Православље

[Amphitritê]

 

 

Uostalom, sto je uopste vazna Indija?

 

Vazno je da je hriscanstvo siroko prihvaceno, evo, vise od 2000 godina...

 

[TOOL]

pa mnogi smatraju da hrist nije bio boziji sin (jehovini svedoci ja mislim npr.)

pa bi da kontriraju da je hrst bio religiozan zato sto je imao vezu s bogom. rekli bi da je hrist znao mnogo o tome samo zato sto je pricao sa religioznim ljudima u detinjstvu. npr. rekli bi da je bio u indiji i da je tamo postao mudriji jer je tamo posebna filozofija "udaris drugog=udaris sebe" itd...

 

[Death rider]

Zanimljivo koliko se ljudi petlja u pitanje o religiji a da nezna istoriju i sociologiju....Religija je nastala pre politike i kao takve ja postala nacin da se kontrolisu ljudi-to je okvir MORALNIH VREDNOSTI!

a ne nesto misticno,takodje zabluda je da potoje ateisi jer se svako ko je pripadnik nekog drustva u stvari i vernik...

 

da nebi gnjavio ,samo cu reci da su SLOVENI nasi preci DA,ali se o njihovoj istoriji iz predhriscanskog doba vrlomalo zna,i za razliku od katolika mi smo pravoslavlje primili ...a nije nam nametnuto.

 

 

 

posle raskola 1054

i 7 vaseljenskih sabora

Crkve se dele na:

Rimo katolicka

Istocna pravoslavna

Protestantska

 

orijentalna predhaldikonska crkva -Monofiziti

i crkva istoka Nestorijanci

 

 

razlike su bile u shvatanju 7 svetih tajni,

po meni Rimokatolicka crkva je u sustini materijalna

PRAVOSLAVNA-DUHOVNA

 

 

Srbija!!!

[gavrosaurus]

Исус Христос је темељ света.

Као што се ни једна грађевина никада на свету саздала не би - тако ни једна цигла у Храму духа човечијега није функционална ако нема благослов Господњи.

Нека знају лицемери да њихово васпитање (не лажи, не кради, не убиј ...) потиче из Хришћанства и 10 Божјих заповести а не неких других "древних мудрости".

 

Када је Исус Христос поставио те темеље духовности и човек је почео да општи са сопственим духом далеко присније него раније. Зашто? Зато што је Он сам Душа.

Не разговарајући са собом, не разговарамо ни са Господом већ са бићима уништења. Прихвативши Господа ја прихватам бесмртност али и обавезу. Обавезу већу и страшнију него било коју другу а то је - да му дођем неукаљан, неострашћен и мирне савести. Прихватам на себе дивни терет - да будем човек у правом и једином смислу речи. Човек и за себе и за друге.

 

Томе нас Исус Христос учи: да не радимо другима оно што не бисмо да други ураде нама. Када се човек одметнуо од Бога и помислио да неће бити позван да одговара за своје глупости - тада је и пропао; постао алав, лажљив, злобан и горд.

 

Оправдаћу све и свакога осим себе јер знам да сам увек могао да дам више јер: што више дам другима, остаће мање за мене, остаће ми мање бриге, нећу више имати земљу, већ небеса, мање ће љубави бити за мене самог, биће је више за друге.

 

Живети по Христу није лако, трња је то пут и распећа али је са сваким кораком

у зрелости и моја је жеља већа да Истини служим и Љубави.

Само Христовим путем, само уз Божју помоћ.

 

-------------------------------------------------------------------------------------------

 

"Мио си ми, љубави моја, зато што си ми тајна. И свака љубав гори и не сагорева док тајна траје. Откривена тајна - сагорена љубав.

Кунем Ти се вечном љубављу као што се Ти мени кунеш вечном тајном."

 

"Да будем први мећу људима?

Какав стид за мене кад ме Ти за трпезом Својом будеш ставио на последње место!

Да ме славе милиони људских уста?

Какав ужас за мене кад се сва та уста напуне земљом!

Да се окружим најдрагоценијим стварима из целога света?

Какво понижење за мене да ме те ствари надживе и да сијају и онда кад земљана тама испуни очи моје!"

 

"Не изгоните ђавола ђаволом јер ћете увек имати ђавола у кући.

Него изгоните ђавола Богом и ђаво ће побећи а Бог ће остати.

Не војујте огњем против огња јер ћете учинити огањ сувише великим и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља.

Него водом војујте против огња и угасићете га.

Не дижите смрт против смрти јер ћете повећати њиву смрти.

Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем"

 

Свети Владика Николај

[Vukodav]

U Bozanskoj licnosti Gospoda Isusa Hrista nalaze se dve prirode Bozanska i Covecanska! To je bilo neophodno jer se na taj nacin covevanska priioda obozila..............tj. zajedno sa Hristom sedi sa desne strane Oca. Sada covek postoji na jedini nacin koji je vecan a to je u licnosti drugog lica Svete Trojice- u Sinu ..........kroz koga Otac sve stvara Duhom Svetim i kroz koga vidi sve sto postoji! Posto je covek kruna sveg stvaranja i odredjen kao slobodana bogolika licnost da svet prinese Bogu tako se sada kroz njegovu prirodu koja je "odesnuju" Oca ceo svet prinosi Bogu na vecno postojanje. Covek svojim krstenjem slobodno bira, poput Hrista, da umre i ponovo se rodi da bi postojao na jedan drugaciji nacin- na nacin vecnosti i ljubavi u Telu Sina Gospodnjeg.To je apsolutna sloboda koja nam je darovana..........ne da radimo sta hocemo.........vec da budemo toliko slobodni da se zrtvujemo jer sloboda znaci voleti, a kad nekog volis to podrazumeva zrtvu........ Pristupajuci Krstenju i pricescu ( radi koga se i krstavamo) mi na vidljivi nacin prihvatamo ponudjenu nam zajednicu i stupamo u zajednicu Vecnosti.

Kao sto ste primetili to podrazumeva da nas Gospod voli i ne zeli da nam ukine slobodu, te nikog ne primorava da veruje u njega pa ni Jevreje koji su pripremani za to i postali nazalost previse gordi zbog toga te nisu prepoznali Mesiju.............cekali su vladara koji ce ih izbaviti od fizickog ropstva, a dobili mesiju koji ih je izbavio od Smrti.

Nebitno je da li su oni direktno poverovali Hristovoj nauci od samog Hrista.......iz prostog razloga sto on nije dosao da propoveda neku novu nauku vec da se spremno zrtvuje za nas i prihvati slobodno smrt koja ne ide uz njegovu bozansku prirodu i pobedi je da bi coveka vaskrsao, vazneo i prozio mu izbavljebje od nebica, nepostojanja, smrti.

Pa sta iako je bio u Indiji to je apsolutno nebitno.......nebitmo je da li je i gde je sve propovedao bitno je da je vaskrsao i vazneo se..........i darovao nam telo svoje(pricesce,liturgija, crkva) da predokusamo istinu Carstva Bozijeg sve dok on ponovo ne doje i taj predokus ne postane realnost postojanja kada nece biti potebna ni vera ni nada jer ce se ispuniti a kad ostane samo ljubav kao nacin postojanja.

 

 

verovatno imam gomilu gramatickih gresaka ali mrzi me sad da kontrolisem ovoliki post

[Novaliis]

 

Pravoslavlje je jedino pravo preostalo Hriscanstvo.

[Wise Owl]

Vec da pricamo o nasoj veri i obicajima.

Slazem se.

Danas je treci dan Duhova.

Mnogi "hriscani" i ne znaju sta ovaj veliki praznik predstavlja...

 

Po recima sv. Serafima Sarovskog, cilj hriscanskog zivota je zadobijanje blagodati Duha Svetoga u dusi. Zato je Gospod i rekao: "Carstvo Bozje je unutra u vama" (Luka 17, 21). A pod Carstvom Bozjim se podrazumeva blagodat Duha Svetoga koja nas obasjava i napaja srca radoscu. To je ono stanje o kome Apostol govori: "Carstvo Bozje je pravda, i mir i radost u Duhu Svetome".

 

I sama svrha dolaska Gospoda Isusa Hrista na zemlju bijase spasenje i iskupljenje roda ljudskog od greha, a sustina sluzenja Gospoda Isusa Hrista bila je darovanje i izlivanje Svetoga Duha u krstenju.

 

Na Duhove se ispunise reci Svetog Jovana Pretece, da ce onaj koji je dostojniji od njega krstiti svoje sledbenike Duhom Svetim (Nat. 3, 11). A i samo obecanje Isusa Hrista svojim ucenicima prilikom Vaznesenja, da ce primiti silu kad sidje Sveti Duh na njih, ispunilo se na ovaj dan.

 

I do silaska Svetoga Duha apostoli su bili svedoci Hristovih cuda, Njegove smrti i vaskrsenja. Ali silaskom Duha Svetoga usla je u duse apostola neizmerna radost - potpuna radost, radost o "vecnim vrednostima", kao sto i sam Hristos rece pred svoje stradanje: "Da radost moja bude u vama i da radost moja bude potpuna" (Jov. 15, 11).

 

Silaskom Svetoga Duha na apostole zavrseno je osnivanje Crkve Hristove ili Carstva Bozijeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista, Njegovom prvosvestenickom, prorockom i cartskom sluzbom, prizivanjem apostola i ucenika, ustanovljenjem svetih tajni.

 

Ali iako puni vjere, apostoli su se svakodnevno pripremali za primanje Svetoga Duha i veliko delo koje ih je cekalo, i tek po primitku Svetoga Duha postali su "ziva dusa". Tako i svi hriscani, krsteni u ime Hristovo, primaju krstenjem blagodat Svetoga Duha i deo velike obaveze za ostvarenje Carstva Bozijeg na zemlji. I tako, od momenta primanja Duha Svetoga, Crkva Hristova je pocela da zivi "punim zivotom" i da raste i spolja i unutra, u dubinu i sirinu, primajuci sebi druge duse.

 

U spomen ovog znamenitog dogadjaja, silaska Svetoga Duha na apostole, i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, i posebno u cast Svetoga Duha, slavi Crkva praznik koji se zove i Pedesetnica, jer sledi u pedeseti dan posle Uskrsa. U hriscanskoj crkvi Pedesetnica je jedan od najvecih praznika, jedan od dvanaest velikih godisnjih praznika. Cela sluzba na Duhove je veoma svecana i uzvisena, jer je u njoj izneseno pesnickim recima ucenje o Svetom Duhu. U molitvama koje se citaju odmah iza Svete Liturgije, molimo se da se u nasim dusama, kao nekad u apostolskim, obnovi blagodat Svetoga Duha, i da nas Duh Sveti utvrdi u veri. Ova moljenja zbog usrdnosti uznose se uz klecanje, dok je crkva ukrasena zelenilom - grancicama, travom i cvecem - simbolisuci prolecnim obnavljanjem duhovno obnavljanje ljudi silom Duha Svetoga.

 

Duh Sveti je, dakle, sisao na apostole u pedeseti dan po Vaskrsenju. Duha Svetoga nevidljivo dobije svaki hriscanin kao clan Crkve Hristove i to po zaslugama Hrista Sapasitelja. Sv apostol Pavle naglasava ovu stvarnost: "Zar ne znate da ste hram Bozji i Duh Bozji zivi u vama" (1 Kor. 3, 16). Hriscani dobijaju Duha Svetoga kroz svete tajne i molitvu. Prisustvo Duha Svetoga nam je potrebno jer pomocu Njega i Njegovim djelovanjem, usvajamo Hristovu nauku, preporodjavamo se i novim duhovnim zivotom postizemo spasenje.

 

Po recima proroka Isaije (11, 2), Duh Sveti se projavljuje u coveku kroz sledece blagodetne darove:

 

1. Mudrost - da bi covek postigao moralni cilj

2. Razum - da bi covek razumeo Bozju volju

3. Savet - da bi covek drugoga mogao pouciti u istini i dobru

4. Snaga - da bi covek mogao savladati iskusenja i zlo i ziveti po volji Bozjoj

5. Znanje - da bi covek poznavao volju i zakon Bozji

6. Poboznost sa pravednoscu - da bi covek bio duhovniji i da bi se ta duhovnost njegova izrazila u cestoj molitvi i dobrim delima.

7. Strah Bozji - da bi covek ziveo u strahopostovanju pred Bogom i u bojazni od prestupanja zapovesti Bozijih.

 

I, na kraju, plodovi darova Duha Svetoga, po recima sv. apostola Pavla, jesu:

 

1. ljubav; 2. radost; 3. mir; 4. trpeljivost; 5. dobrota; 6. milosrdje; 7. vera; 8. krotost i 9. uzdrzljivost.

 

 

 

 

 

 

 

[Novaliis]

Wise Owl, hvala na sjajnom tekstu.

 

Ljudi, da li postoji jos neki forum slican ovom http://www.sv-dimitrije.org/razgovor/?

 

[Novaliis]

Демонски напади

 

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

 

Задовољства

 

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

 

Безосећајност

 

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

 

 

Дуготрпљење

 

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

 

 

Искушења и увреде

 

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

 

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

 

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

 

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

 

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

 

њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

 

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

 

(Преподобни Нил Сорски)

[Wise Owl]

Ljudi, da li postoji jos neki forum slican ovom http://www.sv-dimitrije.org/razgovor/?

