Archibald Reiss Posted March 14, 2006 Report Share Posted March 14, 2006 NE VJERUJ... Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime;- Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša, Tamo, gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te!- U časima tijem, Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj meni, i ne pitaj više! Jer istinska ljubav za riječi ne zna, Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše. - Aleksa Šantić Link to comment Share on other sites More sharing options...
Elizabeth Posted March 14, 2006 Report Share Posted March 14, 2006 Cemu Bodler na engleskom? Btw. dobar ti je potpis.... a zasto da ne? malo da poboljsam znanje engleskog, i uostalom da uporedim sa srpskim prevodom (iako to bas nije za poredjenje, ali ajde.) za potpis : hvala, to je text pesme 'in your shining eyes' od Saturnusa Link to comment Share on other sites More sharing options...
Elizabeth Posted March 14, 2006 Report Share Posted March 14, 2006 - Aleksa Šantić jao kako je ova pesma lepa... Link to comment Share on other sites More sharing options...
The Eagle Nature Posted March 15, 2006 Report Share Posted March 15, 2006 a zasto da ne? malo da poboljsam znanje engleskog, i uostalom da uporedim sa srpskim prevodom (iako to bas nije za poredjenje, ali ajde.) za potpis : hvala, to je text pesme 'in your shining eyes' od Saturnusa Ma nema veze... Svakako je najbolji na francuskom A za text znam koji je.... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mjaua Posted March 15, 2006 Report Share Posted March 15, 2006 *** Da, dobro znam da nikad necu biti neko. Savrseno mi je jasno da nikad necu imati neko delo. Znam, napokon, da nikad necu saznati ko sam. Da, ali sad, dok traje ovaj chas, ova mesechina, ovo granje, ovaj mir svuda oko nas, pustite da verujem u ono sto nikad necu moci da postanem. Rikardo Reish (Fernando Pesoa) Link to comment Share on other sites More sharing options...
Archibald Reiss Posted March 15, 2006 Report Share Posted March 15, 2006 jao kako je ova pesma lepa... jest... Samo steta sto takve pesme izumiru... jer ima malo ljudi koji ih gotive.. Ili mozda gresim... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mjaua Posted March 15, 2006 Report Share Posted March 15, 2006 jest... Samo steta sto takve pesme izumiru... jer ima malo ljudi koji ih gotive.. Ili mozda gresim... Naravno da gresis. xexe, evo jedne simpticne - valjda je nisam postovala: *** Bio sam nevino dete, a ona devojka mila. Smešila mi se često i zvala u svoja krila. Mnogo joj je puta ruka mi nevina Mazila kosu i lice i grudi belina krina. Ponekad udarah dobih od njene ruke mazne Za kakvu nesmotrenost, tobože u znak kazne. A pred zaljubljenima zbunjenim pokraj nje Lepotica me je gorda ljubila najviše. Koliko su puta, al šta dete znade. Usnice me njene celivale mlade! A pastiri sve su željno uzdisali: ,,Kakva grdna šteta!Blago tebi mali!'' Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mjaua Posted March 15, 2006 Report Share Posted March 15, 2006 zaboravih: Andre Šenje Link to comment Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 Ne mogu da odolim a da ne postujem jednog od omiljenih mi pesnika.... Tajanstva - Tin Ujević Bukom te vreve i sredine tesne ja uho pružam za glasove tajne, i donose mi utehe beskrajne, ponavljaju mi pesme urnebesne. Uhodim kako moje misli besne teku u gorke suze živodajne, i slutim uru gde će strašne tajne gromadom crnom zgnječit noći nesne. -Ko sam i što sam, što ću, koga volim, što tražim, kuda idem, za čim lutam?- Uzalud nebo za odgovor molim, uplašen sobom svoje suze gutam; tajanstvo stvari i života zebe: ne poznam ništa, a najmanje sebe. Link to comment Share on other sites More sharing options...
ObiHobit Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 ja sam jedan od onih što veruju da se poezija treba čitati samo u orginalu najviše volim antića, crnjanskog i miljkovića pored njih još volim branka radičevića, disa, popu, dobrišu cesasrića i tina ujevića Link to comment Share on other sites More sharing options...
