Православље

[kuruz]

neki pravoslavci kazu da su popovi neophodni da bi se razumela pitanja vezana za boga i da religioznost i vera podrazumeva pokoravanje autoritetu crkve. kazu da covek treba da ima svog "duhovnika".. u tom svetlu, zanima me sta pravi pravoslavci misle o ovome: http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/176662/Tuca-monaha-u-Gracanici rame uz rame sa navijacima... :haha:

 

Прави православци немају лепу реч за 95% запослених (намерно користим овај термин) у СПЦ.

Ово је боље од навијачких туча, чиста ферка. Нема камења, ножева итд.

[Dead Man Walking]

Je l' ima povlačenja za bradu?

[Guest Sha]

Ne, samo za kosu, bar koliko sam uspeo da vidim na snimku

[oʞɾoƃ]

Al' jebiga, kakvo stado, takvi i pastiri.

 

A može se komotno reći i obratno.

[рогозуб]

 

xD

Edited March 23, 2010 by рогозуб

[C.A_R.I.A.]

Прави православци немају лепу реч за 95% запослених (намерно користим овај термин) у СПЦ.

Ово је боље од навијачких туча, чиста ферка. Нема камења, ножева итд.

 

Хм,не бих се сложио са тобом да прави православци немају лепу реч за толико људи из СПЦ.

Јесте,да је лоше,лоше је то што се десило око сукоба монаха.Али кад нарко картел обрне милијарду евра годишње и када се дрога купује на сваком ћошку,тога обично нема у медијима,већ је важније дати публицитет тучи монаха.

 

A može se komotno reći i obratno.

Да,ово је по принципу "могу да будем какав хоћу,али свештеник (монах) треба да буде светац".Само што би му и тада нашли ману,као што су током векова и Богу који је ходао земљом нашли мане.А богами и многим светитељима.

[Fapril ethereal]

Хм,не бих се сложио са тобом да прави православци немају лепу реч за толико људи из СПЦ.

Јесте,да је лоше,лоше је то што се десило око сукоба монаха.Али кад нарко картел обрне милијарду евра годишње и када се дрога купује на сваком ћошку,тога обично нема у медијима,већ је важније дати публицитет тучи монаха.

 

 

ma jashta..uvek ima nesto vaznije o cemu bi mediji mogli izvestavati..

 

ali evo izvestava se i o narko mafiji,drogama ba svakom cosku..

[El Karnisero]

Хм,не бих се сложио са тобом да прави православци немају лепу реч за толико људи из СПЦ.

Јесте,да је лоше,лоше је то што се десило око сукоба монаха.Али кад нарко картел обрне милијарду евра годишње и када се дрога купује на сваком ћошку,тога обично нема у медијима,већ је важније дати публицитет тучи монаха.

 

Ovo je taj epski argument."Eto vidite,vi obracate paznju na te glasine o Pahomiju a kurs dinara je u kurcu?Globalno zagrevanje se zahuktava a vi pricate o tuci monaha."Smesno.

[C.A_R.I.A.]

Ovo je taj epski argument...

Поента је кад се каже да је неко зарадио милијарду евра годишње,а при томе се у новинама појављује с времена на време ценовник дроге ,дрога је јефтинија него у околини...И наравно човек из власти јавно каже да он има толико пара,финансирао би све странке у Србији.А од кога ? Од тога што некоме умре дете од дроге,ето од тога.

Pоента је то што Б92 има моменте и испаде који су тотално без смисла.

Какве ли коинциденције,све у славу равноправности и демократије.

Само треба погледати епископа Иринеја аустралијског и новозеландског како је гостовао код Југослава Ћосића па да се види тај погрешан приступ медија (на чијем челу је б92) према православној цркви.

Има цео интервју на нету.

Наравно,неспорно је да Б92 има доста одличних акција (помоћ сигурној кући,емисије о несталима и сл...),али просто намерно греше када говоре да је достигнуће демократских институција то што њима смета толико тога у цркви,и да је њен утицај "велики" (сетимо се само прича о "неизвесним изборима за новог Патријарха",о разним "струјама" које обезбеђују "своје" кандидате... ваљда је неко,случајно или намерно,заборавио да се бира жребом,дакле од три кандидата се извлачи један)

А што се других ТВ и новина тиче,да не говорим,много њих просто гуше са са својом интерпретацијом ствари које често немају везе са истином.О сензационализму да не говорим,то знате.

У том контексту и произвођачи дроге,и силоватељи и остали криминалци обично пролазе по принципу да се два дана после дешавања прича о томе,па после се окрене глава,јер није у питању неко кога познајемо.

Или се наравно намерно ради да се о таквим лошим стварима толико кратко прича,ал нећемо толико у ширину.

Globalno zagrevanje se zahuktava a vi pricate o tuci monaha...

Нисам желео да минимизирам то што је туча лоша и не кажем да је то нешто добро.Но замисли да је неко добио масницу на оку,да је некоме повређена рука,нога...

Па то би било као да је неко тешко повређен,када се провуче кроз ове наше медије.

Који су наравно жељни истинитог информисања,само још не знам како намеравају то да изведу.

ali evo izvestava se i o narko mafiji,drogama ba svakom cosku..

Tачно,али што кажу људи који се баве борбом против криминала... кад се ухапси доста људи,проблем је у томе што се раније мало хапсило,па се онда то одједном "надокнади",па све изгледа некако лепо.Неко је лепо рекао,само ми немамо специјално одељење за борбу против дроге (за разлику од земаља у региону) ,мислим да су то рекли у једној емисији на Б92.

Edited March 29, 2010 by RIA

[oʞɾoƃ]

Нисам желео да минимизирам то што је туча лоша и не кажем да је то нешто добро.Но замисли да је неко добио масницу на оку,да је некоме повређена рука,нога...

Па то би било као да је неко тешко повређен,када се провуче кроз ове наше медије.

 

Pa imali bi pravo, jer je fizički obračun ovih razmera nešto toliko nekompatibilno sa prirodom monaha da bi trebalo svi u kolonu da se postroje i na hodočašće pešice u Jerusalim, ne bi li se oprali pred Bogom.

[Erektus]

I treba da se tuku, ali nek se onda odreknu Hrista i prihvate konacno sta su i ko su.

 

 

[Doom]

Dok Vatikan ubraja genetsku manipulaciju na listu smrtnih greha, mi se ovde bavimo tucom monaha, velikim bratom i kosovskom bitkom. Kakva smo mi to nacija? Ovde, nazalost, religija vise sluzi za zabavu masa i potvrdjivanje mita o srbima kao nebeskom narodu nego za bilo sta drugo. Jbg, narod sistematski ubijan u pojam proteklih 65 godina, pa i ne zna sta je to religija. Sve se svelo na kemp.

[C.A_R.I.A.]

Pa imali bi pravo, jer je fizički obračun ovih razmera nešto tolikonekompatibilno sa prirodom monaha da bi trebalo svi u kolonu da sepostroje i na hodočašće pešice u Jerusalim, ne bi li se oprali predBogom.

Pazi,donekle se slažem sa tobom,ali ne u smislu da je potrebno baš toliko pokajanje.

Sa druge strane,ako monasi imaju odgovornost,šta bi onda trebao da uradi političar ako obeća pa ne izvrši ? Znam da je politika neka druga priča,no ako mogu da napravim paralelu sa odgovornošću...

Ili šta bi onda trebao da uradi lekar ako da pogrešnu dijagnozu ? Okej,ljudi smo,grešimo,no htedoh da kažem da neki svojom tvrdoglavošću ne daju dobru dijagnozu.Dakle i ovde imamo mogućnost da se neko ponaša suprotno svom pozivu,koji je nadasve human i dobar.

