gavrosaurus Posted July 10, 2006 Report Posted July 10, 2006 Ајде, реци нам шта волиш од Бодлера ... Лубенице зла? Литије катани? Вештачке змајеве?
Kali Agna Posted July 11, 2006 Report Posted July 11, 2006 Slazem se! Jesi citala knjigu "Zima Silvije Plat"? Tu je opisano kako je provela poslednjih godinu dana zivota, koliko ju je sve to gusilo, kako nije vise mogla da pise... nisam, ali moracu
*lyllaby* Posted July 11, 2006 Report Posted July 11, 2006 Ајде, реци нам шта волиш од Бодлера ... Лубенице зла? Литије катани? Вештачке змајеве? pa sve. .ne izdvajam nista...pomalo i pisem pesme na bodlerovski nacin..
Mjaua Posted July 18, 2006 Report Posted July 18, 2006 Kupih onu zbirku pesama Prevera. 1080 dinara je Prelepa je. Samo prevod nije bash sjajniji. Nekako.... negde je prilichno rogobatno. Zhelim dobar prevod Prevera DA. da li neko ima neku anallizu/link za Santa Maria della salute- L.Kostica? uuuu uzas kad je prevod sranje. ja nasla Jehudu na engleskom, kontam da to tebe zanima Veronika. Ipak, lepse je na srpskom. Aj prepisacu ovih dana, if u wanna. za analizu nemam link, samo svoje beleske poz
Wise Owl Posted July 19, 2006 Report Posted July 19, 2006 Najvise volim Vaska Popu ...Padni mi samo na pamet misli moje obraz da ti izgrebu Izidji samo preda me Oci da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Cutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je medju nama doslo... Secam se kad sam davno, davno ustedela kintu za nesto vazno - krenula da kupim i vratila se kuci sa neplaniranim komletom sabranih pesama Vaska Pope u 7 knjiga Hteli moji da me oderu, bre.
gavrosaurus Posted July 19, 2006 Report Posted July 19, 2006 Ma, Popa je bio genije! Poznajem jednog njegovog savremenika (kao i Momcila Nastasijevica) koji mi je pricao kako se Popa "provodio" kroz celu halabuku 50-ih i 60-ih i za vreme tvrdokornog komunizma ... Inace, imam nekoliko njegovih zbirki ali ih nisam sve procitao (na svoju sramotu ) medjutim, ono sto jesam je zestoko uticalo na mene da se uozbiljim u sopstvenom pisanju i da tome prilazim maximalno koncentrisano. To zaista dugujem Vasku Popi, kao i cinjenicu da sam od njega i sa njim prihvatio taj minimalisaticki pristup poeziji a koja, opet, ne gubi na svojoj snazi ... Ma, Vasko Popa - pametnome dosta.
Archibald Reiss Posted July 24, 2006 Report Posted July 24, 2006 Ja dobih za rodjendan Antologiju ljubavnog pesnistva.. Djura Jaksic - Cesto te u snu snivam... sad to citam
FromTheMIndOfASickPeople Posted July 24, 2006 Report Posted July 24, 2006 (edited) ...edited... Edited July 24, 2006 by FromTheMIndOfASickPeople
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted October 18, 2006 Author Report Posted October 18, 2006 PEVAJ, PEVAJ ( Sergej Jesenjin) Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka - Zaraza je, da je kuga… strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja. Daj mi da ti o sebi zasviram Na debeloj žici koja sja… Blista mojih dana kube jasno, U duši je još zlato starinsko. Mnoge cure štipao sam strasno, Mnoge žene u uglu sam stisko. Na zemlji je još istina živa, Opazih je i ja deč’jim okom: Ližu kučku dok joj se sok sliva Svi psi redom, na juriš i skokom. Ljubomoran - zar da sam na tebe? Zar ovakvog da me snađe jad? Naš život je - postelja i ćebe Naš je život - poljubac i pad. Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu: Kobni zamah - kobi će doneti … Čuj … nek idu svi u … pivsku flašu … Nikad, druže, ja neću umreti. I jedna preduga, ali vredi prochtiati, pesma. Bukovski PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE Mi imamo sve i mi nemamo ništa A neki ljudi to rade u crkvi A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola A neki ljudi to rade u Palm Springsu Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama "Kadilaci" i leptiri ništa i sve to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u Korpus Kristiju Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe… Nešto u 8 izjutra Nešto u biblioteci Nešto u reci Sve i ništaa U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki I ti ga njišeš Jedan Dva Tri I onda ga imaš Mrtvo meso u vrednosti od 200$ Njegove kosti uz tvoje kosti Nešto i ništa Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra Čekajući na gras da bi se spasli od mraza… Oni ti ništa ne govore Mi imamo sve i nemamo ništa Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom Rečne mahovine Gorim od onog od govana Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i Protiv pokreta Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem Putem na kome neki ludak sedi čekajući Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže I nagutanim ljuskavog sivila Dani vina i vikanja Tuča po sokacima Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva Pokopanih u jaucima Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata Koji urlaju od bola Majko Kapri! Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz Svoja tela Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i Osećaju, i trče gore-dole Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i Bubama-nalik-uverenja Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi Sa zaključanim vratima Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge Isuviše duge Dani posmatranja žive ograde… I ništa, i nista Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim Stopalima Ljudi koji liče na žabe, hijene Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i Profitirati Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje Koju treba izbušiti ili se njome razmetati Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi I onda to opravdali jer je takav zakon Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne Vide Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik Puževima balavcima I još gori I ništa Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici Aviona, U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi Želeo Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke, Slomljene glave Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka Mi imamo sve i nemamo ništa Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak Odgovarajuće ishrane Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi Automobili ili kičma slomljena na skijanju u Švajcarskoj Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne Promene i raspadanje Čovek koga si do juše poznavao S kojim si zajedno rasturio 10. turu Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom Kako samo odlaze Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći Dani kao ovaj Kao tvoj tadašnji dan Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije Do tebe? Šta vidis danas? Šta je to? Gde se nalaziš? Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji, A nekad čak i oni poslednji Prazni komadi zemlje nisu loši Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj Najboljoj sterilnosti nisu loši Užasni su ali nisu loši Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš Da ti je jezik još uvek tu Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni I pokušavaju da budu ružičasti I pokušavaju da budu germanijumi Nije čudo da žene ponekad plaču Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za Cigaretom? Još jedan dobar dan Jedan njegov mali deo I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka Neke od njih žele kakao i novine Neke od njih žele topao tuš Neke od njih žele muškarca Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju Dovoljno i nedovoljno Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat Anti-tela, kutije s maramicama… U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog Dima iz urni I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora Pronaći ćeš prljavštinu Možda čak i zemlju A ako pogledaš koz prozor Biće opet neki dan I kako stariš i dalje ćeš gledati I gledati Usisavajući pomalo svoj jezik Aaa-aaa Nee-nee Možda Neki to rade prirodno Neki opcesno SVUDA.
шмизла Posted October 19, 2006 Report Posted October 19, 2006 Najvise volim Vaska Popu ...Padni mi samo na pamet misli moje obraz da ti izgrebu Izidji samo preda me Oci da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Cutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je medju nama doslo... Secam se kad sam davno, davno ustedela kintu za nesto vazno - krenula da kupim i vratila se kuci sa neplaniranim komletom sabranih pesama Vaska Pope u 7 knjiga Hteli moji da me oderu, bre. predivno, predivno, predivno... meni je definitivno jedan od omiljenih pisaca uopste, isto je nenormalno uticao na mene i na moje pisanje... mozda imamo isti komplet ako je ono sa znamenjima na svakoj zbirci, kao neki mali crtezi...? ovo su mi neke od omiljenih... ne mogu da nadjem kosti, nije mi tu nepocin-polje Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali sam vec daleko Tesko da ce me stici Poznanstvo Ne zavodi me modri svode Ne igram Ti si svod zednih nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Cujem poznati pseci udar Udar zuba o zube Osecam mrak celjusti Koji mi oci otvara Vidim Vidim ne sanjam.
Kokopelli Posted October 19, 2006 Report Posted October 19, 2006 He wishes for the Cloths of Heaven Had I the heavens' embroidered cloths, Enwrought with golden and silver light, The blue and the dim and the dark cloths Of night and light and the half-light, I would spread the cloths under your feet: But I, being poor, have only my dreams; I have spread my dreams under your feet; Tread softly because you tread upon my dreams. William B. Yeats Boldirano se nalazi u filmu Ekvilibrijum.
Kokopelli Posted October 19, 2006 Report Posted October 19, 2006 Trenutno radim Matthew Arnolda, Tennysona i društvo... Nije loše, za razliku od prethodnog perioda- romantizma.
Archibald Reiss Posted November 1, 2006 Report Posted November 1, 2006 Sta fali romantizmu?! "Svetkovina" Sišli smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, - nama, draga, znan; I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Rana što krvave ih vređao je svet: Ljubavi naše plav i nežan cvet. I opet sila zgrnulo se seta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta, Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. - U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti; Sumnja u ljubav - najteži nam jad - Mino i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana ljubav i znak njen - Spojenost srca - ostala nam još Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak. Onaj život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk. Jer mi smo davno, verna draga, - je li? - Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, - Lance života što zveče i stežu; Jer mi smo možda, sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće svoje. I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak; Ne znaju dražisa životom novim, Ljubavi naše neumrle znak. ... Gle! očima im trepti rosa nemo... Sima Pandurovic
Dark Princess Posted November 7, 2006 Report Posted November 7, 2006 Au....10 strana od mog poslednjeg pojavljivanja Ali,prochitala sam sve,i uzivala sam... Sutra postujem neshto...recimo malo Miljkovica again za sad evo jedna njegova lepa misao: ...Ne postoji nebo koje je plavo, to je samo eksplozija nasheg iznenadjenja nad prazninom...
Dark Princess Posted December 6, 2006 Report Posted December 6, 2006 And suddenly, the miracle happens. I look across at the woman who has just made some coffee and is now reading the newspaper, whose eyes look tired and desperate, who is her usual silent self, who does not always show her affection in gesures, the woman who made me say yes when I wanted to say no, who forced me to fight for what she, quite rightly, belived was my reason for living, who let me set off alone because her love for me was greater even than her love for herself, who made me go in search of my dream: and, suddenly, seeig that small, quiet woman, whose eyes said more than any words, who sas often terrified inside, but always courageous in her actions, who could love someone withour humbling herself and who never ever apologized for fighting for her man-suddenly, mu fingers press down on the keys. "The Zahir" - paulo coelho
gavrosaurus Posted December 6, 2006 Report Posted December 6, 2006 Ma, prosto je neopisljivo uzivanje, od tolikih reci prevedenih na Srpski jezik, citati neki copy/paste na Engleskom.
Archibald Reiss Posted December 8, 2006 Report Posted December 8, 2006 Pesma Desanke Maksimovic iz muskog ugla: "Po rastanku" Reci mi sad, kada već prošlo sve je: časi bolni i dani dragi, lepi; kad novi bol se starom bolu smeje; od reči tvojih kad duša ne strepi, - reci, da l' te je moja tuga bolela nekad, kad sam te mnogo, mnogo voleo? Reci mi sad, kad me ne voliš više: kad ti se prošloj ruga nova sreća; i kad se dana koji nekad beše duša ti samo kad me vidiš seća, - reci, da l' te je moja radost bolela jednom, kad nisam više tebe voleo? Nekad sam bio dobar i mlad i poverljiv i pun nade, nekada pre; ti si mi tada reći mogla beskrajno mnogo, o kako mnogo sa reč i dve. Spokojni bili su dani moji, a ti si srcu mi prva koja beše draga, pa iza svega što si mi rekla, katkad surovo, katkada meko, ostao je trag. Sad srce moje bije tiše: već manje volim, a znam više nego pre; već sad mi ne bi reći mogla onako dosta, onako mnogo sa reč i dve. I kad bi danas prišla meni i htela reči davno rečeni' buditi draž, u srcu mome šaptao bi neko: da sve što si mi ikada rekla, bila je laž. O, kad bi znala ti kako je meni što neću više smeti ni u proleće, kad trava zeleni, ni kada cveta leti, doći ti sutonom, dok tuga raste. O, kad bi znala ti kako je duši kad zadnje drveće mre i zadnje lišće žalosno pevuši, što neće moći kao pre reći ti svoje jesenje plašnje. O, kad bi znala ti šta srce skriva kad oko zalud traži. O, kad bi znala ti kako jednolik biva, bez boje i bez draži, svaki dan kada te video nisam.
gavrosaurus Posted December 8, 2006 Report Posted December 8, 2006 Ne poznaje zena musko srce, na rastanku, ne poznaje ni muskarac zensko srce. Da poznaju jedno drugo - nikada se ne bi rastali.
Archibald Reiss Posted December 10, 2006 Report Posted December 10, 2006 Mozda ima istine u tome sto kazes... mada... ko ce ga znati... O, kad bi znala ti kako jednolik biva, bez boje i bez draži, svaki dan kada te video nisam.
Recommended Posts