.:Thor:. Posted May 29, 2007 Report Posted May 29, 2007 Vasko Pooa Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jeftinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali vec sam daleko Tesko da ce me stici. Očiju tvojih da nije Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuje tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo I naravno Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Strofa koja bi mogla bez problema da bude knjiga za sebe.
gavrosaurus Posted May 29, 2007 Report Posted May 29, 2007 Добар дан туго Збогом љубави Добар дан туго Видим те у свим наборима неба Видим те у очима које волим Ти ниси баш сасвим бедна Јер и најсиромашније усне одају те Оним својим дивним осмехом Добар дан туго Љубави љупких тела Снаго љубави Твоја привлачност избија Као нека бестелесна свеобухватност Душо разочарана Ти туго Ти лепо лице Пол Елијар
Natasha! Posted May 29, 2007 Report Posted May 29, 2007 Vasko Pooa Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jeftinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali vec sam daleko Tesko da ce me stici. Takodje ! Obožavam njegovu poeziju... U to ime: Nisam više tu S mesta se nsiam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pogledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisma pomerio Ali već sam daleko Teško da će me stići brate, citaj malo bolje cisto da ne dupliramo pesme, strana za stranom...
Petar Pan Posted May 29, 2007 Report Posted May 29, 2007 Ništa iz ništa, Zgruvano u ništa DAje sve ništa. Šta želiš više Od iščezlog ništa? Plamen kratko traje, večno gasi se...
Krsh Posted May 29, 2007 Report Posted May 29, 2007 Obozavam poeziju! Malo i piskaram,ali ne ozbiljno...
Helly ~snowidija~ Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 Sergej Jesenjin Pesma o keruši U svitanje, u pojati niskoj, Gde se zlati rogoza gomila, Sedmoro je štenadi riđaste, Sedmoro je kučka oštenila. Ližući ih jezikom crvenim, Milovala štenad sve do mraka, I kopneo sneg je zagrejani Ispod njenog toploga stomaka. Kad je jato kokošaka lenih Zadremalo na motki sedeći, Pošao je seljak natmureni, Svih sedmoro noseći u vreći. Mučeći se da im priđe malo, Trčala je kroz nanose meke... I dugo je, dugo je drhtalo Nezamrzlo ogledalo reke. Kada se natrag vukla po prtini, Ližući svoje telo oznojeno, Mesec joj se nad kućom učini Kao jedno riđe štene njeno. Gledala je u visinu modru, Žalosni se urlik dugo čuo, Tanki mesec klizio po svodu I u polja za breg utonuo. Nemo, ko od milostinje bedne, Kada kamen bace joj iz šale U sneg su se pseće oči njene Kao zlatne zvezde skotrljale.
Krsh Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 Sergej Jesenjin Pesma o keruši U svitanje, u pojati niskoj, Gde se zlati rogoza gomila, Sedmoro je štenadi riđaste, Sedmoro je kučka oštenila. Ližući ih jezikom crvenim, Milovala štenad sve do mraka, I kopneo sneg je zagrejani Ispod njenog toploga stomaka. Kad je jato kokošaka lenih Zadremalo na motki sedeći, Pošao je seljak natmureni, Svih sedmoro noseći u vreći. Mučeći se da im priđe malo, Trčala je kroz nanose meke... I dugo je, dugo je drhtalo Nezamrzlo ogledalo reke. Kada se natrag vukla po prtini, Ližući svoje telo oznojeno, Mesec joj se nad kućom učini Kao jedno riđe štene njeno. Gledala je u visinu modru, Žalosni se urlik dugo čuo, Tanki mesec klizio po svodu I u polja za breg utonuo. Nemo, ko od milostinje bedne, Kada kamen bace joj iz šale U sneg su se pseće oči njene Kao zlatne zvezde skotrljale. znam da je gej,ali za malo da zaplacem u osnovnoj skoli kad je nastavnik ovo citao...
Helly ~snowidija~ Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 nije gej. heh, ja plachem skoro swaki put kad je prochitam kao i Jesenjinowu prichu Siromah i Druskan... ufff... to kad chitam plachem kao malo dete
Lunatic Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 Ima jos jedna verzija prevoda koja je meni nekako homogenija: Pesma o kerusi Jutros rano, gde strn sumi, lupka, gde se beli trska u guguti, sedmero je ostenila kucka, sedmero je ostenila zuti. Do u sumrak grlila ih nezno i lizala niz dlaku sto rudi, sliv`o se mlak sok neizbezno iz tih toplih materinskih grudi. A uvece kad zivina juri da zauzme motke il` prut jak izas`o je tad domacin tmuri i svu stenad potrp`o u dzak. A ona je za tragom trcala, stizala ga kao kad uhode i dugo je, dugo drhtala nezamrzla povrsina vode. Dok se vukla leglu svom po tmini i lizala znoj s bedara lenih mesec joj se nad izbom ucini kao jedno od kucica njenih. Zurila je u svod plavi, glatki, zavijala bolno za svojima, a mesec se kotrljao tanki i skrio se za hume u poljima. Nemo ko od milosti il srece, kad joj bace kamicak il teg pale su i njene oci psece kao zlatni sjaj zvezda u sneg.
Krsh Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 moja pesma,davno sam je napisao BOGINJA Ja imam svoj svemir ti si moj nemir ti si centar tog svemira ti si alfa i omega Ja imam svoj svemir i kad padnem s bicikla ti si i tad moja boginja ma koliko se smejala Ja imam svoj svemir a ti si boginja u njemu ti si gora od opijata znam da nisi savrsena ali takva si mog svemira zvezda i sijas jace od zlata Ja imam svoj svemir mir nalazim u sebi najlepsa si kad mi kazes zivotinjo odjebi
Face Of Melinda Posted May 30, 2007 Report Posted May 30, 2007 Jel bio neko na predavanjima o Blake-u... narodna biblioteka...
Liquid Diamond Posted May 31, 2007 Report Posted May 31, 2007 Ja sam htela, ali prošli put kada je bilo neko predavanje o Pou nije se moglo ni stajati, bilo je prepuno pa sam odustala. Kako je bilo?
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted May 31, 2007 Author Report Posted May 31, 2007 @blake- Imash temu Snaga rechi predvidjenu za to (svoje radove).
^Rainbow_Monkey^ Posted May 31, 2007 Report Posted May 31, 2007 Sima Pandurovic, Mrtvi plamenovi IV Ona, besumnje, lezi ovde smerno, U uskom grobu, istrulela lica; Ona i ne zna da dolazim verno Dragani svojoj uz pevanje tica, Svezinom noci, pod lepotom zvezda, Kad instinkt snova mrtvoj dragi krece, Kad spava zora i spavaju gnezda I bledim mirom uljuljano cvece. Ona i ne zna da dolazim tada, S ljubavlju, istom k'o sto negda bese, I da je dusa dragom grobu rada Kad blede zvezde s visina se smese. Ona, besumnje, lezi ovde smerno, S nadama mojim obojenim smrcu, I ne zna da je pohodim jos verno; A zuti crvi oko nje se zgrcu, I piju oci, moje oci sjajne, I trose telo, iluziju snova, I snove moje raskidaju bajne, K'o vetar majsko cvece kestenova.
Wise Owl Posted June 1, 2007 Report Posted June 1, 2007 Kroj Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati. Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom. Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom. Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće. M. Antic
DaemOnizeR Posted June 2, 2007 Report Posted June 2, 2007 Moj na Kosovu Mili Boze cuda velikoga Velikoga do krasnoga moga kad se vojska na Kosovu sjati ko ce koga ovde izjebati Sjedne strane turski car Murate i sto hiljada vojske mu kurate na tovare rane i dzebane da ih jebes gde im sve to stane i hiljade jebezljivih bula vranih konja,magaraca,mula S druge strane srpski car Lazare krupnih muda i ogromne kare sa sacicom probranih junaka svakome je mudo kao saka i spremljena junacka kurcina da nabije bar po tri turcina brojem ih je deset puta manje al su tako spremni za jebanje da murata sjebu na brzinu i kompletnu tursku carevinu S desne strane Obilic Milose od kurca mu mnogi izgibose hodi svetom uzduz i popreko kuratijeg nema na daleko jebao je uoci poklada sultaniju usred carigrada naocigled ovog belog sveta u dzamiji usred minareta.
Wise Owl Posted June 3, 2007 Report Posted June 3, 2007 ... Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra ...
Petar Pan Posted June 3, 2007 Report Posted June 3, 2007 «Нашто? Младост је слободнија од птице ко је кадар да задржи љубав? Радост иде редом: што је било више се неће поновити.»
Wise Owl Posted June 10, 2007 Report Posted June 10, 2007 Ta ljubav Ta ljubav tako silna, tako drhtava, tako očajna, tako nežna ta ljubav lepa kao dan i ružna kao vreme ta ljubav tako stvarna ta ljubav tako divna tako srećna tako vesela i tako jadno drhteći od straha kao dete u mraku a tako sigurna u sebe kao neki spokojni čovek u sred noći ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih, gonila ih da govore i primoravala da blede ta ljubav tako vrebana jer te druge mi smo vrebali ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani, poricani, zaboravljani zato što smo tu istu ljubav mi ganjali, ranjavali, gazili, dotucavali, poricali, zaboravljali ta ljubav cela celcata još toliko živa a sva ozarena to je tvoja ljubav, to je moja ljubav ona koja je bila to osećanje je uvek novo i nije se izmenilo, toliko stvarno kao neka biljka, toliko drhtavo kao neka ptica toliko toplo i živo kao leto možemo oboje otići i vratiti se možemo oboje otići i vratiti se možemo zaboraviti a zatim ponovo zaspati, pa probuditi se, patiti, bditi, pa ponovo zaspati, sanjati i smrt zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se i podmladiti se naša ljubav zastaje tu tvrdoglava ko magare živa kao želja svirepa kao sećanje hladna kao kajanje nežna kao uspomena hladna kao mermer lepa kao dan nežna kao dete gleda nas smešeći se i kazuje mnogo ne govoreći ništa a ja je slušam drhteći i vičem vičem za tebe vičem za sebe i preklinjem te za tebe za sebe i za sve one koji se vole i koji su se voleli da, ja im vičem za tebe za sebe i za sve druge da ne znam ostani tu, tu gde si gde si bila tu ostani ne pomiči se, ne idi mi koji smo voleli mi smo te zaboravili ali ti nas ne zaboravi jer nemamo drugog do tebe na zemlji ne dopusti nam da postanemo hladni da se udaljavamo sve više odemo bilo gde daj nam znak da si živa a mnogo kasnije na ivici nekog šipražja u šumi uspomena iskrsni odjednom pruži nam ruku i spasi nas. Prever
nstakic Posted June 10, 2007 Report Posted June 10, 2007 CAO EVO JE JEDNA MOJA PESMA IZ KNJIGE L.R.PESME -AUTOR STAKIC VIVIEN VIVIEN CRVENOKOSO STVORENJE UZMI MOJU BELU RUKU NJU JE NOSILA OLUJA VELIKA I TESKA STEGNI JE DOK SE ON BORI SA ZMAJEM OSETI KAKO SUZE PADAJU SA NEBA KAKO GA JE STRAH SAKRIJ GA I OBRISI MU LICE OD PRASINE I KRVI OSECAS LI KRIK SUME ONA ZNA TI SI MOJ OBLAK MOJA CISTA ZELENA REKA BORBA LISTA SA JESENI UZMI SVOJU SANSU BEZI U SVOJU BAJKU NEMOJ OSTATI OVDE NENAD STAKIC-LJUTE RAKIJASKE PESME-FEBRUAR 2007 OVDE NEMA IZLAZA
gavrosaurus Posted June 10, 2007 Report Posted June 10, 2007 Штета је само што фонт није мало већи и бар жут или црвен али добро ...
Petar Pan Posted June 14, 2007 Report Posted June 14, 2007 (edited) Остави ме! Дан је заљубљен у ноћ, Пролеће у зиму, Живот је заљубљен у смрт, - А ти, ти волиш мене! Волиш ме – грозне те већ Обузимају сенке И сав ти вене цват, И крвари ти душа. Остави ме и воли Веселе лептире само Што лепршају на сунцу – Остави мене и коб. ________________________ Ako ne znate ko je ovo, onda, ili se manite poezije, ili se besite! Edited June 14, 2007 by Tanatos
Liquid Diamond Posted June 23, 2007 Report Posted June 23, 2007 Artur Rembo Zora Poljubih letnju zoru. Ništa se još ne micaše na pročelju dvorca. Voda beše mrtva. Senovita polja ne napuštahu poljsku stazu. Iđah, budeći pri svakom koraku po živ i mlak dah; dragulji pogledaše, krila nečujno uzleteše. Prvi čin beše neki cvet što mi reče svoje ime, na puteljku već punom svežeg i bledog sjaja. Nasmejah se plavom vodopadu koji, razbarušen, stremljaše kroz jele: na rasrebrenom vrhu, prepoznah boginju. Podigoh tada velove, jedan za drugim. U drvoredu, mašući rukama. Ravnicom, gde je potkazah petlu. Sred grada, ona bežaše između zvonika i kubeta, a ja gonjah, trčeći kao prosjak po mramornom keju. Nad putom, blizu lovorove šume, opasah je njenim zgomilanim velovima, i osetih malčice njeno golemo telo. Zora i dete padoše podno šume. U času prenuća beše podne. Večnost Nađosmo opet – Kog? Pa Večnost izgubljenu. To su mora što krenu Sa vatrom sunčevom. Stažarska moja dušo, Promrmljajmo priznanje O ništavilu noći I o ognju danjem. Sad spona ljudskih mnjenja I opštih oduševljenja Na tebi više nema, I ti letiš prema. Jer, satenska žeravice, Nestrpljenje smiri Jedino ona Dužnost Što se iz tebe širi. Tu orietur pada, Tu više nade nema. Strpljenje, nauk vlada, Muka se samo sprema. Nađosmo opet – Kog? Pa Večnost izgubljenu. To su mora što krenu Sa vatrom sunčevom.
Minerva_SD Posted June 24, 2007 Report Posted June 24, 2007 SA SVETLIM POLJUPCEM NA USNAMA Sa svetlim poljupcem na usnama To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada - Gledaj, evo sunca! Jadnice, šta zoveš ti: disanje; Zar i zato umreti i nigde više ne živeti! Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo!... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se... Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi! Zaboravi sve, sve, boje jutra i voća, bolne usne dok ječi, Zaboravi Tajne rođenja, zaboravi Velikog druga; Idi, idi, jecaj, srce moje! Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada; Pre no što pođeš smrti, Da ne živiš više nikada, nikada. Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti, Ne živeti opet, već samo svoje oči otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti; Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti: O, kako čudno i divno to dođe! Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njina opojna mladost tek prođe... Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori! Uzbuđen, neznanog časa, širokih zenica u beskraju; Još jedan jedini put tada u veličanstvenom sjaju Zaboravljati; zaboravljati sve to što život bi iza mene. Sanjati, sanjati, o slušati da se iz samog dna smrti penje Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan ko nekada. To, to! Odjednom oči otvoriti!... Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću, - Da l smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana? - Oslobođen videh kružna slivanja da pokreću I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana Od ponoći već shvati Čas nenadmašnog ganuća! Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok leže po dubravi Sunca, što sijaše kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne ljubavi, Pronesite i sjedinite kroz mene neba večito putujuća; Pa nek se vežeš najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu, I nek se izvrši najzad ta Žudnja, jedina verna ovom Času! I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi... Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi! Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko a bi sunce da vrati; Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom plati Taj Čas; o srce, budno već, što se vraćaš u san... Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja, Tonuti, tonuti, za večnost, sa svetlim poljupcem na usnama
Recommended Posts