Dok Vatikan ubraja genetsku manipulaciju na listu smrtnih greha, mi seovde bavimo tucom monaha, velikim bratom i kosovskom bitkom.

Ne vidim nikakav problem da je genetska manipulacija nešto loše,kako sa strane pravoslavne crkve,tako i iz rimokatoličkog ugla.

Inače vatikan ima trenutno važnijih problema koji se tiču dugogodišnjeg zlostavljanja dece,tako da mislim da im osuđivanje genetske manipulacije daleko od prioriteta.

Edited March 29, 2010 by RIA

[imaginos]

Хм,не бих се сложио са тобом да прави православци немају лепу реч за толико људи из СПЦ.

Јесте,да је лоше,лоше је то што се десило око сукоба монаха.Али кад нарко картел обрне милијарду евра годишње и када се дрога купује на сваком ћошку,тога обично нема у медијима,већ је важније дати публицитет тучи монаха.

nemoj sad da skreces temu i da pokusavas da umanjis vaznost sledecih cinjenica:

- popovi su ljudi koji bi trebalo da postavljaju moralne norme narodu, da budu uzori i pirmeri, a isti ti popovi prave masovnu tucu kao sto se klinci sibaju po splavovima i diskotekama. u tome je problem, pusti sad "narko kartel" i te price...

[C.A_R.I.A.]

popovi su ljudi koji bi trebalo da postavljaju moralne norme narodu, da budu uzori i pirmeri...

Не скрећем тему,само кажем,да у дневним новинама ћеш ретко наћи оног свештеника који је узор и пример,јер то није нека посебна новинска вест.И то није скандал већ нешто позитивно,па вероватно и зато новине нису много занитересоване за такав тип вести.

А пошто смо ми сиромашна држава,милијарду евра годишње од нарко картела није мала пара,а да ли си ти чуо да је о томе писало у новинама ? Колико људи данас зна за тај податак ?

Али зато су сви чули да је била туча међу монасима.

Да је заиста била толико страшна и масовна туча међу монасима,новине би то увећале на ниво мртвих.О тој "објективности" медија ти говорим.

[imaginos]

Не скрећем тему,само кажем,да у дневним новинама ћеш ретко наћи оног свештеника који је узор и пример,јер то није нека посебна новинска вест.И то није скандал већ нешто позитивно,па вероватно и зато новине нису много занитересоване за такав тип вести.

nije istina to sto pricas. upravo su mediji i "dnevne novine" pomogli da se popularzuje patrijarh pavle, predstavljajuci ga kao svetca u svakoj prilici koja bi im se ukazala. da ne bude zabune, mislim da je to pozitivno.

 

ono sto nije pozitvino je to sto ti sasvim slucajno "zaboravljas" (kao fora) da se u medijima, pogotovo na televiziji cesto mogu videti emisije o manastirima, monasima koji tamo rade i slicno - bez ikakve negataivne konotacije. greh je kad se sluzis lazima da stvoris laznu sliku o tome kako je pravoslavna crkva neki toboznji mucenik, a mediji mucitelji. laganje je greh, koliko znam, zar ne?

 

 

А пошто смо ми сиромашна држава,милијарду евра годишње од нарко картела није мала пара,а да ли си ти чуо да је о томе писало у новинама ? Колико људи данас зна за тај податак ?

Али зато су сви чули да је била туча међу монасима.

Да је заиста била толико страшна и масовна туча међу монасима,новине би то увећале на ниво мртвих.О тој "објективности" медија ти говорим.

 

lepo si to ti sve rekao, ali samo da te podsetim sta je bivsi patrijarh rekao:

 

- "Nije glavni greh onda kada ga počiniš nego kada počneš da tražiš opravdanje za njega." - Patrijarh Pavle

 

dakle, tvoja teza i pateticno kukanje na temu "milijardu evra za narko kartel" (pricas o tome kao da si ti licno prisustvovao predaji tih para) - treba da skrene paznju, umanji zlo ili opravda tucu monaha koji treba da ukazuju na moralne vrednosti i "vaspitaju narod" je zaista tuzna. nema spasa crkvi pored takvih vernika koji su neiskreni i cije se moralne norme i cast menjaju "kako vetar duva". vera i hriscanstvo bi upravo trebalo da nas uce da ne budemo takvi, vec da nam istina i pravda budu iznad svega, pa i interesa clanova "ekipe" kojoj pripadamo.

