Православље

[Morpheus]

Daj covjece, bludom se oznacavaju nemoralna razmisljanja ali i radnja,ali stvarno posjedujes talenat za iskrivljujes znacenja rijeci

 

A sta bi sa onom pricom oca Justina?

[SixStepsOnTheMoon]

Kakva nemoralna razmisljanja?Hrišćanstvo ne poznaje moral...hrišćanska etika je nešto mnogo sadržajnije.,

 

Moral se negdje može okarakterisati i kao jeres :

 

http://www.youtube.com/watch?v=RaDTWZIXfLU

 

A sta bi sa onom pricom oca Justina?

 

Šta je sa njegovom pričom?On se u svom životu susretao sa raznim ličnostima a posebno mladima i u svom iskustvu se naslušao svega i svačega,tako da zna o čemu priča i mogu samo reći da je otac Džastin kralj neviđeni.

[Ouroboros]

znaci svaki seks ili masturbacija koja se cini iz ciste pozude je bludna radnja i greh? sto bi opet znacilo da je jedini privatljiv seks onaj koji za cilj ima samo dobijanje potomstva...i stigli smo do kljucnog dela gde hriscanstvo priznaje teoriju evolucije

[SixStepsOnTheMoon]

Taj asketski nacin zivota,to skrivanje i potiskivanje prirodnih nagona kao teznja za moralnom i duhovnom cistotom i nevinoscu je krajnje stetan,jer to uzdrzavanje od zivotnih nagona i zadovoljstava predstavlja ropstvo.

Ko god se pridrzava tih i takvih nacela po meni je samo sazaljenja dostojan.

Zasto bi se covjek uopste trebao boriti protiv bujnosti svoje prirode,zasto shvatati kao grijeh i potiskivati one culne nagone koji izviru iz dubina naseg bica

 

Taj vas hriscanski moral sputava covjekovu licnost i gusi zivot!

Hriscani,koji se toga drzite,vi ste najobicnije kukavice ili pak impotentna,mlakomuda stvorenja,ponasate se kao starci ciji su izvori presusili i koji nemaju ni traga ljudskih sklonosti

 

Ne bih se pridrzavao tih hriscanskih nacela cak ni kad bi bilo izvjesno da cu time dobiti vjecni zivot i otici u taj vas raj;ma u raj ne bih nikada otisao jer raj je najobicniji sladunjavi kic;pakao je vise zivotniji,erotskiji,literarniji,zivopisniji,i nadam se da cu otici tamo

Ali prije nego sto postanem plijenom gospn.Satane,trudicu se da povalim sto vise zena

 

 

Generalna zabluda svih koji ne shvataju liturgijski etos preobrazaja licnosti i njene teznje da se saborazi tj. tezi maksimi onog preobrazenja koje je Hristos deneo u svjetlosti jevandjelskih zapovjesti.

 

Tvoji argumenti su prirodna reakcija i meni sasvim bliska ali ne i konacna...razmisljaj o tome.

[sale 3sm Larry Flynt]

Ako čovjek ostane duže u tome,ogroman ambis koji će se otvoriti i koji stoji u nekotrolisanoj ljudskoj prirodi će ga dovesti do težnje ka ostvarenju najizopačenijih fantazija.To može svako da posvjedoči ko iole duže obitava u grijehu bluda,posebno oni koji zadovoljavju mastrubacijom svoje fantaazije kuda ih one odvedu.

 

Covek ostaje u tome dokle god je seksualno aktivan.To ako "covek ostaje duze u tome" na kraju ispada da ce svi postati izopaceni.To nije narkomanija pa da se kaze poceo sa vutrom,pa onda krenuo da da povecava doze,pa onda presao na nesto teze,pa zavrsio sa heroinom i na kraju overdouz.Pornic je pornic,nece te to navesti da predjes na neki domino,animal bistijaliti shitting and pissing,pedofilske snimke i slicne bolestine.

Pornografske materijale imas i u bankama sperme i kod vantelesne oplodnje,gde muz mora da obezbedi seme svoje,a to ce moci samo na jedan nacin.Da li je i u tom slucaju blud?

 

Pa ne ogleda se blud u spoljašnjoj formi nego unutrašnjoj ona koja dolazi iz čovjekog srca,volje i osjećanja.A potiskavanje želje u onom asketskom etosu kojom nas Crkva uči nema za cilj preziranje ili omalovažavanje polnog odnosa,kako se to često misli,nego njegovo dovođenje u red jer bivajuću da jedino Hrišćanstvo na dubok antropološki način uči o palosti i ranjenosti ljudske prirode i zna kako ona može da završi.

 

Sve sto dolazi iz covekovog srca,volje i osecaja dolazi iz prirode.Evnuh je trajno potiskuje kastracijom.Seks i svi njegovi oblici(sem bolestina) je predstavljen kao greh samo kod puritanaca.

A svaka seksualna izopacenost ima svoj naziv i u medicini a i u narodu,je fino objasnjena.

