Jump to content

Recommended Posts

Najbolje parce poezije ikad napisano:

 

Twas brillig, and the slithy toves

Did gyre and gimble in the wabe;

All mimsy were the borogoves,

And the mome raths outgrabe.

 

Beware the Jabberwock, my son!

The jaws that bite, the claws that catch!

Beware the Jubjub bird, and shun

The frumious Bandersnatch

 

He took his vorpal sword in hand:

 

Long time the manxome foe he sought

So rested he by the Tumtum tree,

And stood awhile in thought.

 

And as in uffish thought he stood,

The Jabberwock, with eyes of flame,

Came whiffling through the tulgey wood,

And burbled as it came!

 

One, two! One, two! And through and through

The vorpal blade went snicker-snack!

He left it dead, and with its head

He went galumphing back.

 

And hast thou slain the Jabberwock?

Come to my arms, my beamish boy!

O frabjous day! Callooh! Callay!

He chortled in his joy.

 

Twas brillig, and the slithy toves

Did gyre and gimble in the wabe;

All mimsy were the borogoves,

And the mome raths outgrabe.

Link to comment
Share on other sites

Najbolje parce poezije ikad napisano:

 

Twas brillig...

Est brilgum: tovi slimici

In vabo tererotitant

Brogovi sunt macresculi

Momi rasti strugitant.

 

"Fuge Gabrobocchia, fili mi,

Qui fero lacerat morsu:

Diffide Iubiubae avi

Es procul ab Unguimanu."

 

Vorpalem ensem extulit;

Hostem quaesivit manximum;

Tumtumi stirpi astitit

Et extudit consilium.

 

Subtectim consultante eo

En, Gabrobocchia flammifer

Ex luco sprinxit tulgido

Perbullans usque ugriter.

 

Tum semel, bis et iterum

Vorpale ferrum pupugit.

Necati caput exanimum

Citumphans retro rettulit.

 

"Num Gabrobocchia periit?

Gaudiferum amplectar te!

Dies frabiosus! graustussit!"

Suffremuit praehilare.

 

Est brilgum: tovi slimici

In vabo tererotitant

Brogovi sunt macresculi

Momi rasti strugitant.

 

 

A postoje i još dve verzije icon_mrgreen.gif.

Link to comment
Share on other sites

Mislim da je Milan mogao da bude sjajan književnik, da se time bavio (i da je, za početak, završio fax).

Какве везе има факултет са песништвом, уопште са књижевношћу? Човек се једноставно рађа са тим и крај. Да је Милан завршио шест факултета не би боље писао, а ни лошије...

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 2 weeks later...

Inače me čitam poeziju niti je preterano volim priznajem možda mana ali šta je tu je. Uglavnom sam slučajno ili onako ''školski'' pronalazila mnogo dobre stvari. Cenim Disa i njegovu poeziju koja je malo mračna ali je baš zbog toga jaka, omiljena mi je naravno Pijanstvo icon_da.gif mada su mu sve pesme fenomenalne. Zatim Jesenjin ali samo par pesmica i stihova koje znam napamet npr.

''Zar sam ja kriv što mi život nije mio,

što ujedno volim i mrzim sve ljude.

Znam budućnost moja kakva će da bude,

jer to je poklon moje muze bio.''

 

i

 

''Glas ti nevidljiv ko vetar goli

skrušeno srce tebi se moli,

ovsenim likom moj duh se hrani

životni druže bračni zvani.

Sunce na nebu u sjaju drema

istina večna imena nema.

kruni se pesak u satu snova

al' ti si zrna dodao nova.''

 

Ali najbolja stvar koju sam ikada pročitala bila je pesma koju je neko ovde na yum-u postavio Miroslava Antića ''Posmrtni marš klovnova'' - neodoljiva. Htela sam da pročitam celu knjigu u kojoj je ova pesma ali nisam je pronašla.

