Evergrey

[Jovan Cvijic]

Uh, ala je bilo lupanja na par prethodnih strana...Nemoj slučajno da je neko napisao par smislenih reči o novom albumu. Neću ni ja bolje, ne bojte se.

 

Kao što rekoh, inicijalni utisci posle prva 2-3 slušanja Collision Courseta nisu mnogo obećavali. Stekao se dojam kvalitativnog pomaka od Torna, pokušaj ejpovanja starijeg, „pravog“ EG zvuka, i činilo se i da je MMA miljama bolji album.

 

Raduje me što sam poprilično pogrešio dajući gore prepričan osvrt na album. Ipak, pomnijim slušanjem ispostavilo se da se EG pomalo stidljivo vraća na puteve stare slave, stvorivši jedan od ponajboljih albuma od Recreation Day pa na ovamo. Uzevši u obzir velike promene u postavi benda, tim pre je ovakvo ostvarenje zaista veliki uspeh.

 

 

E sad, konkretnije – zašto? Pa, izgleda da Tom ipak nije zauvek izgubio kreativne moći. Tekstualno tu je sve što je krasilo i starije EG albume (sorry, misunderstood, lost, numb – fore, znate o čemu govorim, beizlaznost i krhkost egzistencije individue, blablabla) dok muzički bend evocira uspomene na prva tri albuma, doduše mestimično ali taman gde treba – čućemo i mračne akustične i baladične telove, zatim i kanonade rifova ala In search of truth, sasvim solidne solaže i Tomove žalopojke koje posle mnooogo godina dobijaju jednu novu, sivu dimenziju. Nisu izostali i „singl“ hitovi, iako ih ima u radio friendly varijanti ((Wrong, Disease) ali i u nešto ozbiljnijoj (Restoring the loss, Wrong, It comes from within). Uglavnom, može se reći da na albumu imamo 1 ili 2 slabije numere, ali generalno bih rekao da se radi o albumu koji je za klasu bolji od Torna, i ocenio bih ga ocenom 4+.  Napominjem da većina pesama nije na prvu loptu, tako da je potrebno lepo i natenane preslušati CC, a posle toga sledi samo – pure fuckin grey enjoyment.

 

 

Stay grey.

 

Bow to the kings   

[pravnik]

Svi ste vi pop konzumeristi koji ne kupuju diskove (ne dobijaju ih na recenziranje) i zato ste niža vrsta koja ne zna kako treba da sluša muziku.

[Jovan Cvijic]

Svi ste vi pop konzumeristi koji ne kupuju diskove (ne dobijaju ih na recenziranje) i zato ste niža vrsta koja ne zna kako treba da sluša muziku.

 

Čast nam je biti niža vrsta kad su oko nas takvi pripadnici više vrste

[Grobodan]

Black desire ne dobija diskove na recenziranje.

[pravnik]

niko je nije ni pomenuo.

[Grobodan]

Muško je.

Što generalizuješ? Ja se ne slažem sa tvojim postom, govori u svoje ime.

[pravnik]

Tačno se vidi ko još kupuje albume a kome je muzika, pa neću da vređam, ali neki pop konzumerizam.

[Grobodan]

A gde je ovo?

 

zato ste niža vrsta koja ne zna kako treba da sluša muziku.

[Neonblack]

ne znam, ljudi, meni je album dobar.

možda nisam objektivan, jer mi je EG omiljeni bend, ali mi je stvarno ok album.

nije najbolji u karijeri, možda je i najtanji, ali mi je dobar, slušaću ga sa zadovoljstvom svaki put.

 

!

 

Potpis i pečat, delimo mišljenje.

 

Iako mi je EG omiljeni bend, slažem se da GC nije ni najbolji ni najgori album, po meni se jasno oseća promena postave...sve u svemu, dopada mi se, sve je stvar ukusa. Moram reći da na prvo-drugo slušanje nisam bila oduševljena, a posle 10ak obrtanja u plejeru sam promenila mišljenje. Favoriti: The Phantom Letters (meni najbolja stvar na albumu), The Disease i You. Dokle god pesme i naročito Englundov glas bude emocije u meni, ne mogu da kažem da su loše.

[Black desire]

U, meni Phantom i Disesase jedne od najgorih.

I meni se popravio utisak, nije tako los album.

[Neonblack]

U, meni Phantom i Disesase jedne od najgorih.

I meni se popravio utisak, nije tako los album.