 

Kako smo poceli, napravicemo ga ovde

[Novaliis]

Kako smo poceli, napravicemo ga ovde

 

I treba, ionako na ovom forumu vlada ogromna negativna energija, clanovi (uglavnom) gledaju jedni druge nekako neprijateljski..

Puno je prostaluka.

[C.A_R.I.A.]

na neki nacin jeste bolje i da si pravoslavac nego sugavi satanista

Da,ali biti pravoslavac je nesto sto nije nimalo lako,u svakom slucaju nesto sto zahteva stalnu borbu sa sobom.

[Wise Owl]

Mnogi vernici (uglavnom novopeceni, koji se time busaju u prsa), ne znaju osnovne prakticne stvari pri ispoljavanju hriscanstva, a iz nekog, samo njima znanog razloga, ne zele da pitaju.

Mozda ovaj tekst nekima malo pomogne...

 

PONASANJE U HRAMU

Hram je sveto mesto, i kada covek ulazi u njega mora ulaziti tiho, lagano i sa dubokim strahopostovanjem. Kad se dodje do crkvenih vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Ako je guzva, strpljivo se ceka da se kupe svece. Kad se svece kupe, odlazi se mestu gde se pale svece vodeci racuna da se ledja ne okrecu oltaru ili u toku kadjenja. Prekrsti se, celiva se sveca i nameni se za sta se pali (na primer: ”Ovu svecu za zdravlje mome bratu Jovanu, neka ga Gospod pomiluje i spase” ili “Ovu svecu za pokoj duse moga dede Nikole, Bog da mu dusi prosti”) Svece za zdravlje se pale u gornjem delu svecnjaka ili gorionika, a za pokoj dusa u donjem delu. Kada se svece zapale, onda se tiho, kao senka, a pogotovu ako je Bogosluzenje u toku, odlazi i celivaju se celivajuce ikone. Zato je najbolje doci na sluzbu desetak minuta pre pocertka Bogosluzenja, jer se kasnijim hodanjem kroz hram ometa Bogosluzenje i paznja vernika.

PONASANJE NA BOGOSLUZENJU

Muskarci obicno stoje na desnoj, a zene na levoj strani ladje hrama. Na odabranom mestu se stoji mirno, bez okretanja, setanja ili razgovora sa nekim. Ukoliko neko iz odredjenih razloga ne moze da stoji celu sluzbu, moze u odrecenim momentima Bogosluzenja i sesti. Niposto ne treba sedeti za vreme malog i velikog vhoda, citanja Jevandjelja ili kadjenja. Ako se oseti umor i zelja da se izadje napolje, treba pojacati, jer se djavo trudi da coveka spreci u molitvi. Za vreme molitve noge su sastavljene a ruke se prekrste na grudima ili se spuste niz telo, niposto se ne stavljaju za ledja ili u dzepove. Molitve se izgovaraju u sebi. Diskretno se pazi na svestenikove radnje, i kada se on prekrsti i kad se u molitvi ili pesmi pominju imena Oca i Sina i Svetoga Duha i kad svestenik kadi svi se u crkvi krste i blago klanjaju. Za vreme citanja Jevadjelja, velikog i malog Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu i stoji dok se ta radnja ne zavrsi. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako da ne ometa pojce. Jos je bolje da se takav prikljuci horu ili pojcima. Sve u svemu, svojim ponasanjem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidljiva senka, a nikako nastojati da se bude primeceno ili zapazeno. Nadmeno ponasanje fariseja u hramu, Gospod je osudio, a pohvalio je skromno drzanje i skrusenu molitvu carinika. Prilikom izlaska iz hrama, opet se na isti nacin celivaju ikone, izadje se na vrata hrama, tiho i necujno, ponovo se okrene prema unutrasnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.

KAKO SE CELIVAJU IKONE?

Na sredini je ikona onog svetitelja kome je hram posvecen ili doticnog praznika, malo napred udesno je ikona Spasitelja (Isusa Hrista) , dok je ulevo ikona Majke Bozije. Pobozno se stane pred ikonu, dva puta se prekrsti i pokloni, zatim se celiva ikona i jos jednom se prekrsti i pokloni. Tako pred sve tri ikone. Prvo se celiva ikona na sredini pa onda na desnoj strani ikona Spasitelja i na levoj strani ikona Majke Bozije. Po celivanju se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.

ODEVANJE

Potrebno je ovde reci da i odevanje mora biti pristojno kad se ide u crkvu. Muskarci u hram ulaze gologlavi, a zene pokrivene glave. Odelo mora biti svecano i prikladno. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papucama, patikama, majicama, sorcevima, kratkih sukanja ili suvise otkrivenog tela. Ne dolikuje zenama da u hram dolaze u pantalonama, upadljivo nasminkane i sa ruzom na usnama, narocito kad hoce da se priceste.

Primetila sam ogroman broj ljudi u poslednje vreme, koji "za ukras" nose brojanice. Evo prave svrhe istih.

Molitva pomocu brojanica

Molitva pomocu brojanica jedan je od najstarijih nacina molitve koji su narocito negovali pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolicki karakter. Obicno su crne boje i time nas upucuju da vodimo trezven i ozbiljan ivot u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od ciste ovcije vune, sto nas podseca da smo mi slovesne ovce Dobroga Pastira Gospoda Isusa Hrista koji je sam kao Jaganjac Gospodnji postradao za nas i izbavio nas od vecne smrti. Male brojanice imaju 33 cvorica.

Kako se molimo pomocu brojanica?

Pored molitava koje se nalaze u molitveniku i redovno se citaju u odredjeno doba dana, Crkva Hristova blagosilja svojim vernicima da sve svoje molitve mogu nadopuniti ili zameniti kratkim molitvama koje se vise puta ucestalo i sabrano ponavljaju. One nam omogucavaju i pomazu da se lakse saberemo umom na same reci molitve kako nam um ne bi lutao.

Sabravsi misli, uzmemo levom rukom kuglicu (ili krstic) brojanice drzeci je lagano izmedju palca i kaziprsta. Osenimo se znakom casnog krsta desnom rukom i tiho pocnemo odbrojavajuci svaku pojedinu molitvu jednim cvoricem. Najcesca molitva kojom se molimo "na brojanice" je tzv. ISUSOVA MOLITVA koja glasi:

GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE BOZIJI, POMILUJ ME GRESNOGA!

Isusova molitva je najvaznija molitva svakog hriscanina. Ona po crkvenim pravilima moze da zameni sve druge. Buduci osvecena samim imenom Hrista Boga, ona u nase srce nizvodi bozansku blagodat i unosi neiskazani dusevni mir kada se ucestalo ponavlja. Najveca sila ove molitve lezi u samome imenu Isusa Hrista, koje izgoni iz nasega srca svaku smetnju i nemir i unosi bozanski mir.

Pored Isusove molitve uobicajeno je da se hriscani mole i Presvetoj Bogorodici i svetiteljima i to na sledeci nacin:

Presveta Bogorodice, spasi me gresnoga!

Sveti (ime svetitelja), moli Boga za mene gresnoga!

Kada smo sami najbolje je da izaberemo neko tiho mesto i da reci molitve govorimo saptom. Hriscani se najcesce mole stojeci pred ikonama i upaljenim kandilom, ali mogu da se mole i sedeci ili lezeci kada smo telesno iscrpljeni ili bolesni. Korisno je da se posle svake izgovorene molitve prekrstimo. Na taj nacin se nasa paznja lakse veze za reci molitve. Medjutim, molitva na brojanice moze da se praktikuje u svakoj situaciji: u autobusu, vozu, cekaonici, prilikom setnje ili cak razgovora u kome ne ucestvujemo. Apostol Pavle uci nas da se "molimo neprestano". Svakako, kada smo u drustvu ne mozemo se moliti na isti nacin kao kada smo sami. U tom slucaju ne treba privlaciti paznju nikakvim "cudnovatim" ponasanjem, vec naprosto cuteci, u sebi izgovarati molitvu prateci je neprimetno okretanjem brojanice. Ukratko, mozemo se moliti uvek i svugde,a da to niko drugi ne zna osim Boga kome se molimo i nas samih. Svako namerno privlacenje paznje drugih ljudi strano je duhu istinske molitve koju vrsimo u pokajanju i smirenju, skromno i tiho u "tajnoj odaju srca svoga".

Brojanica se moze u trenucima kada je ne koristimo drzati u dzepu ili oko ruke. Ipak, nije lepo privlaciti paznju svojim brojanicama, a pogotovo igrati se njima prstima u trenucima dokolice. One sluze iskljucivo za molitvu, a ne za igru ili ukras. Prema brojanicama smo duzni da imamo dolicno postovanje.

 

 

[Shamandalie]

Wise Owl, hvala na sjajnom tekstu.

 

Ljudi, da li postoji jos neki forum slican ovom http://www.sv-dimitrije.org/razgovor/?

 

Hvala na ovom linku, bas sam trazila tako nesto, posto su mi potrebne neke informacije.

[Axeanosilas]

Prokleti bili sažaljivi jer ne]e dobiti sažaljenje.

Проклет сам, јер те након што сам ово причитао истински и искрено жалим, а сажаљење ми не требе...

[zoran_m]

За све православне и оне који желе нешто сазнати,топло препоручујем www.verujem.org a постоји и форум!

[Wise Owl]

Демонски напади

 

Задовољства

Безосећајност

Дуготрпљење

Искушења и увреде

Ti napadi mogu biti toliki da coveka primoraju da nacini smrtni greh prema Bogu, bliznjima i sebi - SAMOUBITSTVO.

Smrt samoubitstvom je zasigurno najsurovija i najbeznadeznija smrt. Samoubicu osudjuje i cini ga neoprostivim nebesko carstvo, a zemaljski ljudski zakoni samoubitstva posmatraju kao jednu od najneprirodnijih, kobnih dusevno-poremecenih pojava. Prema tome, kako po Bozanskim tako i po ljudskim zakonima samoubitstvo se vidi kao veliki, neoprostivi greh.

Kao uzroci samoubitstva navode se razni razlozi: neizleciva bolest, gubitak imanja, tamnica, mucenje, izjalovljene nade itd, ali vecina slucajeva pokazuje da je glavni i osnovni razlog jedan: vezanost za materijalno, prolazno, tj. slabljenje i gubljenje vere u Boga i Njegovu promisao. Ruski filozof N. A. Berdjajev govoreci o ovoj temi kaze: "Samoubica je covek koji je izgubio veru. Za njega je Bog prestao da bude realna dobra sila koja upravlja zivotom.

U dusi samoubice ne moze se naci ni jedna od tri hriscanske vrline, ni vera, ni nada, ni ljubav. Zato hriscanin ma sta ga snaslo u zivotu nista ne smatra da je nastalo slucajno, slepom sudbinom, nego da se sve desava po Njegovoj volji i Njegovom dopustanju, pa i iskusenje lakse prihvata. A i Sveto Pismo svedoci da Bog nece dati da iskusenja budu iznad nasih snaga: "Ali Bog je veran, koji vas nece pustiti da budete iskusavani vecma nego sto mozete, nego ce uciniti s kusanjem i izlaz, da bi ga mogli podneti." (1. Kor. 10,13).

Ne zeleti saradnju sa Bogom, ne prihvatati Volju Njegovu, odnosno svesno odbijati Njegovu ljubav ocinsku takodje je samoubitstvo - odnosno duhovno samoubitstvo. Cuvajmo se da bogomrzac i covekomrzac ne unisti u nama Boga i ne napravi od nas covekoboga kome je "sve dozvoljeno". Cistimo svoju savest ne bi li stalno sebe popravljali. Dusa covekova od Boga stvorena bogolike je prirode, spremljena i prilagodjena za radost i blizinu Boziju, a ne za zlo i blizinu demonsku, pa zato ako ta ista dusa dobrovoljno pristane na zlo i dobrovoljno se odrekne Boga nikada ne moze doziveti radost, vec samo ocaj i propast. Eto nam odgonetke zasto vezanost za prolazna dobra i nedostatak vere u svim vremenima, pa i danas, vodi najstrasnijem smrtnom, trostrukom grehu - SAMOUBITSTVU.

"Ne znate li da ste hram Boziji,

i da duh Boziji zivi u vama? "

(Kor. 3,16)

Edited June 20, 2006 by Wise Owl

[Gwydion]

Исус Христос је темељ света.

Као што се ни једна грађевина никада на свету саздала не би - тако ни једна цигла у Храму духа човечијега није функционална ако нема благослов Господњи.

Нека знају лицемери да њихово васпитање (не лажи, не кради, не убиј ...) потиче из Хришћанства и 10 Божјих заповести а не неких других "древних мудрости".

 

Када је Исус Христос поставио те темеље духовности и човек је почео да општи са сопственим духом далеко присније него раније. Зашто? Зато што је Он сам Душа.

Не разговарајући са собом, не разговарамо ни са Господом већ са бићима уништења. Прихвативши Господа ја прихватам бесмртност али и обавезу. Обавезу већу и страшнију него било коју другу а то је - да му дођем неукаљан, неострашћен и мирне савести. Прихватам на себе дивни терет - да будем човек у правом и једином смислу речи. Човек и за себе и за друге.

 

Томе нас Исус Христос учи: да не радимо другима оно што не бисмо да други ураде нама. Када се човек одметнуо од Бога и помислио да неће бити позван да одговара за своје глупости - тада је и пропао; постао алав, лажљив, злобан и горд.

 

Оправдаћу све и свакога осим себе јер знам да сам увек могао да дам више јер: што више дам другима, остаће мање за мене, остаће ми мање бриге, нећу више имати земљу, већ небеса, мање ће љубави бити за мене самог, биће је више за друге.

 

Живети по Христу није лако, трња је то пут и распећа али је са сваким кораком

у зрелости и моја је жеља већа да Истини служим и Љубави.

Само Христовим путем, само уз Божју помоћ.

 

-------------------------------------------------------------------------------------------

 

"Мио си ми, љубави моја, зато што си ми тајна. И свака љубав гори и не сагорева док тајна траје. Откривена тајна - сагорена љубав.

Кунем Ти се вечном љубављу као што се Ти мени кунеш вечном тајном."

 

"Да будем први мећу људима?

Какав стид за мене кад ме Ти за трпезом Својом будеш ставио на последње место!

Да ме славе милиони људских уста?

Какав ужас за мене кад се сва та уста напуне земљом!

Да се окружим најдрагоценијим стварима из целога света?

Какво понижење за мене да ме те ствари надживе и да сијају и онда кад земљана тама испуни очи моје!"

 

"Не изгоните ђавола ђаволом јер ћете увек имати ђавола у кући.

Него изгоните ђавола Богом и ђаво ће побећи а Бог ће остати.

Не војујте огњем против огња јер ћете учинити огањ сувише великим и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља.

Него водом војујте против огња и угасићете га.

Не дижите смрт против смрти јер ћете повећати њиву смрти.

Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем"

 

Свети Владика Николај

Mislim da si ti to potpuno pogresno razumeo. Nije stvar da drugima nesto ne radimo nesto zato sto ne bismo voleli da to neko drugi radi nama. Stvar je da ne treba da budemo losi prema drugim azato sto to jednostavno nije u redu. Ovako kako si ti to razumeo u pitanju bi bila samo drustvena konvencija zasnovana na egoisticnom strahu i to je antiteza Hrista. Problem sa dobrim delom onih koji bi hteli da budu hriscani, a da izsbegnu zapravo sve sto hriscanstvo jeste je to da oni nemaju ni malo Ljubavi. Dakle radi na tome umesto na slatkorecivosti onoga sto napises.

[Peti.Maj]

Демонски напади

 

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом

 

Nije li svako od nas satkan od dobrog i loseg, crnog i bijelog? Dalje kako bi znao sta je ljubav ako nikad ne bi spoznao mrznju ili sta je mir ako ne bi iskusio rat? I onda, nije li i djavo i bog u nama samima, istovremeno?

 

Istina, slazem se sa ovim tzv demonskim napadima. Mada bi ih prije okarakterisao kao napade materijalizma, jer dusa ne moze biti niciji rob sem rob fizickog, materijalnog.

[schabanoti]

Blagosloveni bili jaki jer će zemlja biti njihova

ти које ти сматраш јаким- где су? где су ти јаки румениге? наследиће земљу- коју? дембелију? рече Иса а.с. Блажени су кротки јер ће наследити земљу- шта мислиш, зашто је муслимани насеђују?

 

Prokleti bili pokorni jer će oni biti bačeni pod kopita.

муслим значи- онај који се покорава (Богу). колко ја видим- ми ћемо да завладамо светом.

 

Prokleti bili siromašni duhom na njih će se pljuvati.

и зато ће и победити.

 

Prokleti bili obožavaoci boga, oni će biti ostrigane ovce.

где то? нешто не видим?

 

 

Prokleti bili oni koji veruju u boga i zlo jer se plaše sopstvenih senki.

плаше се својих сенки? Ко се Аллаха плаши- немора се плашити никога другог.

 

Blagosloveni bili oni koji ne veruju ni u šta, to im nikad neće terorisati mozak

тј- биће им празан мозак

 

Prokleta bila božija jagnjad jer će iskrvariti i biti belji od snega

јест

 

 

 

 

Prokleti bili oni koji uče lazi kao istine, i istine kao laži jer su oni grozota.

зато си сопственим речима проклет

[Axeanosilas]

Бог све посматра, Ноксе, а ред је ред, а саблазан је саблазан...

 

 

Кад улазиш у кућу код муслимана, мораш да се изујеш, јеби га...

 

[blondie]

i kod mene isto, a nisam musliman(ka) (volim da drzim sve cisto i uredno, ali nisam zadrta toliko da ne pustim nekad da neko `zatranda`, pa i ja sama)

 

 

 

kad dolazis mi na slavu, uzeces panaiju - bio musliman, ateista ili marsovac. ako mozes da sjedis za sofrom i krkas slavsko pecenje, mozes vala i par zrna `senice da uzmes

kad idem u crkvu, postujem crkveno. sablazan je svuda na ulici, ne mora biti u crkvi. a ko ce po ulici hodati go (mislim na vulgarnosti u oblacenju) a oblaciti se u crkvi samo - i to se valjda `negdje pise` . crkva nije diskoteka a ni moja kuca nije stala da se ne izuvamo u njoj

[Wise Owl]

Da li ti stvarno mislis da Bog pazljivo posmatra ko se kako oblaci u crkvi i van nje?

Postoji veliki broj ljudi koji bi naprasno da se priblize veri, a ne znaju elementarne stvari, te ispadaju nepristojni (cak smesni), a da im to nije namera. Upravo takvima sam i uputila par pisanih reci o ponasanju u hramu.

 

blondie me podseti...

Slava...

E tu tek covek moze svacega da se nagleda...

Necu govoriti o tome kako se slavi slava, vec o zabludama i jos nekim stvarima koje se praktikuju kod nas, a nisu primerene svetkovanju dana posvecenih zastitnicima nasih porodica.

 

Za pocetak treba znati da slavljenje slave u nasem narodu NE potice iz nekadasnje paganske proslosti. Cesto se moze cuti prica kako su Srbi samo zamenili paganske idole hriscanskim svecima.

Treba znati i to da svetitelji koje postujemo nisu nikakve mitske licnosti niti su nestvarni likovi iz nekih fantasticnih prica koje nemaju veze sa istinom. Oni su realne licnosti koje su nekada boravile na zemlji (bilo ih je u svim vremenima; od prvih godina hriscanstva, pa do danas). Svoj zivot su posvetili Bogu, molitvi, sluzenju i pomaganju svima. Cesto su to bili monasi, svestenici, ali i drugi ljudi koji su usmerili svoj zivot Bozjim putem. Cinili su istinska cuda, ne retko stradali za veru Hristovu.

Eto koga proslavljamo na nasim slavama. Cinimo li to dostojno? Nije li greh omrsiti se na nekoj slavi koja pada u vreme posta? Zar je lepo napiti se, prezderati se na taj dan? Slava ne treba da bude povod da se svi skupimo i pijancimo do besvesti. Ako slavu obelezavamo na ovaj nacin, time samo nanosimo uvredu nasem svetitelju.

Slavu treba proslaviti molitveno, secajuci se dela koja je ucinio nas svetitelj i verujuci da ce ih ponovo uciniti zbog nas. Ovaj svecani dan bismo trebali dostojanstveno da proslavimo tako sto bi sa porodicom u svom parohijskom hramu prisustvovali svecanoj praznicnoj liturgiji, na kojoj bi se uz predhodnu pripremu i pricestili. Taj dan treba da protekne u druzenju sa nasim srodnicima i prijateljima, ali u centru slavlja treba da bude Gospod Bog, zatim nas svetac, a ne pecenica i stomaklija.

U nekim nasim porodicama slava je najveci praznik u godini, a svetac zastitnik najpostovanija licnost. Naravno da ne treba da bude tako. Najveci praznik za sve hriscane je svakako Uskrs, a Isus Hristos najpostovanija bogocovecanska licnost. Posto je i nas svetac zastitnik citav svoj zivot posvetio Isusu Hristu, sigurno mu nije drago kada neko njega stavlja ispred Hrista.

 

Licno, imam srecu da imam razlog da proslavljam dva sveca zastitnika. Evo ih zajedno

 

 

[Novaliis]

A kako to dva zajedno?

 

Ja sam se rodio na Svetog Jovana a slava mi je Sveti Nikola.

[Wise Owl]

Ja sam se rodio na Svetog Jovana a slava mi je Sveti Nikola.

 

Ja sam se rodila na Uskrs

 

Svetog Nikolu slavim po ocu, ali slavimo i Svetog Jovana, jer je to slava mog dede po majci (koja je jedinica), a na cijem imanju su moji roditelji ostali...