temper Posted February 5, 2012 Report Posted February 5, 2012 optužen sam kao takav. dobro, ja sam atinska ruina, znate već. večito radim na ponovnoj izgradnji, popravljam se. ali kad sam sa ljudima nešto se oduzima od mene. većina ljudi teško da je vesela i retko je zanimljiva. slušam njihove žalopojke, uočavam njihovu hvalisavost, njihova neoriginalna zapažanja. pretvaraju mi život u zev. tražite da ih prigrlim? ja ih ne mrzim, ne želim da ih porazim ili ubijem. samo hoću da se sklonim. samo kada sam sam osećam se najbolje. to je moj normalni put, kada klizim, lebdim, kada bilo kakva svetlost ulazi u mene. atinska ruina. stari klošar. bubašvaba u katerali. dobro vino. duhovni razgovori sa madam smrt. san o zlatnim vetrenjačama. udisanje života. uzvišeno zatočeništvo. nežni zidovi. ako ljubav prema tome umesto prema čovečanstvu čini od mene mizantropa onda to i jesam do koske, rado. sada ovde noćas sutra dogodine sam sa samoćom konačno. mizantrop Čarls Bukovski 2
Morpheus Posted February 11, 2012 Report Posted February 11, 2012 SMRT NA SINAMA Grlim hladne sine s tugom: umornih ruku ocajna spona, i cekam smrt u sumraku, u jesenjoj sumi ispod Vavilona. Necu da grlim vise.Ni zivot me nije prigrlio.A sad mi ne treba zivot:ljubavnica moja. Ljubilo me samo inje:suze neba. Zivot,zivot,djevojka plaha, uvele su mi ruke snevajuci. Kraj.Sad grlim sine. Dolazi masina smrti,pevajuci. Vec lete na mene ognjene iskre, Vavilonska kola bruje gromoglasno. Drhte mi ruke obezmladjene, sad bih grlio al' je kasno. Zivot,Zivot.Jalovih snova, crna jata telo su mi pokrila, salecu me golemi orlovi-ceznje, dolazi moja proslost crnokrila. Zagrlicu te,Zivote jos jednom, poslednjim zamahom ruke i bez bola. I ruke mi se saplicu u grcu u tockove svetih,zahuktalih kola. Dzordz Meredit Lucifer medju zvezdama Knez Lucifer se medj zvezdama javi. Dize se uvis,umoran od vlasti, i kao kuglu vrti oblak tmasti dok hrane groblja,gresnici u travi. Molitva slab je cin pred atak njegov. Nad Zapadom je on to krilo mocno, ponad africke zege zvere nocno- crna planeta nad arktickim snegom. Oziljke seje,da postanu spona u uspomeni na bunt protiv Oca, pa,sloziv krila,ozgo,poput kopca, ko mozak neba,posmatra svet svoj. Al starim tragom krece,stroj po stroj, nepokolebljiva armija zakona. Nas zanima onaj opasni rub stvari, Posteni lopov,njezni ubica, Sujevjerni ateista Robert Brauning 1
Mali zir Posted February 16, 2012 Report Posted February 16, 2012 Početak sna Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici ptici još više Moje izdvojeno oko van glave bdije. Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem Kad ništa ne počinje jer nema mesta više Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše Zveri šumom uklete i mene snom ubije. Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenadjen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez sraha,suzo,odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale? Branko Miljkovic 1
Bata Trokrilni Posted February 17, 2012 Report Posted February 17, 2012 KASIRKA SA HANZAPLASTOM NA USNI Iako prodavnicu što do kasno radi imam u zgradi Često u praksi idem u Maxi Tamo ima mlada kasirka od skora Što na uglu usta hanzaplast stalno nositi mora Da l’ je u pitanju herpes, ili kita s pirsingom – nemam pojma Uglavnom, ja bih od toga da napravim fetiš, takvog sam dojma Ne uspevam da obuzdam spolovila rast Čim na njenoj usni spazim hanzaplast Kad se preko pulta sretnem s njenim licem Ja proverim da li mi je sve u redu sa šlicem Ima tako tanak glasić i pogled munjen A i ja nešto uvek budem zbunjen I bojim se da platnu karticu ne izgubim Dok u glavi zamišljam kako je ljubim Ima prsten na domalom prstu leve ruke Otkud znam, možda je udata Hoću bre da poludim od muke Što nemam muda da je pitam da se sa mnom vata Čim bi joj moj jezik ušao Hanzaplast bi joj spao Pa hajde, moja draga kasirko Dođi kod mene, rado bih s tobom cirk'o A posle, zna se Dole bih te dirk'o Ne bi se više vraćala do kase Jer bih ti mnogo dobro svirk'o CURICA IZ KOMEDA Ima u prodavnici Komed Curica jedna, slatka k'o med Ona vredno radi, danju, noću Na povrću