Link to comment
Share on other sites

Ne gotivim poeziju nesto narocito,vise sam je volela ranije,mada sad kad sam spremala prijemni za engleski,prilicno mi se svidelo nekoliko pesama od William Butler Yeats-a.I Sekspirovi soneti su mi prilicno lepi,iako ga nesto ne mirisem icon_da.gif

Link to comment
Share on other sites

Hm, mislila sam da sam ovde postovala...ah, pa nema veze...elem, jako cenim poeziju i gotivim vetjinu onog sto mi padne pod ruke... sem Disa... icon_mrtav.gif Njegov pesimizam me umalo nije patosirao kada sam bila njegov poklonik. Elem, trenutno gotivim Jehudu Amihaja, kazu za njega da pise rodoljubive pesme samo, a ispalo je potpuno drugacije... nemam na kompu,.prepisatju, znam da vas zanima icon_mrgreen.gificon_smile.gificon_da.gificon_wink.gif

 

 

Link to comment
Share on other sites

 

Niko nije pomenuo Branka Miljkovica... icon_sad.gif Covek je neprevazidjen, obozavam ga. Jovan Ducic - genije. I Djuzepe Ungareti - cu li iko za njega??... Other than that, prozale svi pesnici moderne.

A citata je previse, zauzela bih 10 strana da ih otkucam... icon_rolleyes.gif

Link to comment
Share on other sites

Jovan Ducic - genije.

da, ali nisam sigurna koliko je genije za poeziju jer one pesme koje sam pročitala nisu me toliko fascinirale koliko njegove priče. Ne mogu da kažem da nisu dobre pesme ali bolja mu je tema pisanja poput Blago cara Rdaovana. icon_da.gif

Link to comment
Share on other sites

da, ali nisam sigurna koliko je genije za poeziju jer one pesme koje sam pročitala nisu me toliko fascinirale koliko njegove priče. Ne mogu da kažem da nisu dobre pesme ali bolja mu je tema pisanja poput Blago cara Rdaovana. icon_da.gif

pa sve zavisi koje pesme; fala bogu ima onih koje ni ja bas ne gotivim. Ali za Blago cara Radovana si u pravu. Tu je jos jedna njegova odlicna knjiga - Jutra sa Leutara... isto nesto na foru Blaga.

Link to comment
Share on other sites

Ma Dis:

Nestace mene ubrzo i lako;

Rodjen bez krila - nemam gde se skriti;

Odavna saznah da ce biti tako -

I joste nesto, tako mora biti.

 

Ili moja omiljena...NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari;

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.

 

Nocas su me pohodila mora,

Sva usahla,bez vala i pene,

Mrtav vetar duvao je s gora,

Trudio se svemir da pokrene.

 

Nocas me je pohodila sreca

Mrtvih dusa,i san mrtve ruze,

Nocas bila sva mrtva proleca

I mirisi mrtvi svuda kruze.

 

Nocas ljubav dolazila k meni,

Mrtva ljubav iz sviju vremena,

Zaljubljeni,smrcu zagrljeni,

Pod poljupcem mrtvih uspomena.

 

I sve sto je postojalo ikad,

Svoju senku sve sto imadjase,

Sve sto vise javiti se nikad,

Nikad nece – k meni dohodjase.

 

Tu su bili umrli oblaci,

Mrtvo vreme s istorijom dana,

Tu su bili poginuli zraci:

Svu selenu pritisnu NIRVANA.

 

I NIRVANA imala je tada

Pogled koji nema ljudsko oko:

Bez oblika,bez srece,bez jada,

Pogled mrtav i prazan duboko.

 

I taj pogled, k’o kam je neki,

Padao je na mene i snove,

Na buducnost,na prostor daleki,

Na ideje,i sve misli nove.

 

Nocas su me pohodili mrtvi,

Nova groblja i vekovi stari,

Prilazili k meni kao zrtvi,

Kao boji prolaznosti stvari.

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...