Jump to content

Recommended Posts

Posted

Ne postoji savrenstvo kada su ljudi u pitanju, ali mora da postoji tolerancija :da:

Licni primer - Pravoslavna sam Hriscanka, a dugi niz godina sam bila sa ateistom. Niko se nikom nije mesao u ubedjenja i na tom planu smo savrseno funkcionisali - cak imali konstruktivne razgovore :da:

Posted
Jel to pesimizam? Ne vredjaj tvorca.

 

 

to apsolutno nije pesimizam. nego djelimicna cinjenica.

ja normalno vjerujem u dobre ljude i dobra djela.

 

a to sto ti trazeci dlaku u jajetu - nadjes zumanjak, nije moja stvar.

Posted
Ne postoji savrenstvo kada su ljudi u pitanju, ali mora da postoji tolerancija :da:

Licni primer - Pravoslavna sam Hriscanka, a dugi niz godina sam bila sa ateistom. Niko se nikom nije mesao u ubedjenja i na tom planu smo savrseno funkcionisali - cak imali konstruktivne razgovore :da:

Pa naravno :da:

Nazalost, ima likova koji su vise fasisti nego hriscani, ali boze moj, ja sam za njih podmukli sektash :)

a to sto ti trazeci dlaku u jajetu - nadjes zumanjak, nije moja stvar.

Ne trazim dlaku, vec je vidim cim otvorim oci. Ti je ocigledno ne vidis, zato si i vernik.

Posted (edited)

znaci, ta dlaka je u tome sto ja kazem da nisam pesimista - a tvoje vidjenje mog pesimizna je rijec `sjebano`? :)

 

 

(vidis kako je lako izvuci pogresne zakljucke iz JEDNE rijeci ;) )

Edited by nJezna blondie
Posted
To o cemu ti pricas je borba za zivot, instinkt za prezivljavanjem koje poseduju sva primitivna bica na ovoj planeti. Poenta Hriscanstva je svesna transformacija tog instinkta u finiju formu i uzdizanje iznad materijalnih slojeva zivota. Usput, zaista mi nije jasno sta jedan iskreni i odlucni vernik moze da izgubi svojom smrcu?

 

Meni je jasno da su strah od smrti i zelja za zivotom veoma jaki pokretaci ljudske sudbine i ne krivim nikoga ko je branio svoj zivot u teskim okolnostima koje si opisala, ali ta tezina nije razlog da se na duhovnoj skali ubijanje "neprijatelja" nazove ispravnim. Ok, u svetovnim merilima, ali u duhovnim ne. Sad, pitanje je na kojoj "visini" pricamo i koje dvoriste cistimo? Gornje ili donje?

 

Iz ugla doslednog hriscanina, ako krenes u konflikt, krenuo si u konflikt sa bogom. Od koga branis svoju porodicu? Od boga koji zeli da ih uzme u vecno kraljevstvo? Ta tacka kada covek pod pritiskom situacije dozvoljava sebi da dovede boziju volju u pitanje, to je linija kada covek zakratko prestaje da biva Hriscanin. Cim instinkt za prezivljavanjem prevlada, Hriscanin je duhom pao stepenik dole, sta god on mislio da radi. To na srecu nije kraj, ali treba razumeti da cilj hriscanstva nije covek koji ce biti sposoban da pobedi svakog neprijatelja u materijalnom svetu.

 

:da: potpuno se slazhem sa ovim :da:

 

Hrishcanstvo je ideal koji je realno za ljude nedostizhan...

Kljuchna rechenica je da kada ti neprijatelj udari shamar treba da okrenesh drugi obraz.

 

Vladika Nikolaj je chovek kao i svaki drugi koji ima pravo tumachenja svetog pisma kao i svako drugi ko zna da chita...

Po hrishcanstvu jedini bogo-chovek je Isus i drugi se josh nije pojavio...

Posted

 

Hrabar si momče.Da bi nekog osudio za gordost,moraš 1) biti ne 100 nego 1000% siguran da ti to ne poseduješ. 2) Hrišćanstvo kaže ne sudi,čak i da je čovek čist od nekog greha.

Ja se nikada bih usuđudio da uradim to što ti radiš.

E sad tek videh ovo pa evo da odgovorim.Kada sam nekog optuzio za gordost ne znachi da sebe dizem u nebesa vec samo predstavlja jednu opservaciju.Gordost svako poseduje u odredjenoj meri a na nama je zadatak da se skrushenoscu borimo protiv toga.Prema tome mislim da si razumeo moj post u pogreshnom kontekstu,nisam mislio nista loshe...

Posted
Gordost svako poseduje u odredjenoj meri a na nama je zadatak da se skrushenoscu borimo protiv toga.Prema tome mislim da si razumeo moj post u pogreshnom kontekstu,nisam mislio nista loshe...

 

kapiram ja tebe odlično,no borba je relativan pojam.Spoljašnja ili unutrašnja.A gordost ima mnogo lica i može biti jako skrivena,tu se slažemo.

poenta je da ne moraš nikada nikoga javno da optužiš za bilo šta.Recimo za gordost.Ali ako ga osudiš manje ili više u sebi,esencijalno nema razlike,opet si ga osudio zbog nečega.A sama zapovest glasi "ne sudi".Tako da je unutrašnja borba dugotrajna i teška pa makar ne rekli reč o nekome.

Sad da ne dužim dalje,ni ja nisam mislio ništa loše,ali ako bi sad svi išli primerom "e ovo ti je baš gordo" izjava,ništa ne može biti bolje već samo gore.

 

Nikakva pomoc nije potrebna niti postoje ikakve nedoumice.

Rekao si da je veoma lako naći apsurde pri primeni božjih zapovesti.To razumem,ljudi nisu primenljivali zapovesti kako treba.Ali ti pominješ i apsurdnosti u Hrišćanstvu,što su ozbiljne optužbe.

 

Hrishcanstvo je ideal koji je realno za ljude nedostizhan...

Neće biti da je tako.Svi ljudi nisu isti.Ako neko misli da je za njega nedostižno,za drugog nije.Okrenuti obraz,pa dobro primer nije loš,ali to bi bilo kao kad bi od osnovnoškolca koji uči slova tražili da piše sastave sa dubokim smislom.Sve u svoje vreme.

Ako baš tražiš neke pouke iz Jevanđelja,orjentišimo se na dve najveće zapovesti"voleti Boga svim srcem svojim,svom dušom svojom svim umom svojim i svom snagom svojom i voleti bližnjeg kao samog sebe".

 

Posted

Ma daj bre, ja imam ovde knjigu(ili sam je bacio negde) pishe neki monah, sveshtenik, nemam pojma... kazhe da je televizija zlo, kompijuteri, chak je greh smejati se nechemu jer se sveci na ikonama nigde ne smeju... i takve gluposti. Delili nam je za dzaba na chasu veronauke, mesec dana smo je chitali na odmorima i odvaljivali se od smejanja. Gluposti kakve ne mozhete pojmiti. Ako je nadjem postovacu ko je autor.

 

anyway da preformulishem gornju rechenicu : zhiveti kao Hrist, shto je valjda svrha hrishcanstva je za smrtnike ne moguce... Rech je o idealu... Voleti Boga i blizhnjeg svoga su mozhda najvece zapovesti ali nikako nisu jedine. Mene je lichno oduvek fascinirala ona "ne pozheli nishta shto je tudje" objasni kako danashnji chovek u savremenom svetu mozhe da se pridrzhava te zapovesti?

 

al ova diskusija stvarno ne mozhe voditi nigde, jer niko ko ne veruje nece pocheti da veruje niti cu ja nekoga ubediti da prestane da veruje, u stvari ne znam ni zashto bih to radio... Moj i meni neoboriv stav je da je po meni religiju stvorio chovek iz slabosti da objasni stvari koje su mu se u prirodi deshavale, nisam video nijednog boga i dok ga ne vidim ne verujem u njega... the end

...e sad ono u shta ja verujem je opet najblizhe budizmu ali opet to nije to...moracu osnovati sopstvenu religiju :) mozhda usput i zgrnem neke pare :)

Posted

Inache poshto je tema pravoslavlje ja kao krshteni pravoslavac moram izneti da mi jako smeta i smatram jako licemernim stav pravoslavne crkve da onaj koji promeni veru, tj prekrsti se u pravoslavca u ochima crkve i boga je veci vernik(hrischanin) od onoga koji je rodjen pravoslavac...

