Православље

[SixStepsOnTheMoon]

 

ТВ лица: Владика Порфирије, 1. део

 

ТВ лица: Владика Порфирије, 2. део

[SixStepsOnTheMoon]

 

 

У Кенији се данас налази најбројнија православна заједница на Афричком континенту, која има око милион парохијана, од укупно 35 милиона становника.

 

Православну епархију у Кенији основао је средином ХХ вијека Кипарски архиепископ Макарије III. Тренутно у Кенијској епархији Александријске Патријаршије има око 200 храмова, десетак црквено-парохијских школа, чак и богословија у Рирути, предграђу кенијске престонице.

 

Поглавар епархије је митрополит Кенијски и Иринопољски Макарије (Тилиридес). У богословији која је основана 2004. године он је заједно са студентима превео многе богослужбене текстове на 11 локалних језика. Заједно са богословцима он често обилази своје многобројне парохије, гдје лично помаже свештеницима при изградњи храмова.

 

Храмови у Кенији су углавном глинени, али већ се у многим селима дижу велике камене цркве. Многе од њих је Митрополит Макарије освештао у част руских светитеља, преподобних Сергија Радоњешког, Серафима Саровског, светог Луке Војно-Јасенецког, којег владика Макарије нарочито поштује.

 

Неке од сеоских општина су толико сиромашне да свештеници служе у поцијепаним одеждама и боси. Али сиромаштво се уопште не одражава на духовни живот парохија. Сеоске цркве у Кенији су недељом и у празничне дане пуне парохијана. После сваког богослужења људи се не разилазе, пјевају хришћанске пјесме са афричким мотивима, плешу и ударају у там-там и бонг бубњеве, који су неодвојиви дио богослужења у сваком кенијском храму.

 

Богослужења се савршавају на грчком и енглеском језику, као и на многим кенијским наречјима у зависности од региона. Сваке године појављује се све више и више духовне литературе на језицима кикују, суахили, масајском, долуо и другим.

 

Рирутска богословија годишње обучи десетак свештенослужитеља. Сви они стажирају у школи, а онда се шаљу на пастирско служење по регионима, гдје живе њихова племена.

[Lucifer je moj drug]

200 hramova? Jel tu ubrajas i manastirske crkve?

[SixStepsOnTheMoon]

200 hramova? Jel tu ubrajas i manastirske crkve?

 

Немам податак колико је од тога манастира,али засигурно да се убрајају и они.

 

 

http://svetigora.com/node/7052

 

"Од неизрециве таме до бескрајне свјетлости" ријечи су аутора приче "Постмодерни боготражитељ" Сергија, (први дио исповјести емитовали смо у 16. емисији) чија је аутобиографска прича објављена у часопису који је и њега призвао, у часопису "Death to the World", како он гледа свој живот након што се као православни хришћанин вратио у Њујорк.

[SixStepsOnTheMoon]

 

 

http://www.deathtotheworld.com/

 

http://www.myspace.com/deathtotheworld

 

In the Wilderness of Northern California, Monks John and Damascene searched in hopes of finding a way to reach out to the Punk scene, which John had escaped. Seeing that the scene was full of kids that were sick of themselves and crippled by nihilism and despair, the Monks set out to give them the same hope that they found in Ancient Christianity. To do this, they decided to submit an article about Father Seraphim Rose in the popular magazine, Maximum Rock and Roll. When Father Damascene read over the magazine, he knew that they would never publish something like it. Struggling to show truth to the darkened subcultures, they tried again, but this time only placing an ad for Saint Hermans Brotherhood. They got a response from the editor, saying “What the @#*% is a Brotherhood?" and the Monks were told “We only run ads for music and 'zines*.” A light bulb went on and thus, Death to the World was born. The first issue was printed in the December of ’94 featuring a Monk holding a skull on cover. The hand-drawn bold letters across the top read “DEATH TO THE WORLD, The Last True Rebellion” and the back cover held the caption: “they hated me without a cause.” “These kids are sick of themselves," says Fr. Damascene, "and they feel out of place in this world. We try to open up to them the beauty of God's creation, and invite them to put to death ‘the passions,’ which is what we mean by ‘the world.’ God takes despair and turns it around to something positive. Selfish passions can then be redirected into love for God, as Mary Magdalene did. We talk about the idea of suffering because that is what the kids feel most strongly. We show that there can be meaning in suffering.” The first issue, decorated with ancient icons and lives of martyrs inside, was advertised in Maximum Rock and Roll and brought letters from all around the world. People from Japan, Lithuania, and Ireland wanted to get their hands on this new radical magazine. The mailing list grew and grew and the ‘zine was distributed at punks shows and underground hangouts. It was photocopied and passed around by hundreds who wanted to read about the radical lives of the lovers of truth and the mystery of monasticism. It was estimated that at one time, there were 50,000 in circulation. Father Paisius, who is a Monk at the monastery, said, "This subculture is raucous and deeply disturbed because of their own pain. They see life as worthless. We want to show them an ideal that is worth their life. These are marginalized youth who are wounded, and Death to the World is meant to touch with a healing hand that wound." Writing and putting together issues 1-12, the Monks lived in the forests of Northern California in the midst of deer, bears, mountain lions, and rattlesnakes, translating and publishing wisdom from the holy fathers and mothers of ages past. The Monks and friends of the monastery also went to rock concerts and festivals, distributing Death to the World 'zines and t-shirts, together with icons and other books that the monastery published. The Monks did not put out any issues after issue 12, but they continued to share and hand out back orders of Death to the World. Then, eight years later, in the gloomy cities of Southern California a group of kids, coming out of the remnants of a dying Protestant Punk scene were looking for some answers. Desiring something otherworldly, and seeing the efforts of Protestant bands crash in flames before them, they looked away from the churches they grew up in and were curious about the ascetic ways of their ancient Christian Fathers. In hope of finding answers, they looked to the Monks of Saint Herman Brotherhood. The monastery's Abbot, Father Gerasim, sent them copies of each issue of the 'zine that had inspired so many over the years, together with seven of the last copies of the book Youth of the Apocalypse. Reading through the pages of these ‘zines one by one, they found what they were looking for, a radical Christianity, one very different from what they grew up in. “Something had always kept me looking for the 'hardcore', no compromising Christianity, because I knew down inside that, if Jesus Christ is God, then Christianity had to be the most radical belief in the world.” All of a sudden a small Parish in the midst of Orange County was populated with punk-rockers adorned with tattoos and piercings. The Parish of Saint Barnabas quickly became known as a “repentant rock ‘n’ roll hospital.” John Valadez, a new writer, looking back explained, “We kept seeing more people come. People that we never thought would show up stood in line with us to receive Holy Baptism. We were greatly inspired by Death to the World. It was what we were missing, something far from the emptiness of the world, and it spoke to us on our level, in a way we could understand.” Making numerous pilgrimages to the wilderness of Northern California to live with the Monks for days at a time, the group would take back boxes of old ‘zines to pass out at punk shows and to give out to friends. On one of these pilgrimages Father Damascene, one of the original writers, said, “Maybe Saint Barnabas should start it up again.” On the drive back into Southern California, passing the billboards and skyscrapers, the need for a new Death to the World became more graphic in our minds. The punk scene, if anything, has gotten worse and the search for truth in these woeful times seems almost impossible. The group, in hopes of bringing back the truth to the youth of the apocalypse, compiled issue 13 and sent it back into the forest of Platina to be edited. With the blessing of Father Damascene and Abbot Gerasim, the new generation of Death to the World was born, and the first issue after 9 years was printed and sent out to people across the United States and Europe. To this day, we continue to write a ‘zine to inspire Truth-seeking and soul-searching amidst the modern age of nihilism and despair, promoting the ancient principles of the last true rebellion -- being dead to this world and alive to the other world.

 

 

Father Serafim Rose

[рогозуб]

заправо "православље" којем припадају људи из покрета деца апокалипсе није "хардкор" хришћанство, ни близу. чак шта више, из православне перспективе данашња СПЦ и цркве са којима је она у општењу су јеретичке групације и пара-цркве.

[morbid god]

Koja je fora sa 'death to the world"? Vise lici na black metal zine sa morbidnom ikonografijom i mizantropskim naslovom, nego na nesto pravoslavno.

[Doom]

заправо "православље" којем припадају људи из покрета деца апокалипсе није "хардкор" хришћанство, ни близу. чак шта више, из православне перспективе данашња СПЦ и цркве са којима је она у општењу су јеретичке групације и пара-цркве.

Netacno. Postojala je i verzija fanzina na srpskom jeziku, u izdanju manastira Studenica i Svete gore.

 

Izdavačka kuća "Svetigora" je učinila pravi korak kada se odlučila da, u okviru svoje biblioteke "Sv. Petar Cetinjski", objavi knjigu „Deca Apokalipse“ i njihova hrišćanska pobuna, iz pera monaha Jovana (Marlera) i Andreja (Vermuta), Pravoslavnih Amerikanaca i duhovnih sledbenika o. Serafima (Rouza)

http://smirenoumlje.blogspot.com/2010/03/djeca-apokalipse-i-njihova-hriscanska.html

 

Dakle, netacno.

 

Koja je fora sa 'death to the world"? Vise lici na black metal zine sa morbidnom ikonografijom i mizantropskim naslovom, nego na nesto pravoslavno.

A sta je to nesto pravoslavno? Popovi sa dzipovima, "vladicanski dvori" od cca 500 000 e, episkopi-biznismeni, pedofilija, blagosiljanje paravojnih formacija i slikanje sa AK-47, mesanje u politiku itd itd? Zato mnogi i hejtuju spc, upravo zbog takvih stvari. Ali to sigurno nije nesto pravoslavno, i takvim likovima ni 1000 mantija ne moze pomoci da to budu.

Dakle mozda nije "srpsko", ali pravoslavno jeste.

[рогозуб]

Netacno. Postojala je i verzija fanzina na srpskom jeziku, u izdanju manastira Studenica i Svete gore.

незнам какве везе има овај податак са мојом цитираном реченицом, причао сам о томе да се заједница деца апокалипсе промовише као "харкор" хришћанство, а према исправном православљу, РПЦ, СПЦ, ГПЦ, и остали са њима у општењу су јеретици. најхардкор хришћани, тј. једини истинити православни хришћани су зилоти матејевци.

 

Koja je fora sa 'death to the world"? Vise lici na black metal zine sa morbidnom ikonografijom i mizantropskim naslovom, nego na nesto pravoslavno.

смрт свету у фазону одрицања од овог света.

Edited May 1, 2010 by рогозуб

[Doom]

Aha. Mislio sam da si hteo reci

из православне перспективе данашњe СПЦ

.

[morbid god]

смрт свету у фазону одрицања од овог света.

U fazonu

Tako se pretpostavljam tumaci i biblija... Death to the world, world without end.

 

Ok, al cemu morbidna ikonografija?

[SixStepsOnTheMoon]

И да,треба напоменути да су овај часопис издавали монаси,који су углавном бивши панкери и који су пронашли Православље у сред Америке,а да су панкери види и из естетике самог часописа. Манастир Светог Германа Аљаског у мјесту Платина код Калифорније који је и издавао часопис је под јурисдикцијом СПЦ.

 

овдје можете и скинути у бројеве часописа у .пдф формату :

 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Death_To_The_World

 

Koja je fora sa 'death to the world"? Vise lici na black metal zine sa morbidnom ikonografijom i mizantropskim naslovom, nego na nesto pravoslavno.

 

Наслов није мизантропски,а зашто није - имаш овдје објашњење,ako га већ ниси прочитао:

 

 

 

Ok, al cemu morbidna ikonografija?

 

Гдје ти видиш морбидност? Ово си претпостављам мислио на прву слику коју сам поставио.То је класична икона,само што је у црно-бијелој варијанти,а на слици је Христос који се спушта у Ад и за руку држи палог Адама.

 

Шта би рекао на насловне странице неких бројева часописа:

 

 

Edited May 1, 2010 by SixStepsOnTheMoon

[morbid god]

Pa na to i mislim. Naslovnica je blaga kad krenu skulls & bones. Dopada mi se, pridruzujem se i ja geslu 'death to the world'. Mogu mislit da jos krenem 'zine da radim, uz pomoc brace sa black metal foruma..

 

Egoism is the only faith of our time. Egoism is simple self-preserving, natural order and must be destroyed! You should crush your limiting behavior! Consume your own excrements. Deny your FLESH! Self-torture is the true blessing of Satan. Destroy that inside you, which is of God's will. These are words; how much greater is not the truth behind it all? Remember this ... for death is always with you. The meaning behind divine evil is not to exterminate unjust oppressors but to agonize the innocent and weak. A servant of the lord is not a failed Christian, nor an unaware nihilist bathing in sin. To worship him is to obey a holy will, immortal in its very fundaments

[SixStepsOnTheMoon]

Одакле си цитирао то? Иначе,браћа са блек метала би направила лудило ако уземемо да је он бар 60% брутланији од панка,мада ако се буду држали неке анти-релижн и остале смијурије са својом квази-анималијом - онда ништа од тога Код овог часописа је права ствар то,што се у сваком броју труде да пренесу древни православни дух,који у својој мистичности и дан данас постоји у Православљу,само смо ми добили карикатурицу Православља па се можда и (донекле) оправдано бунимо.Мада,као и свугдје и у блек металу има иксрених Боготражитеља

 

Манастир Ватопед - Света Гора

Edited May 2, 2010 by SixStepsOnTheMoon

[morbid god]

To je pravoslavlje koje bih volio da istrazujem!

[рогозуб]

заправо, то је православље које од својих следбеника тражи да живе скоро као анђели, нпр, без било какве музике (сем црквеног појања), без било какве сексуалности (сем репродукције), тако да незнам шта би ту могло да се свиди особи као што си ти...

[SixStepsOnTheMoon]

To je pravoslavlje koje bih volio da istrazujem!

 

Welcome to the club!

 

[Milan]

Preleteo sam ovih 11 brojeva i simpaticno je to sve, ta "estetika" je glavna fora koja bi

mogla da privuce ljude da provere malo ozbiljnije o cemu se tu radi, meni je sve to zanimljivo,

ali se mozemo sloziti samo u ovome Death To The World! ha ha.

 

@SixSteps Onaj citat sto je morbid postavio, ako se ne varam, ima neke veze sa bendom Ondskapt

[SixStepsOnTheMoon]

Preleteo sam ovih 11 brojeva i simpaticno je to sve, ta "estetika" je glavna fora koja bi

mogla da privuce ljude da provere malo ozbiljnije o cemu se tu radi, meni je sve to zanimljivo,

ali se mozemo sloziti samo u ovome Death To The World! ha ha.

 

@SixSteps Onaj citat sto je morbid postavio, ako se ne varam, ima neke veze sa bendom Ondskapt

 

Добро,естетика јесте на нивоу једног панкерског стила,али та естетика није ни загребала површину онога што Православље у својој суштини нуди.Тај часопис је само један памфлетчић,начин приступања савременој омладини,која имајући искривљену слику о Хришћанству (на западу а ни код нас није боље),сусревши се са Православљем постаје изненађења оним што тамо чује и види.Када види какви су тражитељи за истином и побуњеници у неком свом смислу били Свети Оци,остају без ријечи и зато је данас Православље у Америци у дрстичном порасту,људи имају прилике да чују и виде о њему,а кад закораче праг неке Православне Цркве у Америци,после преотестантских,адвентистичких итд,па стану на некој Литургији,то је онда општа пометња и конфузија,шта је сад ово...тада настаје права журка.

 

Мада ово је карактеристично управо за ту punk/straightedge/hardcore сцену која је иначе позната као вапијућа популација за истином.

 

Неки ортодоксни блек је у старту исфолиран,тако да је њему теже да прими све то,треба збацит с`леђа,како наш народ има лијеп израз за то па каже непомјаника (да му се ни име не помиње ).

[morbid god]

@SixSteps Onaj citat sto je morbid postavio, ako se ne varam, ima neke veze sa bendom Ondskapt

Dio njihovog 'manifesta'.

 

 

I da, sto predstavlja ova slika, kult lobanja? Sa nekom photoshop varijantom i logom, ladno bi moglo da prodje ko ortodoksni black (i da, sto je isfoliran?)

[salebghouse]

odakle im ovoliko lobanja?

[SixStepsOnTheMoon]

 

 

Sa nekom photoshop varijantom i logom, ladno bi moglo da prodje ko ortodoksni black (i da, sto je isfoliran?)

 

 

Нисам имао прилике уопште да чујем за Ondskapt.А ово за исфолираност је мој лични утисак.Такви су сатанисти у суштини,мислим,сви смо ми исфолирани мање више,сваки дан мијењамо маске свог себељубља (*светоотачки термин),али код ортодоксног блек метала мислим на изворни сатанистички,се примјећује једна исфолираност у старту,а то је worshipovnje ђавола,кога је Христос назвао - оцем сваке лажи.Самим тим да је лажов,преварант он у то жели да увуче и све друге.Ја немам проблема са тим,ако неко заиста жели пакао,он га међутим већ има овдје на земљи у својој души,јер истинске радости нема без Христа - који је побиједио смрт.Затим са том неприродношћу коју ортодоксни блек носи у себи.То је све претварање,нека "опасна" борба (против ни сами не знају кога),повлачење у себе,мизантропија,меланхолија,депресија,нагласио би лажни мистицизам и наравно коришћење ритуалних обреда,који су повезани са најтамнијим странама човјекове душе.А то су егоизам,гордост,неугасива жеђ са блудом...А то није нормално стање за човјека,њему је Христос оставио да узраста у нешто потпуно друго а то је да се врати својој природности - боголикости.Зато су Свети Оци једини истински ратници на земљи,јер су успјели подвигом да узрасту до те мјере,да у сусрету са њима нема фолирања,нема маски,зла има само једно - љубави (а то је Христос у њима).

 

I da, sto predstavlja ova slika, kult lobanja?

 

Монаси на слици вјероватно имају послушање да гледају своју братију која је напустила овај свијет после велике борбе са страстима и својом палом природом,и да се сами сјећају смрти,што је једна и од врлина којој Свети Оци посвјећују огромне странице,а та врлина се зове - Сјећање на смрт.Света Гора је једина држава на планети у којој се људи не рађају него искључиво умиру. Светогорци су се повукли у ову чудесну земљу хиљадугодишњег тиховања и молитве како би умрли за овај свет и поново се родили у Христу. На Светој Гори монаси су настанили манастире у којима је општежиће. Монашки суживот или идиоритмија је живот монаха расутих по келијама који се окупљају на заједничку молитву у Саборни храм. Бројни су и пустињаци који се подвизавају по свим неприступачним местима какве су, рецимо, пећине на Каруљској литици. Ту се срећу људи достојни подвига да живе у најсуровијим условима где дух уздижу ка Богу мучећи тело и тихујући између мора и неба.

У манастирима уз величанствену заједничку молитву монаси врше и многобројна послушања. Као црквењаци, баштовани, трпезарци, кувари, гостопримци, библиотекари, економи. Најмање времена остаје за одмор јер иза тога следи и сопствено монашко правило које свако појединачно врши келији. Ноћу су молитве интензивне. То доба дана, мирјани обично посвећују одмору тела и ума, док светогорски монаси дарују Богу. На Светој Гори смрт не изазива тугу како је зо уобичајено на свету, То је час монаховог сусрета са Богом и разлог достојанствене радости. Светогорци и данас сахрањују покојне као и пре хиљаду година.

Без ковчега у ушивеној мантији. Лице се прекрива паном (коју је монах носио за живота), а глава со еод слегања земље заштити са 3 – 4 камене плоче. После 3 године или касније када се поново ко од братије упокоји , гроб се откопава и кости се извлаче. Затим се окаде тамјаном и оперу у вину. Кости се спуштају у костурницу, а лобања заузима место у посебној соби, каква постоји у сваком манастиру на Атосу. Дешава се да кости блаженопочившег Светогорца миришу на босиљак и имају воштану жуту боју што је један од начина на које Бог пројављује своје свете људе.

Edited May 2, 2010 by SixStepsOnTheMoon

[рогозуб]

odakle im ovoliko lobanja?

drzhe u kosturnici...

[morbid god]

Нисам имао прилике уопште да чујем за Ondskapt.А ово за исфолираност је мој лични утисак.Такви су сатанисти у суштини,мислим,сви смо ми исфолирани мање више,сваки дан мијењамо маске свог себељубља (*светоотачки термин),али код ортодоксног блек метала мислим на изворни сатанистички,се примјећује једна исфолираност у старту,а то је worshipovnje ђавола,кога је Христос назвао - оцем сваке лажи.Самим тим да је лажов,преварант он у то жели да увуче и све друге.Ја немам проблема са тим,ако неко заиста жели пакао,он га међутим већ има овдје на земљи у својој души,јер истинске радости нема без Христа - који је побиједио смрт.Затим са том неприродношћу коју ортодоксни блек носи у себи.То је све претварање,нека "опасна" борба (против ни сами не знају кога),повлачење у себе,мизантропија,меланхолија,депресија,нагласио би лажни мистицизам и наравно коришћење ритуалних обреда,који су повезани са најтамнијим странама човјекове душе.А то су егоизам,гордост,неугасива жеђ са блудом...А то није нормално стање за човјека,њему је Христос оставио да узраста у нешто потпуно друго а то је да се врати својој природности - боголикости.Зато су Свети Оци једини истински ратници на земљи,јер су успјели подвигом да узрасту до те мјере,да у сусрету са њима нема фолирања,нема маски,зла има само једно - љубави (а то је Христос у њима).

Isfoliranosti ima svudje. Al o tome ne treba trositi rijeci.

Ja licno ortodoksni satanizam posmatram estetski i ikonografski, a ne kao nesto sto je 'religiozno'. U hriscanskog djavola bi zaista bilo glupo vjerovati.. stoga mislim da obozavanje djavola u ortodoksnom bleku predstavlja obozavanje smrti, koja je jedina izvjesna. Hriscanstvo govori da je Isus pobijedio smrt, al vjerovati u to, jednako je kao vjerovati da je djavo prijatelj ljudi. Ne sporim postojanje uzvisenog/bozanskog, al sam skoro siguran da jedno palo bice poput covjeka od njega stoji udaljeno svjetlosnim godinama. Zato su i morali da izmisle 'bozjeg sina' koji je ljudima donio oprost grijeha i spasenje, jer kako to obican covjek moze pobjedi smrt...

 

Kao sto po jednom covjeku udje u svijet grijeh i po grijehu smrt, i time sto svi sagrijesise, na sve ljude predje smrt...

[SixStepsOnTheMoon]

Ja licno ortodoksni satanizam posmatram estetski i ikonografski, a ne kao nesto sto je 'religiozno'.

Ја бих разумио да си рецимо клинац па да се ложиш на бодљикаве наруквице,крваве позорнице,опасне фаце и све што блек метал као начин изражавања носи са собом,али мислим да када слушаш музику,не знам за тебе,али ја лично мислим да је поред музике као средства доста битна и порука која се шаље,а у ортодоксном сатанизму има свих могућих елемената који су преузети из религије којој сатанизам завиди а то је Хришћанство.Чак су мора се признати веомааа оригинални,обрнули су библију,крст а са тим су се они обрнули наглавачке,па од толике количине крви која им силази у мозак не знају шта да раде више.Плагијатори.

 

U hriscanskog djavola bi zaista bilo glupo vjerovati.. stoga mislim da obozavanje djavola u ortodoksnom bleku predstavlja obozavanje smrti, koja je jedina izvjesna.

Не знам сад какве флешеве имаш у главу када поменеш ђавола,мислим на његову улогу у хришћанству,али сигурно није нешто што се занемарује.Борба са нечастивим може да се осјети само на подвигу са својим страстима и помислима.Ако то никад ниси радио онда твоја тврдња нема основу и лако ћу да је оборим,тако што ћу у помоћ да призовем Свете Оце који су ту борбу водили на земљи,уз помоћ благодати божије,а наравно о благодати мало и знамо,и оставили доста списа на ту тему (мислим то су њихове једине теме - борба и само борба - до смрти)

Hriscanstvo govori da je Isus pobijedio smrt, al vjerovati u to, jednako je kao vjerovati da je djavo prijatelj ljudi. Ne sporim postojanje uzvisenog/bozanskog, al sam skoro siguran da jedno palo bice poput covjeka od njega stoji udaljeno svjetlosnim godinama. Zato su i morali da izmisle 'bozjeg sina' koji je ljudima donio oprost grijeha i spasenje, jer kako to obican covjek moze pobjedi smrt...

Христос је Богочовјек,а то значи да је са нама био у свему једнак осим у гријеху.Нема измишљеног Божијег сина,он је историсјки једна врло конкретна личност која је живјела и ходила земљом.Он као друго лице Свете Тројице је испунио вољу свога оца,а та очева воља је чиста љубав,али ми је не видимо нити доживљавамо тако,због нашег пребивања у гријеху.Ми од Бога смо удаљени свјетлосним годинама једино непокајањем и гријехом.Зато света Црква има покајање и исповјест,као једне од седам светих тајни.Човјек јесте пало биће и сваким даном пада али и устаје,а то устајање односно спознање своје ништавности води га смирењу и приближава Богу.Сјети се Христове приче о блудном сину из Јеванђеља.Овај бенд је ту причу добро испричао

 

 

Kao sto po jednom covjeku udje u svijet grijeh i po grijehu smrt, i time sto svi sagrijesise, na sve ljude predje smrt...

Ово је исповидједање прародитељског пада и одвајање човјека од Бога и са тим јесте дошла смрт,као коначни ударац.Али је Христос побиједио својм Васкрсењем које се до данас свједочи кроз његове свете. Edited May 2, 2010 by SixStepsOnTheMoon