Jump to content

Red Sparowes


Buddha

Recommended Posts

kad malo bolje razmislim, nista epohalno i zanimljivo (osim god is an astronaut) se u postrocku nije desilo jos od drugog gybe! albuma.

 

cak mi je i onaj yanqui uxo bezveze.

 

sigurov ( ) mu tu dodje kao kraj/vrhunac svega toga.

 

explosions mu tu dodju kao bas by the book postrock, ali su i oni vec posle 2003. postali predvidivi.

 

mogwai su izasli iz te price totalno vec sa happy songs. tortoise i labradford nisu ni bili postrock nego su eksperimentisali dosta sa zvukom pa kao ajd da i njih gurnemo tu.

 

tad su isis, cult of luna i slicni poceli da ubacuju te zvuke u metal pa je onda metal postao zanimljiviji, inace postrock kao postrock vec dugo nista zanimljivo nije izbacio (osim astronauta sto su imali/imaju stvarno poneki super momenat, mada su u globalu vise upbeat)

Link to comment
Share on other sites

da, astronauti sto se mene tice apsolutno vladaju.

tu su negde caspian i mono koji uvek izbace odlicne albume ali astronauti su definitivno specificni

pojavi se tu i tamo dobar album ali je uopste taj "post" zvuk, bilo metal ili rock u nekom kurcu.

ja sam recimo ocekivao puno od poslednjeg minska ali se ispostavilo da su izbacili govno by the book sludge album umesto da su nastavili da razradjuju pricu zapocetu na pretposlednjem u sve izrazenijem hypnotic/tribal-doom/atmospheric :lol: fazonu

neke pomake, zanimljiv (mozda ne toliko epohalan ali napredniji) zvuk treba traziti, IMHO, u bendovim poput *shels, envy koji menja zvuk, grails (koji ne pripada striktno ni post-rocku i postmetalu ali se slusa mdju tom publikom), eventualno rosetta (oni sad treba da izbace album), lights out asia i tako..

nego, jel se to na ovom forumu ponovo prica o muzici? :lol:

Link to comment
Share on other sites

envy su imali dobar bump 2003. sa dead sinking story ali to je to sto se mene tice... nisu mi odrzali paznju kasnije...

 

minsk, rosetta i slicni mi se nisu dopadali... cujes tacno deo koji podseti na neurosis, sledeci na neki explosions i sve u tom fazonu...

Link to comment
Share on other sites

Meni Sparowes jako dobri, ne slusam ih intezivno jer ne stizem, ali dobar start kod mene. Bas neko osvezenje... Ne kapira isto muziku jedan muzicar i ja recimo (ko je u prednosti ne znam :), naslusan jesam da osetim bezobrazan kopirat, dok nesto i progutam, ali nadjite mi bend koji ne drpa nesto od nekoga. Slazem se sa vama dvojicom ali ima tu jos dobrih bendova osim izvrsnih GIAA i Grails, s postrockom se desava ono sto se desava (desilo) sa svim drugim pravcima, svi ti pomodni pravci pucaju vremenom ali ima i istrajnih bendova kojima ja skidam kapu tipa Jakob, Junius, pa jedni Garmischi, Kerretta, Maserati ali od njih vise kurca nema, Glaciers, The American Dollars, Meniscus, da ne nabrajam, samo hocu da kazem da se to i dalje nekako kotrlja, samo je pitanje koliko nekog sve to i dalje interesuje.

Edited by englis
Link to comment
Share on other sites

Pa nema tu puno prostora za nadogradnju. Mono je otisao korak dalje sa orkestrom i to je u sustini sve sto se moze uraditi. Eventualno da se krene masovno sa vokalima(Silver Mt. Zion)...Ostaje mijesanje pravaca i udaljavanje od post rocka. Vjerujem da ce uskoro neko reinventovati igru. Sad ce i nov Yndi Halda.