 

Da da, definitivno treba više puta preslušati.

 

A za pesme, The Disease je i meni bila u početku lošija, a kasnije sam se navukla.

[Grobodan]

Meni baš Phantom letters postala favorit iz potaje, uz To fit the mold.

[soul wandering]

Posto sam album napljuvala, da samo kazem da se i meni , posle par dana slusanja zaista popravio utisak, iako i dalje stojim iza toga da nije ni blizu starijim radovima.

Favoriti mi Restoring The Loss i And The Distance za sada.

Mada, da sam na njihovom mestu, sledila bi primer Cathedrala ...nesto mi se cini da su oni svoje rekli.

[Jovan Cvijic]

Uh, ala je bilo lupanja na par prethodnih strana...Nemoj slučajno da je neko napisao par smislenih reči o novom albumu. Neću ni ja bolje, ne bojte se.

 

Kao što rekoh, inicijalni utisci posle prva 2-3 slušanja Collision Courseta nisu mnogo obećavali. Stekao se dojam kvalitativnog pomaka od Torna, pokušaj ejpovanja starijeg, „pravog“ EG zvuka, i činilo se i da je MMA miljama bolji album.

 

Raduje me što sam poprilično pogrešio dajući gore prepričan osvrt na album. Ipak, pomnijim slušanjem ispostavilo se da se EG pomalo stidljivo vraća na puteve stare slave, stvorivši jedan od ponajboljih albuma od Recreation Day pa na ovamo. Uzevši u obzir velike promene u postavi benda, tim pre je ovakvo ostvarenje zaista veliki uspeh.

 

 

E sad, konkretnije – zašto? Pa, izgleda da Tom ipak nije zauvek izgubio kreativne moći. Tekstualno tu je sve što je krasilo i starije EG albume (sorry, misunderstood, lost, numb – fore, znate o čemu govorim, beizlaznost i krhkost egzistencije individue, blablabla) dok muzički bend evocira uspomene na prva tri albuma, doduše mestimično ali taman gde treba – čućemo i mračne akustične i baladične telove, zatim i kanonade rifova ala In search of truth, sasvim solidne solaže i Tomove žalopojke koje posle mnooogo godina dobijaju jednu novu, sivu dimenziju. Nisu izostali i „singl“ hitovi, iako ih ima u radio friendly varijanti ((Wrong, Disease) ali i u nešto ozbiljnijoj (Restoring the loss, Wrong, It comes from within). Uglavnom, može se reći da na albumu imamo 1 ili 2 slabije numere, ali generalno bih rekao da se radi o albumu koji je za klasu bolji od Torna, i ocenio bih ga ocenom 4+.  Napominjem da većina pesama nije na prvu loptu, tako da je potrebno lepo i natenane preslušati CC, a posle toga sledi samo – pure fuckin grey enjoyment.

 

 

Stay grey.

 

Bow to the kings   

 

Citirajući samog sebe, da se nadovežem na isticanje ponajboljih i onih, kao, slabijih numera.

 

 

Recimo, meni album tek kreće sa pravim zvukom od 3.stvari pa nadalje. Znači od komercijalne ali ipak genijalne Wrong. Nekako su mi Leave it behind us i You ne toliko izazovne kao ostatak albuma. Apsolutni favoriti su mi Restoring the Loss (možda po meni najveći hit albuma), Frozen, It comes from within, To fit the mold, I'm drowning alone, pa i The Disease. Takođe, Phantom Letters je vraški zajebana numera. Nepomenute stvari takođe imaju pregršt EG momenata i lepo upotpunjuju atmosferu beznađa, otuđenosti i emocionalnog kraha koja natapa prave EG numere, još od prvih albuma...

 

Zaista sjajan album, nenametljiv a kvalitetan, iako nismo čuli ništa novo i revolucionarno. Album za uživanje, istaćiću još jednom.

 

EG restored the(ir?) loss to FAITH!

 

 

edit: u citiranom postu u drugoj zagradi sam hteo da napišem Frozen, a ne Wrong, if anyone was puzzled...

Edited February 20, 2011 by Jovan Cvijic

[In The Flesh]

Eto zasto ne treba suditi na osnovu prvog ili drugog slusanja. (upuceno SW i BD)

 

MadA,meni,iskreno,ovaj album moze da posluzi samo kad mi se slusa nesto sto ne opterecuje i ne zahtijeva previse paznje. Dosta jednolican sa apsolutno nimalo prog zvuka,all the same catchy refrenima i previse pjesama. Ostajem pri tome da je bolji od proslog i (ako uopste jeste) za nijansu bolji od MMA,ali daleko je od onoga sto je ovaj bend napravio na prvih 5 albuma.