 

najstrasnije u celoj prici je sto velika vecina vernika svoju veru shvata kao "pripadnost ekipi" (isto kao i grobari, delije, srbi, hrvati, kurci-palci, sve je to ista prica) - i kao sistem da se "bori" za interese te ekipe. u tome prednjaci istaknuti kler koji se uglavnom bavi propagandom u cilju interesa crkve kojoj pripada, ma koja ona bila. sve one vrednosti (koje svaki covek genetski prepoznaje kao dobre): istina, cast, pravda - ocas posle postaju nevazne kad situacija postane sramotna (kao u slucaju tuce monaha, i popa pedofila).

 

organizovane religije su danas zapravo skup multinacionalnih korporacija i firmi, nema nikakve razlike...

[phantasm of the living]

procitala sam poslednje tri strane i ne mogu da shvatim o cemu konkretno vi raspravljate. odnosno, i mogu da shvatim o cemu pricate, ali ne vidim cemu sve to.

 

 

elem, bilo mi je veoma zanimljivo da slusam kako covek prica:

 

ovde

[Dark_Elf]

odnosno, i mogu da shvatim o cemu pricate, ali ne vidim cemu sve to.

 

Jes vala (snajke), u pravu si!

U stvari, tako je i sa ostalim temama, kontam da je tvoj odgovor moja podsvesni poriv zašto i sam ne učestvujem (ili sve manje učestvujem) u javnim i internet raspravama.

Citiraću Batu Stojkovića iz filma "Balkanski Špijun":

- "Umorio sam se brate..."

[phantasm of the living]

nazalost, tako je.

 

 

sad da pitam ako neko slucajno zna i zeli da mi kaze gde mogu da nadjem 13o i 14o poglavlje knjige proroka danijela iz starog zaveta? u prevodu djure danicica postoji samo 12 poglavlja pa me zanima da li je jos neko prevodio bibliju na srpski?

[Axeanosilas]

proroka danijela

 

Пророк Данило...

 

Стари Завет је превео само Даничић, колико ја знам.

Јеси сигурна да постоје те глеве? Дванаеста се сасвим логично завршава и не чини ми се да би требало бити некаквог наставка.

 

 

Такође - појела си све црнкиње, Сотоно!!! Нема више чаја на оном месту и неће га ни бити.

[phantasm of the living]

djura napisao Danijel pa ostavih tako ime.

 

prilicno sam sigurna, radi se o par prica, nista posebno, samo su mi bile zanimljive, ali izgleda da danicicu nisu. naime, naletela sam u "bibliji" sa ilustracijama gistava dorea na te delove. biblija pod navodnicima jer je ilustracija primarna a dati su samo fragmenti iz biblije i navedeno je odakle su pa ako te zanima ti potrazis ceo tekst. i tako ja potrazih 13u glavu kad nema.:/

 

 

ne mogu da verujem da nema vise. aaaa!!! mislis da necu zvati proizvodjaca? :/

[C.A_R.I.A.]

nije istina to sto pricas. upravo su mediji i "dnevne novine" pomoglida se popularzuje patrijarh pavle, predstavljajuci ga kao svetca usvakoj prilici koja bi im se ukazala. da ne bude zabune, mislim da jeto pozitivno.

??? Mедији популаризовали Патријарха Павла ? Не знам,да ти ниси нешто погрешио ? Деведесетих година прошлог века док се ратовало у нашем комшилуку имали су карикатуре где он носи бомбе у руци и причали су да је он за велику Србију...

