Jump to content

Recommended Posts

Posted

Starozavetni je okrutan, kažnjava, ima tipične ljudske prizemne osobine. I javlja se ljudima, najčešće u vidu oluje ili tako nekog nevremena. Novozavetni je povezan sa ljudima indirektno, više ga ne možemo videti, ima svog zastupnika na zemlji, to je "dobri" Bog, u smislu da je savršeniji, njegovo osnovno načelo je praštanje.

 

Što je živahna ova tema :)

 

 

Posted

Pa nije uopšte tačno da je starozavetni Bog osvetoljubiv, pohlepan itd. Takve predrasude redovno potiču od nečitanja samog Starog Zaveta. Bog u Starom Zavetu je itekako milostiv i pravdoljubiv. Samo treba pročitati knjigu o Joni i videti to vrlo crno na belo - to se provlači kroz ceo Stari Zavet, ali danas je mnogo lakše izguglati neke nezgodne starozavetne stihove nego celu knjigu pročitati. :) Eto, ovde se već spominje kako se u Starom Zavetu Bog javlja kao oluja, a da se u Novom ne javja - a u Novom se Sin javlja kao Isus Hristos, Otac kao glasni glas sa neba, Duh u obliku golubice i plamena. U Starom Zavetu Bog nema samo zastrašujuće manifestacije - često se javlja i sasvim tiho, neprimetno, u obliku anđela, saputnika... Ovo je jedan od meni najlepših delova iz Starog Zaveta:

 

Prva Knjiga o carevima, glava 19

A On reče: Iziđi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dođe trus; ali Gospod ne beše u trusu;

A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dođe glas, tih i tanak.

 

Vrlo rečito kakav je Bog Starog Zaveta. :)

  • Upvote 1
Posted (edited)

59929_104651286266089_100001636539497_33736_4441500_n.jpg

 

Uzastopni talasi ateizma u duhovnom životu Zapada tokom poslednjih vjekova,kao I revolucionarne eksplozije oslobođenja od „Boga sadiste“ u rimskoj juridičkoj tradiciji,u bliskoj su vezi sa teorijom o „zadovoljenju božanske pravednosti Hristovom krsnom smrću“ – kao što u ljudskoj svijesti hrišćanska istina povezana sa nelilječivim kompleksima krivice.Ova teorija izopačuje ckrveni smisao grijeha i shvata ga kao čovjekov promašaj i neuspjeh; drugim riječima,tumači ga kao pravni prestup i kao odstupanje dostojno kazne,kao vinovnika egocentrične krivice i povod za tako egocentrično opravdanje.Jer,psihičkim mehanizmima paloga čovjeka potrebno je čak i krivica i često je izazivaju,sa ciljem da kroz objektivno i neosporno „iskupljenje“ ostvare egocentrično zadovoljenje individualnog „opravdanja“.Shema „krivica - iskupljenje – opravdanje“ tipičan je simptom svake „prirodne religije“,odn. Izraz ljduske psihe koja odbija da se odrekne individuocentričnog tumačenja postojanja i pokušava da pobijedi smrt svojim dostignućima dostojnim nagrade,makar ona i bila potkpreljenja odgovarajućom vrijednošću nekog transcedentalnog „otkupa“.

Tako se Crkva pretvara u moralističku religiju,poslušnicu individualnog samoutrvđivanja čovjeka.Krst Hristov prestaje da ovaploćuje i da otkriva srž jevanđelja spasenja : odricanje od samoživota da bi se ostvario život; prihvatanje smrti sa ciljem da se slomi i poslednje egzistencijalno protivljenje subjektivnosti i da se postojanje crpi ne iz tvarne prirode nego iz ličnog odnosa sa Bogom Ocem,Davaocem života.

 

Ako je Krst Hristov postao prevashodni simvol Crkve,vidljivi izraz i projava vjere hrišćana,to nije zato da bi on jednostavno podsjećao na stradanje Bogočovjeka i na plaćenje dostojne cijene rezgnijevljenoj pravednosti Božijoj.Hrišćani svoje tijelo zapečaćuju znakom krsta,objavljujući tako dobrovoljno samoodricanje od indivudualne samostalnosti i žrtveno prinošenje života volji Očevoj.“Svemu vidljivome potrebuje krst“ – piše sveti Maksim Ispovjednik, „a svemu bestejelesnom potreban je grob“.Sve što je vidljivo,sve ono što nam preko individualnih čula postaje dostupno,svako znanje koje stičemo svojim individualnim rasuđivanjem,sve ono što izgleda da nam se potčinjava zbog naših individualnih sposobnosti,sve to treba razapeti na krst i pogrepsti,odnosno,umrtviti kao individualne potvrde i oklope našeg Ja,da bi one time funkcionisale kao ljubavni (erosni) odnos i samoprevazilaženje.

 

Zbog toga Hrišćani zapečaćuju svoje tijelo znakom krsta ne samo kada se mole nego „kada pristupaju bilo kojoj stvari“ : „Hljeb jedući,Čašu ispijajući,pri ulasku,pri izlasku...pred posteljom i ustajući iz nje“.Svaka etapa i svaki vid svakodnevnog života zapečaćuje se znakom životvorne smrti,znakom pokornosti volji Očevoj,volji života.Jer,krst nije znak uspomene i sentimentalističkog ili moralno-poučnog podsjećanja,nego simvol i objava samoobrazovanja sa Hristovim načinom postojanja kao načinom života.I kao takav simvol,kao ukazanje na život koji preporučuje Crkva i kao nadanje vernika,krst se,konačno,utiskuje i na grobove upokojenih,potvrdjujući njihov ulazak u „zemlju živih“.

Edited by SixStepsOnTheMoon
Posted

Pa nije uopšte tačno da je starozavetni Bog osvetoljubiv, pohlepan itd. Takve predrasude redovno potiču od nečitanja samog Starog Zaveta. Bog u Starom Zavetu je itekako milostiv i pravdoljubiv. Samo treba pročitati knjigu o Joni i videti to vrlo crno na belo - to se provlači kroz ceo Stari Zavet, ali danas je mnogo lakše izguglati neke nezgodne starozavetne stihove nego celu knjigu pročitati.

Stari Zavet nije celina, bar ne u potpunosti, vec zbirka fragmenata jevrejske istorije i mitova kroz koju se provlaci osnovna monoteisticka misao, koja je, zapravo, ono sto povezuje Stari i Novi zavet. Sve ostalo za tu pricu nije bitno, bar ne u dogmatsko teoloskom smislu sto se hriscanstva tice.

 

A ko god je procitao Stari zavet, ne moze a da ne primeti da, ako je veci deo i kompatibilan sa hriscanskom doktrinom, jedan deo nije, i ne moze nikako biti, ma kakve filozofske akrobacije se pokusavale koristiti da bi se dokazalo suprotno. Nemoguce je.

 

Mnogo je verovatnije da u Starom zavetu moze biti reci o, recimo, dva bozanstva, od kojih jedno moze predstavljati hriscanskog Boga, dok ono drugo ne moze, vec je verovatno ostatak nekog plemenskog verovanja, ili nesto preuzeto iz sumerskih kultova, kao sto su preuzeti i delovi o stvaranju i potopu.

 

Primer: Kada se Avramu javio bog i zapovedio mu da zrtvuje sina, da bi ga kasnije glasnik (andjeo) Boziji od toga odvratio. Stani malo. To je potpuno suprotno koncepciji hriscanskog Boga.

Kakav je stav hriscanstva prema ljudskim zrtvama? Pretpostavimo da se tebi danas neko/nesto/ javi i kaze, ja sam bog otaca tvojih, idi i zakolji majku/sestru/zenu/dete, ne bi li se uvecala slava gospodnja. Sta bi ti uradio? Jel' bi rekao: "odma, odma!" i pohitao da pripases sikiricu, ili bi se zapitao sa cime zapravo imas posla i trazio neki ID?

 

Zatim, knjiga o Jovu, u kojoj se "bog", pazi sad, kladi sa jednim od svojih andjela zvanim satana, i salje ga da na Jova pusti sve sto mu stoji na raspolaganju, a sve to ne bi li se uvecala slava "gospodnja". Sto je ovome unistio sve sto je ikad imao, nema veze. Ce da cika boga drugu zenu, ima dizrodi jos vise dece no prva, i svi srecni i zadovoljni. Hriscanski Bog? Doubt it. Da ne spominjem da je Jov na kraju razgovora sa tim "bogom" ispao moralniji od njega, sto bi bilo ontoloski nemoguce da je "razgovarao" sa hriscanskim Bogom, koga niko nikad nije video, osim Sina. Kada bi hriscanski Bog zapovedio da se pobiju zene, deca, pa cak i domace zivotinje, kao sto je to bog naredio Jevrejima da urade nakon neke ratne pobede? Nikad.

 

Tako da, sveukupno gledajuci, nemoguce je tumaciti Stari zavet ni crno ni belo, pogotovo ne bukvalno, problematika je znatno slozenija od toga.

 

Prva Knjiga o carevima, glava 19

A On reče: Iziđi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dođe trus; ali Gospod ne beše u trusu;

A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dođe glas, tih i tanak.

Meni ovo iskreno govoreci vise lici na ufo encounter.

Posted

U priči u žrtvovavnju Isaka nikako ne treba zapostaviti da Bog (pre nego što traži od Avrama da Isaka žrtvuje) praocu obećava da će Avraam dobiti dalje potomstvo upravo kroz Isaka. Dakle, to nije bilo prosto traženje ljudske žrtve, već najočitiji test vere. Avram je znao da će on dobiti potomstvo preko Isaka, žrtvovao ga ili ne žrtvovao, jer mu je Bog to i obećao. Tvrditi da je ta priča uticaj okolnih sumerskih suseda meni ipak ne leži: u epu o Giglgamešu bogovi spašavaju ljude od potopa upravo iz razloga zato što ne bi mogli da žive bez ljudskih žrtava, dok judeo-hrišćanskom Bogu žrtve nikada nisu ni trebale - On je iznad svoje tvorevine, i ne ovisi od nje.

A da se Satana kladi sa Bogom takođe nije ništa čudno - Satana večito pati od mesijanskog kompleksa i uvek se trudi da sroza Boga na svoj nivo (uzići ću iznad zvezda, tvoj sluga će pohuliti na Tebe ako mu oduzmeš sve, uzmite i pojedite i bićete kao bogovi, pokloni mi se i daću Ti sva carstva sveta...), tako da nije ni čudno da huli na Boga opkladom, i da, naravno, tu opkladu gubi.

A ovo za NLO... Pa dobro, tebi zvuči, meni ne. :)

Posted (edited)

nek svako veruje u sta god hoce: bogove, zmajeve, hobite, deda mraza, sve je to ok.

srpska pravoslavna o kojoj ovde govorimo je ozbiljna politicko-ekonomska organizacija koja utice na drzavu i zivote svih ljudi u njoj, a sve to na osnovu proizvoljnog verovanja u potpuno iracionalne stvari. kao kad bi "crkva leteceg cuda od testa" imala svog clana u republickoj radio difuznoj agenciji koja odredjuje sta i kako moze da se emituje svim ljudima na tv-u. ili kao kad bi "crkva leteceg cuda od testa" imala uticaj na skolstvo i kroz veronauku formirala buduce generacije tako sto bi ih ucila o sadrzaju koji spada u domen epske fantastike i mistike.

Црква није никаква политичко економска организација,већ заједница верних. То што је теби нешто ирационално,то је твоја ствар,за неког је то друго рационално.

Мени рецимо може бити ирационално и безвезе да је свемир створен некаквим "великим праском",а не знамо шта је постојало пре великог праска и како је он настао. Случајно ? Први организми су настали тако што се дошло до електричног пражњења у облаку гасова. Предпостављам да је и ово случајно.

Дакле ствар личног уверења је шта је рационално а шта не. За једног Блеза Паскала,Декарта или Њутна Бог је итекако рационалан и реалан.

Што се тиче поменутог "чуда од теста",не знам да ли је то ико икада видео осим на телевизији. Исуса Христа,пак наравно да су видели,и он је итекако био реалан.

Што се тиче утицаја на школство,ко неће на веронауку,не мора,не капирам,какав је то утицај на школство ?

Опорезивати цркву ? Не капирам,па где си видео у свету да се црква опорезује и πлаћа држави порез ?

 

Што се тога тиче што је неком "срамота" да постоји Теолошки факултет у Београду,вероватно тај исти не зна да на теолошком факултету на Оксфорду теологија се проучава већ 800 година.Ствар личног утиска коме се шта свиђа,али немојмо претеривати у оценама.

Edited by C.A_R.I.A.
Posted
Satana onako kako ga hriscanstvo opisuje ne postoji.

Stvar vere. Mi hrišćani očito verujemo da postoji. :)

 

Што се тога тиче што је неком "срамота" да постоји Теолошки факултет у Београду,вероватно тај исти не зна да на теолошком факултету на Оксфорду теологија се проучава већ 800 година.Ствар личног утиска коме се шта свиђа,али немојмо претеривати у оценама.

Ne samo to, nego je celokupna institucija univerziteta hrišćanska tekovina, jer su isprva oni služili kao bogoslovije gde su se podučavale i ostale nauke (nisu služili isključivo kao seminarije gde su se ljudi isključivo spremali za sveštenstvo).

  • Downvote 1
Posted

Ne samo to, nego je celokupna institucija univerziteta hrišćanska tekovina, jer su isprva oni služili kao bogoslovije gde su se podučavale i ostale nauke (nisu služili isključivo kao seminarije gde su se ljudi isključivo spremali za sveštenstvo).

 

Crkva i nauka?

Crkva i paljenje i uništavanje kultura, različitosti i znanja, pre će biti.

  • Upvote 2
  • Downvote 2
Posted

Ih, a koje je to kulture Crkva uništila?

Na stranu što se večito prećutkuje da je Crkva takođe iteeeeeekako doprinela razvoju nauke, ali nema veze, lakše nam je samo da pamtimo zlo a dobro da ponovo zanemarimo (kontra slučaj sa ateistima, sušti dobrotvori čovečanstva).

Posted

U priči u žrtvovavnju Isaka nikako ne treba zapostaviti da Bog (pre nego što traži od Avrama da Isaka žrtvuje) praocu obećava da će Avraam dobiti dalje potomstvo upravo kroz Isaka. Dakle, to nije bilo prosto traženje ljudske žrtve, već najočitiji test vere. Avram je znao da će on dobiti potomstvo preko Isaka, žrtvovao ga ili ne žrtvovao, jer mu je Bog to i obećao. Tvrditi da je ta priča uticaj okolnih sumerskih suseda meni ipak ne leži: u epu o Giglgamešu bogovi spašavaju ljude od potopa upravo iz razloga zato što ne bi mogli da žive bez ljudskih žrtava, dok judeo-hrišćanskom Bogu žrtve nikada nisu ni trebale - On je iznad svoje tvorevine, i ne ovisi od nje.

Ako je test vere, onda je testirani pao. Pravilni odgovor bi bio odbijanje, jer je ljudsko zrtvovanje odvratno sa svih aspekata, pogotovo religijskog.

 

A da se Satana kladi sa Bogom takođe nije ništa čudno - Satana večito pati od mesijanskog kompleksa i uvek se trudi da sroza Boga na svoj nivo (uzići ću iznad zvezda, tvoj sluga će pohuliti na Tebe ako mu oduzmeš sve, uzmite i pojedite i bićete kao bogovi, pokloni mi se i daću Ti sva carstva sveta...), tako da nije ni čudno da huli na Boga opkladom, i da, naravno, tu opkladu gubi.

Bog se ne kocka. Ili se kocka, ima dugu sedu bradu i zivi na vrhu oblaka.

I zar nije malo cudno da se satana pojavljuje kao andjeo boziji, ako se zna da je pao u nemilost davno pre toga?

 

Satana onako kako ga hriscanstvo opisuje ne postoji.

Zbog cega?

 

istina o zlu zvanom ekumenizam koje je pustilo jake korene u srbiji

Ekumenizam, kako je prvobitno zamisljen, je podrazumevao saradnju medju verama, dakle zamisljen je kao dobra ideja.

Daleko vece zlo je zamena vere za obicaje i kriptonacionalizam, pa tako imamo "vernike" koji slave bahato, idu u crkvu samo na Bozic i Uskrs, a pritom verovatno ni simbol vere ne znaju i misle da je Isus bio Srbin.

 

Crkva i nauka?

Crkva i paljenje i uništavanje kultura, različitosti i znanja, pre će biti.

Rimokatolicizam nije Crkva. Mada, da nije bilo uticaja Rima, kako negativnog tako i pozitivnog, bez obzira na sve ostalo Evropa bi danas bila u varvarizmu. Ili bi bila arapska.

Posted

bruno1.jpg

 

369px-Grosseteste_bishop.jpg

 

Pravilni odgovor bi bio odbijanje, jer je ljudsko zrtvovanje odvratno sa svih aspekata, pogotovo religijskog.

Onda bi Avram bio neposlušan Bogu koji mu je obećao da će imati nasledstvo preko Isaka - pao bi test. Ovako je ostao poslušan Bogu, sin mu je pošteđen a Bog mu je obećanje ispunio.

 

I zar nije malo cudno da se satana pojavljuje kao andjeo boziji, ako se zna da je pao u nemilost davno pre toga?

Čudno je iz hrišćanske perspektive jer je nama Gospod Hristos otkrio prirodu demona (da su pali anđeli itd.). U jevrejskoj angeologiji/demonologiji pre Hrista, stvari nisu bile toliko crno-belo označene (npr. pobuna angela nije bila toliko jasno iscrtana, nije bilo direktnih naznaka da je zmija u Edemskom vrtu zapravo Satana itd.).

 

Mada, da nije bilo uticaja Rima, kako negativnog tako i pozitivnog, bez obzira na sve ostalo Evropa bi danas bila u varvarizmu. Ili bi bila arapska.

Da ne napominjemo da su upravo hrišćanske zemlje plodno zemljište za razvoj ljudskih prava, gde su se ona i isprva razvila.

  • Upvote 1
  • Downvote 1
Posted (edited)

http://www.smedia.rs/vesti/vest/71466/Voda-na-Marsu-NASA-Mars-Voda-na-Marsu.html

Moja profanka veronauke je kada smo joj ortak iz srednje i ja postavljali na casu pitanje da li je ovako nesto skladno sa Svetim Pismom ili ne, odgovarala odricno, pa smo mi inistirali dalje na temi, i kao, sta ako otkriju jedan mikroorganizam na nekoj drugoj planeti, znaci da sve pada u vodu, a ona kao, pa nece, Bog je stvorio zivot samo na Zemlji, a mi opet, ali sta ako, i tako u krug, dok nije popizdela i isterala nas sa casa, a malo kasnije nas i naterala da se prebacimo na gradjansko, bas bih voleo da joj sad vidim facu :mhihi:

Edited by Jabba the Hutt
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...