ObiHobit Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 Although my neighbors are all barbarians and you are a thousand miles away there are always two cups on my table. Chinese poem from the Tang Dynasty - Pruži mi uzvišenu sreću da to i ostvarim vrednim radom svojih ruku i ne dopusti da se umorim. Ne to nisu prazni snovi; Zasad samo izdanci, jednom će nam to drveće dati plod i hlad. Geteova "Nada" - Povratak Ko zna (ah, niko, ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje, Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti---velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim. U moru života što vječito kipi, Što vječito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi--- I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem, Jedna vječnost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime, Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne; Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci. No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono što je bilo: I radost, i tugu. I sinut će oči, naći će se ruke, A srca se dići --- I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići.. Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti ---velim, Ali ja ne znam da li je želim, Ili ne želim. Dobriša Cesarić - Кад млидијах умрети Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жути доле веће пада, Зеленога више ја никада Видет' нећу! Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба. Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом, бели данче! Збогом, свете, некадањи рају. — Ја сад морам другом ићи крају! О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих гледо твоје сунце јарко, — Слушо грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, твојој реци и твојем извору, — Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади, Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем звездама, Да обасјам сунчаним лучама ... Дуга била, па се изгубила, звезде сјале, па су и пресјале, А сунашце оно огријало И оно је са неба ми пало! Све нестаде што вам дати справља' — У траљама отац вас оставља. Branko Radičević - MAČAK I PTICA Selo sluša rastuženo Pesmu ptice na umoru Ptica je jedina u selu I mačak je jedan u selu A on ju je upola pojeo Kad ptica prestade da peva I mačak presta da prede Pa svoju njuškicu umiva Selo priredi ptičici Neviđenu do tad sahranu Tad mačak takođe pozvan Koračao je iza kovčega U kome je ptica ležala Nošena od jedne devojčice Koja je stalno plakala Da sam znao da te žalosti Veli joj mačak raznežen Pojeo bih je odmah svu A zatim bih ti ispričao Da sam je video da je odletela Daleko negde na kraj sveta Odakle se više ne vraća Ti bi tad bila manje žalosna Ne čini nikad ništa upola Žak Prever Njega je Antić obožavao čak su se i upoznali, Prever ga je lepo ugostio, dao knjige se posvetama i obećau mu da će doći Dunavom do Beograda. Ali posle toga je Preveru umrla ćerka i sve što je išlo posle toga, te mu se ta želja nije ispunila. - Vetri Ne grli cvetne poljane moje glas. Nikad me nisi čula još da ječim, nikad me nisi videla da klečim, nikad u mojim očima pljusnuo nije begunac talas. Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije. Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir. Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena. Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je drago da si poštena. Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela. Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja. Vetri će mesto mene kličući da jezde. U vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom, u zavejane, mlade jele, i posuće im krila, dahom našim, što će se slediti u zvezde, negde... gde nisam bio... i gde nisi bila. Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, disaće jele što disasmo mi i stišaće zvezde osmehom i snagom, što ih je vetrova talas, odneo sa nas, odneo sa nas. Bolnica u Opatiji, 1916. Miloš Crnjanski - Crteži Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate… I na rastanku ćutimo samo i ne tražimo da nas vrate Živimo posle u tom drugom sve dok mu oči svetom plamte I ne znamo što nas pamte dugo, kad ne tražimo da nas pamte Opomena Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. Slutnja Kao kad zaroniš do dna mora, a samo kamenčić zgrneš u dlan, tako ti započne po neka zora, tako se završi po neki dan. I suze detinje kaplju sve teže na snove prazne ko prazne mreže. A nekad onako, kao od šale, padne pred tebe zvezda prava, a ti je šutneš vrhom sandale i odeš dalje. I kad se spava, kad nebo zaljulja sva svoja klatna, čitava noć ti od snova - zlatna. Posle detinjstva šta se sve menja? Opet se ređaju snovi i snovi. Između zvezda i kamenja jastuk kroz život i dalje plovi. Samo je nešto teža glava. Manje se sanja - više se spava. Miroslav Antić - Goran Noć suviše velika za moje zvezdano čelo u nekim šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan. Al se na počinak ne sprema san moj iz brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima puta kojim bi do mene mogla doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći! Branko Miljković Link to comment Share on other sites More sharing options...
Tatyannahhh Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 To Woman Woman! experience might have told mea That all must love thee, who behold thee: Surely experience might have taught Thy firmest promises are noughtb; But, plac'd in all thy charms before me, All I forget, but to adore thee. Oh memory! thou choicest blessing, When join'd with hope, when still possessingc; But how much curst by every lover When hope is fled, and passion's over. Woman, that fair and fond deceiver, How prompt are striplings to believe her! How throbs the pulse, when first we view The eye that rolls in glossy blue, Or sparkles black, or mildly throws A beam from under hazel brows! How quick we credit every oath, And hear her plight the willing troth! Fondly we hope 'twill last for ay, When, lo! she changes in a day. This record will for ever stand,' "Woman, thy vows are trac'd in sand." George Gordon Byron ima jos jedna al moram da je nadjem jer me mrzi da prekucavam Link to comment Share on other sites More sharing options...
Nightwing Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 Aedh Wishes For The Clothes Of Heaven Had I the heavens' embroidered cloths, Enwrought with golden and silver light, The blue and the dim and the dark cloths Of night and light and the half light, I would spread the cloths under your feet: But I, being poor, have only my dreams; I have spread my dreams under your feet; Tread softly because you tread on my dreams. poslednji stih je verovatno svima poznat Link to comment Share on other sites More sharing options...
Archibald Reiss Posted March 16, 2006 Report Share Posted March 16, 2006 Naravno da gresis. xexe, evo jedne simpticne - valjda je nisam postovala: super ako je tako U to ime evo malo Branka Miljkovica... ZAMORENA PESMA Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca, bez nasilja i bez žara Kao reč koja je prebolela muziku Sloboda je zastarela Moje pravo ime čeka da umrem Ptico iza sunca usred rečenice Kojom nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kažem nije Na to ptica opsuje Cvet kaže, to je pakao Prava reč se još rodila nije. Link to comment Share on other sites More sharing options...
negative creep Posted March 21, 2006 Report Share Posted March 21, 2006 Danas je svetski dan poezije... Elm - Sylvia Plath For Ruth Fainlight I know the bottom, she says. I know it with my great tap root: It is what you fear. I do not fear it: I have been there. Is it the sea you hear in me, Its dissatisfactions? Or the voice of nothing, that was your madness? Love is a shadow. How you lie and cry after it Listen: these are its hooves: it has gone off, like a horse. All night I shall gallop thus, impetuously, Till your head is a stone, your pillow a little turf, Echoing, echoing. Or shall I bring you the sound of poisons? This is rain now, this big hush. And this is the fruit of it: tin-white, like arsenic. I have suffered the atrocity of sunsets. Scorched to the root My red filaments burn and stand, a hand of wires. Now I break up in pieces that fly about like clubs. A wind of such violence Will tolerate no bystanding: I must shriek. The moon, also, is merciless: she would drag me Cruelly, being barren. Her radiance scathes me. Or perhaps I have caught her. I let her go. I let her go Diminished and flat, as after radical surgery. How your bad dreams possess and endow me. I am inhabited by a cry. Nightly it flaps out Looking, with its hooks, for something to love. I am terrified by this dark thing That sleeps in me; All day I feel its soft, feathery turnings, its malignity. Clouds pass and disperse. Are those the faces of love, those pale irretrievables? Is it for such I agitate my heart? I am incapable of more knowledge. What is this, this face So murderous in its strangle of branches? - Its snaky acids hiss. It petrifies the will. These are the isolate, slow faults That kill, that kill, that kill. Link to comment Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 (edited) Авет - Бодлер Ко Анђео риђих зјена поново ћу, драга, доћи твом кревету, с пратњом сјена у тишини мрачне ноћи. И цјелове ћу ти дати хладније од мјесечине ко змија ћу миловати у гмизању кад се вине. А кад сване јутро мразно моје мјесто бит ће празно све док звијезде ноћ не јаве. Једни владају добротом твојим тијелом и животом, ја ћу владат језом страве! Edited March 23, 2006 by gavrosaurus Link to comment Share on other sites More sharing options...
Queen_of_the_ryche Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Da li bi neko rekao šta misli o ovoj pesmi? IZ GRUDI PTICA Iz grudi ptica, što od poroda se otrže, polete i nadlete zemlju svekolikog bezumlja, što pod stopom kulja prokletsvom! Iznjedri utvare, prokletoga roda, što vascele dane poklanjaju tami, ko još sanja posrnule belutke, besciljno što se morima vrte! Sada, kada je razumlje U raskoraku sa dušom, Što silnoga se trna,u pobedi boji, Svod blista nad zvezdom, Ustreptalom tamom,i čeka kraj U crnilo svet da oboji... Eonsko sunce, prži strašno, I poput pahulje u šaci se topi, Okopneli zubi, starosti se keze, -73- K'o jezik, istinu, za sobom drže, I sudbinu kletu, otrov brže otpi! I ko još ume šapatom viknuti glasno, Kad vojnici pognute glave stoje, Silni su dani vazda odbrojani, Još o koncu život visi, Danas junak, sutra već nisi! De, ajde, napij se vode, Još nije kadra odbrani i ceni, Dobro se umi, pa reci, Šta je sumarum sumi... Kad život već se koči, Smogni snage, pa ti vrani iskopaj oči. Junaci, što su bez boja pali, grizu mi dušu, Istina je teška, i bolna i jadna, i pravde je gladna, steže gušu... -74- Još samo smrti nadati se mogosmo, Jedino ona osta izvesna i laka, Al' sačekaće još ta topla raka... K'o dojka, usna je otekla, Zapenjena od ptičijeg mleka, I šta, kog vraga obećavaju oni, Kad Gospod sreću na grame nam vaga! A ti, što Devetim krugom kružiš, Seti se lika, obličja i boja, Pre no što tama postane sudba tvoja! Sapunski se ti, baš očajno ceriš, Kad u oku blista ti valuta, A leš tvoje duše, već Dunavom pluta! Uzbraću stih, zelen dok još je, Od takvoga voda dugo na usta ide, Uzbraću istinu, čik nek je vide! -75- Samoljubljem podojena, Istorija u krvi, još se kupa, još srce za pobedama zaludo lupa! «Kreni za frulašem!», bar nekog da sledimo, U reku se bacimo, i tako bez nade Grozno se ledimo... Ko sa slepima, staće u kolonu, Čuće vrisak onih Što još uvek vide... Istina je blizu al' je se stide... Kraj i početak, već u stih staju, Stani u red, možda novu nadu ti daju... Link to comment Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Ух, баш романтизам ... Како би овај/ова да побегне из своје коже ... Доста талента али превише суицидног вриштања. Превише стајања на литици, прозору и то ... Постоји свет иза, само се треба окренути ... Црно никада није само црно. Црно је СКУП СВИХ боја! Ако је већ избор црно, нађи у њему неку од боја која ти одговара ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Queen_of_the_ryche Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 To je moja "Mala, vesela pesmica" Htela sam da vidim šta drugi kažu...inače, jedina pesma, od svih koje imam, koja je depresivna! Samo sam želela da oslikam stanje drustva, onako kako ga ja vidim! Link to comment Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Па, наравно да је твоја ... Нисам ни мислио да је од неког другог ... Настави да пишеш али читај разноврсну поезију, литературу уопште. Та поетска "ширина" не зависи сама од себе, она мора да се обрађује, дорађује, преврће, ломи и све што ти падне на памет са њом ... Препоручио бих ти Волт Витменове "Влати траве" ако ниси читала. Мислим да ћеш тамо наћи пуно тога за себе ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Queen_of_the_ryche Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Trenutno čitam sabrana dela Bob Dylana, u izvorniku, i jako mi se dopada...bas je onako walking dictionary! Link to comment Share on other sites More sharing options...
negative creep Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 E pa sad to zavisi od coveka...neko ce crno videti kao skup svih boja, a neko samo kao cisto crnu. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Queen_of_the_ryche Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 jesi li citao Dylan-a? Nekad? Link to comment Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Мислим да је песимизам као животна идеја потпуна бесмислица. Оно, као - "Нема наде" ... Не, то није тачно, само се човек не труди довољно да издржи налете и нападе свог друштва и друштва у глобалу ... Када једном научи да се бори, никада неће престати да се бори ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted March 23, 2006 Report Share Posted March 23, 2006 Не, нисам ... Нисам га ни слушао. Не лежи ми тај облик музике ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts