Poezija

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

ne znam da li postoji tema,mislim da nema.

 

Znachi,kao shto u opisu stoji.

 

Omiljene pesme,zashto? Pesnici? Mozhemo i o njima diskutovati.

Citati. Da li preferirate poeziju? Tematika u poeziji.

Shta god. eto.

 

Ja lichno ,obozhavam pesmu "Besmrtna pesma" - Antic.

i ,tako te okrepljujuce pesme ,koje te onako vracaju u zhivot.

[negative creep]

Vise preferiram prozu, ali i poezija mi je ok. Omiljeni pesnik mi je Dis. Nenormalno se pronalazim u njegovim pesmama, to je moja omiljena tematika, a i Ribe je u horoskopu (kao ja)! Skoro sam procitala njegovu zbirku pesama, i odusevila sam se. Svaka mi je vrh. Logicno, omiljena pesma mi je NIRVANA! Sto se stranih pesnika tice, gotivim Silviju Plat. Njena poezija je na prvi pogled konfuzna, ali zena svakako ima smisla za pisanje.

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

Dis je ql!!!!!

[negative creep]

Ko je tebi omiljeni?

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

ne bih mogla da izdvojim jednog,majke mi..... ima dosta pesama koje su mi drage,oa vishe gledam po pesmama.Mislim da ne bih mogla da izdvojim jednog koga naaajvishe volim .Ali naravno ima onih koji su u uzhem krugu. Po,Antic,Prever .......

[profa]

Omiljene pesme,zashto? Pesnici? Mozhemo i o njima diskutovati.

Citati. Da li preferirate poeziju? Tematika u poeziji.

Shta god. eto.

Nisam baš upućen u poeziju, ali evo linka ka najlepšoj ljubavnoj pesmi koju sam pročitao - ne znam ko je pisac (mislim da je neki Francuz), pa ako je iko prepozna neka javi...

 

http://tesla.rcub.bg.ac.yu/~profa/Pesma.doc (Word, ćirilica)

[Public Animal no. 1]

Meni je George Trakl. Bolesni svaba, plus narkoman, plus je voleo ljubivastu. Gde cete bolje.

[tepsha]

Ne citam preterano poeziju, ali definitivno mi je omiljkeni pesnik E.A. Poe, a pesma The Bells

 

[Kakashi]

Et quo iste vester expolitior dens est,

hoc te amplius bibisse praedicet loti.

Catulli Carmen XXXIX

 

 

 

/tražili ste citate /

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

Et quo iste vester expolitior dens est,

hoc te amplius bibisse praedicet loti.

Catulli Carmen XXXIX

 

 

 

/tražili ste citate /

to je latinski,jel' da ...it makes me heh,ajebavams e ,zgotivila sam latinski!!!

 

no....kad smo kod citata...

"Pa sto bismo se oprastali?

Cega da nam je zao?

Ako ti jave: umro sam,

ti znas - ja to ne umem.

 

Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumem"...samo jedan deo iz moje omiljene,Besmrtne pesme.

 

glupo je citirati je,jer bih onda mroala celu,jer je zaista savrshena..evo josh ovo

 

"nemoj ici na groblja,nishta necesh razumeti,groblja su najcrnji vashar

i ruzhno pozortishte,ti nisi za takve teatre,ge nema suza i vatre,teatre presahlih suza,gde vlada grobljanski red i mir,gde nema pesme i neam aplauza,i kraj se zna unapred...."

 

takodje,volim mnooogo pesmu "Med i So" ..jel' chitao neko?

Edited May 28, 2005 by VeronikaJeOdluchilaDaUmre

[negative creep]

@ Veronika - sad si me zainteresovala za ovu Besmrtnu pesmu. 'Ajde, please, otkucaj je celu, pa mi je posalji na pp.

Btw, zaboravila sam da pomenem jos jednu od mojih omiljenih pesama - Santa Maria della Salute.

[Doug Bradley]

Ne mogu da chitam poeziju smara me..jedva sam je i u shkoili chitao za lektiru..

Jedino Edgar Alan Po dolazi u obzir

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

E sico, sico. Na njega se vade svi samo da bi muvali male "darkerke", meni je licno bio ono solidan, ali smara covek nevidjeno!!!

ne zam zashto ali to po ,me tolik opodseca an vini pu-a . Nr obracajte pazhnju na mene.

 

elem ,ona ljubavna pesma sht oje profa stvaio je lepa ko je napisao?

[Denethor]

Najviše volim PO-a, iako ne volim poeziju naročito. Bodler je ok. Lorka isto ima zanimljive pesmice.

[Public Animal no. 1]

Ali ljudi Trakl je pisac na kub, jedan od najboljih svapskih pisaca, plus je ubijao srbe za vreme 1. svetskog . A onda se samoubio ( overdose )

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

ne podnosim narodnu knjizhevnost!

[Public Animal no. 1]

ne podnosim narodnu knjizhevnost!

Kakva bre narodna knjizevnost . Narkoman, bludnicar i alkos, to bas i nije kombinacija za narodnjaka .

[шмизла]

Prever

 

volim i Vaska Popu...

 

 

Svakako, Milan Mladenovic...

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

Kakva bre narodna knjizevnost . Narkoman, bludnicar i alkos, to bas i nije kombinacija za narodnjaka .

to sam rekla nevezano za ono shto si ti rekao samo sam konstatovala jer mi trenutno radimo jebenu narodnu knjizhevnost,koja ce mi se na qrac popeti(oprostite na grubim rechima)

 

Da,Milan Mladenovic,omfg,kak onjega zaboravih.......

[шмизла]

ja sam zavolela narodnu knjizevnost

mozda zbog onoga, 'ako ne mozes da pobedis, prilagodi se'

 

 

al ozbiljno... meni je Kraljevic Marko do jaja lik...

[шмизла]

...Deca kad se vole ljube stojeći

Po kapijama noći

Dok prolaznici ukazuju prstom na njih

Ali decu kad se vole

Baš je briga da l' ih ko vidi

Jer tu su samo njihove senke

Treperave u noći

I koje izazivaju kod prolaznika

Bes prezir smeh i zavist

Deca kad se vole nisu ovde ni za koga

Tada su dalje odavde nego što je noć

I mnogo dalje nego što je dan

Ona su

U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi.

 

evo i moja omiljena

(prever)

 

[Livia]

 

Kroj

 

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i

pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja

svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad

dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe

skidati. Na meni ces se raspasti.

Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju

ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred

biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

 

Zashivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati

moju kozhu s tvojom. Ne znam da li me

shvatas: to nije prozimanje.

To je umivanje tobom.

 

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji

miris, sav izatkan po nama.

Tetoviranje mastom.

 

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.

Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe

da se, ovako pokipeo, ne prehladim od

studeni svog straha i samoce.

 

-------Senka

 

1.

 

Zbog svega sto smo potajno hteli,

hocu uz mene niz dan da krenes.

 

Ma bili svetovi crni il beli,

ma bili putevi hladni il vreli,

pokusaj da se ne okrenes.

 

Znas li koliko zivot traje?

Zar ne razumes,

lepa glavo?

 

Samo toliko, koliko umes

da gledas i da zmuris pravo.

 

Hocu da drzis moju ruku.

Da se ne bojis vetra i mraka.

Uspravna i kad kise tuku.

 

Koliko slaba - isto i jaka.

 

Hocu uz mene da se svijes,

korake moje da uhvatis,

da se ne zagrcnes kad zvezde pijes

i da ne zelis da se vratis.

 

Vraca se samo ko nema kuda.

 

Nase je kuda od bezbroj cuda.

Znas ko te tamo zeljno ceka?

 

Ti sebe cekas izdaleka.

 

2.

 

Rasniraj svoju senku i sljusti.

Igraj se,

cak i kad se brines.

Dok jesen po nama shiba i pljushti

hocu da magle sa sveta skines.

 

Ja nemam staze koje se maze.

Ja nemam cak ni putokaze.

Hocu da sa mnom vecito plamtis.

 

U toj buducnosti dalekoj nekoj

mi smo vec bili.

Zar ne pamtis?

 

Znas li koliko zivot traje?

Zar ne razumes,

lepa glavo?

Samo toliko koliko umes

da gledas i da zmuris pravo.

----------------------------------------------------------------------------

 

[SerbZmaj]

Vasko Popa mi je ostao mnogo upecatljiv jos od skolice. Genijalac.

[profa]

Svakako, Milan Mladenovic...

Što se tiče rok muzike - Milan Mladenović, Jim Morrison i Roger Waters.

 

Mislim da je Milan mogao da bude sjajan književnik, da se time bavio (i da je, za početak, završio fax). Ali ga književnost očito nije dovoljno zanimala, ili nije našao sebe u tome.

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

pa,koga ne mrzi da chita...dodushe ,nigde ne mogu da nadjem CELU pesmu,uvek nedostaje poneki deo,pa sam dala priblizhno najtachnije....

 

Besmrtna pesma

 

 

1.

 

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,

mozda ce i u tebi

odjednom nesto posiveti.

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si ikad razmisljao

o tome sta znaci ziveti?

Ko sneg u toplom dlanu

u tebi detinjstvo kopni.

Brige...

Zar ima briga?

Tuge...

Zar ima tuga?

Po merdevinama maste

u mladost hrabro se popni.

Tamo te ceka ona

lepa, al lukava duga.

I zivi!

Sasvim zivi!

Ne grickaj kao mish dane.

Siroko zvaci vazduh.

Prestizi vetar i ptice.

Jer svaka vecnost je kratka.

Odjednom nasmejani

u ogledalu nekom

dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodas

sve vise ti je uzan

i osmeh sve tisi

i tisi

i nekako iskrivljen.

Zato zivi, al sasvim!

I ja sam ziveo tako.

Za pola veka samo

stoleca sam obisao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Vecno sam isao.

Isao...

Ispredi iz svoje aorte

pozlacen konac trajanja

i zashij naprsla mesta

iz kojih drhte cudenja.

I nikad ne zamisljaj zivot

kao uplasen oprostaj,

vec kao stalni docek

i stalni pocetak budenja.

 

2.

 

A onda, vec jednom ozbiljno

razmisli sta znaci i umreti

i gde to nestaje covek.

Sta ga to zauvek iste.

Nemoj ici na groblja.

Nista neces razumeti.

Groblja su najcrnji vasar

i tuzno pozoriste.

Igrajuci se nemira

i svojih bezoblicja,

zar nemas ponekad potrebu

da malo krisom zadjes

u nove slojeve razuma?

U susedne buducnosti?

Objasnicu ti to nekada

ako me tamo nadjes.

Znas sta cu ti uciniti:

pokvaricu ti igracku

koja se zove bol,

ako se budes odvazio.

Ne lazem te.

Ja izmisljam

ono sto mora postojati,

samo ga nisi jos otkrio,

jer ga nisi ni trazio.

Upamti: stvarnost je stvarnija

ako joj dodas nestvarnog.

Prepoznaces me po cutanju.

Vecni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,

odneguj vestinu slusanja.

Veliki odgovori

sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rodenja

i nekih sitnicavih smrti,

kad jednom budes shvatio

da sve to sto si disao

ne znaci jedan zivot,

stvarno naidji do mene

da te dotaknem svetloscu

i pretvorim u misao.

I najdalja buducnost

ima svoju buducnost,

koja u sebi cuje

svoje buducnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, cega nismo svesni,

nije nepostojanje,

vec postojanje bez nas.

 

3.

 

Ako ti jave: umro sam,

evo sta ce to biti.

Hiljade sarenih riba

leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.

I korov ce me skriti.

A ja cu za to vreme

leteti negde visoko.

Upamti: nema granica,

vec samo trenutnih granica.

Jedricu nad tobom u svitanja

niz vetar klizav ko svila.

Razgrtacu ti obzorja,

obrise doba u povoju

i prizore buducnosti

lepotom nevidljivih krila.

I kao necujno klatno

zaljuljano u beskraju,

visicu sam o sebi

kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma

sto sama sebe odmotava.

Lebdecu u mestu, a stizacu

i nestajacu u vremenu.

Odmoricu se od sporednog

kao galakticka jata,

koja su srasla pulsiranjem

sto im u nedrima traje.

Odmoricu se od sporednog

kao ogromne sume,

koje su srasle granama

u guste zagrljaje.

Odmoricu se od sporednog

kao ogromne ptice,

koje su srasle krilima

i celo nebo oplele.

Odmoricu se od sporednog

kao ogromne ljubavi,

koje su srasle usnama

jos dok se nisu ni srele.

Zar mislis da moja ruka,

koleno,

ili glava,

mogu da postanu glina,

koren breze

i trava?

Da neka malecka tajna,

il neki treperav strah

mogu da postanu sutra

tisina,

tama

i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.

Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni nece

ugasiti ni skratiti.

Samo cu,

obicno tako,

jedne slucajne zore

svom nekom dalekom suncu

zlatnih se ociju vratiti.

Kaznjavan za sve sto pomislim,

a kamoli sto pocinim,

osumnjicen sam za neznost

i proglasen sam krivim

sto ljubav ne gasim mrznjama,

vec novom, vecom ljubavlju

i zivot ne gasim smrtima,

vec necim drukcije zivim.

Poslednji rubovi beskraja

tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg

ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj muciti

pitanjem: kako preziveti,

nego: kako ne umreti

posle svih umiranja.

 

4.

 

Ako ti jave: umro sam,

ne brini. U svakom stolecu

neko me slucajno pobrka

sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi

kao u jednom coveku.

Nigde toliko drukcijeg

kao u istim stvarima.

Proceprkas li prostore,

iskopaces me iz vetra.

Ima me u vodi.

U kamenju.

U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski visestruk,

ne znaci biti rascovecen.

Ja jesam deljiv sa svacim,

ali ne i razoriv.

A sva ta cudesna stanja

i obnavljanja mene

i nisu drugo do vrtlog

jednolik,

uporan,

dug.

Znas sta su prorocanstava?

Kalupi ranijih zbivanja

i zadihanost istog

sto vija sebe ukrug.

Pa sto bismo se oprastali?

Cega da nam je zao?

Ako ti jave: umro sam,

ti znas - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nesto

kao leprsav trag.

Nemoj da budes tuzan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast,

cudno drag.

Nocu kad gledas u nebo,

i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,

kad vidis neku kometu

da vidik zarumeni,

upamti: to ja jos uvek

sasav letim i zivim.