Neka mi neko pojasni kako ovo mozhe biti tachno i zashto je to tako? A ja znam da je tako, to nije sporno...

Posted
Inache poshto je tema pravoslavlje ja kao krshteni pravoslavac moram izneti da mi jako smeta i smatram jako licemernim stav pravoslavne crkve da onaj koji promeni veru, tj prekrsti se u pravoslavca u ochima crkve i boga je veci vernik(hrischanin) od onoga koji je rodjen pravoslavac...

Neka mi neko pojasni kako ovo mozhe biti tachno i zashto je to tako? A ja znam da je tako, to nije sporno...

 

Где си то чуо?

Posted

Pa mozda se taj sto je promenio veru, vise zalaze za pravoslavlje i prisvaja sve njene obicaje... ali ne moze se reci da je veci vernik od SVAKOG rodjenog pravoslavca... mozda samo od nekih... ipak on je promenio veru da bi se posvetio drugoj, u ovom slucaju pravoslavnoj...

Posted (edited)

Prijatelju,vidi ovako,što se tvoje prve poruke tiče,televizor nije zlo,zlo je ono što se na njemu prikazuje.Znači ima dobrog,to je nesporno,ali je šteta veća od koristi,tj ako deca gledaju,neće biti dobro.Pa razmisli samo,sve neki filmovi gde se jure ubice,opet filmovi o preljubama,ljubavnicima,pljačkama.O golotinji i praznim razgovorima da i ne govorim.Znači da decu tako puštamo da odrastaju uz tv,neće biti dobro.A ima i ponešto dobro,naravno,ali se utopi u masu haosa.

Smejanje,pa vidi to je kompleksno malo.Činjenica je da je neumerenost loše.Tj ako shvataš sve mladalački kao šalu,zezanje i da ti je najveći uspeh da se iscepaš od smeha na nešto,to ne može biti dobro.Tj ako to prihvatiš kao dobro,nemoj da se žališ kad si depresivan a ne znaš od čega.

Što se ostalih pitanja tiče imam osećaj da spamuješ.Ili mi se čini.

Pitanje iz poslednje tvoje poruke mi je totalno nejasno.Kako i odakle ti znaš da je to tako ? Veoma me zanima,prvi put čujem za taj podatak.Mislim da jedino Bog zna odgovor na to pitanje.

Jesi pročitao možda žitije svete Marije Egipćanke ? Mislim da bi to malo razjasnilo stvari.

 

http://www.hodocasca.com/kalendar/april/1/..._egipcanke.html

Edited by diamond73
Posted

To znam zato shto se moj rodjak ozhenio za muslimanku koja je promenila veru i venchanje je bilo odrzhano u pravoslavnoj crkvi. Prisustvovao sam njenom krshtenju i na venchanju a kasnije sam to chuo od rodbine...

Navodno onaj koji promeni veru shvata da je "pogreshio" tj na neki nachin se "pokaje" i pri tome u ochima crkve on je veci vernik od onoga kome je ta vera nametnuta rodjenjem, tj od onoga ko se u pravoslavnoj veri rodio. Ja sam mislio da ste chuli za to i da to uopshte nije sporno...

 

A o ovome gore shto ti kazhesh da spamujem bih mogao josh na shiroko al ne znam gde bi to odvelo... Inache kad nadjem knjigu o kojoj sam govorio citiracu par zanimljivih delova...

Posted
Rekao si da je veoma lako naći apsurde pri primeni božjih zapovesti.To razumem,ljudi nisu primenljivali zapovesti kako treba.Ali ti pominješ i apsurdnosti u Hrišćanstvu,što su ozbiljne optužbe.

