Православље

[Faustus]

Moderator?? Hahahahahahahahahahaha

[Josif Visarionovič]

shesti put jedno isti pitanje. pa za to kad vas nazivam debilima ne treba da me upozovaju, nego da mi daju da budem moderator! ne razumem, mislite da cje se odgovor promeniti? p i sh e u S v e t o m P r e d a nj u.

 

znaci ja cu postati predsednik drzave kad ti budem polomio sve koske.to nije pretnja nego obecanje a ti misli sta hoces i tresi se koliko hoces.

[Hudini]

Jevreji izbrojashe u Mojsijevom Petoknjizhju 613 zapovesti.

Neka ne žali oko tvoje: život za život; oko za oko, zub za zub; ruku za ruku; nogu za nogu.

(Ponovljeni zakon 19, 21)

 

Kao što svi znamo (osim tebe, jeretiče), Isus je ove zapovesti porekao:

 

Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub. A ja vam kažem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi. I koji hoće da se sudi sa tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva. Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu!

(Matej 5, 38-42)

 

Da ti nisi jevrejin možda?

[Josif Visarionovič]

kad bi svi ziveli po tome koliko bi zapravo danas ljudi na zemlji bilo?ni trecina kao sada,ne bi bilo bogatasa,ziveli bi kao africka plemena.uz pomoc stapa i kanapa,jeli bi gloginje i jahali domace krave

[Axeanosilas]

Немам времена сада, али ћу урадити вечерас, а кад кажем урадити мислим да чишћење три "проблематичне" теме и хрпу ворнова свакоме ко је вређао или спамовао (без забране постовања). Након ове акције, СВАКО вређање и спам ће бити кажњавано са +20% и забраном постовања на одређени период. Бандо разуларена.

 

Мислим, опомињи, шаљи ПП-ове, опомињи на теми, ово, оно и не вреди...

Edited June 2, 2008 by Axeanosilas

[Axeanosilas]

Рогозуб, Худини по 20% и три дана бана. Осталима последње упозорење.

Свака спам порука испод ове ће бити драстично кажњена. Немам времена да чистим све глупости које сте написали.

[SixStepsOnTheMoon]

Да се вратимо Православљу,ово што слиједи прочитајте јер вриједи.

 

Свети Јован Шангајски - Светац је много више од обичног човека. Од осталих се разликује по значају својих подвига. Осим што је био човек молитве, аскета, чудотворац, добротвор и исцелитељ, свети Јован Шангајски одлучио је, замонашивши се, да себе искуша у чудесном подвигу: да никада више за живота не легне у кревет и не заспи, да се лиши и сна и одмора....

 

(Будући архиепископ) Јован се родио 1896. у једном селу у јужној Русији. Током раних револуционарних година, Јован је са породицом избегао у Србију, где је примио монашки постриг и убрзо био рукоположен за јеромонаха.

Јеромонах Јован је у тридесет и осмој години хиротон-исан за епископа, наследника Светих Апостола, после чега је послат у Кину, у град Шангај да би помогао људима који су тамо страдаху. Видевши колико је сирочића у Шангају, владика Јован је, готово ни из чега, подигао сиротиште. Он је сакупљао болесну и изгладнелу децу по улицама, мрачним шангајским ћумезима и предграђима, хранио их, облачио и бринуо се о њима са очинском љубављу.

Било је случајева да пси у шангајским предграђима растргну новорођенче, које би било бачено на ђубриште. Једном приликом, владика Јован је, кренувши у потрагу за таквом стра-далном дечицом, купио флашу ракије и кренуо у своју храбру потрагу по опасним улицама шангајских предграђа. Човек који је кренуо са њим био је потпуно збуњен, јер му није било јасно зашто је Јован, монах, купио флашу ракије. Владика Јован се заус-тавио испред једне напуштене куће, ушао унутра и пронашао новорођено дете које је плакало на гомили ђубрета. Када је дошао до детета, чуо је пијани глас како му прети из мрака. Јован је одмах кренуо ка пијанцу и понудио му флашу ракије у замену за дете. Владика Јован се те ноћи вратио у сиротиште са двоје деце на рукама.

Владика Јован је свој тадашњи живот у тој мери посветио сиротој и одбаченој деци да су људи говорили да се разапео за своје сирочиће. Једном је један мали дечак дошао у сиротиште такорећи ниоткуда. Дете је видело како су му безбожници убили оца и мајку, и на његове очи их искасапили на комаде. Дечак је због ове трауме изгубио моћ говора. Изгледао је као зверка ухваћена у замку, која се плаши свакога и верује још само својим зу-бима. Владика Јован је сео поред дечака, који се још увек сав тресао од шока, загрлио га и рекао му: "Знам да си изгубио оца, али си сада натао новога оца - мене". То је рекао са таквом ду-ховном снагом да је дечак бризнуо у плач и одмах проговорио!

Другом приликом, једна од жена, које су владики Јовану помагале око сирочића, попела се на звоник усред ноћи. Била је ледена и ветровита зимска ноћ. Када је отворила врата звоника угледала је владику Јована како - смрзавајући се и дрхтећи на леденом ветру - стоји сабран у дубокој молитви. Он се подвизавао молећи се, на овај начин, за своје сирочиће. Док је свет спавао, владика Јован се молио за спас читавог света, који је страдао у страшним гресима.

После много година састрадалног живота са напаћеним кинеским народом, од архиепископа Јована затражено је да оде за Калифорнију да би тамо наставно да изграђује Православну Цркву. Уз много потешкоћа, архиепископ Јован је успео да из Шангаја пребаци у Сан Франциско и све своје сирочиће.

Саму срж владикиног подвижништва чинили су пост и молитва. Он је јео само једном дневно, негде око 11 часова увече, а често није јео ништа по читавих недељу дана. Ноћи је обично проводио на молитви. Дешавало се да, током молитве, од исцрпљености падне без свести на под и тако "украде" по пар сати сна. Но, и тада би ујутру било довољно га неко само овлаш дотакне по раменима и он би одмах устајао, умивао се хладном водом и за неколико минута излазио из своје келије, потпуно свеж и оран.

Упркос негодовању "важних" црквених личности архиепископ Јован се често играо са децом. Он је више волео да буде са децом него са тим и таквим "важним" црквеним личностима. Укратко говорећи, он није много марио за то што људи мисле о њему. Ходао је бос по киши и снегу, није водио рачуна о својој дугој седој коси која је увек била прљава, и није нимало бринуо о свом спољашњем изгледу. Он је бринуо за свој унутарњи свет.

Архиепископ Јован је често чинио ствари које су у очима света изгледале као потпуна лудост. Није нимало марио за то шта људи мисле о њему, већ је живео као да није од овога света. Једном приликом, на путу кроз Европу, он је, у францсуком граду Марсеју, стао насред једне прометне улице и почео да служи православно опело за мртве. Људи су се окупили око њега не схватајући шта се догађа, а ускоро је стигла и полиција која је, потом, зауставила саобраћај да би владика могао да заврши заупокојену службу. Када су га касније питали зашто је учинио таку чудну ствар, он је одговорио да је на том месту на улици убијен један Хришћанин[1] и да је он желео да се баш на том месту помоли за спас његове душе.

Будући да је живео као онај који није од овога света, архиепископ Јован је овима чија су срца била ограничена само на овај свет често изгледао као луцкаст, па чак и потпуно луд човек. Због своје саможртвене молитве и љубави према Богу и људима, Јован је од Бога добио дар прозорљивости - способности да види у људска срца и душе. Често је умео да одговори на неко питање пре него што је оно уопште и било постављено. Било је не мало случајева да је са велике даљине умео да осети оно што је некоме преко потребно и да ту потребу, на неочекиван начин, и испуни, запањујући све људе око себе.

Једном приликом током рата у Шангају, жена која је познавала владику Јована налазила се на самрти. Чудесни догађај се догодио негде између 10 и 11 часова ноћу. Напољу је беснела олуја са јаким ветром и кишом. Та жена је, у предсмртној агонији, дозивала владику Јована да дође и помогне јој на самрти.

Дежурни доктор је дошао жени и рекао јој да је то немогуће, будући да је тада напољу био полицијски час а да је болница те ноћи била закључана. Она је и поред тога наставила да дозива владику Јована. Међутим није било начина да му ико те ноћи пренесе њену поруку.

А онда се, у глуво доба ноћи, у време најжешће олује, отворише врата болнице и на њима се појави, сав мокар, владика Јован, и с врата приђе својој умирућој пријатељици. Будући да је читав догађај имао у себи нечег чудесног, жена није била сигурна да ли јој се то стварно дешава. Владика Јован се благо осмехну и тихо рече: "То сам стварно ја!". Жена тада паде у дубок сан.

Када се, осамнаест часова касније, пробудила осећала се сасвим добро. То побољшање је приписала чудесној посети владике Јована, која се збила претходне ноћи. Наравно, нико јој није веровао, говорећи да он, по таквој ноћи, није могао доћи до болнице и ући у њу јер су врата болнице била закључана. Она је тада питала болесницу, која је лежала крај ње да ли је видела оца Јована и болесница је потврдила да је те ноћи, заиста, видела владику Јована.

Још један чудесни догађај збио се док је владика Јован боравио у Француској. Пре него што се неочекивано појавио код једне своје пријатељице, она је са прозора видела да се, испред улазних врата њене куће, налази чудан предмет, који јој је личио на комад цеви. Таман што је кренула да види о чему се ради, зачуло се звоно на улазним вратима. Отворила је врата и угледала владику Јована.

Владика је ушао у кућу, прошао кроз предсобље, ушао у салон и без речи сео у фотељу. Владика је ћутао и она је ћутала, не знајући шта да му каже. Пошто је тако поседео неких пет минута, владика устаде и оде из куће. Она је стајала запањена, не схватајући шта се догодило.

Тада поново погледа кроз прозор и виде пред својом кућом полицијски камион и полицајце како нешто раде. Један од полицајца је веома пажљиво подигао управо онај предмет који је она са прозора видела испред своје куће, ставио га у камион, који је, потом, крећући се споро, отишао низ улицу.

У то време у Паризу је било много теориристичких напада подметнутим бомбама и предмет, који је она видела пред својом кућом, био је уствари - бомба! Када је изашла напоље и видела о чему се заправо ради, схватила је смисао тајанствене посете владике Јована - он се ту појавио ћутећи да би јој спасио живот. Бог му је открио оно што је требало да се деси.

Када је владика Јован већ био у дубокој старости збио се још један чудесни догађај који је открио много о његовом унутарњем животу. Да би у тајности свог унутарњег света неометано општио са Богом, владика Јован је имао обичај да се затвори у олтар где би, иза затворених царских двери проводио сате и сате на молитви. Десило се, једном приликом, да је неко од људи из владичине цркве, ушавши у цркву, видео отворене царске двери и кренуо у олтар да нешто пита владику Јована. Када је ушао у олтар, скаменио се од запрепашћења. Видео је владику Јована - малог човека Божијег - како стоји у мраку, обасјан неовоземаљском светлошћу, при чему владичина стопала нису дотицала земљу! Видео је владику Јована у нествореној светлости, која је предображење света који ће доћи - Царства Божијег.

Оваквим чудесних догађаја било је, заиста, безброј у животу владике Јована Шангајског. Колико су само пута видели његове молитвене сузе, колико је само пута владика Јован спасао некоме живот, колико су само пута људи били сведоци строгости његовог подвижничког живота и снаге његове бесмртне љубави према Истини Божијој. Владика Јован је овај свет напустио 1966. године, а његово тело је - без употребе икаквих људских средстава за очување - до данас остало нетрулежно.

Владика Јован је кроз своје страдалништво достигао тако висок степен чистоте и праведности да је Бог његовој светој души даровао спасење, а његовом светом телу - непропадивост.

________________________________________

[1] Тај догађај се збио педесетих година овога века. Хришћанин, за чију душу се Свети Јован Шангајски том приликом молио, био је Краљ Мученик Александар I Ујединитељ (Карађорђевић), који је, управо на том месту, мучки убијен 9.октобра 1934. године (прим.прев.)

Edited June 16, 2008 by SixStepsOnTheMoon

[Nimrod]

Procitao. Vrijedi.

[КЈО]

Ја сам православник, али не идем на задушнице.

[gavrosaurus]

Ја сам православник, али не идем на задушнице.

Ех сад, "православник" ...

Шта је то, стручњак за славине?

[Dark_Elf]

Negde sam video grafit:

 

"Bog je mrtav" - Niče

...

"Niče je mrtav" - Bog

 

[КЈО]

Ех сад, "православник" ...

Шта је то, стручњак за славине?

 

 

Добро јбт, ок за све ситничаре - Православне сам вероисповести али нисам залуђен црквама нити свештеницима.

 

''Подигни камен и наћи ћеш ме''

 

Толико о томе.

[Axeanosilas]

Чисто да напоменем да је Свети Јован Шангајски био Србин. Православник је човек који исправља славине. Нисам ни ја залуђен црквама нити свештеницима, не знам никога ко јесте, па не видим разлога да се то напомиње.

 

Negde sam video grafit:

 

"Bog je mrtav" - Niče

...

"Niče je mrtav" - Bog

 

Сјајно. :)

[КЈО]

Хехехе, па, мало ме мрзи да прелистам 151 страницу ове теме, осећам да је било доста препуцавања. Радије бих да остане на томе да се зна шта ја мислим, без обзира на туђе ставове :]

 

That's all.

[рогозуб]

Православне сам вероисповести али нисам залуђен црквама нити свештеницима.

da bi pripadao nekoj organizovanoj religiji, postoje nekakva pravila- zato se i zove organizavana, zar ne? ako hocjesh da budesh chlan Pravoslavne Crkve, logichno sledi da morash da poshtujesh neka Pravoslavna pravila. e sad, ima jedno lepo pravilo koje kazhe- ako 3 nedelje zaredom propustish Liturgiju (sem ako si sprechen ozbiljnom boleshcju), nisi vishe chlan Pravoslavne Crkve.

 

''Подигни камен и наћи ћеш ме''

a odakle je citat, ako smem da pitam?

[КЈО]

Пошаљи ми рачун за казну зато што нисам део данашње ''организоване религије'' већ једноставно верујем у Бога и у то да је он свеприсутан.

 

Правила су за малоумне којима је потребан водич. Грех је утеривање страха. Црква је зграда. Нико мени неће рећи да ја нисам православне вероисповести због тога што не желим да будем део оних који Бога блате тиме што до своје савршености долазе кроз пут самоодрицања зарад личне добити очекујући ''награду'' која ће им бити додељена у животу након овог.

 

Ја сам рекао, православне сам вероисповести - а теби, Рогозубе, ако је до држања предавања, отвори своју црквену организацију.

 

Питање би било - Колико се нечија вера нарушава тиме што постоје одређена правила на која ће се увек наћи одговор контрадикторне природе који алудира на несавршену човекову природу и постојање. Скромност није врлина, већ епидемија. Не можеш се одрећи мржње јер без исте нема ни љубави. Свако достизање савршенства је узалудно, савршено је то што постојиш, имаш свест и дишеш - шта ће ти више од живота?

 

Али човек је мали, несигуран поред толико других јединки, мора да се окреће ка разноразним факторима који сачињавају његово окружење...

Добро и зло не постоје, томе нас уче када обликују наш разум почев од малих ногу...постизање циља...у сваком могућем облику постојања.

 

Нико никада мени не може да забрани да ја верујем у Бога. Ни наука, ни историја, а ни било какво религијско учење - ми посојимо, питање је једино ''зашто'' или шта је све то створило, читаво постојање.

Edited June 18, 2008 by Onime no Kyo

[Axeanosilas]

Не, то се могло рећи овако - крштен сам, али нисам баш ревносан и имам своје виђење Бога. Јел' постиш? Јел' се причешћујеш. Претпостављам да не. Ту се прича завршава. Цеца исто каже да је Православна. Мина Костић такође, понављам се али јеби га, она је рекла - да, сујеверна сам верујем у Бога. Ти лични доживљају, ово, оно, су најобичнија јерес. Опет, млад си и бунтован, капирам, схватићеш временом, упустиш ли се у неко озбиљније проучавање.

 

 

[КЈО]

Суд...

 

Још једна потпора обмане.

 

За оне који су пуни предрасуда, нетолеранције и сл - ја сам побожан човек као и моја породица. Цркву не посећујем јер не могу да гледам локацију која узима нечист новац. Свештенике који наплаћују своје услуге органски не подносим. Људе који суде још више. Људе који гледају само на себе, такође. Када можеш да помогнеш, помози. Када не можеш, помоћи ћеш.

 

Да износим буквално сваки свој став или мишљење нећу, радије бих написао књигу.

 

Никодим Лгиорит је фино написао...

 

Edit:

Невера - Вера

Роптање - Искрена благодарност Богу за све

Заборављању Бога - Непрестано сећање на Бога који је свуда и све одржава

Незнању - Дубоко созерицање свих спасоносних хришћанских истина

Неразмности - Јасно разликовање добра од зла

Хулне помисли - Хваљење и слављење Бога

Сластољубље - Пост и уздржавање сваке врсте

Славољубље - Смерност и жеља ка томе да будеш незнан/а

Среброљубље - Задовољство малим и љубав према сиромаштву

Гнев - Кроткост

Мржња - Љубав

Завист - Радовање туђем добру

Освета - Праштање

Злурадост - Сажаљење

Злоба - Незлобивост

 

Немам потребу да пишем о томе шта ја радим и на који начин видим Бога, пост је лична ствар и није мерило посвећености духовном путу. Пост је вежба самоконтроле, одрицања материјалних ужитака.

 

Не желим да даље пишем...

Edited June 18, 2008 by Onime no Kyo

[morbid god]

Bog je mrtav, zivio bog.

 

Zanima me jedna stvar - ako je Isus bio bog, kojem bogu se onda obracao rijecima da ga je napustio, dok je bio razapet na krstu. Tu mi se ne uklapaju trojstvo i cinjenica da je bog jedan. I zasto u starom zavjetu na pojedinim mjestima bog govori u mnozini ('mi smo..'). Ostaci paganizma mozda, pa zaboravilo da se prepravi? Il greska u prevodu.. nemojte samo kako mi ne mozemo da razumijemo pojam trojstva, bas me zanima po cemu su to hriscani pametniji pa kapiraju zasto 'u ime oca, sina, svetog duha'.

[Axeanosilas]

Пост је обавеза над обавезама, о Причести да не причам.

 

И не треба да пишеш (пишемо), сулудо је расправљати о оваквим стварима, ако ти мислиш да ти је добро, добро је и мени. Опет, правилно изражавање је врло битна ствар, кад већ помену обману. Неко би ти могао поверовати да си Православан, не загледавши се у суштину. Онда би могао посматрати неке твоје поступке, па ако учиниш нешто лоше (или константно чиниш) онда би могао кењати и генерализовати - гле, какви су ови Православци. Зато поменух Цецу и Мину Костић. Наравно, свако има простора за ревизију и евентуални напредак, ово што поменух је питање овог тренутка. Шта ће бити у будућности не знам нити ме интересује. Ту се ова прича завршава, макар са моје стране.

 

А ако мислиш на "Невидљиву борбу", нисам читао, али су ми препоручили. Потражићу...

 

Bog je mrtav, zivio bog.

 

Zanima me jedna stvar - ako je Isus bio bog, kojem bogu se onda obracao rijecima da ga je napustio, dok je bio razapet na krstu. Tu mi se ne uklapaju trojstvo i cinjenica da je bog jedan. I zasto u starom zavjetu na pojedinim mjestima bog govori u mnozini ('mi smo..'). Ostaci paganizma mozda, pa zaboravilo da se prepravi? Il greska u prevodu.. nemojte samo kako mi ne mozemo da razumijemo pojam trojstva, bas me zanima po cemu su to hriscani pametniji pa kapiraju zasto 'u ime oca, sina, svetog duha'.

