gavrosaurus Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Да, Тагоре ... Један од последњих "здравих" песника ... Дивна песма! И ритам и смисао и порука и боја и звук ... Да, савршена поезија ... Одличан избор!
Druidess Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Slazhem se... Evo josh malo stihova za gavrosaurus-a by: R.T. ...To je jos samo dete, gospodaru. Ona trci oko tvoga dvora, zbavalja se, pokusava da i od tebe napravi igracku. Ne pazi na neuredjenu kosu ni na nemarnu odecu koju vuce po prasini. Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoris - cvet koji joj dajes ujutru, iz njenih ruku pada u prasinu. Kad se podigne oluja i kad se nebo smraci, ona vise ne spava; ostavljajuci lutke rasturene po tlu, ona se prijubljuje tebi, iz straha. Boji se da te dobro ne sluzi. Ali ti posmatras njenu igru smeseci se. Ti je ne poznajes. Dete koje sedi u prasini tvoja je zena; njene igre ce se smiriti, postace ozbiljnije, pretvorice se u ljubav... Njoj by: Arthur Rimbaud U ružicasti vagon sa plavim jastucima Sešcemo, zimi, pa na put! Bice nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima Skrivace svaki dremljiv kut. Sklopiceš tada oci, da ne vidiš kroz prozor Sav cudovišni onaj puk U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom, Crn demon ceri, crni vuk. Tad ce ti iznenada pecnuti obraz nešto. I sicušni poljubac vratom ce tvojim vešto Potrcati, ko pauk lud... Rekavši: "Traži", ti ceš prignuti glavu k meni; I tražicemo dugo tu bubu, zaneseni, - A ona ce da skita svud...
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted March 27, 2006 Author Report Posted March 27, 2006 Oblak u pantalonama By : Vladimir Majakovski Vi mislite bunca malarija? To je bilo, bilo u Odesi. "Doc'u u cetiri" rekla je Marija. Osam. Devet. Deset. Evo i vece u nocnu strahu bezi, vece decembarsko s prozora u magli U staracka ledja smeju se i rzu kandelabri. Mene vise prepoznati ne moze: ja sam zgrcena gomila zila. Sta takva gomila pozeleti moze? A mnogo hoce takva gomila. Jer vise nije vazno ni to sto sam od bronze, ni to sto srce moje - od gvozdja hladnog - bije. Nocu i covek svoj zvek u nesto zensko, meko, zeli da sakrije. I ja sam, ogroman. na prozoru savijen, rastapam staklo celom od celika. da li je to ljubav ili nije? I kakva je - mala ili velika? Odakle velika u takvom telu: mora da je to malena, neka krotka ljubav, sto se u stranu baca od automobilskih sirena i voli zveket praporaca. Opet i opet cekam, zabivsi lice u rosavo lice kise. I vec me je poprskala dreka gradske plime, sve vise. Ponoc, sa nozem kog pruza - do djavola s njim! - dosla je, zaklala. I kao s' panja glava suznja, dvanaesta ura je pala. u oknima sumorne kisne kapi, kreveljeci se, nakrcale, k'o urlanjem usta da su razjapile himere s pariske katedrale. Prokleta da si! I pocepa usta skoro krik. Zar ti je i to malo? Cujem: nerv, tiho, kao s kreveta bolesnik, podigao se. I , gle - u pocetku jedva je posao jedva, onda je ustalasan, jasan, potrcao. Sada je sa druga dva ocajno igrati stao. Pao na plafon spratu nize. Zivci veliki, mali, mnogi - pomamno skacu i vec - gmizu. Zivci pali s nogu! A noc se po sobi glibi i oko, otezalo, odatle nikako da se ispravi. Odjednom, vrata zacvilese, ko da krcma zub na zub ne moze da sastavi. Usla si osorna, kao "na!" guzvajuci rukavice kao luda, i rekla: "Da, znate, ja cu da se udam." Pa sta, udajte se. Nista nije bilo. Izdrzacu. Gledajte - ja sam spokojan ko bilo pokojnika. Secate se? Govorili ste: "Dzek London, novac, ljubav, strasti" - a ja videh samo jedno: vi ste Djokonda, koju treba ukrasti! I ukrali su je. Opet cu ljubav u terevenkama utuci povije obrva ozarivsi vatrom. Pa sta! Ponekad i u izgoreloj kuci skitnice nadju dom! Izazivate? "Manje no prosjak kopejaka vi imate smaragda bezumlja" Setite se! Pala je Pompeja od razdrazenog Vezuva! Hej! Gospodo! Ljubiteli obesvescivanja, zlocinstava, pokolja, da li ste najstrasnije videli - lice moje kada sam ja apsolutno spokojan? I osecam - "ja" za mene je malo. neko se otima iz utrobe moje. Halo! Ko je? Mama? vaseg sina nesto divno boli! Mama! Zapaljeno mu je i srece i vene. Recite sestrama, Ljudi i Olji, on nema kuda da se dene. Marija! Marija! Marija! Pusti me, Marija! ne mogu ostati na ulicama! Neces? Cekas dok upalih obraza grubo, bljutav, i isproban na svemu losem, dodjem i procedim bezubo da sam ja danas "neobicno posten". Marija, vidis - ja se, vec poguren, slamam. Marija! Kako u debelo uho zabosti neznu rec? Ptica zivi od pesme, peva gladna i zvonka, a ja sam covek, Marija, prost, koga je sipljiva noc iskasljavala na prljavu ruku Presnje. Marija, hoces li me takvog? Pusti me, Marija! Zgrcenim prstima davim gvozdeno grlo zvonca. Marija! Na ulicama su zveri. Na vratu prsti davljanja sto bode- Boli! Otvori svoje dveri! Vidis - zabili su u oci iz sesira ciode. Pusti me. Mala! Ne boj se sto na mom volovskom vratu sede kao planine vlazne zene od znoja gubave. Ja kroz zivot vucem (i to je zato) milion ogromnih, cistih ljubavi i milion miliona malih ljubavi. Ne boj se da cu se opet prilepiti za hiljade lica - ''devojke Majakovskog'' - u izdajnicko vreme mraka, ta to nije ipak dinastija carica krunisanih u srcu jednog ludaka. Marija, pridji! U bestidnosti nagote, ili puna plasljivih drhtaja, no daj tvojih usana lepotu sto jos iscvala nije: srce i ja nijednom ne dozivesmo do maja, a u prokletom zivotu tek stoti april je. Znaci - opet, dok mracno sve je to, uzecu srce, isplakano grozno, da ga nosim, ko sto u stenaru pseto nosi svoju sapu preseceno vozom. Krvlju svoga srca ja radujem put, uz odecu belu lepi se prasine cvece. oko zemlje - Krstiteljeve glave po hiljaditi put Irodijada-sunce ce da se okrece. I kada moja gomila godina odigra svoje do konca - krvlju oznacice se put sto vodi ka domu moga oca. Izaci cu prljav (od jendeka, gde provodih noci) primaci cu mu se blize, sagnucu se i na uho mu reci: Slusajte, gospodine Boze! Kako vam ne dosadi u zele oblaka mreskavih zamakati oci odebljale, a? Hajde da organizujemo vrtesku na drvetu poznavanja dobra i zla! Svemoguci, ti si izmislio za svakog po dve ruke, i svakome si po glavu dao ti - a zasto nisi izmislio da se bez muke moze ljubiti, ljubiti, ljubiti?! Misljah - Bozanstvo si, svemoguce, staro, a ti si nedouceni, majusni bogic samo. Vidis, ja se saginjem i iz sare vadim kamu. Krilati nitkovi! U raju da ste zbijeni! Gomila perjasa od straha valja se! A tebe, sto si tamjanom opijen, rasporicu odavde do Aljaske! Pustite me! Necete me zaustaviti. lazem li, u pravu li sam ja, ali vise ne mogu da budem spokojan. Gledajte - zvezde su opet obezglavili i nebo okrvavili od pokolja! Ehej! Nebo! Skini kapu! ja dolazim! Gluho. Vasiona spava, polozivsi sapu s krpeljima zvezda pod ogromno uho.