Edited December 13, 2011 by sale 83 Larry Flynt

[рогозуб]

seksualni asketizam je u chovekovoj prirodi. prirodno za kamen je da bude kamen, prirodno za zhiviotinju je da bude zhivotinja- da se vodi nagonima, a prirodno za choveka je da bude chovek- da se vodi razumom. razumnost podrazumeva intelektualizam- okrenutost umnim vrednostima i uzhivanjima, a ne telesnim.

 

To ako "covek ostaje duze u tome" na kraju ispada da ce svi postati izopaceni.To nije narkomanija

seksualnost i jeste vrsta zavisnosti, i u mentalnom, i fizichkom i socijalnom pogledu je vrlo slichna narkomaniji.

[sleep024]

Ispunjava želje!

[Ouroboros]

seksualnost i jeste vrsta zavisnosti, i u mentalnom, i fizichkom i socijalnom pogledu je vrlo slichna narkomaniji.

e bas bih volela da mi objasnis ovaj fenomen....da li seksualnost (pretpostavljam da si mislio na seks ali ajd) utice negativno na zdravlje coveka? nemoj samo molim te da mi pocnes o polnim bolestima to deca uce jos u osnovnoj kako da se zastite. ja znam da apstiniranje moze da utice na psihicko zdravlje ,a bogami i na fizicko pogotovo kod muskih osim u slucaju da asketa ne rukobludi kad ga niko ne vidi...hmm mozda se to ne racuna nisam upucena

[Morpheus]

Pa dobro,moraju i askete malo zagrijati ruke,a kasnije,uz pomoc molitvi,stvar se lako da srediti.

 

Ima jedan odlican roman"Taida", Anatola Fransa.To je prica o preobracenju aleksandrijske kurtizane od strane jednog hriscanina isposnika,koji je pokusava izbaviti od prostituisanja i privesti je hriscanstvu,ali u tom nastojanju da to ucini,stvari se mijenjaju:zaljubljuje se u prelijepu Taidu,i na koncu,odbacuje Hristovo ucenje i taj put spasenja i vjecni zivot,postaje mu jadan i nevazan,pred mogucnoscu posjedovanja drazesne kurtizane.

Askete bi trebale procitati.

[рогозуб]

e bas bih volela da mi objasnis ovaj fenomen....da li seksualnost (pretpostavljam da si mislio na seks ali ajd) utice negativno na zdravlje coveka? nemoj samo molim te da mi pocnes o polnim bolestima to deca uce jos u osnovnoj kako da se zastite.

i narkomane uche kako da se zashtite od bolesti prenosivih iglama, snifaljkama, its, pa se opet ti saveti lako prenebregnu u naletu zavisnosnosti. isto se deshava i kod seksualnosti.

 

a seksualnost (kao shto rekoh- slichno kao i narkomanija ili alkoholizam) loshe utiche na zdravlje (sopstveno i drugih) iz vishe razloga- jer je uzrok raznih nervoza, stresova, finansijskih problema, problema u medjuljudskim odnosima, verbalnih i fizichkih sukoba. sve to zato shto je svaka zavisnost simptom slabog uma.

 

e. ja znam da apstiniranje moze da utice na psihicko zdravlje ,a bogami i na fizicko pogotovo kod muskih osim u slucaju da asketa ne rukobludi kad ga niko ne vidi...hmm mozda se to ne racuna nisam upucena

voljna apsinencija (tj asketizam) mozhe da ima samo pozivitan uticaj na chovekov um, telo i na njegovo okruzhenje. samim tim shto chovek u borbi protiv nagona jacha svoju volju, lakshe cje se kontrolisati inache u zhivotu.

 

od antichkih preko srednjovekovnih do modernih asketa, medju svima njima je opshtepoznato da su seksualnost i agresivnost usko povezani. to mozhe da primeti svako ko malo razmisli o fenomenu agresivne i chak grube seksualnosti koja po pravilu nasledjuje pochetnu (nezhniju) seksualnost (kao shto jacha droga, ili vecja kolichina iste sledi posle pochetnog stupnja konzumacije) jer dodje do zasicjenja tim pochetnim uzhivanjem.

 

takodje, strasti su uopshte medjusobno povezane, jer su kao shto rekoh- simptomi slabog uma, pa su tako uz seksualnost i agresivnost tu i pohlepa i sujeta, koje su takodje uzrok mnogih problema.

 

u korenu stoje dva problema. prvi je shto ljudi ne zhele da zhive u skladu sa svojom prirodom razumnih bicja, vecj su vishe vezani za telesne zhelje, prohteve i uzhivanja, umesto za intelekt. drugi, neodvojivi od prvog je tendencija takvih ljudi (neposvecjenih zhivljenju u skladu sa svojom prirodom) da idu linijom manjeg otpora i da biraju ono shto je lakshe, a uvek je lakshe prepustiti se stihijana nagora i strasti nego vezhbati svoju volju i oslobadjati se od njih (identichno kao shto je na telesnom planu lakshe prepustiti se gojaznosti nego vezhbati svoje telo i oslobadjati se vishka kilograma).

Edited December 13, 2011 by рогозуб

[рогозуб]

Anger ruins joy, steals the goodness of my mind, forces my mouth to say terrible things. Overcoming anger brings peace of mind, leads to a mind without regrets. If I overcome anger, I will be delightful and loved by everyone.

 

[SixStepsOnTheMoon]

Ljudi nemojte se ljutite...svako neka nešto kaže,koliko može i umije...ljubimo jedni druge jer tada smo najjači.

 

 

Протојереј Александар Шмеман:

Вера у Христа и(ли) вера у чудо

 

Jедан од највећих неспоразума међу верујућима и неверујућима састоји се у односу једних и других према чуду. Верујући много воле да се позивају на чуда, због чега се ствара утисак да је целокупна њихова вера и заснована само на „чудима“, на натприродним појавама.

Верујући не схватају да та непрестана позивања на чуда, на приче о лавовима који копају гробове за свете отшелнике, о чудесним уплитањима оностраног у свакодневни живот, о сновима и виђењима – веома често, уместо да убеде неверујуће и да их привуку вери, постижу противан ефекат и само их још више разјарују и окрећу против вере. И заиста, ако би у свету уистину било толико чуда – свуда, стално, свакодневно – као што то тврде неки верујући и као што се може пронаћи у одређеној верској литератури – онда је сасвим неразумљиво како у свету још увек постоје неверујући…

С друге стране, са стране неверујућих, њихово упорно порицање ма чега „чудеснога“, њихова несавладива жеља да не признају, не виде, не осете, макар и разуму несхватљиве, али несумњиве продоре у живот оног неизрецивог и необјашњивог, што се не може свести само на таблицу множења – такође сведочи о неком

страшном духовном слепилу и ускогрудости.

 

ДВА ТАБОРА

 

Тако су се створила, и стоје један насупрот другоме, два табора – подједнако тврдоглава и подједнако непомирљива. Једни тврде, и када је потребно и када није: чудо, натприродно нарушавање природних закона. Други, пак, одговарају: нема никаквих чуда, све се до краја може објаснити, све је то разумски објашњиво, рационално. Очигледно је, дакле, да су и једни и други, и верујући и неверујући, једноставно заборавили – а можда никад нису ни знали – да питање о чудима у Хришћанству уопште није тако једноставно и да се никако не може свести на просту дилему: или природно, или натприродно, или природни закони, или њихово нарушавање. Управо би из тог разлога разматрање питање о чуду требало започети од његовог хришћанског схватања и разумевања. На самом почетку, требало би напоменути да Јеванђеље пориче чудо као „узрок вере“, као доказ постојања Божјег. На једном месту је речено да Христос није могао да учини чудо због неверовања људи. Ма како, дакле, да дефинишемо чудо, за хришћане вера не потиче од чуда, него чудо потиче од вере.

Ни то још није све, јер се управо и ради о томе да сама суштина Хришћанства пориче чудо као основу религије, као „срж“ религије. И заиста, чему учи, и шта обзнањује Хришћанство? Да је Христос – Син Божји, Бог Који је постао човек, примивши на себе нашу, човечју природу. То искључује сваку могућност да људи буду приведени Богу путем „натприродних“ доказа и доказивања, јер је очигледно да би Христос, да је хтео да примора људе да поверују у Њега, Он то као Бог и учинио посредством чуда. То се није догодило, и Христос је у сећању Цркве и у сећању човечанства превасходно остао у лику сиромашног и прогоњеног Човека и бескућника. Христос се умарао, плакао, страдао, био искушаван. У ноћи када ће бити предат на смрт, Он је свог Оца молио да не допусти да окуси очајање смрти. Када је, пак, Христос извршио највеће од свих чуда – када је васкрсао из мртвих – ни ученици, ни жене, који су дошли на гроб, нису Га препознали никако другачије него вером, неким унутрашњим и тајанственим, а не нашим „објективним“ знањем. Пре тога су, међутим, сви одбацили Христа, сви су Га се одрекли, и Христос умире на Крсту. И зато, када започне ширење вере у Христа, када започне Његово прихватање као Бога, Спаситеља и Учитеља, оно неће започети „доказима“ који потичу од чуда, него управо од прихватања Христа у том човечјем, смиреном лику. Управо је тада, када је Сам Христос, идући на Крст, рекао: „Жалосна је душа Моја до смрти“ (Мт 26,38), када је умирао на Крсту, римски капетан, који Га је распињао, рекао: „Заиста Човек овај Син Божји беше“ (Мк 15,39).