Наши медији извештавали лоше (да не помињем поједине невладине организације),а страни нису извештавали ништа о њему,тако да га свет фактички и не познаје.

ono sto nije pozitvino je to sto ti sasvim slucajno "zaboravljas" (kaofora) da se u medijima, pogotovo na televiziji cesto mogu videtiemisije o manastirima, monasima koji tamo rade i slicno - bez ikakvenegataivne konotacije

Па не кажем,емисија има.Сад појам често баш ми је и нејасан.Тачније речено,зашто мала телевизије са локалним дометом имају више православних емисија од државне телевизије ? Државна телевизија има емисију суботом за све вере (православна,римокатоличка,муслиманска,протестантска).Остало се своди на неколико емисија за Божић и Васкрс,као и евентуално нешто још ван та два термина.Да не помињемо да су са неких телевизија које имају већу гледаност,православне емисије некако нестале (тв авала две емисије су престале са емитовањем,а и саборник је био на РТС ако ме не вара,па се више не емитују ту).

dakle, tvoja teza i pateticno kukanje na temu "milijardu evra za narkokartel" (pricas o tome kao da si ti licno prisustvovao predaji tihpara) - treba da skrene paznju, umanji zlo ili opravda tucu monaha...

Мислим да или не желиш да читаш оно што ја пишем,или да ти је промакло.Нарко картел је зарадио четири милијарде евра,промет за једну годину је био милијарду.Доступност информација је таква да су се у новинама објављивали ценовници дроге и сл....

Дакле ако неко има толики новац финансира га доста у медије.

А хтео сам да кажем да људи нису информисани о тој цифри од четири милијарде евра за неколико година шверцовања дроге,а информисани су за тучу монаха.

То ти је као оно када је био митинг,да не помињем сад за шта,има везе са политиком.Извесна телевизија је правила специјална укључења да би снимила два преврнута контејнера и сломљене канте за смеће.

Или други пример "објективности".... знаш колико се разбијао Београд и колико је било покрадених радњи 5 октобра 2000 ? Не знам колико си тад имао година,али медији се нису баш претргли када су говорили о крађама тада у БГ-у....

Битно је да су уредно извештавали о крађи на митингу "косово је србија"...

А 5 октобра што се поразбијао центар БГ-а,што се покрадоше ствари,сад то је ваљда небитно,јер је срушен "ненародни" режим.

Надам се да смо се сада разумели када је у питању "објективност" медија.

 

Владика Порфирије је био сјајан,обе епизоде... било је дивно гледати!

 

@_io:

Постоји само Даничићев превод од комплетних превода.Имам утисак да књига пророка Данила и нема више од 12 глава.Не знам колико познајеш енглески,има добрих превода Старог Завета.Имају и хрвати добре преводе Старог Завета.

Edited April 15, 2010 by RIA

[Rehabilitovani Bagrem]

Krajnje glupo pitanje ali meni je od vaznosti,znate li koje kvadrature u osnovi je ruska crkvica na Tasmajdanu?

[Axeanosilas]

Нисмо мерили, мораћеш лично да одеш и премериш, то јест, да питаш некога.

[SixStepsOnTheMoon]

 

Опасност фундаментализма

Проф. Гергије Манзаридис

 

Проф. Георгије Манзаридис

 

Фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервативизам. Док се конзервативизам ограничава на мирно одржање традиције, фундаментализам предузима њено динамично утврђење и истицање наспрам сила, које он види да јој прете. Конзервативизам остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину, док се фундаментализам активира у садашњости, креће се ка будућности, истичући искљу-чиве и неоствариве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози. Ни конзервативизам ни фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције. Први се прикива за прошлост и не интересује се за органско распрострањење традиције на садашњост и будућност. Други се интересује за садашњост и будућност, предузимајући њихово оживљавање непроменљивим ставовима из прошлости. Предање Цркве се, међутим, не прикива ни за прошлост, ни за садашњост, ни за будућност. Оно види време натопљавано вечношћу, види га као простор учешћа у вечности.

 

Фундаментализам, упркос свом, у основи, религијском пореклу, није чисто религијски феномен, нити наравно политички или друштвени. Уосталом, колевка фундаментализма, који претећи расте у нашем друштву, није структура друштва или његова политичка организација, већ човекова личност. Зато се, између осталог, не испољава само као феномен одређених религијских или социјалних група, већ и као стање које прожима читаво друштво и свакога по на особ. Речено значи да фундаментализам не потребује само социолошки, него и богословски приступ. Уколико Социологија може да приступи феноменологији фундаментализма и укаже на његове везе са друштвеним околностима, богословље може да уђе дубље и проучи његову онтологију.

 

Социолошки приступ, међутим, има извесну урођену потешкоћу. Од свог оснивања, Социологија је имала тежњу да занемари, па чак и презре, значај религијског чиниоца. Понекад маргинализацијом религиј-ског живота, понекад његовим ограничењем на сферу приватног, а понекад потпуним његовим напуштањем, била је у немогућности да констатује његову истинску улогу. Али и по својој природи, Социологија се, као феноменолошка наука, не интересује за онтолошку истину. Утолико више се не интересује за личност, која има превасходну вредност за приступ фундаментализму и његово тумачење. Личношћу и онтолошком истином првенствено се бави богословље. Зато је и његов значај по овом питању пресудан. Природно је пак да многе констатације Социологије, на феноменолошком пољу, олакшавају дело богословља.

 

Али и богословски приступ фундаментализму не треба сматрати једноставним и једнозначним. Начини на које се богословље схвата, не само у ширем хришћанском, него и у православном свету, су многи и међусобно различити. Речено се у главном запажа на пољу такозваног академског богословља, које се не храни непосредно црквеним искуством. Произвољности и лична тумачења овде могу да доведу до потпуног помрачења богословске истине. Аутентично православно богословље претпоставља, или лично учешће у црквеном искуству, или поверење према онима који то искуство имају и изражавају га.

 

На основу православног богословља, израженог од Светих Отаца Цркве, можемо да дођемо до корисних смерница за схватање и превазилажење фундаментализма. Као што смо већ рекли, фундаментализам изражава централне проблеме нашега времена. У крајњој анализи, изражава проблем људске личности, онако како се он данас доживљава. Непрестано продубљивање расцепа у човеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединсто које негује религијска вера, растурило кохезивне везе друштвеног живота, уопштило неутемељеност људи и дало драматични карактер трагању за тачкама ослонца. Фундаментализам, као покрет за заштиту извесних темељних (=фундаменталних) начела, која су постојала у прошлости и сматрају се од животног значаја за садашњост и будућност, изражава то трагање. Посебно у времену попут нашег, трагање за неким ослонцима се не истиче као излишан луксуз, већ као животна неопходност.

 

Из угла православног богословља, које не раздељује, несторијански, религијски живот од друштвеног живота, феномен фундаментализма је превасходно богословски. То важи, не само онда када се појављује у свом типично религијском облику, већ и када се појављује као друштвенополитички и антрополошки феномен.

 

Фундаментализан трага за оним што је темељно (=фундаментално), које поистовећује са апсолутним. То трагање је у крајњој анализи богословско. Одговор пак који се даје, обично није богословски, виђено из угла макар православног богословља. Речено се збива зато што се то темељно не поставља на пољу нествореног, већ створеног, које се сматра и једино стварним.

 

Апсолутизовање пак створеног представља основну богословску омашку, која укида суштину Хришћанства. То апсолутизовање значи затварање у овосветскост; значи, у крајњој анализи, идолопоклонство. Апсолутизовање створеног истовремено сакати антропологију и истину о људској личности. Створено, као пропадљиво и пролазно, налази се унутар граница смрти. Према томе, оно не може да избави човека од страха од смрти и пружи му слободу и пуноћу. Не може да му помогне у његовом усавршењу као личности.

 

Несигурност и осећај празнине, који доводе до рађања фундаментализма, нису етичка, већ онтолошка стања. Фундаментализам нема стварну онтологију, али му полази за руком да убеди своје припаднике да, на место онтологије, прихвате морализам или деонтологију. Ту се налази његова главна заблуда и слабост, али одатле и извире његов фанатизам и непоправљивост.

 

Фундаментализми свих нијанси апсолутизују створене елементе: законе, правила, форме, начела. То се дешава, или стога што се нестворено уопште не познаје, или стога што се нестворено поистовећује са створеним компромисним средствима, кроз која се пројављује у свету. На онтологијама, које су ограничене оквиром створеног, темеље се, не само очигледно религиозни или и нехришћански, него и хришћански фундаментализми. Онтологија пак уоквирена границама створеног је богословски неутемељена и непостојећа. Тако у свим случајевима фундаментализма недостаје истинска онтологија, која ствара отварање ка нествореном, и самим тим се искривљује усавршење човека као личности.

 

По хришћанском учењу, човек није самобитан, већ постоји у односу са Богом. Крајњи онтолошки почетак човека је небиће. Потоњи његов почетак је творачка воља Божија. Човек је потенцијално личност или ипостас. Његово усавршење као личности или ипостаси, што представља и циљ постојања човековог, остварује се усхођењем ка првообразу. То је истоветно са његовим отварањем ка нествореном. Без тог усхођења, човек остаје утамничен у простору и времену, робујући пропадљивости и смрти. Није тело тамница душе, него је читаво биће његово тамница његове ипостаси или личности. И пошто је то усхођење осујећено његовим потчињењем греху и смрти, остварење усхођења пружа се као Христов дар личности, којој се јавља истински човек.

 

Фундаментализам не зна истину личности и личносног. Не прихвата дакле да је истина лична, нити да учешће у њој има лични карактер и да се остварује личним ритмовима, који се узводе до часности и слободе човека. Позива се на истине, али одриче истину живота и слободе. То се лако схвата, јер се чулна уверења, логички облици, установљене конструкције и етичка изопштења, уверљивије показују и лакше гањавају човека. Уосталом, када губи суштину, човек се често везује за форму. Ограђује се објективним уверењима, која долазе да подупру његову личну несигурност. Пуни се морализмима, да би покрио своје егзистенцијалне немире. Пада још и у самозаблуду, унутрашњом надменошћу, да тобож чува светиње или и самог Бога, прикривајући сопствене несигурности. Историја фундаментализма је историја очајног покушаја човека да своју унутрашњу празнину покрије објективним уверењима. Иако се фундаментализам сматра новим феноменом, он има веома старе корене. Формална указивања и оповргавања фундаменталистичких феномена видимо да је вршио сам Христос у јудејском друштву Свога времена. Јудеји, који су осуђивали Христа да преступа Мојсијев закон и скрнави Суботу, бивају изобличени Христом да апсолутизују текстове Писма, а не могу да схвате њихов дух: „Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а баш она сведоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот“ (Јн.5,39-40). Бивају изобличени да се усредсређују на једнострано схватање слова Божијег, а равнодушни су према самом Богу; да апсолутизују форме и облике, а не могу да се избаве од светских ослонаца. Зато су и очекивали Христа као Месију који „остаје довека“, дакле у уверењу створеног, и саблазнили се, када су чули да ће Син човечији бити распет.

 

Прибегавање објективизацији предања је увек лакше и психолошки убедљивије решење за покривање унутрашњих празнина, посебно у кризним периодима. Особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони Цркве, установљени ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјективних избора и пораз непријатеља. На тај начин се рађа сурови фундаментализам, који усмрћује истину вере и обожује форме и њихову објективизацију. Тај фундаментализам се обично показује утолико суровији, уколико је већа сигурност у предање које брани. У том случају предање се не схвата као начин живота, већ као објективно слово, да би покрило духовну празнину. У ствари ту не влада предање, већ нека његова сасушена љуштура. Не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам или ревност „не по разуму“.