gavrosaurus Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Мајаковски је УБЕДЉИВО број 1! Волим и читам пуно ствари и има много тога што ми се допада али је Мајаковски ПОТПУНО НЕПОНОВЉИВ! НЕСАГЛЕДИВ, још увек ... О да, откривши њега - покушавам да га победим већ 15 година ... Безуспешно, наравно ... Ко ће победити Мајаковског ... Ми сви не вредимо као пола његовог стиха ... као што је Моцарт био МУЗИКА сама - тако је Мајаковски ПОЕЗИЈА сама ... Један од, заиста ретких, који је успео да му парира а да га не копира и не буде опседнут њиме па га и несвесно преписује - јесте управо Тагоре! Браво, девојке! Комплименти ...
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted March 27, 2006 Author Report Posted March 27, 2006 Dobro Dvanaest kvadratnih metara od mene - sve sto nas cetvoro imamo od kuce: Ljilja, Osja ja i Stene (jedno kuce.) Ja sam se mnogo po toplim zemljama motao, ali tek te zime uz cvokotanje zuba shvatio sam sta je toplota - prijateljstvo, porodica, ljubav. Napisah li nesto? Ako jesam, ma sta ako uspeh da srocim - to su skivile oci-nebesa ljubljene moje oci. Goruce, crne kao u srne. Odjednom telefon stade da se koci, udari uho ko motkom: glad je sakrila oci otokom. Lekar mota - za oci gazele treba toplota, treba zelen. Na kuci, vec brze voljenoj, sav strepec - dve mrkvice drzec za zelen repic. Ja poklanjah mnogo cveca i slatkisa, ali u secanju cuvam mrkvice ove od svega vise, i naramak brezovih drva. Mokra i teska gomila trescica, a svaka treska tanka obrvica. Obrazi natekli. Zenice se spekle. Neznost i celer oci da iscele. Pogled izvuci, gledaj revoluciju. Meni je lako - ja sam Majakovski, pa glodjem tako but konjski.
gavrosaurus Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Избацивши из чаше боју, намазах слику радног дана; на пихтијном показах лоју косе образе океана. На лимене рибе крљушти дурној прочитах нових уста поруку. А ви, да л' бисте могли ноктурно извести на флаути-олуку?
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted March 27, 2006 Author Report Posted March 27, 2006 (edited) Majakovski.. Mada, meni je jedno najlepshih dela poezije..shto se tiche ljubavne pesma "Med i so" - Karl Sandberg.Ne preterano poznata. Mrzi me da prekucavam, na netu je ne mogu naci. Ali ko god je prochita= oduuushevi se Madjionicharski sheshir, je li? Igra za fine ljude? Mislis, tu ti pomazhe ako si vesht sa kartama ili sa kockicama? Mislis, pomazhe i to shto umes da sipas poshalice, da budes drugarchina, da ostavljas utisak? Uopshte, kada se srecu mladic i devojka - shta tu pomazhe? Sve to pomazhe. Budi opushten, ali ne preterano; budi uzdrzhan i tajanstven, ali samo donekle; a onda zaboravi sve shto si ikada chuo o ljubavi, jer to je samo preplanulost od letnjeg sunca ili rumenilo od zimskog vetra, a ona dolazi kao promena vremena, i ti tu ne mozhes nishta, dolazi kao shto ti je doshlo to tvoje lice, kao shto su ti doshle noge, ili to kako hodas, kako govoris, kako drzis glavu i ruke - tu se nishta ne mozhe uchiniti - samo se molis, i chekas. Ima li nachina da se izmeri ljubav? Ima, ali tek mnogo kasnije, kad otkucaji tvog srca odu miljama daleko, chak u velike brojke. Da li je kljuch za ljubav -strast, mudrost, ili tananost? Sve troje - uz mesechinu, ruzhe, i sitne kupovine, uz ono shto se daje i ono shto se prashta, uz ono shto se dobija i shto se zaboravlja, uz uspomene i rachune za sobu uz biserje seccanja i uz jaja sa shunkom. Mozhe li ljubav da se zakljucha i chuva sakrivena? Mozhe, a onda skuplja prashinu i plesan pa se smezhurava u polumraku, sem ako shvati da joj mogu pomoci sunce i kisha oluje, ptice u svojim jednosobnim porodichnim gnezdima shibanim surovim, mahnitim vetrovima. Sve to pomazhe, i zato ne zakljuchavaj svoju ljubav, ne skrivaj je. Kako se javlja prvi znak ljubavi? U drhtaju, u grashci znoja, u onom ti-i-ja, mi, nas dvoje, u paru odgovora, u ljubichastoj sumaglici na vidiku, u nizu rezervisanih plesova, u isprepletanim urezanim inicijalima, u pet svezhih ljubichica izgubljenih u morskoj soli, u pticama shto u velikim, jedinstvenim trenucima ulecu u hiljade prozora i izlecu iz njih, u srebrnom prstenu, u bronzanom odjeku, u zlatnom gongu gonnngu onngggu, u ruzhichastim dverima shto se zatvaraju jedna po jedna pred sumrachnim pesmama duzh zapada, u rukunicama i ruchkama zvezda, u prevojima zavesa mesechine, u klupchanju i raspetljavanju magle. Koliko ljubav traje? Koliko i stakleni mehuri ako se na njih pazi, ili dve orhideje iz staklene bashte na meccavi, ili jedan chvrsti i nepokretni chelichni nakovanj neumoljivo zavaren - a opet, ljubav mozhe da traje kao shest pahuljica, shest shestougaonih pahulja, shest shestougaonih ljuspi snega shto lebde, ili kao zakletve kiseonika i vodonika u chashi izvorske vode, ili kao pogled jelena ili srne, ili kao dve zhelje shto jashu na ledjima jutarnjeg zimskog vetra, ili kao kutak drevnog oltara shto se kao svetinja chuva za prisne molitve, ili kao prah, da, kao dostojanstvena hrpa prashine kojom se poigrava nepostojani lahor. Ima tih svetohranilishta gde se chuvaju med i so. A ima i onih koji sve to prosipaju i trace. Ima i onih koji to trazhe i shtede. Ljubav mozhe da bude i potraga cutnjom i smirenoshcu. Mozhes li kupovati ljubav? Naravno. Svakog dana - novcem, odecom, shecerlemom, obecanjima, cvecem, krupnim rechima, smehom, tepanjem i lazhima svakoga dana ljudi i zhene kupuju ljubav i odnose je, pa se neshto deshava, o njoj se razmishlja, ali shto se vishe u nju gleda, to je sve manje ona ljubav koja je bila kupljena: takva je ljubav samo krivotvorina pod garancijom. Mozhes li prodavati ljubav? Da, mozhes je prodati po svakoj ceni, pa ces da porazmislis, da opet zaviris u cenu, pa da zaplaches, da zaplaches u sebi, i da se upitas ko je i shta je to prodavao, i zashto. Odsjaji vechernjih popevki shto lebde nad tamnim vodama, plitak morski rukavac gde se zvezde brchkaju u kadifenim prisencima, veliki olujni rzaj belih vodenih konja - za te trenutke nema cene. Nezvana ili zvana? Kako dolazi ljubav? I zvana i nezvana, kao uljez i sen, zora shto zasenjuje prag, kao traka svetlosti u plavichastoj magli, polagano zhmirkanje dveju crvenih svetiljki u rechnoj izmaglici, ili kao gusti dim shto se vije nad grbom neke planine, a onda se taj dim uvlachi u nabore tvoje odece, pa ti se uplice i u hod, u tvoje shake, u tvoje lice i ochi. Karl Sandberg Edited March 27, 2006 by VeronikaJeOdluchilaDaUmre
gavrosaurus Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Љубавна поезија је одавно компромитована ... А што? Зато што је прешла у шунд и постала је досадна ... Не волем ... Неинвентивне ствари ... Пробај Хлебњикова ...
gavrosaurus Posted March 27, 2006 Report Posted March 27, 2006 Љубавна поезија је одавно компромитована ... А што? Зато што је прешла у шунд и постала је досадна ... Не волем ... Неинвентивне ствари ... Пробај Хлебњикова ... Прекуцај и постави је сутра, ако те не мрзи, наравно ...
Mjaua Posted March 28, 2006 Report Posted March 28, 2006 Љубавна поезија је одавно компромитована ... А што? Зато што је прешла у шунд и постала је досадна ... Sada da, ali nije uvek bila...u tom pogledu Pablo Neruda je po mojoj meri, prekucavam tumorou...
Archibald Reiss Posted March 29, 2006 Report Posted March 29, 2006 (edited) MOME ANDJELU K'o ljupki cv'jetak njezni, cednu, bajnu i milu Iz jata zvjezdica sjajnih snio te andj'o svet, I tvome oku dao bozanstvo, moc i silu, Sto s dveri duse moje pjesmici siri let. U divljoj borbi sv'jeta, tvoja me ljubav dize I vrelom snage bujne talasa moju grud; Otkako tebe poznah nebu sam, Bogu blize, Molim se i uznosim njegov pravedni sud. Moja se vjera budi, sreca mi snove zlati Kad gledam sv'jetlu zoru carobnog lica tvog; I u snu i na javi moja te dusa prati I tebi v'jence plete moje ljubavi Bog!... -Aleksa Šantić ČEŽNJA Ženu koju volim, koja je gospa moja, pokaži mi je, Bože, ako je volja tvoja, ako ne, smrt mi zadaj. Nju, koja je svjetlost za ove oči moje, za kojom stalno plačem, pokaži mi je, Bože, ako ne, smrt mi zadaj. Nju, koju si stvorio ljepšom od svih žena koje poznam, Bože, pusti da je gledam, ako ne, smrt mi zadaj. Nju, koju si dao da je više volim nego sebe, Bože, daj da s njome zborim, ako ne, smrt mi zadaj. -Aleksa Šantić Edited March 29, 2006 by J0N B0N J0\/1
Queen_of_the_ryche Posted March 29, 2006 Report Posted March 29, 2006 Ne znam kako ovo da protumačim, da li vam se ne svidja pesma, ili ste jednostavno protiv non-topic stvari? POZ u svakom slučaju!
Mjaua Posted March 29, 2006 Report Posted March 29, 2006 nemo' se tripujes jednostavno ako i na ovoj temi ljudi pocnu da postuju svoje stvari nastatje svinjac kao na Snaga reci, jer ljudi napisu nesto i odma' krene svadja, pljuvacina i tako dalje, a ne zelimo da nam se ova tema sjebe. Pesma ti je fina, rekosmo da nam se svidza. yup
JD Seven Posted March 29, 2006 Report Posted March 29, 2006 Da kao sto je primer kod mene s mojim postom VERA ,aj sad.... Dobra je pesma, samo nastavi
Queen_of_the_ryche Posted March 30, 2006 Report Posted March 30, 2006 MA, nisam se istripovala, nego malo se osetila napadnutom, na snazi reci im je trebalo jedno cetri dana da objave moj topic...sad je tamo...pa ako nekog interesuje, nek svrati! ima jos mnogo, tek postavljenih pesmama!
Druidess Posted March 31, 2006 Report Posted March 31, 2006 Ljubav prema lazhi by: Charles Baudelaire Gledam te: nehajno gazish preko poda Dok zvutzi orkestra po stropu se lome, Suzdrzhana, spora, tako skladna hoda, I sa dosadom u pogledu svome; Nezdravu privlachnost daje ljudskom stvoru Planinska svetlost koja niz chelo se tochi, Dok vechernje baklje raspaljuju zoru, Pa ko uslikane blistaju ti ochi, Gledajutji, mislim: shto je lepa! reska! Setjanje teshko, kula tzarska, to telo, I srtze, u njemu, kao sochna breskva, Za iskusnu ljubav spremno je I zrelo. Shta si? Plod jeseni, ili tzvetje iz vaze? Posmrtna urna koja suze cheka, Miris shto doziva daleke oaze, Ili postelja milujutja, meka? Znam, neke su ochi prazne, premda sjajne -Medaljon bez moshti, shkrinja shto ne krije Nikakav nakit – te ochi bez tajne Od Nebesa su dublje I praznije! Puki privid? Neka! Nagon neukrotiv Radost hotje, a o drugom potom! Glupost! Ravnodushnost? Nemam nishta protiv! Maska? Pa shta! Klanjam se pred tvojom lepotom.
Archibald Reiss Posted April 1, 2006 Report Posted April 1, 2006 PESMA ŽENI - Jovan Dučić (posvećena je Jovanki Jovanović) Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja; Samo si lepota koliko si tajna; I samo istina koliko si žudnja. Ostaj nedostižna, nema i daleka - Jer je san o sreći više nego sreća. Budi bespovratna kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća. Srce ima povest u suzi što leva; U velikom bolu ljubav svoju metu; Istina je samo što duša prosneva; Poljubac je susret najveći na svetu. Od mog priviđenja ti si cela tkana, Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden; Ti beše misao moja očarana; Simbol svih taština porazan i leden, - A ti ne postojiš nit' si postojala; Rođena u mojoj tišini i čami, Na suncu mog srca ti si samo sjala: Jer sve što ljubimo stvorili smo sami
Crna_Dama Posted April 1, 2006 Report Posted April 1, 2006 Ljubav prema lazhi by: Charles Baudelaire Gledam te: nehajno gazish preko poda Dok zvutzi orkestra po stropu se lome, Suzdrzhana, spora, tako skladna hoda, I sa dosadom u pogledu svome; Nezdravu privlachnost daje ljudskom stvoru Planinska svetlost koja niz chelo se tochi, Dok vechernje baklje raspaljuju zoru, Pa ko uslikane blistaju ti ochi, Gledajutji, mislim: shto je lepa! reska! Setjanje teshko, kula tzarska, to telo, I srtze, u njemu, kao sochna breskva, Za iskusnu ljubav spremno je I zrelo. Shta si? Plod jeseni, ili tzvetje iz vaze? Posmrtna urna koja suze cheka, Miris shto doziva daleke oaze, Ili postelja milujutja, meka? Znam, neke su ochi prazne, premda sjajne -Medaljon bez moshti, shkrinja shto ne krije Nikakav nakit – te ochi bez tajne Od Nebesa su dublje I praznije! Puki privid? Neka! Nagon neukrotiv Radost hotje, a o drugom potom! Glupost! Ravnodushnost? Nemam nishta protiv! Maska? Pa shta! Klanjam se pred tvojom lepotom. Bodler je moj omiljeni pesnik,pored Jesenjina i Disa.