Ово је довољно да бисмо утврдили следеће: чудо, схваћено као неко неразумљиво, видљиво нарушавање најелементарнијих, апсолутних природних закона, као неки божански „трик“, изведен зато да би људи поверовали у Бога – не чини срж хришћанског доживљаја, хришћанског поимања чуда. Понављам да они који прихватају Христа, не чине то због чуда, него због љубави, прихватају Га и следе за Њим превасходно срцем. Управо такво разумевање хоће и тражи Сам Христос: „Ако Ме

љубите, заповести Моје сачувајте…“ (Јн 14,15). „Ако Ме љубите“…

 

ЈЕВАНЂЕЉЕ И ЧУДА

 

Упоредо с тим, Јеванђеље је уистину препуно чуда: чудесних исцељења, васкрсавања мртвих, виђења и томе сличног. Како да се та несумњива „чуда“ хришћанске вере усагласе са њеним порицањем чуда као обичног доказа? О томе ћемо говорити у ономе што следи. Пре свега, међутим, морам да кажем да је тајна чуда, у његовом хришћанском поимању, неодвојива од тајне слободе, а то значи и од хришћанског схватања човековог места у свету, његовог места у природи – и по односу према природи, и према њеним такозваним законима.

Према томе, чудо и доказ чуда не чине средиште хришћанске вере, као што се понекад може закључити на основу речи и списа верујућих људи. Негде сам рекао да је један од највећих грехова самих верујућих против њихове вере њихово свођење религије до нивоа натприродних појава које нарушавају природне законе и тиме наводно доказују и постојање Бога и истинитост хришћанске религије. Поновићу још једном да је у Јеванђељу речено да у неким местима Христос није могао да начини чудо због неверовања људи, чиме се потврђује хришћанско учење о томе да не потиче вера од чуда, него чудо од вере.

Пређимо сада на други став – на онај који је карактеристичан за неверујуће и који је, нажалост, врло често повезан с неуздржаним причама самих верујућих о чудима. Овај став подразумева радикално побијање чуда као нечега немогућег, као и покушаје да се објасне, па чак и унизе оне тајанствене и необјашњиве појаве које верујући називају „чудом“. Ако у првом случају имамо пример да сами хришћани издају дух Хришћанства, у другом је пред нама ништа мања ускогрудост, слепило, неразумевање и тврдоглавост. Пре свега, међутим, морамо разумети оба ова става у њиховим дубоким психолошким коренима.

 

ЧУДО КАО НАЈБОЉИ ДОКАЗ ЗА НЕВЕРУЈУЋЕГ

 

Ако верујући тако много говори о чудима и о чудесном, онда то није зог тога што сама његова вера нужно зависи од тих чуда, него зато што се њему чини да је чудо најбољи доказ за неверујућег. Тако је тешко говорити о суштини вере, о блаженој испуњености душе вером, о љубави и радости које се вером откривају! Верујући из најбоље намере, да тако кажемо, покушава да пренесе то искуство на оне речи, за које се њему чини да су „објективне“ и способне да сруше скептицизам, неверовање неверујућег. Он често не разуме да шкоди и самоме себи и вери коју брани, јер то чини због преобиља ревности и љубави према Богу.

Неверујући, са своје стране, ако тако тврдоглаво и упорно пориче чак и очигледна чуда, такође

то не чини због неких негативних осећања, него због тога што и он нешто брани. Шта? Управо оне „природне законе“, о чијем нарушавању тако воле да причају поборници и заштитници чуда. Неверујући ту исказују и својеврсно поштовање према религији јер, ако је Бог створио природне законе, кажу они, зашто их онда све време „нарушава?“ Уколико верујући види и хоће да „докаже“ пре свега свемогућство Божје, Бога као Бога, неверујући са подједнаком ревношћу брани онај непоколебиви и на свој начин такође чудесни, па чак и необјашњиви поредак и устројство живота и васељене, изван којега све постаје хаос и самовоља. Човек са тако свесним ставом неће прихватити веру због „чуда“, јер му она изгледају не само непотребна, него чак и као нешто што унижава појам о религији. „Ако је то религија, ако је то вера“, као да говори такав човек, „само ви останите уз њу, то није за мене!“

Можда би се, у садашњем тренутку, разрешење овог многовековног неспоразума састојало у томе да се, са бесплодне расправе о чуду, најпре пређе на покушај разумевања онога о чему говори Хришћанство, о чему говори Јеванђеље, када говори о чуду. Као да су се сви договорили да чудо дефинишу као нарушавање природних закона, и да при том расправљају да ли је оно могуће или није! А шта ако хришћанско чудо – уопште не значи нарушавање природних закона, ако је оно више, крајње испуњење тих закона, ако између њега и тих толико помињаних „закона“ нема никакве противуречности које виде и они који хоће чуда, и они који их побијају? Да, то је тешко доказати, јер је овде реч о нечему што се више може осетити, увидети и прихватити срцем, него доказати. Такво поимање чуда карактеристично је за онога ко и сам живот и свет, а самим тим и „природне законе“ превасходно схвата као чудо.

Сам природни закон схвата се, у том случају, као неко чудо, необјашњиво у својој дубини и својој мудрости. Зар нису управо такво искуство имали они велики научници који су и откривали природне законе, који су дубље и присније продрли у тајне природе, него остали људи? Такво је, у сваком случају било Ајнштајново и Пастерово искуство. Такво је било и искуство великог француског палеонтолога и антрополога, Тејар де Шардена. Ако је, пак, сам свет, ако је сам живот чудо у које никада нећемо престати да проничемо, које никада неће престати да задивљује и усхићује човека – онда се граница између религиозног чуда и тог општег осећања чудесног на неки начин брише. Наиме, религиозно чудо разликује се од те васељенске чудесности само у једном: то чудо је плод љубави, а љубав је најтајанственији, најмање проучени али, сигурно, и најдубљи од свих природних закона.

Христос је чинио чуда, али никада зато да би тиме „доказао“ своје божанство или да би људе приморао да поверују у Њега. Напротив, Он је чуда чинио због тога што је љубио, сажаљевао, састрадавао, и што је страдања и потребе других људи схватао као своје сопствене. И све што ми знамо о љубави, целокупно наше искуство љубави, ма колико да је оно ограничено – указује на њену потресну, уистину чудесну силу и могућности. У љубави постаје могуће оно што нам се, људски посматрано, чини као немогуће. У љубави човек превазилази своју природну ограниченост и открива још један – виши природни закон, који за њега обично остаје скривен. Он, на тај начин, у љубави налази кључ за све природне законе и њихову крајњу потчињеност човеку, његовом духу и његовом царском достојанству. Чуда без љубави су – обмана и самообмана, и она се заиста морају и могу порицати. Љубав је, међутим, чудо, и то чудо открива нам чудесне могућности. А њих не увидети и не признати – значи не увидети и ништа не разумети на земљи.

 

Извор: Православље

Edited December 14, 2011 by SixStepsOnTheMoon

[SixStepsOnTheMoon]

http://www.youtube.com/watch?v=yQ8ohuIaKCU

[Ouroboros]

neradi mi citiranje kao i mnogo sta na ovom jebenom jumu pa moram ovako...inace rao bih citirala ovu "genijalnost" retko se srece..

@rogozub

seksualnost stvara frustracije, stresove, nervozu, osecaj krivice (to si zaboravio) samo iz razloga sto moralna nacela koja su uglavnom bazirana na religiji ogranicavaju seksualnu slobodu. ljudi imaju neka svoja po meni nenormalna ogranicenja sto se seksualnosti tice jer im takvu svest vekovima oblikuju drustvene, obrazovne, religijske institucije stvarajuci lazna moralna nacela kojih se ljudi slepo pridrzavaju a da ne postave pitanje da li su tto sto je moralno zaista i korisno. seksualnost nije zavisnost, mada imas neke slucajeve gde se postavlja dijagnoza zavisnosti od seksa, sto je jos jedna u nizu gluposti, u nekim malo libelarnijim drustvima nemas pojam nemoralan, vec zavistan od seksa ako covek hoce da jebe neka jebe....mozda si primetio da kod nas ne postoji ova dijagnoza, dovoljno je samo da kazes da je takva osoba nemoralna. ne ulazim u psihopatologiju mozda stvarno postoje neka stanja gde zaista postoji zavisnost.

svaka cast asketama ako zaista kontrolom svojih nagona dostignu visi nivo svesti. ja bih rekla da su samo ogrezli nihilisti sa tezim oblikom mazohizma, mozda bi mogli i tako da ih posmatramo.

postoje neke druge metode koje ukljucuju seks na putu ka visem obliku svesti. iskreno kad bih birala put do prosvetljenja ja bih izabrala ovaj "laksi" .

 

@novalis

mogao si da nas postedis izliva besa, ova lavina prosvetljujucih kopipejstvovanih propovedi izgleda ce se tesko zaustaviti

[SixStepsOnTheMoon]

seksualnost stvara frustracije, stresove, nervozu, osecaj krivice (to si zaboravio) samo iz razloga sto moralna nacela koja su uglavnom bazirana na religiji ogranicavaju seksualnu slobodu.

 

A šta je za tebe seksualna sloboda...šta ona podrazumijeva?

 

ljudi imaju neka svoja po meni nenormalna ogranicenja sto se seksualnosti tice jer im takvu svest vekovima oblikuju drustvene, obrazovne, religijske institucije stvarajuci lazna moralna nacela kojih se ljudi slepo pridrzavaju a da ne postave pitanje da li su tto sto je moralno zaista i korisno.

 

Možeš li da navedeš primjer "lažnih načela kojih se ljudi slepo pridržavaju",ili ćemo ovu tvoju neargumentovanu generalizaciju svi slijepo da prihvatimo kao nešto što treba da ima neki smisao...

