Jump to content

Recommended Posts

ARAKIDA MORITAKE, spevao je poznati, čuveni haikai, zagledan u leptria:

 

Gle, opao cvet

vraća se na granu:

ah, to je leptir.

 

Tako je, rezignirano i mirno, mislio i haijin ONITSURA, koji je živeo od 1661. do 1738. Pod drvećem, kada je opadalo lišće cvetova, napisao je ovaj lepi haikai:

 

Još jedan cvet.

Tako prolazi

život.

 

KAGA NO DžIO (1703-1775), slavan je njen haiku, što ga je napisala jedne zore kada je svoje vedro, na bunaru, našla sve obavijeno ladoležom. U dubokoj, japanskoj ljubavi, nije htela da pokida cveće, već je otišla u komšiluk, da pozajmi vodu.

Još je čuveniji njen haikai o smrti njenog malog sina.

Taj haikai glasi:

 

Da hvataš leptire,

ala otrča daleko,

daleko.

 

ENOMOTO KIKAKU (1661-1707), učenik Bašoa, «jedan od deset mudraca».

 

Pred jednom lutkom

šoljica vina.

Ipak, nešto nedostaje...

 

Hajde de - kaže komentator Majsetsu - što mu je nedostajalo, uz ženicu i vino, bila je prosto veća šolja.

Link to comment
Share on other sites

eh ti leptiri icon_smile.gif vecita inspiracija

 

@gavrosaurus deluju mi nekako nedovrseno, ili nedoradjeno, ali su fine... ima nesto simpaticno...

 

 

(M)LEKOVITO MLEKO

 

Mrak je kliznuo po zidu

kao insekt. Na drugi pogled

vidi se to je samo senka, ali

insekt je ostao u glavi. Gamiže.

 

Spržila ga je usijana sijalica

mozga. Ispustio se miris paljevine

kao miris prženog šećera

za malcovano mleko.

 

Njime je Žorž Sand

negovala tuberkuloznog Šopena.

 

Zvonka Gazivoda

 

nesto relativno anonimno...

meni je prelepa

 

PODVODNI SVET

 

Naši dogovori pali su u vodu-

šljus!

Našli se oči u oči sa ribom buljavom.

Jedno šljus! dovoljno je

i sve da potone, kao pištolj,

kao njegovo delo sa kamenom oko noge.

 

A bili su to lepi dogovori. Sad se

sa ribama dogovaraj! Buljavim.

U mulju.

 

ista teta...

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

KAGA NO DžIO (1703-1775), slavan je njen haiku, što ga je napisala jedne zore kada je svoje vedro, na bunaru, našla sve obavijeno ladoležom. U dubokoj, japanskoj ljubavi, nije htela da pokida cveće, već je otišla u komšiluk, da pozajmi vodu.

Još je čuveniji njen haikai o smrti njenog malog sina.

Taj haikai glasi:

 

Da hvataš leptire,

ala otrča daleko,

daleko.

 

icon_sad.gif

icon_cry.gificon_sad.gif

 

bas je lepo

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Ех, бре, никако да ти одговорим на ово ...

Дакле, препоручујем ти:

 

Библиотека "Дом и школа" - "Песме"

Бигз - "Неке ствари и остало"

Бигз - "Чари велеграда"

 

У питању су старија издања, дакако ...

Мој фаворит је

Бигз - "Неке ствари и остало"

Мада, завидим ти на тој збирци коју имаш!

icon_cool.gif

Знам шта је у питању ...

Мени је било много да дам те паре а имам већ три књиге ...

Али ти, свеједно, завидим!

laugh.gif

icon_mrgreen.gif

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Nisam mnogo njenih pesama citala, ali ovo sto jesam mi se ne dopada preterano (cak ni na engleskom)... Ipak, "Stakleno zvono" (roman), je neverovatna stvar...

 

Utorak, a?

Pa, koliko znam o njoj i njenom zivotu, vredi pogledati...

Edited by Beauty In Black
Link to comment
Share on other sites

Пар речи за Бодлера:

Лично, не сматрам да Бодлерова поезија носи неки нарочит квалитет нити је он признат/познат због квалитета својих радова.

Не, Бодлер је био ПРВИ, то је разлог (по мени, оправданог) величања овог писца.

Он је дао далеко квалитетније и разборитије мишљење у својим ликовним критикама и примећује се његово бриљантно и збиља бритко око и изузетан таленат за визуелно.

Дакле, Бодлер је био први ОТПАДНИК, онај који је пљунуо у лице грађанштини и стао усправно док су му враћали.

Никад пре њега и никад после њега, само он је тај "уклети песник".

Он није тражио славу, тражио је срамоту јер је то значило бити другачији од лицемерја и бескрајног пренемагања.

Нека ти је слава, гаде.

Link to comment
Share on other sites

Psalam Y

 

Iznenadno, moja ce ruka, brza i silovita, na tebe da se spusti.

Uzecu te za tvoj puni i obli potiljak,

za osnovu saznanja i htenja, izmedu duše i duha.

Držacu te za oslonac tvoje buntovne glave,

za stub tvojih svetlosti;

pritisnucu te uza šta ja želim, a ti ne želiš

i šta ja želim da ti želiš;

stavicu te skršenu i lepu pod svoje noge, i reci cu ti da te volim.

I savijacu ti vrat sve dok me ne budeš shvatila, dobro, potpuno shvatila,

Jer ja sam tvoj Gospod i Ucitelj.

Ti ceš plakati, ti ceš grcati;

tražiceš blesak slabosti u mojim pogledima;

podignuceš, saviceš svoje molecive ruke, svoje lepe tako molecive ruke, svoje bele ruke kao okovane tvojim jasnim ocima.

Pobledeceš, pocrveneceš,

smejaceš se, zgrabiceš svojim rukama moje grube noge;

i voleceš me, i voleceš me,

jer ja sam tvoj Gospod i Ucitelj.

 

Pol Valeri (1871-1945)

 

 

 

kako mi se ovo svidja...

mozda - samo mozda - je malo prenatrpano, ali ipak... predivna je.

Link to comment
Share on other sites

U utorak u 21h na B92, film Sylvia. (o mojoj omiljenoj pesnikinji Silviji Plat) wub.gif

eh, priznajem da mi je taj film otvorio oci... uz zdravlje, sloboda je najvrednija stvar koju covek moze da poseduje... i mnogo je gore biti zavistan od NEKOGA, nego od necega... ph34r.gif

Link to comment
Share on other sites

eh, priznajem da mi je taj film otvorio oci... uz zdravlje, sloboda je najvrednija stvar koju covek moze da poseduje... i mnogo je gore biti zavistan od NEKOGA, nego od necega... ph34r.gif

Slazem se! icon_da.gif

Jesi citala knjigu "Zima Silvije Plat"? Tu je opisano kako je provela poslednjih godinu dana zivota, koliko ju je sve to gusilo, kako nije vise mogla da pise...

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...