday, gde razni ljudi bleje u svojim mestima i život samo teće. Pregazilo ih brzo vreme, ali sa ovako solidnim scenarijem i dobrom glumačkom postavom nadam se da će ih ponovo biti više.

Jaka 7, naginje ka 8.

The Card Counter (2021)

Paul Schrader je oduvek bio na ivici da postane veliki šarlatan, ili genije kojeg usere na svakih par decenija da izbaci jedan do dva odlična filma. First Reformed je bio jedan od najjačih filmova koje je uradio u ovoj deceniji, i zaista sam želeo da TCC bude to samo u još jačem gasu, ali avaj ispao je polovičan film.

Sinopis: William Tell (Oscar Isaac) je talentovani kockar koji nas uvodi u taj svet. Živi minimalističkim životom, nosi crno, ima svoje rutine koje poštuje i gleda da ih ne ruši i privuče pažnju drugih ljudi. Na svojem putovanju kroz Ameriku sreće omladinca (Tye Sheridan) koji je pun besa i srdžbe i Tell pokušava da ga ukloni saputa koji je i njemu bio poznat. To putovanje će otkriti mnoge tajne koje Tell nosi sa sobom.

Oscar Isaac je jedan od najboljih glumaca današnjice, ali verujem da nije jednostavno imao sreće sa scenarijima koji su mu dati, osim ovih izuzetaka Inside Llewyn Davis i A Most Violent Year, Ex-Machina, uvek on daje svoj maksimum, ali ti filmovi ne dostignu puni potencijal da bi dignuli njegovu zvezdu još više. Njegov Tell je klasičan arhetip namučenog lika kojima se Schrader vešto poigrava tokom silnih decenija, nekako mi je čak i hrabro kako Schrader njegovog karakter gleda sa romantičarskim naklonom i romantizuje ga kao "čestitog" usamljenika koji živi sopstveni život po kodeksu. Što i ne treba da čudi, jer čovek je radio biografski film o Mishimi, koji takođe preporučujem.

Tye Sheridan je izdžigljali klinac koji je nekada glumio Cyclops-a u novim X-Men-ima pre nego što su ih kupili Disney, jedva sam ga prepoznao u ovoj ulozi i ne znam zašto pobrkao sam ga sa Miles Teller-a iz Whiplash-a. Njegov performans mladog zgubidana je interesantan i nadovezuje se na Oscarovog lika i pospešuje da iz njega proizađu humane emocije koje su suzbijene pod velikim zidom.

Najslabiji deo postave je svakako Tifanny Haddish, koja igra La Lindu, kockarku i sponzora koji će pomoći Tell-u da zaradi neke dodatne novce. Mislim da je ona bila poputni promašaj i da nije uverljivo odglumila njen lik, nekako bih više voleo tu da vidim, Angelu Bassett iz mlađih dana ili Reginu King. (bila je fenomenalna u Lindelofoj Watchmen seriji)

Schrader često postavlja taj arhetip klasičnog anti heroja, i konstantno se pograva, ovde je posvećena priča onom što uradimo u prošlosti i kada nas u sadašnjosti ista prošlost sustigne i kakvi su nam izbori. A nekako se čini da su najbolje namere uvek najgore.

Što se same režije tiče, ima dosta praznog hoda, gde je film previše statičan, razumem da je Schrader hteo da nam predoči kakav je svet i život kockara, po svim tim zatamljenim mestima gde ne ulazi prirodna svetlost, konstantno je graja aparata, karata i kuglica koje se rotiraju i uvek možete videti najveći polusvet.

Cenim što i dalje pokušava da napravi interesantne cake sa bojama, mada nije mu to prvi put, samo što mi je ovde bilo jefitno, jer je lokacija bila veliak reklama. U First Reformed je to ostavilo daleko jači utisak.

I ovo ulazi u kategoriju filma srednjeg budžeta, što mi je u neku ruku drago da se vraćaju ponovo, jer ne morate pući milijarde da bi napravili iole gledljiv film. Nadam se samo dok je Schrader i dalje u žaru da izbaci još jedan film uskoro da će uvideti svoje greške i poraditi na njima.

Jaka 6.

[VoivodBG]

Affliction (1997)

Sinopsis: Pandur (Nick Nolte) iz malog gradića nosi se raznim problemima u porodici i sa problemima sa alkoholom, uz sve to pojavljuje se slučaj koji ga dovodi do tačke pucanja.

Zalomio mi se u poslednje vreme Schrader maraton, a čini mi se da će se i nastaviti do daljnjeg. Kao što sam spomenuo u The Card Counter (2021), Schrader je oduvek bio zaljubljen u likove sa margine i koji su tačno pred tačkom pucanja i čini mi se da je dekonstrukcija policajca iz malog gradića bio pun pogodak.

Wade kojeg Nolte tumači je poput utvare, dosta se stvari nakupilo i unutrašnjeg besa koje ne može da izbaci iz sebe jer je u suštini nemoćan. Imamo jedan od najjačih i najneprijatnijih performansa, način na koji se kreće pogrbljeno, dok hrapavim glasom ili mrmori sebi ispod brade ili urliče na ostale likove su odglumljeni sa takvim intenzitetom da Nolte kao glumac više ne postoji, samo je lik Wade ispred vas i pali čovek koji nestaje u svojoj čamotinji i maelstromu ludila.

Naravno nije to jedini odličan performans u filmu, imamo i legendu James-a Coburn-a koji glumi Glen-a, Wade-ovog oca i alkoholičara, neprijatna uloga od kojeg se ledi krv u žilama jer kada razmislite koliko je bilo tih domova gde su očevi bili pijanice i nasilnici spram ostalih ukućana i imate pravi horor koji se odvija spram vas.

Dva odlična, glasna i efektivna nastupa, dva prejaka glumca, Schrader je dobro odabrao njih za ove uloge i njegov scenario je baš zasijao, iako je jedno od najneprijatnih gledalačkih iskustava.

Prošao bih još i sporedne uloge Sissy Spacek , ima sjajnu sporednu ulogu kao Wade-ova devojka Margie. Posve je svedena, podržava Wade-a, ali se vidi da nije tu sve sjajno, i manirzmi poput kakvih pogleda i govora tela su maestralno odglumljeni i šteta je što nisu dali više pohvala za ovu ulogu. I kako da prođe Schrader film bez William Dafoe-a u njemu? On je dobio ulogu naratora i brata, ali je nekako nebitan za čitavu priču, moglo je i bez njegove naracije.

Postoji i misterija koja treba da se reši, osećamo terete i tenziju pod kojom se lik nalazi, i ništa ne možemo da učinimo, već da budemo bespomoćni i da gledamo skoro dva najneprijatnija sata kako se čovek raspada ispred nas.

Ovo je bilo u ciklusu Schraderovog režiserskog života kada je još pokušavao da nađe svoj jezik, režija i montaža nisu jače stavke, ali film ima slične crte sa filmovima Atom-a Egoyan-a zato što dele isto direktora fotografije i to filmu zaista daje apokaliptični šmek dok ste u tom malu prčnju od gradića zavejani u konstantnom snegu.

Znam da film neće biti za svakoga, teška je tematika, ali retko je Schrader ovako potentan sa idejama i likovima, neki bi čak i zlikovci napisali da se konstantno ponavlja sa određenim lajtmotivima kod skršenih likova, ali ovde je većina stvari legla na mesto.

Jaka 8.

[SkullKrusheR]

taj mi je na listi dugo, nikako da dođe na red.

[VoivodBG]

Kada budeš spreman da uđeš u totalnu tminu, prepusti se. Nećeš pogrešiti.

[Angelystor]

Nova Dina mi je manje-više sve što sam očekivao da će biti, i istovremeno ništa specijalno.

Dosta toga se ovde vozi na produkciju, dizajn i tehničku izvedbu. Vilanovi se sa te strane ne može zameriti. Sa druge strane, imam problema sa kastingom, imam problema sa "pejsingom" filma, načinom prikaza priče. Ja sam tek skoro saznao da je film u stvari samo prva polovina knjige (što je znano, nije neki spoiler), što će reći bar nekih 5h na prvu knjigu, i opet sa tim već je solidno daleko od neke savršene adaptacije. Nije mnogo toga realno preskočeno, a ipak dosta nekih stvari su nekako preletene. Najveći problem mi je ceo Yueh i betrayal arc, koji je nekako samo usputna stvar u filmu. Kombo osećaja zbrzanosti i činjenice da mi se određeni delovi filma vuku mi je teško da objasnim, ali takav mi je osećaj posle gledanja filma.

Na stranu očigledan problem što Kynes nije morao da bude žena, malo ko od glumaca me je ubedio da su prava osoba za ulogu. Imam osećaj da je većina tu "na ime" i na trenutni ugled. Skarsgard mi je možda jedini idealan kasting kao Džaba Hat Harkonen, i ova što glumi Džesiku mi je bila super. Ovi ostali Marvel superheroji kako ko. Pol brat iako je na ekranu ceo film se još premišljam, mislim da će me u drugom delu prelomiti.

I uprkos žaljenju, ipak moram reći da se radujem drugom delu. Jedan od onih filmova koje maltene ima samo smisla gledati u bioskopu. Da sam ovo gledao kući na TVu ili sl., cenim da bi mi garantovano ocena bila za 1 manje.

7-7.5/10

[Havočka]

U kom si bioskopu bio i je l' bilo zilion ljudi?

Da ne bude apsolutni spam ova moja poruka - eo malo preporuka

Dolls (2002) - baš lep film, za najlepše filmove (9)

Angst (1983) - novi najstrašniji film ikada (9)

Kokuhaku (2010) - baš dobra drama (9)

Relatos Salvajes (2014) - sumanute priče (8)

The Voices (2014) - ne priznajem da je komedija, horor je (7)

Nina Forever (2015) - "čudan" film - nisam videla slično (7)

 

______
Osim toga, nemojte da gledate novi (2018) Tomb Raider lolololol

Edited October 13, 2021 by Havočka