 

Хришћански фундаментализам је повезан у новије време са Протестантизмом, у чијем окриљу је задојен млеком, али је постепено у великој мери отупио секуларизацијом. Упркос томе, нису престале да постоје протестантски фундаменталистички изданци зилотског духа и апсолутистичких захтева.

 

Православна Црква је по природи својој апсолутна. Ревност Божија се не налази на маргини, већ у њеном срцу. То је, међутим, ревност „по разуму“ и иде упоредо са истинским богопознањем, које је заједништво са Богом љубави. Православна Црква не прихвата створено за свој темељ, као што се дешава у фундаментализму. Од тренутка када се то деси, Православље престаје да постоји или тачније – на основу православног богословља – престаје да постоји Хришћанство, јер се од створеног чини идол. Опасност тог застрањења увек постоји као претња Православљу.

 

Ако пак Православној Цркви прете фундаменталистичка расположења одоздо, тј. од лаичких миљеа, Римокатолицизму прети образовани фундаментализам одозго, тј. од врха црквене управе. Богословским критеријумима којим смо приступили фундаментализму, чини се да се, као његов кров, показује папски примат. Тај фундаментализам, који се креће по врху, има веома шире последице. Одсуство искуственог богословља, формализација духовног живота, свођење црквеног предања на папски примат и узвођење Еклисиологије на папску власт, ствара огромно фундаменталистичко искушење, које већ много векова обитава у римокатоличкој црквеној управи. Насртаје тог искушења, које се понекад бори са ванхришћанским фундаменталистичким покретима, или се изражава у виду Уније, често прима и Православна Црква.

 

Православна Црква је у крајњој анализи радикална. И само као радикална може да не буде фундаменталистичка. Само када се одриче својих темеља на пољу створености и остаје отворена на пољу нествореног, одржавајући живим лични однос са нествореним Богом, постоји као Православна Црква. Та одричност, која се збива одричним (=апофатичким) богословљем, не значи релативизацију или напуштање њених догматских темеља. Насупрот, Православна Црква се занима и појединостима догмата, и заступа став „када је о Богу реч ни најмања ствар није мала“. Осим тога, она иде ка одрицању свих створених елемената, јер они по природи својој немају могућности да сместе нестворено.

 

Када православни види своје корене на пољу створеног, он постаје фундаменталист. У том случају, не да се само не храни на истинском извору Цркве, који је лични однос са нествореним Богом, него и изопа-чује свако лично општење. У крајњој анализи, изопачује сваки однос љубави и слободе, јер га искључује као компромисан и сумњив. За њега је створено сигурно, јер се чини непоколебивим. То, међутим, представља основну богословску неумесност. Непоколебиво не постоји као дат облик, већ као очекивани живот. Уз православне богословске критеријуме, који се сумирају у онтологији нове твари, хришћански фундаментализам представља изопачење хришћанске истине, прављење идола од Хришћанства и порицање нестворене Цркве.

 

Отварање ка нествореном је отварање апсолутној љубави и апсолутној слободи. Тачније, то је отварање личном Богу љубави и слободе. Вера у тог Бога је неспојива са фанатизмом или мржњом према другима; она је неспојива са фундаментализмом.

 

На крају треба рећи да се данас распространио и извесни научни фундаментализам. Тај фундаментализам, покривен огртачем науке, изгони, као фундаменталистичке, све тежње које се не поклапају са његовим прописима. Сматрајући за истинско само научно знање и одбацујући било шта што се не потврђује научном методологијом, он затвара човека и његов живот у нечовечне и мртве облике. Тај сурови фундаментализам, који данас као најглавније оружије користи науку биологије, оспорава сваку духовну и етичку стварност и поистовећује човека са његовим биолошким функцијама. Тако постаје изузетно опасан по човека и цивилизацију.

 

Георгије Манзаридис

 

Професор етике и социологије хришћанства