шмизла Posted April 1, 2006 Report Posted April 1, 2006 PRVO VEČE by : Arthur Rimbaud Ona se bila vrlo svukla, A velika su stabla tu U prozor zlobno krošnjom tukla, Da vide nju, da vide nju. U moju je fotelju sjela, Radosno ruke sklopi tu, Ispod golišavog joj tijela Nožice treptahu na tlu. Pogledah zračak koji bludi - Iz krošnje leptirasti let - U njezin smješak i na grudi, Ko mušica na ružin cvijet. Moj poljubac joj nogu dirne. I kao kaznu za taj grijeh Čuh zvuke bistre i nemirne, Kristalno lijep i surov smijeh. Pod košulju je raširenu Sakrila noge: "Dosta s tim!" - Tu prvu smjelost dopuštenu Kaznila smijehom veselim! Drhtuljke jadne, oči njene, Dodirnuh usnom lagano. Nježno mi glavu tad okrene: "Oh! sviđa mi se, sviđa to! Ali ti moram reći zato..." Ostatak joj u grudi ja Sakrih sa poljupcem, i na to Začuh njen smijeh što znači: da... Ona se bila vrlo svukla, A velika stabla tu U prozor zlobno krošnjom tukla, Da vide nju, da vide nju. prelepo
gavrosaurus Posted April 1, 2006 Report Posted April 1, 2006 Да ли ико готиви Т. С. Елиота? Мени су "4 квартета" фантастична! Мање-више све његово је добро ... Свима који су у прилици препоручујем "Изабране песме" - Библиотека "Реч и мисао".
Druidess Posted April 2, 2006 Report Posted April 2, 2006 Jedna od najmilijih... Možda spava by: V.P.Dis Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za budjenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne secam se niceg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih; Ne sećam se nićeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još znam. Ja sad slutim za te oči, da su baš one, Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu, da me vide, šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Da me vide dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad. Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaze, da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, nevidjena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.
gavrosaurus Posted April 2, 2006 Report Posted April 2, 2006 ГЛАС КУБАНСКИХ ЦРНАЦА Ф. Г. Лорка Кад се појави пун месец, ићи ћу у Сантјаго на Куби Ићи ћу у Сантјаго, у кочијама црне воде Ићи ћу у Сантјаго. Певаће кровови од палминог лишћа. Ићи ћу у Сантјаго. Кад палма пожели да постане рода, Ићи ћу у Сантјаго. Кад банана пожели да буде медуза, Ићи ћу у Сантјаго. Ићи ћу у Сантјаго. Са смеђом главом Фонсеке. Ићи ћу у Сантјаго. И са ружом Ромеа и Јулије Ићи ћу у Сантјаго. Ох, Кубо! Ох, ритму сувог семена! Ићи ћу у Сантјаго. Ох, топли струку и капљицо дрвета! Ићи ћу у Сантјаго. Харфа живих стабала. Крокидил. Дувански цвет. Ићи ћу у Сантјаго. Увек сам говорио - ићи ћу у Сантјаго у кочијама црне воде. Ићи ћу у Сантјаго. Поветарац и алкохол у точковима. Ићи ћу у Сантјаго. Моје двориште у тами, Ићи ћу у Сантјаго. Море утопљено у песку, Ићи ћу у Сантјаго. бела топлота, мртво воће, Ићи ћу у Сантјаго. Ох, кравља свежино шевара! Ох, Кубо! Ох, кривуљо уздаха и блата! Ићи ћу у Сантјаго.
Archibald Reiss Posted April 3, 2006 Report Posted April 3, 2006 Jedna od najmilijih... Možda spava by: V.P.Dis Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za budjenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne secam se niceg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih; Ne sećam se nićeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još znam. Ja sad slutim za te oči, da su baš one, Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu, da me vide, šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Da me vide dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad. Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaze, da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, nevidjena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla. Najjaca DIS-ova pesma ubedljivo..
Queen_of_the_ryche Posted April 3, 2006 Report Posted April 3, 2006 TAMNICA To je onaj život gde sam pao i ja s nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali, k'o tica oborena gnezda. To je onaj život, gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne beše mi bolje. I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da beže zvezde iz mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju. Al' begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine i viziju jave; I sad tako žive kao biće moje, Nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde, ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za život reči: I tako je snaga u meni postala, Snaga koja boli, snaga koja leči. Pri beganju zvezda zemlja je ostala. I tu zemlju danas poznao sam i ja Sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda, I sa suzom mojom, što mi i sad sija I žali, k'o tica oborena gnezda. I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh ja živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna počeh ja da živim. Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih visina I očiju što ih vidi moja snaga. DIS je pesnik kojeg postujem mnogooooo!
Recommended Posts