Jeli?

Ja još nisam čuo ozbiljniju optuzbu od one da sam gresnik koji ce goreti u paklu.

Pa nikom ništa.

 

 

Napisaću jedan malo duži post povodom tvojih pitanja kad stignem, sada nemam vremena.

Posted
To znam zato shto se moj rodjak ozhenio za muslimanku koja je promenila veru i venchanje je bilo odrzhano u pravoslavnoj crkvi. Prisustvovao sam njenom krshtenju i na venchanju a kasnije sam to chuo od rodbine...

Navodno onaj koji promeni veru shvata da je "pogreshio" tj na neki nachin se "pokaje" i pri tome u ochima crkve on je veci vernik od onoga kome je ta vera nametnuta rodjenjem, tj od onoga ko se u pravoslavnoj veri rodio. Ja sam mislio da ste chuli za to i da to uopshte nije sporno...

То "чуо сам од родбине" је суштина. Богу, па самим тим и Цркви су сви исти. Не видим један разлог зашто би неки конвертит био милији Богу од мене. Опет, има ту и друга страна приче, мање-више, световна, али ипак повезана са религијом. Капирам да је та муслиманка која се удала за твог рођака једна од овдашњих муслимана, тачније - потурица. Твојој родбини је сугурно било драго што се она вратила у "веру прађедовску" па су ту твоју радост погрешно интерпретирали. Мени лично је сваки повратник веома драг, такође, али то сам Богом везе нема. Господу су сви исти.

Posted

to mora da potice o prici o ocu koji je imao 2 sina - jednog uzornog, i drugog bludnika i bitangu. Kolko se sjecam, otac se obradovao vise ovom drugom kad se pokajao i vratio u normalu, i bio mu je miliji vise nego prvi sto je oduvjek bio uzoran.. e sad jel ta prica iz biblije ili nekog drugog jevrejskog predanja, nemam pojma. vjerovatno odatle i ide ta logika da je pokajanje najvecih gresnika upravo najveca pobjeda covjeka nad djavolom.

 

moje slobodno tumacenje :)

 

I dodao bih da jevrejskom bogu nisu svi isti, daleko od toga. ali moze se reci da svi u pocetku "dobiju istu sansu", al da ne ulazimo sad u tu sferu

Posted
to mora da potice o prici o ocu koji je imao 2 sina - jednog uzornog, i drugog bludnika i bitangu. Kolko se sjecam, otac se obradovao vise ovom drugom kad se pokajao i vratio u normalu, i bio mu je miliji vise nego prvi sto je oduvjek bio uzoran.. e sad jel ta prica iz biblije ili nekog drugog jevrejskog predanja, nemam pojma. vjerovatno odatle i ide ta logika da je pokajanje najvecih gresnika upravo najveca pobjeda covjeka nad djavolom.

 

moje slobodno tumacenje :)

 

При том, сасвим нормално и фино тумачење. Проблем је што та библијска прича обрађује једну те исту особу која је заблудела, па се покајала и вратила, што (вероватно) није случај са овом девојком коју човек помиње. 

Ретко ко је, за живота (макар у данашња времена), напуштао Православље па му се враћао. Ако се неко враћа (мислим на потомке потурица), он исправља грешку својих предака, ту је разлика и отуда и радост.

Posted

 

@Dead Man Walking:

 

Od ljudi možeš čuti svakakve izjave čak neke i rasprostranjene tipa:

1) donošenje hrane na grob umrlog je dobro,npr nešto što on voli,za zadušnice

2) paljenje cigarete,nalivanje alkohola u grob

3) brojanica se nikada ne kupuje sebi,nego dobija na poklon

...

 

etc.

 

Samo ono pod jedan ima malo smisla,jer je poenta za zadušnice da činiš dobra dela,znači poenta je da će neko uzeti tu hranu sa groba,a ne da se njom "hrani" neko na nebesima.

 

Ostale dve stavke koje sam naveo nemaju veze sa smislom,ali su rasprostranjene.

 

Za to što si čuo od rodbine,jedino da mi navedeš nekog svetog oca ili nešto slično.

 

Ako ti nije još jasno objašnjenje u vezi smeha,poenta je da se na ikonama NE SMEJU,ali se nekad OSMEHUJU.Znači nije osmeh zabranjen,finese su u pitanju.

 

Ja još nisam čuo ozbiljniju optuzbu od one da sam gresnik koji ce goreti u paklu.

Nisam upoznat sa datim kvalifikacijama,uostalom jedino Bog zna ko se spasava a ko ne.Nije pravoslavlje i krštenje neki pečat koji dovodi u raj,to je blagodat Svetoga Duha,šansa za spasenjem.Ako je neko upropasti svojim životom,na žalost,to je nešto drugo.

 

to mora da potice o prici o ocu koji je imao 2 sina

Odlična opaska,sviđa mi se,ali se ravnopravno može odnositi na sve ljude,čak i u slučaju da su oboje pravoslavci,neko to zaboravi,kao u toj Jevanđeljskoj priči,a neko ne.Normalno taj koji je išao pogrešnim putem se vraća i to je divno,čovek se spasava.Nema neke preterane analogije sa različitim religijama.Sve zavisi od samog života,odnosno tačnije od unutrašnjeg doživljaja svake osobe.

Posted
Duhovno, u dozivljaju pojedinca, hriscanstvo je cesto nesto potpuno drugacije, ali buduci da duhovno iskustvo ne moze biti spoznato verbalnim nadjacavanjem, ovakva sukobljavanja ce postojati sve dok se svetlost rasipa u spektar.

iza "verbalnog nadjacavanja" uvek stoji neki rezon i neka misao. postavlja se pitanje: gde prestaje "dozivljaj pojedinca", a potice uticaj na misljenje, ponasanje i postupke vernika? tu negde postoji prelazak iz domena licnog dozivljaja u domen kolektiva.

 

na primer, ako neko na ovoj temi napise da je pravoslavni svestenik blagosiljao skorpione koji su potom ubijali nenaoruzanu decu, usledice razni odgovori. neki ce pokusati da na banalan nacin opravdaju doticnog popa, drugi ce optuziti pisca poruke da je ovakav i onakav, treci ce reci da su "i oni to radili", a cetvrti ce reci da "svi ljudi grese", itd. da ne ulazimo sad u tu pricu (to je samo primer), ali zajednicki za sve odgovore bice jak skepticizam vodjen zeljom da se ne veruje u nesto, isto kao sto su ateisti, vodjeni zeljom da ne veruju u boga, stvorili bezbroj mehanizama za "dokazivanje" njegovog nepostojanja. u tom momentu prestaje "licno uverenje", a pocinje retorika. logika odlazi kroz prozor, a emocije preuzimaju kontrolu, jer se verik zapravo oseca licno napadnut, kad se pominje incident sa popom.

 

iako veroispovest ima tu dimenziju "licnog dozivljaja", ona prakticno uvek povlaci "pripadnost grupi". tu grupu vezuju duboko licna ubedjenja po pitanjima sa kojima se svaki covek suocava tokom celog zivota, a to su pitanja smrti, morala, "pravih vrednosti", kvaliteta zivota, i navaznije pitanje: koliko je covek zadovoljan sobom, i kako to da postigne. posto svi u grupi dele iste dozivljaje i stavove po navedenim pitanjima (da ne ulazimo u detalje), coveku je jako je tesko da jasno razdvoji licni dozivljaj od pripadnosti grupi.

 

kad se javi, na primer, moralni problem (recimo, pop koji blagosilja skorpione) svako od nas postaje "sudija" u svom licnom domenu. mozda nije preduslov, ali je sigurno pozeljno da "sudija" bude potpuno indiferentan po pitanju ishoda "sudjenja", a kako su ovo pitanja po kojima je jako tesko biti indiferentan, to je vrlo verovatno da ce vernik biti sklon tome da a priori donese zakljucak u vezi bilo cega sto se vezuje za njegovu veru. tu lezi razlog greske, jer zakljucak treba da se formira na osnovu rezona, a ne obratno (kao sto ljudi cine u toj situaciji). kako je religija cvrsto vezana za veru, onda se isti princip primenjuje i na religiju. a kako religiju cine ljudi koji se okupljaju oko jedne ideje, to znaci da se takav mehanizam prenosi sa popa iz primera na svakog pravoslavnog hricanina. suocen sa kritikom popa koji blagosilja skorpione, pravoslavni hriscanin ce (uglavnom) reagovati kao da je i sam optuzen za taj postupak. isto bi neki iskreni musliman/katolik/sta-god reagovao kad bi mu se predocile istine o postupcima nekih ljudi njegove veroispovesti. ispostavlja se da svaka kritika usmerena ka nekom pojedincu iz grupe, biva shvacena kao kolektivna optuznica. da ne davim sada o tome, to sve lepo pise u knjigama mnogo bolje nego sto ja mogu ovde da napisem. najzanimljivije je sto u takvim momentima postoji velika slicnost izmedju argumentacije ateista koji ne zele da veruju u boga, i hriscanina koji ne zeli da veruje da je pop blagosiljao skoropine iz prilicno nemoralnih razloga koji su u teskoj suprotnosti sa originalnom bozjom reci (zato se i izmisljaju razna tumacenja, po kojima "ako ovo, onda moze ovo, moze ono", itd).

 

kao da ljudi prvo odaberu u sta zele, a u sta ne zele da veruju, a onda prilagodjavaju rezon shodno tome. ok, to nekako i mogu da razumem kad su u pitanju nedokucive stvari tipa bog, raj, pakao i slicno, ali (ozbiljan) problem nastaje kad se takav sablon prihvati i primenjuje po pitanju vrlo opipiljivih i materijalnih stvari. jedan od boljih primera za "inverznu misao" je kreacionizam, mada su na samom vrhu neka udruzenja ljudi koji danas ozbiljno veruju i imaju "dokaze" da je zemlja ravna ploca. zajednicko za sve njih je da stvaraju rezon na osnovu a priori donetih zakljucaka, a trebalo bi obratno.

 

kako su istina, pravda, moral, samokritika, medju osnovnim kvalitetima koji se cene u hriscanstvu, a gore opisana pojava indukuje pristrasnosti i zelju da se oci selektivno zatvaraju pred istinama, to znaci da je normalnom coveku veoma tesko da zaista zivi ispravnim zivotom hriscanina - i on je toga duboko svestan i ima konstantan problem sa tim. da bi sebi olaksali savest,ljudi izmisljaju raznorazne zaobilaznice, kao sto je na primer ranije-navedeno velimirovicevo tumacenje zapovesti "ne ubij". kako (za sada) ne postoje apsoluti koji bi uvek vazili, ljudi su doneli bezbroj "aneksa" i dodataka originalnim ucenjima koji sluze da povremena odstupanja od gore-navedenih vrednosti s vremena na vreme ucine opravdanim i moralnim. medjutim, takav rezon vazi unutar kolektiva cije pojedince vezuje religija, a navedeni "aneksi", cesto prestaju da vaze kad ih primene ljudi koji ne dele religijiska uverenja (i interese) te grupe.

 

na primer:

У Старом завету је често говорено о рату као „Божјем рату". Под овим се разуме рат за правду против ужаса неправде. У таквом рату оправдано је убијање и сматрано заслугом бити убијен.

ovo je zgodan "pravni lek", jer KO ce da odluci koji je rat "bozji" a koji nije? iz perspektive svake zaracene strane rat je "bozji", i ta dve rezona su u koliziji? ko je u pravu? onaj koji je na nasoj strani, ma kakve da su okolnosti? istina je da crkva (koju cine ljudi) donosi resenje o tome da li je rat "bozji" ili nije. a kako je crkva u proslosti (a izgleda i danas sve vise) bila u tesnoj vezi sa drzavom i drzavnim interesima, ispostavlja se da su popovi (crkva) do sada prakticno svaki rat koji je predvodila drzava proglasavali "bozjim".