 

:)

 

Вртиш десет питања у правилним временским интервалима. Стварно мислиш да неко има времена и живаца да ти сваки пут одговара?

 

 

--------------------------

 

Још да напоменем, свађа, гушење теме и спам ће бити сурово кажњени.

 

--------------------------

 

Још нешто, нађох Невидљиву борбу овде.

Edited June 18, 2008 by Axeanosilas

[morbid god]

:)

 

Вртиш десет питања у правилним временским интервалима. Стварно мислиш да неко има времена и живаца да ти сваки пут одговара?

 

svaki put :) :)

ne mogu se sjetim jednog smislenog odgovora na tu temu. al ajde kad velis, mozda i pretrazim 153 stranice spama i gluposti u potrazi za nekim smislenim odgovorom.

[Dark_Elf]

Пошаљи ми рачун за казну зато што нисам део данашње ''организоване религије'' већ једноставно верујем у Бога и у то да је он свеприсутан.

 

To može biti tačno, ali budi svestan toga da mnogi koriste nečastoljubive sveštenike da bi svoju slabu volju (lenjost, pre svega, da se ide u crkvu) opravdali.

-----------------------------------------------------------

 

"Ne idem u crkvu zato što su popovi lopovi" je jedna od najbesmislenijih (a vrlo čestih) izjava na ovim prostorima. 

Moje mišljenje je da blagoslov dolazi od Boga, a ne od popa. Nije na nama da sudimo kroz kakvog će popa doći blagoslov, kroz dobrog i pravednog ili kroz koristoljubivog i pokvarenog. To je na Bogu. A popova savest je na popu, a ne na nama koji bi prvo trebali da pogledamo u svoju savest i vrline, pre nego što zavirujemo u tuđe.

Edited June 18, 2008 by d4rk3lf

[Axeanosilas]

svaki put :) :)

ne mogu se sjetim jednog smislenog odgovora na tu temu. al ajde kad velis, mozda i pretrazim 153 stranice spama i gluposti u potrazi za nekim smislenim odgovorom.

 

 

Немој се смарати безвезе, има ту смислених одговора, али су затрпани бесмислом. Ено ти оног линка који оставих, има разних тема, скини, прочитај. Нико ти овде не може дати боље одговоре од оних које ћеш тамо наћи (осим ако не цитира)...

 

 

Можда сам и помешао, можда ти не вртиш питања, али то се свакако ради. Оно, инцест, Старозаветни Бог је лош, шта је Свето Тројство, да ли ће сви иноверци у пакао и тако то...

 

----------------------------------

 

Је ли неко гледао трећи дневник сада? Десило се чудо у Молдавији, надам се да ћу наћи снимак на Јутјубу...

Edited June 18, 2008 by Axeanosilas

[рогозуб]

prvo, nisi mi odgovorio odakle ti je citat.

 

Правила су за малоумне којима је потребан водич.

pravila su za one koji hocje da budu vodjeni. pravila odbacuju oni koji hocje da lutaju. maloumni su oni koji su samouvereni.

 

Грех је утеривање страха.

greh je odricanje svoje prvo-prirode, i prihvatanje pale prirode.

 

Црква је зграда.

Crkva je Telo Hristovo- zajednica svih ljudi koji chuvaju uchenje koje je On ostavio dok je bio na zemlji. hram (crkva) je zgrada koja je posvecjena Bogu, i sveto mesto.

 

Ја сам рекао, православне сам вероисповести - а теби, Рогозубе, ако је до држања предавања, отвори своју црквену организацију.

a ja tebi rekoh- mozhe na popisu uz tvoje ime da pishe da si pravoslavni Hrishcjanin, ali to vredi isto koliko i ono shto pishe na tarabi. ja nemoram da "otvaram" crkvenu zajednicu, nisam ja taj koji lazhe da je pravoslavan a izmishlja neka svoja verovanja. tvoja religija je "Onime no Kyo-izam" a sigurno ne Hrishcjanstvo, sigurno ne Pravoslavlje.

 

Скромност није врлина, већ епидемија.

da bi neshto bilo epidemija, mora da bude rashireno, a skromnost to sigurno nije.

 

Добро и зло не постоје

ovo mozhe da izgovori samo osoba koja nezna shta je dobro. a poshto ga nepoznaje, nemozhe ni ga dostigne.

 

За оне који су пуни предрасуда, нетолеранције

tolerancija je osobina ljudi koji nemaju ubedjenja- Chesterton

 

Цркву не посећујем јер не могу да гледам локацију која узима нечист новац.

onda mozhesh da budesh "pobozhan" bez (jedinog- Hrishcjankog) Boga. a bez Boga, ostaje samo jedan da ti bude bog.

 

Свештенике који наплаћују своје услуге органски не подносим.

ko na oltaru sluzhi, neka od oltara zhivi. ako je neko sveshtenik, malo tezhe mozhe da bude i zaposlen u nekoj firmi ili radnji.

 

Људе који суде још више.

zanimljiv li ti je zhivot kad preziresh samog sebe? ili si u zabludi da ti ne sudish? inache je Hrishcjanima obaveza da sude.

 

пост је лична ствар и није мерило посвећености духовном путу.

malo je teshko biti posvecjen duhovnom putu kada si pod vlashcju demona. a taj rod se izgoni samo postom i molitvom. reche Gospod.

 

Пост је вежба самоконтроле

onda vera nije nishta drugo nego duhovna masturbacija- samozadovoljavanje. to nije post. post je posvecjivanje Bogu.

 

одрицања материјалних ужитака.

to takodje nije post. to je posvecjenost duhovnom putu, da iskoristim tvoju formulaciju.

 

ko je Isus bio bog, kojem bogu se onda obracao rijecima da ga je napustio, dok je bio razapet na krstu.

Gospod se na krstu obracjao Bogu Ocu. inache, po predanju, Gospod je se na krstu Bogu Ocu obratio tada celim 22im psalmom, ali je naglas izgovorio samo pochetak prvog stiha tog psalma. a tim psalmom jer on opisuje stanje Hristovo na krstu. evo nekih stihova iz tog psalma:

podsmeh ljudima i poruga narodu, koji me vide svi mi se rugaju (Ps 22, 6-7) i govore- oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga voli. (Ps 22, 8) opkolishe me mnogi psi, cheta zlikovaca ide oko mene, probodoshe ruke moje i noge moje (Ps 22, 16) dele haljine moje medju sobom, i za dolamu moju bacaju kocku (ps 22, 18) -shto su sve prorochki stihovi o Hristovom stradanju, a inache lep psalam za molitvu u nevoljama i nedacjama.

 

I zasto u starom zavjetu na pojedinim mjestima bog govori u mnozini ('mi smo..'). Ostaci paganizma mozda, pa zaboravilo da se prepravi? Il greska u prevodu.

ako ti nije poznato, verovatno nije, jer su monarhije deo "mrachne" proshlosti, kraljevi u pismima uvek pishu u prvom licu mnozhine. u starom zavetu je to takodje i slika trolichnosti Boga.

 

nemojte samo kako mi ne mozemo da razumijemo pojam trojstva

zato shto u Hrishcjanstvu ne postoji pojam trojstva. postoji Sveta Trojca.

 

Још нешто, нађох Невидљиву борбу

ovo je knjiga za malo vishi stupanj vere. njom mogu da se rukovode ljudi koji su prestali da chine smrtne grehe, inache cje samo da ih dovede do ochaja.

 

[Axeanosilas]

Још нешто, нађох Невидљиву борбу

ovo je knjiga za malo vishi stupanj vere. njom mogu da se rukovode ljudi koji su prestali da chine smrtne grehe, inache cje samo da ih dovede do ochaja.

 

Утолико боље, схватићу колико сам лош и предузети кораке по том питању.