i voću Jes' da na obrazu ima od bubuljica krater Ali ko mu jebe mater Simpatična je mnogo Podelio bih krevet s njome vrlo rado, samo kad bih je pitati mog'o Izdiraju se na nju, a ona radi i muški i ženski posao I kaže mi „dobar dan“ ili „ćao“ kad god bih došao To u stvari kaže svima Ali samo meni kad kaže spušta glavu Pa ne vidim šta joj je u očima Da l' sam joj odbojan, ili baš naprotiv Možda se loži na mene Pa zato uvek pogled skrene Dok mi meri krastavac na vagi Zamišljam nas dvoje kako smo nagi Ah, kako bih voleo, s oproštenjem Da na njojzi malčice stenjem Mnogo bi joj lepše bilo Nego kad penzosima meri krompir na pola kila ili kilo Jednog dana kad mi karijera krene Pitaću te, curice da se udaš za mene Odvešću te iz tog dragstora pravo kod sebe I nema više danonoćno da se radi Da se riba pod, slažu piva i kupus iz gajbe vadi Ima samo da se uživa, pije, jede i jebe Bata Trokrilni, aka Princ (1982- ) 4 1
Morpheus Posted February 27, 2012 Report Posted February 27, 2012 Johan Volfgang Gete - Prometej Pokrij svoje nebo, Zevse oblaka tmušom i kušaj, kao ludo dete što obezglavljuje ckalj, svoju snagu na hrašcu i bregovima! Ali mi zemlju moju moraš ostaviti i kolibu, koju mi ne podiže ti, i ognjište moje, na cijem ognju mi zavidiš! Bednijeg niceg ne znam pod suncem od vas, bogova! Kukavno prehranjujete žrtvenim porezima i molitvenim dimom svoje velicanstvo; a skapali biste da nisu prosjaci i deca punonadežne lude. Detetom kad bejah i ne znadah ni kud ni kamo, obracao sam zalutali pogled suncu, kao da nad njim ima uho da cuje moj vapaj i srce, kao moje, da se sažali nevoljnome. Ko mi pomože protiv obesti titana? Ko me od smrti spase, ko od sužanjstva? Zar nisi sve to ucinilo samo ti, do svetosti zažareno srce? A plamtijaše li mlado i dobro, obmanuto, zahvalnost za spasenje onome što spava gore? Ja da te štujem? Zašto? Jesi li ublažio ikad bole potištenome? Jesi li utro ikad suze skrušenome? Zar me nije skovalo covekom svemocno vreme i vecni udes, gospodari i moji i tvoji? Il' misliš valjda da mi valja mrzeti život i bežati u pustinje što nisu sazreli svi cvetni snovi? Evo me gde sedim, stvaram ljude po svojoj slici, rod meni ravan, da trpi, da place, da uživa i da se raduje, i da se ne osvrce na tebe, kao ni ja! 1
Morpheus Posted February 29, 2012 Report Posted February 29, 2012 Ja volim svoga bića polutminu što daje mojim čulima dubinu; u njoj se, kao iz pisama starih, moj život jednom već proživljen žari, u preboljenu odmaknut daljinu. Iz nje se toči u mene saznanje da imam dosta prostora pred sobom za drugoga života večno tkanje. I katkad sam ko drvo, čije granje šumi negdašnjem dečaku nad grobom i čiji koren prostirku mu plete,— drvo što onaj ispunjava san koji je dečak u daleki dan izgubio u pesmi punoj sete. Rajner Marija Rilke 1
B@K@ Posted February 29, 2012 Report Posted February 29, 2012 SPIRAM TE SA KOŽE Spiram te sa kože, Sa minulih ljeta, Miris hladnog limuna, Zelen martovski prhut, Iskašljavam te, Talog ispod jezika, Vreo šljunak u krvi, Ljuštim te sa nokata Oštrim nožem kajačem Nema te, nema te, Nema te. Riječi te se odriču i u laž me ušuškuju, Nisi postojala sem u pjesmama, nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa iščeznućem, Istresam te iz džepova starih košulja, Stružem te okom sa fotografija Stresam te sa kose, Davni prosinački snijeg, Proklinjem pjesme u kojima stanuješ, jedeš, spavaš, umivaš se, Sve bih ti oprostio samo da te ima, Da ima krvi u tebi. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio, More bih ti u san donosio. Vjetrovi bi ti bili pokorni, Kišama bih te uspavljivao, Samo da te ima imalo izvan riječi, Samo da postojiš. Kako ćeš i ovu Molitvu čitati Ako te nema Ako uporno tvrdiš Da te nema, Da sam te Izmislio. Pero Zubac 2
Mali zir Posted March 5, 2012 Report Posted March 5, 2012 Adrijen Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Grudva snega koju si bacio na mene u Šamoniju prošle zime sačuvala sam je Eno je na kaminu pokraj svadbenog venca moje pokojne majke koju je ubio moj pokojni otac što je giljotiniran jednog tužnog zimskog jutra ili proletnjeg ... Grešila sam priznajem znala sam ostati duge godine ne vraćajući se kući Ali nikada ti nisam rekla da je to zato što sam bila u zatvoru grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! I Vrbova grana tvoj mali foksterijer koji je crk'o prošle nedelje sačuvala sam ga! Eno ga u frižideru i ponekad kad otvorim vrata da uzmem pivo ugledam jadnu životinju i to me strašno rastuži! A ipak to sam ja uradila jedne večeri da skratim vreme dok sam te čekala ... Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Sa vrha kule Sen-Žak bacila sam se prekjuče zbog tebe sam se ubila Juče su me zakopali u jedno divno groblje i mislila sam na tebe i večeras sam se vratila u sobu po kojoj si se šetao go u vreme dok sam još bila živa i čekala te Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! U redu grešila sam duge godine nisam se vraćala kući ali sam ti uvek krila da je to zato što sam bila u zatvoru! Grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela! Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Prever 1
Morpheus Posted March 12, 2012 Report Posted March 12, 2012 Rođenima posle nas I Zaista, živim u mračno vreme! Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje Samo još nije primio Užasnu vest. Kakvo je to vreme u koje je Razgovor o drveću gotovo zločin Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima! Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje Koji su u nevolji? Istina: još zarađujem za život. Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem. Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća, Biću izgubljen.) Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta! Ali kako da jedem i pijem Kad ono što pojedem otimam gladnome, A čaša vode koju popijem nedostaje žednome? A ipak jedem i pijem. Voleo bih i da sam mudar. U starostavnim knjigama piše šta je mudro: Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek Proživeti bez straha. Održati se i bez nasilja, Zlo uzvraćati dobrim, Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati – Smatra se mudrim. Ja sve to ne mgu: Zaista, živim u mračno vreme! II U gradove sam došao u vreme nereda Kad je u njima vladala glad. Među ljude sam došao u vreme buna I zajedno sa njima sam se bunio. Tako je proteklo vreme Koje mi je bilo dato na zemlji. Jeo sam između bitaka, Legao sam na počinak među ubice. Ljubav sam vodio nemarno, A prirodu gledao bez strpljenja. Tako je proteklo vreme Koje mi je bilo dato na zemlji. Putevi su u moje vreme vodili u močvare. Govor me je odavao dželatu. Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci, Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije. Tako mi je proteklo vreme Koje mi je bilo dato na zemlji. Snage su bile slabe. Cilj je Ležao veoma daleko. Bio je jasno vidljiv, premda za mene Gotovo nedostižan. Tako je proteklo vreme Koje mi je bilo dato na zemlji. III Vi što ćete izroniti iz potopa U kome smo mi potonuli, Spomenite se, Kad budete govorili o našim slabostima, I mračnog ovog vremena Kome ste umakli. Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele, Kroz ratove klasa, očajni Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo. A znamo i sami: Mržnja, čak i prema podlosti, Unakažava crte lica. Gnev, čak i onaj zbog nepravde, Čini glas promuklim. Ah, mi Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost, Sami nismo mogli biti ljubazni. Ali vi, kad najzad dođe vreme Da čovek čoveku bude drug, Spomenite nas se S trpeljivošću. Bertolt Breht (1898-1956)
temper Posted March 15, 2012 Report Posted March 15, 2012 Ne treba posebna tema za Antica. I ovako je ok:). Citala sam pesmu "Porodiliste". Ostavila me je bez daha. Ranije sam mislila da sam citala Antica,ali sad sam ga bas STVARNO CITALA. I razumem kad kazes da moze da zaboli svaka na drugaciji nacin. To sam pocela da shvatam tek ovih dana. Sreca pa sam ponovo "otkrila Antica" . Nepovratna pesma Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš Nemoj da mi nešto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bezim bez povratka. Nikad neću unatrag. Sta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za čim može da se pati Tu je ono čemu možes srce dati. Al' ako se ikad vratiš moraš znati tu ćeš stati I ostati. Očima se u svet trči Glavom rije mlako veče Od reke se dete uči ka morima da poteče. Od zvezda se dete uči da zapara nebo sjajem. I od druma da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi večno klija i ćarlija tvoj početak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri. Al' kad pođeš - nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud ćeš. Ko zna zašto. Ko zna šta te tamo čeka. Ove su želje uvek belje kad namignu iz daleka. Opasno je kao munja opasno je kao metak da u tebi večno kunja i muči se tvoj početak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče. Nek' od tebe život uči da se peni i da teče. Budi takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad kreneš - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna šta te tamo čeka u maglama iz daleka. Al' ako se i pozlatiš, il' sve teško, gorko platiš, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vratiš. 1
Morpheus Posted March 15, 2012 Report Posted March 15, 2012 VRATA U tamnoj sobi na stolu stoji čaša crnog vina kroz otvorena vrata vidim krajolik detinjstva kuhinju sa plavim čajnikom Isusovo srce u trnovoj kruni prozirnu majčinu senku u okrugloj tišini petlove pene prvi greh belo zrno u zelenoj voćki mekano gorči prvi đavo ružičasti koji pokreće polulopte pod svilenom suknjom na greh razmiču se u osvetljenom krajoliku treća vrata a iza njih u magli u dubini malo ulevo ili u sredini vidim Ništa POSMRTNA REHABILITACIJA Umrli se sjećaju naše ravnodušnosti Umrli se sjećaju naše šutnje Umrli se sjećaju naših riječi Umrli vide naše maske razvaljene smijehom od uha do uha Umrli vide naša drhtuća tijela Umrli vide naše ruke spremne za aplauze Umrli čitaju naše knjige slušaju naše govore davno održane Umrli studiraju referate učestvuju u diskusijama već završenim Umrli vide stadione horove ansamble koji aplaudiraju Svi živi su krivi Kriva su mala djeca koja su prodavala bukete cvijeća krivi su ljubavnici krivi su oni što su pobjegli krivi su i oni što su ostali oni koji su govorili da i oni koji su govorili ne i oni koji nisu ništa govorili Umrli broje žive Umrli nas neće rehabilitirati SKIDANJE TERETA prišao je k vama i kaže niste odgovorni ni za svijet ni za kraj svijeta skinut vam je teret s ramena sad ste kao ptice i djeca igrajte se i igraju se zaboravljaju da je savremena poezija borba za disanje Tadeuš Ruževič 2
Mali zir Posted March 15, 2012 Report Posted March 15, 2012 Nepovratna pesma Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet kreneš Nemoj da mi nešto petljaš Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bezim bez povratka. Nikad neću unatrag. Sta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za čim može da se pati Tu je ono čemu možes srce dati. Al' ako se ikad vratiš moraš znati tu ćeš stati I ostati. Očima se u svet trči Glavom rije mlako veče Od reke se dete uči ka morima da poteče. Od zvezda se dete uči da zapara nebo sjajem. I od druma da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi večno klija i ćarlija tvoj početak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri. Al' kad pođeš - nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud ćeš. Ko zna zašto. Ko zna šta te tamo čeka. Ove su želje uvek belje kad namignu iz daleka. Opasno je kao munja opasno je kao metak da u tebi večno kunja i muči se tvoj početak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče. Nek' od tebe život uči da se peni i da teče. Budi takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad kreneš - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna šta te tamo čeka u maglama iz daleka. Al' ako se i pozlatiš, il' sve teško, gorko platiš, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vratiš. Joj,ova me pesma uvek rasplace . JEDNOJ PROLAZNICI Ulica je zaglušna urlala oko mene. Duga, tanka, u crnini, veličanstvo bola, Prošla je neka žena, a ruka joj ohola Pridizaše, njihaše skutove izvezene; Hitra, otmena, s nogom kao u kakva kipa. A ja se napajah, u grču osobenjaka, Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka, Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa. Jedna munja... a zatim noc! - Trenutna prelesti S čijeg pogleda namah novim životom dišem, Zar ću te samo u večnosti ponovo sresti? Drugde, daleko! Prekasno! Možda nikad više! Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala, Ti koju koju mogah voleti, ti što si to znala. 1
kuruz Posted March 16, 2012 Report Posted March 16, 2012 познаник из дома пише фантастичне песме ко има Фејсбук, нек прочита: https://www.facebook.com/eldarion89?sk=notes 1
B@K@ Posted March 16, 2012 Report Posted March 16, 2012 Sinoć bili malo pili u "Bukovskom", a konobar/gazda reče da je večeras noć rakije, ljute, domaće, oble i proklete, kao žene... 225 dana pod travom i znaš više od mene. odavno su ti uzeli svu krv suva si pritka u korpi. tako li to biva? u ovoj sobi sati ljubavi još bacaju senke. Kada si otišla uzela si gotovo sve. Klečim u noćima pred tigrovima koji me ne puštaju. to što si bila neće se ponoviti. tigrovi su me našli i nije me briga. _________ 225 days under grass and you know more than I. they have long taken your blood, you are a dry stick in a basket. is this how it works? in this room the hours of love still make shadows. when you left you took almost everything. I kneel in the nights before tigers that will not let me be. what you were will not happen again. the tigers have found me and I do not care. za Džejn / for Jane Charles Bukowski 2
Morpheus Posted March 19, 2012 Report Posted March 19, 2012 Vislava Šimborska (1923-2012) LAVIRINT a sada nekoliko koraka od zida do zida, tim stepenicama nagore, ili onim nadole, zatim malo ulevo, ako ne udesno, od zida u dubini zida do sedmog praga, svejedno otkud, svejedno kud, sve do raskrsnice, gde se sreću, da bi se razišli tvoje nade, greške, porazi, pokušaji, namere i nove nade. Put za putem, ali bez povratka. Dostupno samo ono, što imaš pred sobom, a tamo, za utehu, okuka za okukom, čuđenje za čuđenjem, pogled za pogledom. Možeš da biraš gde ćeš biti ili ne biti, preskočiti, skrenuti samo ne propustiti.. Dakle ovde ili onde, valjda tamo, intuitivno, s predosećanjem, na osnovu razuma, prečicom, nasumice, zapetljanim skraćenim putevima. Kroz neke od niza nizova, hodnika, kapija, brzo, jer u vremenu imaš malo vremena, s mesta na mesto, u mnoga još otvorena, mračna i dvoznačna, ali i široka, ushićena, gde je radost, iako neradost tako reći u blizini, negde druge, tu i tamo, ovde-onde ili sreća u nesreći, poput zagrade u zagradi i mirenja sa svim tim, i iznenada ambis, ali i mostić, mostić, ali klimav, klimav, ali jedini, jer drugog nema. Tu negde mora postojati izlaz, više je nego sigurno. Ali ti ga ne tražiš, već on traži tebe, on je od početka u poteri za tobom, a ovaj lavirint nije ništa drugo već samo, samo tvoje, dok se može, tvoje, dok je tvoje, bekstvo, bekstvo – TAJNI RAZGOVORI S MRTVIMA U kojim prilikama sanjaju se mrtvi? Misliš li često na njih pre nego što zaspiš? Ko javlja ti se prvi? Da l uvek jedan isti? Ime? Prezime? Groblje? Datum smrti? Na šta se pozivaju? Na staro poznanstvo? Srodstvo? Otadžbinu? Kažu li otkud idu? I ko za njima stoji? I ko ih još sem tebe istog časa sanja? A lica - jesu l nalik na fotografije? Ostareše li tokom godina? Sveža? Ispijena? Ubijeni, jesu li preboleli rane? Sećaju li se sad još ko ih je ubio? Šta drže u rukama - opiši predmete. Gnjili? Ugljenisani? Zarđali? Truli? Šta im je u očima - pretnja? molba? Kakva? Da l samo o vremenu zborite međ sobom? Ptičicama? Cvetićima? Leptirićima? SRETNA LJUBAV Sretna ljubav. Zar je to normalno, zar je to ozbiljno, zar je to korisno - što svijet ima od dvoje ljudi koji svijeta ne vide? Izdignuti do sebe bez ikakve zasluge, dvoje slučajnih na milijun, ali uvjereni da je tako moralo biti - kao nagrada za što? Ni za što. Svjetlost pada niotkud - Zašto baš na te, a ne na neke druge? Ne vrijeđa li to pravednost? Vrijeđa. Ne remeti li to brižno naredana načela, ne ruši li to s visine moral? Remeti i ruši. Pogledajte samo te sretnike: kad bi se bar malo prikrivali, hinili utučenost i tako krijepili prijatelje! Poslušajte samo kako se smiju - uvredljivo. