Православље

[Voyager]

evo opet me osuđuješ i šalješ na izdržavanje kazne... zašto, oče, šta sam toliko zgrešio?!

 

na kraju krajeva, ok je to, idem u pakao i šta sad, jel treba da molim da se kajem i tražim spasenje? neka hvala. ionako mi prija toplija klima, a te muke koje su toliko strašne i nezamislive ću uspeti da neutrališem. već sam dosta razmišljao o tome i mislim da znam kako ću to sprovesti.

 

nego, jesi li potpuno siguran da se tamo nećemo sresti?

 

[рогозуб]

necjesh mocji ti nishta da neutralishesh. necjesh mocji nishta da radish. jedina funkcija tvog uma cje biti svest o beskonachnoj muci.

[Voyager]

necjesh mocji ti nishta da neutralishesh. necjesh mocji nishta da radish. jedina funkcija tvog uma cje biti svest o beskonachnoj muci.

oćeš da kažeš da ne postoji način da u mislima odem na neko prijatnije mesto ili u sećanje prizovem neki prijatan događaj dok trpim paklene muke? da, to zvuči logično, jer tako nešto je moguće dok kao smrtnici imamo telo pa možemo da imamo ex stasis iskustvo. ovako kad je sama duša mučena, ona ne može da se odvoji od svesti, nema kud da utekne.

 

ako je to tako, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da se, dok sam na ovom svetu, upišem u istoriju. pokušaću da se upišem velikim dobročinom, a ako ne bude išlo onda zločinom. svejedno, važno je da napravim što veću pometnju.

Edited July 15, 2008 by Voyager

[C.A_R.I.A.]

to je tačno, ali verujem da si primetio da puno vernika formalno sledi pravoslavnu veru a u suštini je svodi na sujeverje.

Sa jedne strane ne bavim se proučavanjem ponašanja drugih.Sa druge,čula varaju,ne želim sebe da dovedem u zabludu da verujem da je neko ovoliko ili onoliko sujeveran,kad je istina recimo drugačija.A i nemam želju da proučavam tuđe sujevernosti,onako realno rečeno.Bio sam i ja na Ostrogu,istina tu se vide razne sujeverice,samo da napomenem jednu od besmislenijih "ne sme se kupovati brojanica za sebe" a može i "kada se stavi na ruku,ne sme se skidati (ovde stoji neki vremenski rok)"... Pri čemu prva sujeverica se još štošta i proširila.Ili mi se čini.Mislim jeste da ne volim te sujeverice,ali ovo sam morao da zapamtim.Što se mene tiče,slažem se,patrijarh Pavle je lepo rekao,kada se čovek prekrsti,to nema neku magijsku svrhu,štiti onoga ko veruje u taj krst.Inače tekst je o onima koji prizivaju duhove,a prekrste se nekad.

Komunistička vladavina je učinila svoje,narod se odvojio od crkve,sad možda ima nešto i u samom narodu pa taj povratak je toliko vezan za te spoljne funkcije... ne bih znao sad ni sam.Čisto razmišljam naglas.

ono što sam napisao nije se odnosilo samo na pravoslavnike vernike već uopšte na sve vernike bilo kojih religija.

Ti mene nisi razumeo.Ajde da rezimiram,kako očekuješ da bilo koji vernik priča sa tobom kada ga smatraš manje vrednim samo ako je vernik ?

To bi bilo isto kao kada bih ja išao na temu o Iron Maiden i tamo rekao kako ja inače ne cenim ljude koji slušaju metal,jer je njihov prosek godina 17 i jel je znaju šta je prava muzika.

Ovo je samo apstraktan primer,da ne širimo temu,samo sam rekao kao princip.

naravno, postoje pojedinci kao što ste ti, Axe i još neki momci ovde koji nisu slaboumni ali vam je iz određenih (emotivnih) razloga, da kažem nepovoljnih životnih okolnosti, nastala potreba za tom duhovnom protezom. smatram da je to privremeno, i da će ta potreba prestati kada se okolnosti promene, pogotovo ako sami smognete snage da ih promenite.

Ne volim nikakve lične kvalifikacije,molim te,niti se poznajemo niti ti imaš uvid u moje forumaško iskustvo na ovom forumu... ne ljutim se,samo kažem kao činjenicu.Mislim i koga misliš da poznaješ preko foruma,ponekad se desi da ga je najbolje upoznati uživo da bi se doneli zaključci.Da zaključim,nije mi zaista potrebno da me ne ti,nego bilo ko na ovoj temi hvali.

Nisam rekao da je religija supstitucija,možda se nismo razumeli.Duge stvari su supstitucija za religiju,jer čoveku je teško nekad,predpostavljam da shvati da postoji neka organizovana religija,već ide sam tim supstitucijama dok ne dođe do određene tačke i vidi da tu nema stvarno ničeg.

[oʞɾoƃ]

necjesh mocji ti nishta da neutralishesh. necjesh mocji nishta da radish. jedina funkcija tvog uma cje biti svest o beskonachnoj muci.

 

Neka mi sada neko objasni ovo u kontekstu boga koji nas sve voli, grešne kakvi jesmo.

[TtuEd]

ali jedan covek koji priznaje isusa za boga, i drugi covek koji ga ne priznaje - mogu biti isti (a ne moraju) u smislu osnovnog ljudskog morala, dobra i ljubavi. i obojica mogu biti u milosti Boga.

E dobro,sad bitno da se razumemo,ali bojim se da ne ulazimo previše u neke analize.Oni mogu biti isti u cilju morala i tu se slažemo,ali što se tiče milosti Boga,to je sad neka druga priča,mislim da to može previše raširiti ionako široku raspravu.Jednostavno ko odbacuje Boga i ko ga prihvata ne može biti u istoj poziciji,znači postoje sličnosti ali i bitne razlike.

Hoćeš da kažeš da je Bog sujetan?? :-)

[C.A_R.I.A.]

Hoćeš da kažeš da je Bog sujetan?? :-)

 

Ne,već da sam čovek svojim ponašanjem udaljava sebe od Boga.

Tj pakao postoji za one koji tamo idu svojim izborom.Znači da su se udaljili od Boga,da ne žele da budu na istom mestu kao i verujući ljudi,pa onda tako i biva,jednostavno nisu tamo kao i oni koji veruju.Ili recimo ako imaju lažne predstave o Bogu,takođe,itd.

Bog nas voli,i želi da se svi ljudi spasu,i daje svakom šansu za pokajanje dok smo na ovom svetu,ali kada umremo onda više zavisimo od molitvi drugih,od molitvi Crkve,ne možemo tek tako da kažemo "shvatio sam da sam pogrešio".Ovaj život je za ispravljanje i pokajanje,zato i Bog daje šansu svima,što se ono kaže "Bog želi da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine".

Edited July 16, 2008 by -Diamond-

[oʞɾoƃ]

I tu dolazimo do po meni najvećeg paradoksa - ZAŠTO bi sudbina bilo čije duše zavisila od tuđih molitvi? I zašto nije dovoljno pokajati se u bilo kom trenutku, ako je pokajanje iskreno? A Bog naravno zna da li je iskreno ili ne, zar ne?

[Axeanosilas]

I tu dolazimo do po meni najvećeg paradoksa - ZAŠTO bi sudbina bilo čije duše zavisila od tuđih molitvi? I zašto nije dovoljno pokajati se u bilo kom trenutku, ako je pokajanje iskreno? A Bog naravno zna da li je iskreno ili ne, zar ne?

- Замисли следећу ситуацију (искористићу тебе за пример јер си ти питао, надам се да се не љутиш, ако си једна од оних особа које верују у баксузирања и сличне бесмислице, реци, па ћу изменити пост), отац ти се, у некаквом нервном растројству узрокованом било чиме, не размишљајући самоубије. Ти си исправан дечко, нормалан, фин, милосрдан и тако даље. Свестан да је самоубиство велики грех, да се за исто иде у Пакао, једино што је преостало је да се молиш за спасење његове душе. Дакле - спасење може зависити од нечијих молитви.

- Наравно да јесте, али у овом конкретном примеру није било времена за покајање.

- Наравно да зна.

 

 

Још једном да поновим, без бесмислених упадица и претераног удаљавања од теме, коме се не свиђа нека нестане у виду ластиног репа.

 

Имао сам дежа ви малопре.

Edited July 16, 2008 by Axeanosilas

[imaginos]

Jednostavno ko odbacuje Boga i ko ga prihvata ne može biti u istoj poziciji,znači postoje sličnosti ali i bitne razlike.

sta znaci "odbaciti boga"? jedan hindu ne odbacuje boga. jedan budista ne odbacije boga, jedan hriscanin ne odbacuje boga. ni musliman ne odbacuje boga. svi oni veruju istom jacinom i iskrenoscu kao i ti.

ali, svaki zao covek ga odbacuje, i svako od nas jako dobro zna da je bilo momenata u nasim zivotima kad smo se dobrovoljno prepustili zlu (iskljucili svoje moralne kocnice) i u tim momentima smo odbacili boga. svako od nas je nekad bio sebican, grub prema slabijem, alav, svako od nas je nekad lagao. neki ljudi to cine retko, neki zive citav zivot u zlu - a vecina nas je u "sivoj zoni".

 

mislim da je samo-zavaravanje misliti da smo "prihvatili boga" samo zato sto sebe nazivamo pravoslavcem, muslimanom, budistom ili sta vec i sto drugima pricamo da smo cvrsto uvereni u dogme nase religije. nekako... to nije dovoljno da bi se moglo reci da je covek "prihvatio boga".

 

Kad čovek uđe u neku veru,tek onda može potpuno da je upozna.I onda jednostavno znaš da je to ispravno.Ako misliš da čitav svet treba da se složi da je jedno gledište ispravno,i ne treba.Gledišta odnosno vere postoje,i svakom na volju da li će poverovati ili ne.

ceo svet se zapravo slaze oko nekih stvari. na primer, ideja o ljubavi i pozrtvovanosti kao osecanjima koja su bolja i vrednija (bozanskija) od mrznje i podozrivosti ili sebicnosti. izgleda da na svakom cosku ove planete ljudi ipak imaju nesto zajednicko.

 

Ne to nisu putevi ka istoj stvari.Ako ne veruješ u Boga,ne može biti isto kao da veruješ.Ako veruješ u Jahvea i da mesija još nije došao,ne može biti kao da je došao.Ako veruješ da je Isus prorok a ne Bog,ne može biti isto kao da veruješ da je Bogočovek.Ako veruješ da je Isus bogočovek to je uredu,ali tu već imaš dobru osnovu u veri,i to već dalje zavisi od čoveka.

zasto ne bih imao "dobru osnovu u veri" ako verujem da je muhamed poslednji alahov prorok, ili ako verujem u jahve-a? objasnicu kasnije u poruci zasto mislim da "dobra osnova" ne zavisi od religije.

 

zatim,

hocu da skrenem paznju na ono sto si napisao: "ako verujes da se desilo to i to, onda ne moze biti isto kao da se nije desilo". da li je sam dogadjaj vazan ili na nas utice sopstveno shvatanje tih dogadjaja?

cak i kad znamo da se nesto zaista desilo (jer smo licno bili prisutni) - za nas to u sadasnjosti predstavlja "pricu" u secanju, i jedino sto iz nje mozemo da izvucemo jeste posredno iskustvo, odnosno da ponovo dozivimo tu pricu kroz nasu svest i mastu. price mogu biti poucne bilo da su izmisljene ili stvarne i one deluju na nas kroz "filter svesti". cak i kad licno dozivimo nesto, mi posle toga jedino raspolazemo secanjem na taj dogadjaj i nasa svest moze ponovo da ga prozivi - ali nikad u potpunosti, i uvek kroz interpretaciju. na primer, mene je kad sam bio mali udario auto dok sam prelazio ulicu biciklom. ja se secam tog momenta, secam se straha i soka, ali se ne secam boje bicikla koji sam vozio, boje kola koja su me udarila, ne secam se koji je bio dan u nedelji, ni koji je bio datum, ne secam se kako je izgledao covek koji je izasao iz kola da me podigne, ne secam se ni kakvo je vreme bilo, niti mnogih drugih "fizickih" detalja. sve sam to zaboravio, ali mi je veoma bitno to sto se takvo iskustvo urezalo u moje pamcenje i od tog dana uvek gledam po 2-3 puta pre nego sto predjem ulicu. naucio sam nesto iz te price - a zapravo se ne secam svih "fizickih" detalja niti bih umeo verodostojno da ispricam taj dogadjaj - iako sam i sam bio akter.

 

prica kao fizicki sled dogadjaja nam ne znaci mnogo, ali iskustvo koje izvlacimo iz te price - moze veoma da utice na nas. dakle, da li je neko mogao steci isto iskustvo kao i ti, ako veruje u jahve-a i da mesija nije dosao? da li postoji drugi nacin da taj covek pomocu nekih drugih prica formira sebe tako da "ne odbaci boga" i bude blizi bogu? meni se cini da je to sasvim moguce.

 

na primer,

sta za tebe znaci deo biblije gde se opisuje ustanak hrista iz groba nakon tri dana pri cemu neverni toma nije verovano, pa je morao da proveri hristovu ranu? mislim, pored fizicke interpretacije tog dogadjanja, sta to za tebe zapravo ZNACI? kako ta prica utice na tvoje svakodnevno ponasanje, na misli, na odnos sa drugim ljudima? ja na primer mogu tacno da artikulisem i janso ZNAM kako je ta prica uticala na mene. u nekim svojim postupcima tacno prepoznajem tragove koje je ta prica ostavila na mene - a zapravo i nisam ubedjen da se to bukvalno fizicki tako desilo i da je isus bukvalno ustao iz mrtvih.

 

Nemam pojma,neka svako radi prema svojoj savesti,nisam ja ovde neko merodavan da daje sud o tome.Samo mislim da je logično da se npr pravoslavac koliko-toliko razume u pravoslavlje pa onda da sluša o recimo katoličanstvu,pa onda o recimo islamu.

ako je neko pravoslavac, onda se vec "koliko toliko" razume u pravoslavlje, zar ne? stvar je u sledecem: i ti i rogozub ste hriscani-pravoslavci. ako biste vas dvojica pricali jednom coveku o pravoslavlju, taj covek bi stekao dve DRASTICNO razlicite slike pravoslavlja.

 

moje pitanje je bilo: ako smo spremni da pricamo drugima o pravoslavlju sa ciljem da im ga priblizimo, da li terba da slusamo na primer muslimane i budemo spremni da nam oni problize islam, i da nakon tog razgovora mozda promenimo nase stavove o islamu i dozivimo ga drugacije?

 

ako nema tog reciprociteta, onda je ovo samo drugo ime za pokrstavanje i misionarstvo. ako svaka vera krene da "pokrstava" - kako ce se to zavrsiti? samo je jedan odgovor na ovo pitanje (i potvrdjen je u istoriji): sukobom. pokretac svakog sukoba je uvek mrznja i sebicnost, a to nisu bozanske vrednosti i osecanja. mislim da ako zelimo da prihvatimo boga treba da pazimo da se u nama ne stvori osnova za sukob, niti da svojim postupcima indukujemo kod drugih neke lose motive. ljudi uticu jedni na druge, to nije sporno - zato je svako odgovoran za to kako se ophodi prema drugima.

 

Pa zavisi kako gledaš na stvari.Pošto postoji jedan istiniti Bog,ne znači da je svako u svojoj religiji u pravu.

sta za tebe znaci "biti u pravu"?

biti u pravu za mene znaci: cinjenicama dokazati neku tezu. samim tim, mogucnost "biti u pravu u religiji/verovanju" za mene nije znacajna, jer verovanje po definiciji nije nesto sto je dokazivo.

 

[рогозуб]

Neka mi sada neko objasni ovo u kontekstu boga koji nas sve voli, grešne kakvi jesmo.

1. nije Bog kriv za greh ljudi

2. Bog nije samo Ljubav, nego i Pravda.

[Теша Тешановић]

pala mi je jedna dobra misao na pamet sada.ja sam krsteni kao pravoslavac.i bas razmishljam da po pravoslavlju kada se krstite svi grehovi pre nego sto ste krsteni su vam oprosteni.pa onda je najbolje da uzmete i jedno godinu dana 6 meseci pred smrt se krstite i onda automatski svi grehovi vashega zivota u su oprosteni i verovatno dobijate lepo mesto u raju.to je bas dobra fora za spasenje

[Axeanosilas]

Још кад би знао кад ћеш да умреш, какве ли радости, зар не?

[Теша Тешановић]

pa da jos kada bi znao kada cu da umrem.ali nema veze ovo opet nije losa ideja.samo eto nikada se nezna kada ces da umres

[Axeanosilas]

Да, али обзиром да је предумишљај, лоше је...

[oʞɾoƃ]

Da, još ako imaš tipa 70 godina, pa tako si se krstio, oprošteni su ti svi gresi, pa izađeš lepo na ulicu, pa kao nisi video crveno i onda "ju, slučajno, nije samoubistvo" i tako bezgrešan odeš u raj...

 

Nego, kad smo već kod toga, koliko se sećam sa veronauke, ako želja u čoveku za krštenjem nije iskrena, onda on zapravo i ne prima blagodat Duha Svetoga, ili se varam?

[Axeanosilas]

Da, još ako imaš tipa 70 godina, pa tako si se krstio, oprošteni su ti svi gresi, pa izađeš lepo na ulicu, pa kao nisi video crveno i onda "ju, slučajno, nije samoubistvo" i tako bezgrešan odeš u raj...

Чекај, поставио си хипотезу и извео сасвим погрешан закључак, а да си тога свестан... Чему?

 

Nego, kad smo već kod toga, koliko se sećam sa veronauke, ako želja u čoveku za krštenjem nije iskrena, onda on zapravo i ne prima blagodat Duha Svetoga, ili se varam?

Ако се неко крштава док је мало дете онда оно и не може баратати појмом "ово искрено хоћу", а ако се крштава као старији онда је то ретко плод неискрености.

Конкретно, ја нисам нигде прочитао то о чему причаш (о непримању благодати Духа Светога у том случају), али вероватно има неко ко јесте па ће ти и одговорити.

[Dead Man Walking]

Ja sam kada sam se krstio primio blagodat mog kuma koji je meni i bratu dao 200 maraka posle čega smo kupili Segu.

[C.A_R.I.A.]

I tu dolazimo do po meni najvećeg paradoksa - ZAŠTO bi sudbina bilo čije duše zavisila od tuđih molitvi?

Ne,nije to paradoks.Bog je ljubav.Znači ako se majka moli za preminulog sina,brat za brata,otac za sina itd,logično je da Bog uslišava te molitve i da one pomažu onome ko je na onom svetu.Govor je o tuđim molitvama za nekog ko više nije u ovom svetu.Naravno tuđe molitve pomažu i kada je neko živ,jer zajednica vernih je uvek tu,i živi i usnuli u Gospodu.

jedan hindu ne odbacuje boga. jedan budista ne odbacije boga, jedan hriscanin ne odbacuje boga. ni musliman ne odbacuje boga. svi oni veruju istom jacinom i iskrenoscu kao i ti.

Odbacivati Boga znači imati predstave da je Alah bog,imati iskrivljene predstave o Isusu i sl.Veruju oni iskrenošću,ali pričali smo o tome,ne razumem šta je bilo nejasno.

svako od nas je nekad bio sebican, grub prema slabijem...

To spada u domen pokajanja.Kad se "ohladiš",shvatiš da si pogrešio.Ili posle par godina shvatiš da si pogrešio.Ti za sve to vreme ne odbacuješ Boga odnosno put kojim ideš.Sad što nekad kreneš stranputicom,što se nekad vrtiš u krug a nekada ideš napred to je nešto drugo.Postoje svete tajne pokajanja,pričesti koje tu imaju važnu ulogu da se sve nekako vrati na svoje mesto.

zasto ne bih imao "dobru osnovu u veri" ako verujem da je muhamed poslednji alahov prorok,

Lepo,zato što ne možeš istovremeno verovati u Isusa kao bogočoveka i u Alaha,i u Jahvea i u Isusa.

sta za tebe znaci deo biblije gde se opisuje ustanak hrista iz groba nakon tri dana pri cemu neverni toma nije verovano, pa je morao da proveri hristovu ranu?

utiče tako kao što piše.Nisam razumeo na koji način na tebe utiče.Što se mene tiče,to je potvrda da oni nisu videli duha,jer je nekome to garant palo na pamet.Isus je takođe tražio da jede i to je bilo potvrda toga da je on živ istiniti čovek koji je vaskrsao iz mrtvih.

ako je neko pravoslavac, onda se vec "koliko toliko" razume u pravoslavlje, zar ne?

Nemam pojma.

i ti i rogozub ste hriscani-pravoslavci. ako biste vas dvojica pricali jednom coveku o pravoslavlju, taj covek bi stekao dve DRASTICNO razlicite slike pravoslavlja.

Ako bi ti i neko drugi pričali čoveku o metal muzici,neko bi stekao drastično različite slike o tome.Ljudi su različiti,pa sad ne vidim tu problem.Niti smo mi svi roboti niti smo pravljeni da govorimo i funkcionišemo isto.

ako nema tog reciprociteta, onda je ovo samo drugo ime za pokrstavanje i misionarstvo.

Po tebi samo ako nekom pričaš o pravoslavlju ti ga pokrštavaš.A to nije istina.Takođe ne razumem šta podrazumevaš pod pojmom misionarenje.Svako uvek zadržava slobodnu volju da razmisli da li ga to interesuje ili ne.

pa onda je najbolje da uzmete i jedno godinu dana 6 meseci pred smrt se krstite i onda automatski svi grehovi vashega zivota u su oprosteni i verovatno dobijate lepo mesto u raju.to je bas dobra fora za spasenje

Ma da,to o čemu ti govoriš je hula na Duha Svetoga.To i princip "da ću se pokajati jednog dana,a danas ću još da živim".E sad što sutra možeš da ne živiš,to je već neka druga problematika.

Nego, kad smo već kod toga, koliko se sećam sa veronauke, ako želja u čoveku za krštenjem nije iskrena, onda on zapravo i ne prima blagodat Duha Svetoga, ili se varam?

Jedan od obaveznih uslova za krštenje je slobodna volja krštavanog.Nema sad tu nešto iskreno,ovako,onako.Dobijaš blagodat Svetoga Duha,to je sigurno.Sad ako to nekome ništa ne znači,onda se blagodat povlači,jer se čovek prlja grehovima i na taj način gubi tu blagodat sa krštenja zbog toga.To se naravno ispravlja svetom tajnom pokajanja.

[oʞɾoƃ]

Чекај, поставио си хипотезу и извео сасвим погрешан закључак, а да си тога свестан... Чему?

 

Ma nije to moj pogled na stvari, to sam ja ismejao tezu o planiranju oprosta grehova, tj. produžio sam misao na sarkastičan način. Ali forum je uklet, ne može uvek da se oseti sarkazam.

 

а ако се крштава као старији онда је то ретко плод неискрености.

 

Mislio sam konkretno na svog oca, koji je više puta izneo stanovište da će se verovatno krstiti u pravoslavnoj crkvi da bi iskazao pripadnost srpskom narodu, na šta sam mu ja odgovorio da je to po meni najstrašniji greh gledano sa stanovišta pravoslavca, pa me je čisto interesovalo kako kanon gleda na to. Prosto, čovek bi se krstio, ali iz "pogrešnih" razloga. Kontam da to spada u tu neiskrenost, pa sam po analogiji da se greh ne oprašta ako pokajanje nije iskreno zaključio ni da blagodat nije primljena ako nije iskreno poželjena.

[Axeanosilas]

Ma nije to moj pogled na stvari, to sam ja ismejao tezu o planiranju oprosta grehova, tj. produžio sam misao na sarkastičan način. Ali forum je uklet, ne može uvek da se oseti sarkazam.

 

Уследио је после мог поста, па је било нејасно.