 

seksualnost nije zavisnost, mada imas neke slucajeve gde se postavlja dijagnoza zavisnosti od seksa, sto je jos jedna u nizu gluposti, u nekim malo libelarnijim drustvima nemas pojam nemoralan, vec zavistan od seksa ako covek hoce da jebe neka jebe....mozda si primetio da kod nas ne postoji ova dijagnoza, dovoljno je samo da kazes da je takva osoba nemoralna. ne ulazim u psihopatologiju mozda stvarno postoje neka stanja gde zaista postoji zavisnost.

 

Strast je zavisnost...a seks kao nešto što čovjeku i nije prijeko neophodno (kao recimo hrana i voda) ne možemo odmah da povezujemo sa pojmom ljubavi...strast i ljubav su suprotne pojave iako se danas u vijeku tkz. seskualnih sloboda i gubljenja kompasa u istom često kaže "hajde da vidimo ljubav" što veze sa vezom nema i čista je provokacija koja opravdava tanku liniju koja stoji između ljubavi i razvrata u kojoj ovaj drugi pojam zauzima počasno mjesto pa kazati nekome da je razvratnik i da se njegovo srce nalazi u stanju jedne duhovne paralize je veoma neevropski i nedemokratski.

 

Zato sve stoji ono što je rogozub na prethodnoj strani rekao a ovjde očigledno mnogi slabo imaju vremena da čitaju a kamoli da promišljaju o rečenom.On je upravo govorio o seksualnosti kao strasti u kojoj se uvjek krije potecnijalna okkrutnost koja vremenom biva sve vidljivija.

 

 

svaka cast asketama ako zaista kontrolom svojih nagona dostignu visi nivo svesti. ja bih rekla da su samo ogrezli nihilisti sa tezim oblikom mazohizma, mozda bi mogli i tako da ih posmatramo.

postoje neke druge metode koje ukljucuju seks na putu ka visem obliku svesti. iskreno kad bih birala put do prosvetljenja ja bih izabrala ovaj "laksi" .

 

Pošto se nalaziš na temi pravosalvje a ja kao hrišćanin ću ti reći : Sputavanje svoje prirode u akesteksom etosu pravoslavne Crkve je uvjek potpomognuto blaogodaću božijom.Čovjek svojim snagama bi zaista izgledao kao mazohista i pokušajem da snagom svoje prirode prevaziđe te strasti bi bilo ravno ludilu a i takvi najčešće završavaju u ludnicama.Čovjek se povratku svojoj prirodi u kojoj je blagodaću bio obučen prije Pada vraća oblačenjem u nove odežde koje je donio Hristos najpre krštenjem a onda i sopstvenim podvigom,tj.uključivanjem svoje volje i uma u podvig ispunjenja jevanđelskih zapovjesti.

 

Ti viši oblici svijesti i putevi do prosvetljenja,o tome ne bi,jer vjerovatno ni sama ne znaš o čemu pričaš.

 

@novalis

mogao si da nas postedis izliva besa, ova lavina prosvetljujucih kopipejstvovanih propovedi izgleda ce se tesko zaustaviti

Baš me iznenenadio Novalis,mada vjerovatno nije bio njegov dan.

[Zen]

Ajd sad svi malo na temu o pornicima pa se vratite malo kasnije.

[рогозуб]

neradi mi citiranje kao i mnogo sta na ovom jebenom jumu pa moram ovako...inace rao bih citirala ovu "genijalnost" retko se srece..

@rogozub

seksualnost stvara frustracije, stresove, nervozu, osecaj krivice (to si zaboravio) samo iz razloga sto moralna nacela koja su uglavnom bazirana na religiji ogranicavaju seksualnu slobodu.

isto kao shto narkomanija stvara mentalne probleme zbog toga shto postoje drushtveni stavovi koji je predstavljaju kao negativnu. paz da nije. ne postoji seksualan chovek koji je slobodan, slobodan je samo akseta. nema tog choveka koji je zaglibio u seksualnost i da mozhe kad god hocje da prestane sa seksualnoshcju.

 

seksualnost nije zavisnost

99.9% ljudi koji praktikuju seksualnost ne mogu da po zhelji prestanu sa njom. zashto? zato shto je seksualnost zavisnost.

 

svaka cast asketama ako zaista kontrolom svojih nagona dostignu visi nivo svesti. ja bih rekla da su samo ogrezli nihilisti sa tezim oblikom mazohizma, mozda bi mogli i tako da ih posmatramo.

postoje neke druge metode koje ukljucuju seks na putu ka visem obliku svesti. iskreno kad bih birala put do prosvetljenja ja bih izabrala ovaj "laksi" .

aksete, koji tezhe moralnim vrednostima i slobodi uma su nihilisti i mazohisti? koje izvrtanje i zamena teza. shta su bludnici, koji se vode nagonima i koji dozvoljavaju da im um robuje strastima, nego nihilisti i mazohisti. taj lakshi put mozhe da vodi jedino do pomrachenja uma, nikako do prosvetljenja, i to se vidi svaki dan svuda oko nas, koliko zla se deshava medju ljudima zbog seksualnosti.

[Jabba the Hutt]

Zaboleo me je mozak od inteziteta gluposti pojedinih rečenica koje sam pročitao zadnje dve strane!

Dato vam je na upravu vaše telo, neverovatno komplikovana biološka mašina, koja nosi vašu svest unaokolo, a zauzvrat morate joj ispunjavati neke prohteve, sipati vodu, hranu, povremeno joj davati vremena da se odmori itd, i samo onda kada su joj sva čula namirena, vi ćete biti srećna i produktivna osoba! Naravno, preterivanje u bilo čemu će vas sjebati, previše jela će vam upropastiti zeludac i kilažu, previše pića jetru, pa tako i previše seksa može škoditi čoveku, ako ništa drugo, onda zbog toga što neće imati vremena za neke stvari koje su mu možda zapravo preče i koje bi mu donele na duže staze više sreće i zadovoljstva. Ekstremi u BILO ČEMU škode čoveku i njegovom fizičkom, psihičkom i duhovnom zdravlju, tako da su i asketizam i razvratništvo pojednako besmisleni i kontraproduktivni. Ključ je u odmerenosti, u balanasu i pravilnom odnosu prema svojim nagonima i prema svom razumu, i nepovlađivanju nijednome, nidrugome. Tako se jedino može biti SVOJ.

[рогозуб]

Dato vam je na upravu vaše telo, neverovatno komplikovana biološka mašina, koja nosi vašu svest unaokolo, a zauzvrat morate joj ispunjavati neke prohteve, sipati vodu, hranu, povremeno joj davati vremena da se odmori itd, i samo onda kada su joj sva čula namirena, vi ćete biti srećna i produktivna osoba! Naravno, preterivanje u bilo čemu će vas sjebati, previše jela će vam upropastiti zeludac i kilažu, previše pića jetru, pa tako i previše seksa može škoditi čoveku

seks nije bioloshka potreba. ako ne jedesh ili ne pijesh umrecjesh, ako apstinirash necjesh.

 

Ključ je u odmerenosti, u balanasu i pravilnom odnosu prema svojim nagonima i prema svom razumu, i nepovlađivanju nijednome, nidrugome. Tako se jedino može biti SVOJ.

pokazhi mi jednog choveka koji mozhe da se iskontrolishe i bude umeren u heroinu. kada udjesh u zavisnost samo cjesh icji sve dublje ako ne izadjesh skroz iz nje. seksualnost je takva u skoro svakom svom obliku.

[Ouroboros]

koji ste vi ograniceni umovi...zasto mislis da seksualna sloboda podrazumeva razvrat? sta je u opste razvrat i blud ti termini i postoje zahvaljujuci hriscansku...pardon da ne bih bila pogresno shvacena, povrsnom tumenju hriscanstva. sve u svemu sustina hriscanstva nije brojati koliko je ko jebao ili bio jeban. upravo se hriscanstvom i laznim moralom vrsi zamena teza pa se necemu lepe etikete "greh" nemoralno" vidim sad i "zavisnost" (to je novina, napredujete )

slazem se da je u umerenosti kljuc, s tim sto bi umerenost definisala kao granicu do koje coveku prija da vrsi odredjenu radnju.

6 koraka je lepo rasparcao moj post mene iskreno mrzi i da citam to seciranje a i da odgovaram na taj nacin..dosadno je...

 

jedini istinski asketa je onaj koji nije jeo i pio 70 godina...eee to je pravi asketizam, ovi ostali nemaju pojma

[Jabba the Hutt]

Imaš ruke da bi jeo, noge da bi hodao, oči da bi gledao, pa zasigurno i kurac ima neku upotrebu, osim izbacivanja izlučevina, hm? Ako ne, onda ga lepo otfikari, pa ćeš imati samo rupičicu da piškiš, i mirna Bačka...

 

A što se tiče zavisnosti od sexa, jea, znam ljude koji su zapravo imali takvih problema, ali znam neke koji su imali još gore zbog interneta ili Elder Scrollsa ili TV Pinka...

Zavisnost od heroina ti nije baš neko poređenje, pošto je to jedina droga koja pored psihičke izaziva još i fizičku zavisnost kod čoveka i uništava mu organizam, što je tačno suprotno od onoga što zdravi seksualni odnosi rade čoveku, naprotiv, produžuju mu život i proširuju svest. Sekusalni odnosi, između ostalog i STVARAJU život, zato je taj osećaj toliko prokleto divan, a religije taj nagon vekovima zauzdavaju kod ljudi i usmeravaju ka drugim ciljevima. Ko bi još išao u rat ako bi se ljudi slobodno jebali 24 časa dnevno?! A zavisnost u seksu se rađa samo iz odnosa koji u startu imaju nešto pogrešno u sebi. Dvoje ljudi koji je se istinski vole će biti zavisni od jednog drugoga, od reči, dodira, bliskosti, povezanosti, uzajamne sreće, a ne penisa u vagini.