Edited February 20, 2011 by In The Flesh

[DBrave]

Album je bolji od proslog, ali malo slabiji od Monday Morning. Svi ostali su dosta ispred.

 

Iskreno, posle Torna sam ocekivao da skroz prsnu, pa mi ovo cak dodje i kao pozitivno iznenadjenje, jer zaista ima dobrih pesama.

[Black desire]

Eto zasto ne treba suditi na osnovu prvog ili drugog slusanja. (upuceno SW i BD)

 

MadA,meni,iskreno,ovaj album moze da posluzi samo kad mi se slusa nesto sto ne opterecuje i ne zahtijeva previse paznje. Dosta jednolican sa apsolutno nimalo prog zvuka,all the same catchy refrenima i previse pjesama. Ostajem pri tome da je bolji od proslog i (ako uopste jeste) za nijansu bolji od MMA,ali daleko je od onoga sto je ovaj bend napravio na prvih 5 albuma.

Nisam nista sudio, samo sam reko da mi je prvi utisak bio los.

A konacna slika ce se kristalistati vremenom.

[Grobodan]

Ostajem pri tome da je bolji od proslog i (ako uopste jeste) za nijansu bolji od MMA.

 

Ni slučajno, MMA je po meni vrhunac onog što hoće da postignu već tri albuma unazad, taj svedeni melodični zvuk gde je svaki ton na svom mestu, nazvao bih ga čak Crni album za progresivce; a vala ne bih se ustručavao da kažem da mi debelo šije debi a tu mi je i sa SDT (raspnite me, znam)

 

Recimo, meni album tek kreće sa pravim zvukom od 3.stvari pa nadalje. Znači od komercijalne ali ipak genijalne Wrong. Nekako su mi Leave it behind us i You ne toliko izazovne kao ostatak albuma.

 

Mene je prva numera odlična, prava hitčina, a You bih sasekao za dobrih minut i po, ono soliranje i ponavljanje refrena na kraju mi je nepotrebno.

[Jovan Cvijic]

Ni slučajno, MMA je po meni vrhunac onog što hoće da postignu već tri albuma unazad, taj svedeni melodični zvuk gde je svaki ton na svom mestu, nazvao bih ga čak Crni album za progresivce;

 

 

 

Couldn't agree more. 

 

Mada, nezahvalno je porediti GC sa MMA, to su stilski totalno različiti albumi - MMA si gore lepo objasnio, dok je Collision pak, kako ga ja vidim, ipak kakav-takav povratak korenima. I to vrlo uspešan.

 

 

 

[In The Flesh]

Taman kolko je Crni bio za trešere,ovaj je za progresivce. Razlika je u tome što je Metalika napravila jedan Crni album,pa nastavila da istrazuje nove vode,a ovi sa tri albuma ne mrdaju iz mjesta koje su "pronašli" sa MMA.

 

Što se poređenja MMA i SDT tiče,ne bih te razapinjao,ali ne bih ni komentarisao.

[Berliner]

izvin'te vi, ali za mene jedini pravi black album progressive metala moze biti queensryche - promised land.

[In The Flesh]

Nemam više pluseva. Potpuno si u pravu.

[Grobodan]

Mada, nezahvalno je porediti GC sa MMA, to su stilski totalno različiti albumi - MMA si gore lepo objasnio, dok je Collision pak, kako ga ja vidim, ipak kakav-takav povratak korenima. I to vrlo uspešan.

 

Pa ne možeš reći da ne liči baš, meni nekako izgleda kao da su hteli da na novom pomire staro i novo, progresiva je više u kukicama i ukrasima - nije tako očigledna kao nekad,

 

Što se poređenja MMA i SDT tiče,ne bih te razapinjao,ali ne bih ni komentarisao.

 

Nisam ih poredio, već samo rangirao

[WindrideR]

Posle dosta slusanja novog albuma, mogu samo rec da je VRH! Iznenadili su me, ocekivao sam nesto osrednje.

[Sandman]

Definitivno ogroman pomak u odnosu na Torn.Rekao bih da mi je mi je rame uz rame sa MMA.