 

Mislio sam konkretno na svog oca, koji je više puta izneo stanovište da će se verovatno krstiti u pravoslavnoj crkvi da bi iskazao pripadnost srpskom narodu, na šta sam mu ja odgovorio da je to po meni najstrašniji greh gledano sa stanovišta pravoslavca, pa me je čisto interesovalo kako kanon gleda na to. Prosto, čovek bi se krstio, ali iz "pogrešnih" razloga. Kontam da to spada u tu neiskrenost, pa sam po analogiji da se greh ne oprašta ako pokajanje nije iskreno zaključio ni da blagodat nije primljena ako nije iskreno poželjena.

 

То је само несрећна дефиниција, можда му је тешко да преломи у себи и да то дефинише на прави начин (претпоставка - цео живот је био комуниста, а тешко је у касним годинама доносити одлуке које се косе са војим целим животом). Разлози за неке поступке и изречене речи су ћесто скривени дубоко у човеку и ретко кад испливају, исплива оно што је неко опште место, уврежено мишљење, стереотип. Сасвим је могуће да твој отц дубоко верује у Бога, а да неко ко каже "желим да се крстим јер искрено верујем" у ствари лаже.

Остало ти је рекао Дајмонд на крају свог претходног поста.

[рогозуб]

Mislio sam konkretno na svog oca, koji je više puta izneo stanovište da će se verovatno krstiti u pravoslavnoj crkvi da bi iskazao pripadnost srpskom narodu, na šta sam mu ja odgovorio da je to po meni najstrašniji greh gledano sa stanovišta pravoslavca, pa me je čisto interesovalo kako kanon gleda na to. Prosto, čovek bi se krstio, ali iz "pogrešnih" razloga

nashi popovi cje krste i krme ako im tutnesh dovoljno love, tako da mozhe da krsti. on time prima blagodat. jedina razlika je shto cje kao krshten kad umre da bude otpracjen svojim andjelom do prvog mitarstva... ako ne zhivi kao Hrishcjanin, neverujem da cje dalje od prvog..

[oʞɾoƃ]

То је само несрећна дефиниција, можда му је тешко да преломи у себи и да то дефинише на прави начин (претпоставка - цео живот је био комуниста, а тешко је у касним годинама доносити одлуке које се косе са војим целим животом). Разлози за неке поступке и изречене речи су ћесто скривени дубоко у човеку и ретко кад испливају, исплива оно што је неко опште место, уврежено мишљење, стереотип. Сасвим је могуће да твој отц дубоко верује у Бога, а да неко ко каже "желим да се крстим јер искрено верујем" у ствари лаже.

Остало ти је рекао Дајмонд на крају свог претходног поста.

 

Može biti da si u pravu. Nije bio komunista sigurno , čovek iskreno veruje u Boga, samo što nikad nije hteo da prihvati Crkvu kao njegov hram na zemlji. Ali očigledno se menja pod stare dane, razmišlja malo više o tome, ko će mu ga znati Hvala u svakom slučaju.

 

nashi popovi cje krste i krme ako im tutnesh dovoljno love, tako da mozhe da krsti. on time prima blagodat. jedina razlika je shto cje kao krshten kad umre da bude otpracjen svojim andjelom do prvog mitarstva... ako ne zhivi kao Hrishcjanin, neverujem da cje dalje od prvog..

 

Kod Rogozuba je sve plain & simple

[рогозуб]

pa i Hristos je prichao uvek p&s shto bi ja komplikovao...

[C.A_R.I.A.]

Može biti da si u pravu. Nije bio komunista sigurno , čovek iskreno veruje u Boga, samo što nikad nije hteo da prihvati Crkvu kao njegov hram na zemlji. Ali očigledno se menja pod stare dane, razmišlja malo više o tome, ko će mu ga znati Hvala u svakom slučaju.

 

Možda da ga podsetiš da je hrišćanin samo onda kada je u zajednici sa drugima i kada se pričešćuje i ispoveda.Dobro ne moraš baš tako direktno,ali što rekoše sveti oci naše spasenje zavisi od našeg odnosa prema bližnjem.

Jel ima on volje da pročita neku knjigu ? ima lepih knjiga od sv vladike Nikolaja,da mi ovde ne raspredamo previše,tamo to mnogo lepše piše.I jasnije,i bolje.

 

Evo pogledaj sam

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNi...ika_Nikolaj.htm

 

i npr knjiga "misionarska pisma"

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNi...Nikolaj0801.htm