Православље

[Axeanosilas]

Поштујем туђи став, али сам уверен да је неисправан.

Ти у ову причу улазиш из те твоје паганске визуре, многобожачке, која прихвата и друге паганске традиције. Ја из „Ко није са мном против мене је; и ко не сабира са мном, расипа“ (Мт. 12, 30)" јер то је реч Божја.

[Џрк]

gavrosaurus: To je tako ... da nemam reci.

 

Covek kad sledi nesto, i vidi da je pogresio, valjda bi trebalo da to i sam uvidi, a ne da se drzi toga kao pijan plota, samo da "bi imao stav i bio beskompromisan". Lepo neko rece jednom u intervjuu, stav je kao windows: (verovatno) moras da ga nadogradjujes sa vremena na vreme. Cilj je slediti ispravne stvari, a ne svoj stav zato sto je tvoj.

 

axeanosilas: slazem se, i zato i nisam vernik nijedne religije, jer sumnjam. Ponekad sumnjam i u sebe, i to je sasvim normalna stvar. Ne poricem to. Ne poricem ni neke dobre stvari koje su "izasle" iz hriscanstva ( a malo ih je, zaista) - kao Bah na primer.

 

Ali takodje, nisam ni slep.

Edited July 7, 2008 by Vajar

[null]

Једини истински "религијски систем" који постоји је управо Хришћанство јер се само он базира на истини.

Čujem da urednici "Kurira" takodje tvrde da se njihov list bazira na istini.

Пази, МОЈ став је да не признајем друге религије, ја их сматрам "религијама", ничим животворним и суштаственим, лично, мени су то све само измишљотине које за сврху имају да склоне људе од праве ствари - Хришћанства.

Е сад, следствено томе: како да за добро сматрам нешто за шта мислим да управо ОДВАЈА од доброг?

Друго, себе уопште не сматрам исправним али у оно у шта верујем сам убеђен милијарду посто.

Isti odnos prema Islamu imaju muslimani. Vama treba malo manje takvog stava, a malo više tolerancije.

 

Inače, axe, šta misliš kako te svesne duše mogu biti srećne u Raju ako znaju da neki njihovi voljeni gore u Paklu?

Jel im nestane svako sećanje o zemaljskom životu, ili šta?

[Novaliis]

Ne poricem ni neke dobre stvari koje su "izasle" iz hriscanstva ( a malo ih je, zaista) - kao Bah na primer.

 

Koji Bah?

 

Edited July 7, 2008 by Varg

[Џрк]

Johan Sebastijan.

[Axeanosilas]

Inače, axe, šta misliš kako te svesne duše mogu biti srećne u Raju ako znaju da neki njihovi voljeni gore u Paklu?

Jel im nestane svako sećanje o zemaljskom životu, ili šta?

 

Један од мојих животних ставова је "сваком по заслузи". Ако на Земљи може бити неправде, на Суду Божјем не може. Верујем у избор и слободну вољу. Нека свако ради шта жели и нека трпи консеквенце. Сулудо је доводити у питању моју (било чију) љубав према мајци (нисам баш запамтио оца) или будућој породици, али свима ће бити суђено по заслузи. Ако сам већ праведан (тачније - ако ми је правда пријемчивија) не могу се бунити против правде, како загарантоване на Божјем суду, тако и ове земаљске. Против земаљске неправде - увек, вербално, а и физички, ако узмогнем.

 

Што се другог питања тиче, не знам заиста, нисам био , а нисам ни читао неку расправу (тумачење) о томе.

[Nimrod]

U smislu tolerantnosti- obostrano poštovanje i slično?

Ovo je jedno od kljucnih pitanja.

 

Zasto bih mrzeo nekog budistu,ili paganina,ako je ovaj cestit covek,ako te nicim ne ugrozava?

 

 

 

 

 

[Guest Bata Životinja]

Koji Bah?

 

 

e brate, stvarno te treba

 

jest da ima i sin Bah, ali ostao je nepoznat

 

 

 

 

 

 

 

ali kakve su ovo gluposti ''jedino dobro od hrišćanstva je Bah''

 

Dante, Don Kihot, Gete, MOzart, Beethoven.... čak i bogoborce nam je hrišćanstvo podarilo, bogoborac vam je npr Varg, to vam je ono ''još hrišćanin u duši, ali čitam o paganizmu''

[Џрк]

Mozda zbog „Ко није са мном против мене је; и ко не сабира са мном, расипа“ (Мт. 12, 30)" јер то је реч Божја.

 

ili si ubedjen u nesto bilion posto.

 

Salu na stranu, ne treba mrzeti tako nesto, ne zbog tolerancije, vec jednostavno ne treba trositi sebe na pogresne stvari.

 

Ja ne postujem pripadnike religija, ali me ne zanimaju. Mogu samo da ih postujem ako se ponasaju korektno, ali njihova uverenja i misljenja ne.

 

@Flonivin: nisam rekao da je to jedino, ali da li si ti ti normalan, Mozart i Beethoven hriscani? Idi malo (mnogo) vise citaj, pa se onda vrati...

Edited July 7, 2008 by Vajar

[Axeanosilas]

bogoborac vam je npr Varg, to vam je ono ''još hrišćanin u duši, ali čitam o paganizmu''

Варга смо ми убацили да ложи младе паганке, па кад их приведе на гајбу каже - читао сам ја свашта, пробао. ово, оно, али нема лепше вере од Хришћанске.

[Nimrod]

, bogoborac vam je npr Varg, to vam je ono ''još hrišćanin u duši, ali čitam o paganizmu''

Zezajte vi Varga,ali da su neki hriscani kao on,bilo bi mnogo manje napeto.

[Axeanosilas]

Mozda zbog „Ко није са мном против мене је; и ко не сабира са мном, расипа“ (Мт. 12, 30)" јер то је реч Божја.

 

ili si ubedjen u nesto bilion posto.

 

Верујем да је то реч Божја и као такву је треба поштовати, као и остала "упутства". Убеђен сам да је то исправан пут.

 

Salu na stranu, ne treba mrzeti tako nesto, ne zbog tolerancije, vec jednostavno ne treba trositi sebe na pogresne stvari.

 

Ja ne postujem pripadnike religija, ali me ne zanimaju. Mogu samo da ih postujem ako se ponasaju korektno, ali njihova uverenja i misljenja ne.

 

@Flonivin: nisam rekao da je to jedino, ali da li si ti ti normalan, Mozart i Beethoven hriscani? Idi malo (mnogo) vise citaj, pa se onda vrati...

Шта је погрешна ствар у овом контексту? Мржња или...?

 

Ја се коректно (не увек, свакако, серем и ја често, али генерално - да) понашам из уверења. Самим тим се твоје (евентуално) поштовање мене и непоштовање мојих уверења искључују. Дакле, не би ме поштовао.

 

[Џрк]

Da, mrznja. Mrznja je zaista mocna stvar, oduzima mnogo energije, i zato je treba kanalisati tamo gde je zaista potrebna. A zasto trositi energiju na nesto tako beznacajno, tj. na nekog sa cijim se misljenjem ne slazes.

 

Sto se ponasanja tice, ja sam mislio na neke "univerzalne" stvari, znaci kuturno ophodjenje i sl., ne nuzno na hriscanske vrednosti.

 

edit: posto se ti deklarises kao vernik, odgovori mi na ovo, zanima me - jel je razlog za to sto se ponasas bogougodno odlazak u raj?

Edited July 7, 2008 by Vajar

[Voyager]

Овако, паушално, наравно да не. Зашто би? Али и даље имам свест и могао бих то да урадим. Али зашто?

zašto? ne znam, iz hira, iz dosade, nebitno iz kog razloga, pitanje je da li ti ostaje sloboda izbora između večnosti i ništavila. a da li ga imaš kao besmrtna duša u raju, dakle možeš li da se samoukineš ili si "osuđen" na beskonačno vreme ispred sebe?

 

Бог је нестворен, вечан, одувек је био и биће.

name, rank and number u pola noći da te probude, moraš da izdeklamuješ. hehe, ti i Rogo kakvi ste, on zamenjuje tezu sa trouglovima, ti deklamuješ definicije, a ja sam samo postavio jednostavno pitanje i očekujem prost odgovor. da probam ponovo. šta mislite dragi forumski hrišćani,

 

da li bog može da izvrši samoubistvo, dakle da sam sebe ukine, da poništi svoju egzistenciju? da ili ne?

Edited July 7, 2008 by Voyager

[Nimrod]

Ne znam sto si zapeo sa tim sofizmima?

[Axeanosilas]

Da, mrznja. Mrznja je zaista mocna stvar, oduzima mnogo energije, i zato je treba kanalisati tamo gde je zaista potrebna. A zasto trositi energiju na nesto tako beznacajno, tj. na nekog sa cijim se misljenjem ne slazes.

Мржња је апсолутно несврсисходна.

 

 

Sto se ponasanja tice, ja sam mislio na neke "univerzalne" stvari, znaci kuturno ophodjenje i sl., ne nuzno na hriscanske vrednosti.

 

edit: posto se ti deklarises kao vernik, odgovori mi na ovo, zanima me - jel je razlog za to sto se ponasas bogougodno odlazak u raj?

 

Западна цивилизација, којој и ми припадамо, почива на хришћанским вредностима.

 

Ја се трудим да се понашам богоугодно с надом да ћу отићи у Рај. Разлог труду је то што Онај који је стварио све то од мене захтева.

 

Мада, питање је безвезе иако је јасно где је водило...

Као да си ме питао да ли ходам тротоаром јер мислим да сам тако сигурнији од "блиског сусрета" са аутомобилом.

[Џрк]

:)

 

...da.

 

Mrznja uopste nije nesvrsishodna, vec je ravnopravna sa ljubavlju, zapravo, ravnopravna sa svim ostalim osecanjima. Osecanja ne treba potiskivati, vec kanalisati.

Edited July 7, 2008 by Vajar

[Axeanosilas]

zašto? ne znam, iz hira, iz dosade, nebitno iz kog razloga, pitanje je da li ti ostaje sloboda izbora između večnosti i ništavila. a da li ga imaš kao besmrtna duša u raju, dakle možeš li da se samoukineš ili si "osuđen" na beskonačno vreme ispred sebe?

Не можеш да се самоукинеш јер си сједињен са вечношћу.

 

name, rank and number u pola noći da te probude, moraš da izdeklamuješ. hehe, ti i Rogo kakvi ste, on zamenjuje tezu sa trouglovima, ti deklamuješ definicije, a ja sam samo postavio jednostavno pitanje i očekujem prost odgovor. da probam ponovo. šta mislite dragi forumski hrišćani,

 

da li bog može da izvrši samoubistvo, dakle da sam sebe ukine, da poništi svoju egzistenciju? da ili ne?

 

Ако ти одговор није јасан из оног цитата онда не знам шта да ти кажем. Не капирам што си толико навалио, али ајде - може, али неће. Неће јер би тако уништио све, а Бог је љубав и воли своје креације. Ето, па се врти у круг, кад си већ почео...

[Џрк]

Бог је љубав и воли своје креације

Egoista

[Axeanosilas]

:)

 

...da.

 

Mrznja uopste nije nesvrsishodna, vec je ravnopravna sa ljubavlju, zapravo, ravnopravna sa svim ostalim osecanjima. Osecanja ne treba potiskivati, vec kanalisati.

Апсолуто равноправна, али никоме ништа добро није донела, самим тим - несврсисходна.

[Џрк]

Kako nije. Primer - kanalises je kroz pesmu, ili sliku. Da ne pocinjem da bez mrznje ne bi znali sta je ljubav, i obrnuto...

Edited July 7, 2008 by Vajar

[Axeanosilas]

:)

Kako nije. Primer - kanalises je kroz pesmu, ili sliku. Da ne pocinjem da bez mrznje ne bi znali sta je ljubav, i obrnuto...

Да, али то што причаш је каналисање, дакле помак ка позитивном, тежња да не учиниш зло другоме, већ да је сузбијеш на неки начин.

 

И обратно (а, да, то си и ти рекао).

 

 

Иначе, хвала Богу, па се појавише неистомишљеници (ти и Војаџер) који и кад празнослове умеју да буду интересантни. Одох да спавам, ваља ми чекати у реду за пасош сутра... Лаку ноћ, другари...

Edited July 7, 2008 by Axeanosilas

[Џрк]

Pa iako vodi ka pozitivnom, samim tim mrznja nije nesvrsishodna.

Edited July 7, 2008 by Vajar

[Voyager]

Ако ти одговор није јасан из оног цитата онда не знам шта да ти кажем. Не капирам што си толико навалио, али ајде - може, али неће. Неће јер би тако уништио све, а Бог је љубав и воли своје креације. Ето, па се врти у круг, кад си већ почео...

ti kažeš, da, bog može da se ubije ali neće. pretpostavimo da hoće: kako može da sebe usmrti kad je po definiciji besmrtan? sledi da bog nije svemoguć, sve može osim da sebe poništi.

 

ok, smorio sam sa ovim sofizmima, paradoksima, aporijama čime god, iskuliraću čak i ako se Rogo pojavi jer poznato je da njegova mora da bude zadnja (šta ti je sujeta )

[Guest Bata Životinja]

Варга смо ми убацили да ложи младе паганке, па кад их приведе на гајбу каже - читао сам ја свашта, пробао. ово, оно, али нема лепше вере од Хришћанске.

 

 

šta, nema paganki nego se vrzma po suparničkom taboru

 

 

Varg, opet ti sa tim tvojim pričama, hrišćansko kognitivno polje, alooooo

 

The church sonatas, also known as ‘epistle sonatas’ or ‘organ

sonatas’ were written for the liturgy of Salzburg Cathedral, where Mozart

was appointed Konzertmeister on 9 August 1772.

 

In examining Mozart’s faith and his church music, one should be aware

of the close proximity of three principal churches in Salzburg: the Dom,

St Peter’s and the Stadtpfarrkirche. Their services and music were a fundamental

part of the community in which Mozart grew, practised and matured

as a musician.

 

Despite an outward respect for the ecclesiastical leadership of Salzburg, Mozart

inherited from Leopold a generally negative view of the Archbishop. For them

Archbishop Colloredo was stingy, untrusting and untrustworthy, frustrating,

and even, at times, idiotic. It is no surprise that the fear of ‘being caught’ or

of ‘losing favour’ prompted the Mozarts to use secret codes when referring to

the Archbishop in their letters, or to wait for him to be out of town so that they

could ‘escape’ to Munich to hearWolfgang’s new opera (18 Dec. 1780). Because

of the Archbishop and the unsatisfactory musical conditions at court Mozart

sorely wanted to leave Salzburg.

Wolfgangshowedother anticlerical sentiments with statementslike: ‘a priest

is capable of anything’ (21 May 1783). In late 1777 Mozart criticized Abbe

Voglerseveral times asanincompetent composer-theoristandasanarrogant,

conniving prelate who used women to help him accomplish things.

The Mozarts nonetheless had many friends among the clergy, several of

whom helped and documented Wolfgang’s career. In nearly every letter he

enthusiastically greets the kind Abb´e Bullinger. To Padre Martini in

Bologna Mozart openly complained about the conditions of sacred music in

Salzburg (4 Sept. 1776); and it was Martini who taught Mozart strict counterpoint

and gave him supportive testimonials.

 

TheMozartsalwaysvisitedchurcheswherevertheytravelled.In1777Mozart’s

mother admitted, somewhat guiltily, that she and Wolfgang could not attend

Mass on weekdays in Mannheim, but that ‘Wolfgang goes every Sunday to

High Mass at the Hofkirche in order to hear the music’ (20 Dec. 1777). In

spite of their dislike of the Archbishop, the Mozarts never lost their respect

for the Church. Clerics, after all, had the ability and means to hire musicians,

loan money and write testimonials. Indeed one of Mozart’s highest honours

occurred when Pope Clement XIV made him a Knight of the Golden Spur in

July 1770. Orlando di Lasso was the only previous musician to have received the

papal honour.

 

The correspondence of 1777–9, when Mozart was travelling with Maria

Anna in search of a job, exposes the contrasting attitudes of Leopold and

Mozart to the interaction of divine predetermination and human choices.

The twenty-one-year-old Mozart had been taught that all events were willed

by God. When Leopold disapproved of Mozart’s actions, Mozart’s sanguine

replies expressed his faith that everything would turn out as God intended.

 

He became a Freemason in 1784,

but his membership was not incompatible with Catholicism, and he composed

both Christian and Masonic texts.

 

During 1791 he became unpaid assistant to the organist of St Stephen’s, and

was trying to get his son Karl Mozart accepted by the Piarists’ school, so

clearly he observed some Catholic duties. Though a priest was asked to attend

Mozart’s deathbed, it seems that Mozart did not himself request one. But it is

not clear why, nor is it clear which sacraments he received (see Haibel). He

did, however, have a funeral service in St Stephen’s Cathedral, and a Requiem

Mass in St Michael’s Church.

On 4 April 1787, shortly before Leopold’s death, Mozart wrote him a consolatory

letter, speaking of death as ‘the key to our true bliss’. An entry in his

album also expressing belief in an afterlife suggests (through the private nature

of the source) that his words to Leopold were sincere. The entry was made on

3 September 1787, on the death of Mozart’s doctor, Sigmund Barisani –

Mozart wrote of seeing Barisani again ‘in a better world – and never to part’. An

educated guess at the totality of Mozart’s beliefs based on reconciling the motley

evidence would probably posit a broad belief in Christianity, but impatience

with many of the requirements of the Catholic Church.

 

?