Link to comment
Share on other sites

ma naravno, ne kazem da vise niko ne treba time da se bavi, nego eto, npr. mogwai su super postupili kao izumitelji toga, muzicki nastavili da se razvijaju u nekim drugim pravcima kako ne bi sami sebi dosadili svirajuci jedno te isto. gybe! su se raspali kad su valjda skapirali da su poceli vise da se bave politickim pitanjima nego samom muzikom itd.

 

isto kao i dubstep, od sve halabuke u poslednjih par godina ima tu zanimljivih stvari ali tek ce se za 5-6 godina videti koji ce albumi osim untrue i jos par njih izdrzati test vremena...

Link to comment
Share on other sites

Da, bas to, mesanje sa drugim pravcima osvezava celu tu pricu koja se vrti oko postrocka, kad bolje pogledam 80% bendova iz tog pravca koje slusam su vec nadogradjena varijanta sa primesima ovoga i onoga. Neki to rade uspesno, neki manje uspesno.

Link to comment
Share on other sites

Ja kako god okrenem, vratim se na Mogwai i Sigur Ros :ph34r: Maserati me je recimo strahovito smorio u poslednje vreme, Red Sparowes su sada podbacili...jedino mi Long Distance Calling drže pažnju i volim da ih slušam ,al' oni su post rock tek marginalno gledano. Od svih tih, kako neko reče, pomodnih pravaca, čini mi se da se još jedino sludge koliko-toliko drži.

 

Edit: čeka se novi *shels, naravno...

Edited by Sha
Link to comment
Share on other sites

Meni je 65daysofstatic uneo malo dinamičnosti u post-rock, One Time For All Time je stvarno fenomenalan album. Stoji to da se ništa epohalno nije desilo u post-rocku u prethodnih par godina, ali eto, taj EitS iz 2003 (The Earth is not a Cold Dead Place), 65dos...

Link to comment
Share on other sites

Stoji to da se ništa epohalno nije desilo u post-rocku u prethodnih par godina, ali eto, taj EitS iz 2003 (The Earth is not a Cold Dead Place), 65dos...

 

Onda nisi slushao:

The Seven Mile Journey - The Journey Studies

If These Trees Could Talk - If These Trees Could Talk

Mono - You Are There

Sweek - The Unbelievable Cinematic Crash

Ef - Give Me Beauty... Or Give Me Death!

 

Epohalni albumi!!

Link to comment
Share on other sites

tako je sa svakim zanrom. ja cu uvek imati 5 post rock albuma koja ce mi uvek biti do jaja, i nemam veliku zelju da jucem hiljadu bendove sto lice na to.

 

kao sa tim post doom hardcore-om, imam isto 5 vrh albuma, nemam neku zelju da pratim sta rosetta a minsk rade jer ne rade nista novo.

Link to comment
Share on other sites

Onda nisi slushao:

The Seven Mile Journey - The Journey Studies

If These Trees Could Talk - If These Trees Could Talk

Mono - You Are There

Sweek - The Unbelievable Cinematic Crash

Ef - Give Me Beauty... Or Give Me Death!

 

Epohalni albumi!!

 

 

Dobri albumi, ali nisu epohalni.

Link to comment
Share on other sites

Pa pazi, kada se kaže da je nešto epohalno, ja pod time podrazumevam da je taj album, za koji se kaže da je epohalan, promenio nešto u već pomenutom žanru, naterao druge bendove da 'kopiraju' njih, itd. Kao što je recimo Isis uradio sa Oceanic i Panopticonom.

Link to comment
Share on other sites

Pa pazi, kada se kaže da je nešto epohalno, ja pod time podrazumevam da je taj album, za koji se kaže da je epohalan, promenio nešto u već pomenutom žanru, naterao druge bendove da 'kopiraju' njih, itd. Kao što je recimo Isis uradio sa Oceanic i Panopticonom.

 

Mozhda ne toliko zapazhen, ali The Seven Mile Journey - The Journey Studies je uneo dosta novog u post-rock.

Nisam chuo ni jedan album koji tako zvuchi.

Ako ima predlozhite. :da:

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...