[oʞɾoƃ]

Bez uvreda, poslednji put opominjem. Ako smatrate da je neki diskutant debil, postoji civilizovan način da mu se to saopšti i dokaže. Ne njemu, jer ja ne videh u istoriji ovod podforuma da je neko rekao "pa jeste, nisam u pravu", ali zbog drugih diskutanata ipak ima svrhe držati se NEKOG standarda i etikete. Sledeći put zaista počinjem sa warnovima.

[SixStepsOnTheMoon]

koji ste vi ograniceni umovi...zasto mislis da seksualna sloboda podrazumeva razvrat? sta je u opste razvrat i blud ti termini i postoje zahvaljujuci hriscansku...pardon da ne bih bila pogresno shvacena, povrsnom tumenju hriscanstva. sve u svemu sustina hriscanstva nije brojati koliko je ko jebao ili bio jeban. upravo se hriscanstvom i laznim moralom vrsi zamena teza pa se necemu lepe etikete "greh" nemoralno" vidim sad i "zavisnost" (to je novina, napredujete )

slazem se da je u umerenosti kljuc, s tim sto bi umerenost definisala kao granicu do koje coveku prija da vrsi odredjenu radnju.

6 koraka je lepo rasparcao moj post mene iskreno mrzi i da citam to seciranje a i da odgovaram na taj nacin..dosadno je...

 

jedini istinski asketa je onaj koji nije jeo i pio 70 godina...eee to je pravi asketizam, ovi ostali nemaju pojma

 

http://www.scribd.com/doc/75660113/%D0%9D%D0%B5-%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B5-A%D1%80%D1%85-%D0%A0%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD

[Kendall]

Po meni je zavisnost (ili sklonost ka zavisnosti) bilo koje vrste zapravo signal da nečiji život nije u balansu tj. da postoje određene "šupljine" u nečijem životu koje ta osoba pokušava da "popuni" prekomernim konzumiranjem nečega ili vršenjem neke radnje.

 

It's that simple.

 

Na primer, ako se neko oseća emotivno prazno, on će onda imati mnogo veće šanse da postane zavistan od (nezdrave) hrane kojom zapravo pokušava da na podsvesnom nivou popuni tu prazninu iako, u užem smislu posmatrano, hrana i emotivni život nemaju nikakve veze.

 

A kad sam već pomenuo hranu, pravi razlog zašto ljudi prvo posežu za hranom kada se osećaju emotivno iscrpljeno, napeto ili iznevereno je taj što su ih u najranijem detinjstvu, dok su još bili bebe, roditelji umirivali upravo hranom. Svaki bebin plač, iz kojeg god da je razloga, roditelji su pokušavali da umire hranom. I onda je logično da su ti ljudi kasnije u životu na podsvesnom nivou potpuno prihvatili taj mehanizam: kad si nervozan prvo posegni za hranom da se smiriš i što si nervozniji jedi više hrane.

 

E sad, ovo treba posmatrati na nekom širem planu.

[SixStepsOnTheMoon]

Dato vam je na upravu vaše telo, neverovatno komplikovana biološka mašina, koja nosi vašu svest unaokolo, a zauzvrat morate joj ispunjavati neke prohteve, sipati vodu, hranu, povremeno joj davati vremena da se odmori itd, i samo onda kada su joj sva čula namirena, vi ćete biti srećna i produktivna osoba!

 

Шта је ово цитат из романтичних магазина "Лепота и Здравље" или можда "Men's Health"? Ово на крају "vi ćete biti srećna i produktivna osoba!" звучи тако наивно да фали само још ова слика ;

 

 

и молим те заборавио си да кажеш 2 литра воде дневно :

 

 

Naravno, preterivanje u bilo čemu će vas sjebati, previše jela će vam upropastiti zeludac i kilažu, previše pića jetru, pa tako i previše seksa može škoditi čoveku, ako ništa drugo, onda zbog toga što neće imati vremena za neke stvari koje su mu možda zapravo preče i koje bi mu donele na duže staze više sreće i zadovoljstva. Ekstremi u BILO ČEMU škode čoveku i njegovom fizičkom, psihičkom i duhovnom zdravlju, tako da su i asketizam i razvratništvo pojednako besmisleni i kontraproduktivni. Ključ je u odmerenosti, u balanasu i pravilnom odnosu prema svojim nagonima i prema svom razumu, i nepovlađivanju nijednome, nidrugome. Tako se jedino može biti SVOJ.

 

Опет бла бла прича,нигдје мало дубљег помена о неконтролисаној људској природи и њеном подвигу који треба принесе да би пронашла себе и поставила се на истински начин према себи,ближњима и цијелој творевини.Разврат јесте контрапродуктиван јер је ствара потпуну деструкцију личности али аскетизам далеко од тога је бесмислен а камоли контрапродуктиван...У Хришћанству су управо највеће аскете и највећи учитељи Цркве јер су дубоко зарањали у слабост људске природе а њихова дјела су огледала у које лако може свако да се препозна.

Edited December 14, 2011 by SixStepsOnTheMoon