 

sa time ja imam problem. cim covek (popovi, crvka) moze da uzme sebi za pravo da kaze koji je rat bozji, a koji nije, to vise nema veze sa bogom. zato se i izmisljanu "pravni lekovi" i tumacenja koja sluze za svetnovne stvari (neretko i za dnevno-politicke potrebe). za to nije kriv bog, za to su krivi ljudi poput velimirovica koji sebi prisvajaju diskreciono pravo da odlucuju sta je "bozje", a sta nije i da se postavljaju kao sertifikovani tumaci bozje reci koja im zapravo nije nista bliza niti dalja nego sto je to bilo kom drugom coveku.

 

nije to samo odlika pravoslavnog hriscanstva, to je odlika svake masovne religije sa kojom sam se susreo. u tom svetlu, ista ova poruka moze da se napise i na temi o islamu, i na temi o katolicizmu, protestantizmu, itd, itd.

 

 

Posted (edited)
ali zajednicki za sve odgovore bice jak skepticizam vodjen zeljom da se ne veruje u nesto,

 

Ako sam dobro razumeo,ti ovde praviš asocijacije da je on to namerno radio ? Namerno blagosiljao za zlo ? Čak i da je to poenta tvojih rečenica,zna se da je Bog jedini sudija,da ljudima nije ostavljeno da sude i osuđuju.Sad ima više citata svetih otaca protiv osuđivanja,ali da malo stanemo sa citatima.

 

kad se javi, na primer, moralni problem (recimo, pop koji blagosilja skorpione) svako od nas postaje "sudija" u svom licnom domenu.

 

Dakle ako je potrebno da ponovim,hrišćanstvo odnosno pravoslavlje odbacuje suđenje odnosno osuđivanje ljudi.

 

ovo je zgodan "pravni lek", jer KO ce da odluci koji je rat "bozji" a koji nije? iz perspektive svake zaracene strane rat je "bozji", i ta dve rezona su u koliziji?

 

Poenta je da u ratu postoje (ratna) pravila,koja su i definisana zakonima ali kojih se malo ko drži.

Jednostavno braniš sebe i svoje,i ne ubijaš civile i nenaoružane,žene i decu.Nema tu puno zaključivanja.Koji god primer da uzmeš,ako braniš sebe i poštuješ tuđe,znači npr ne opravdava se osvajački rat.

Mada znaš da su ratovi uglavnom sukobi za teritorije.

No da ne pričamo previše o ovom,da ne bi skrenuli sa teme.

Edited by diamond73
Posted

Himaginos je to lepo srocio. Gde prestaje odbrana sebe i svojih bliznjih, a gde odbrana prelazi u osvajanje? Opet ovaj odgovor zavisi od ljudi, ne ukazuje nam ih Bog.

Posted (edited)

ovo je zgodan "pravni lek", jer KO ce da odluci koji je rat "bozji" a koji nije? iz perspektive svake zaracene strane rat je "bozji", i ta dve rezona su u koliziji?

Iz Pravoslavne perspektive Bozhiji je odbranbeni.

Jedini osvajachki rat koji je Pravoslavna Srbija vodila je onaj pod carem Dushanom. On se za to pokajao i okajao je taj veliki greh, ali upravo zbog njega on je jedini iz dinastije Nemanjicja koji se nije udostojio svetiteljstva.

 

cim covek (popovi, crvka) moze da uzme sebi za pravo da kaze koji je rat bozji, a koji nije, to vise nema veze sa bogom.

I uze chovek da razglaba, i napisa roman zasnovan na tezi koja nije tachna. Pa pravi si Den Braun.

 

nije to (samo) odlika pravoslavnog hriscanstva

Ovo je jedina tachna rechinica o Pravoslavnom Hrishcjanstvu u tvojoj poruci. :)

 

Kad budem imao vremena, bicje oprshirnije poruke s moje strane...

Edited by Rogozub
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...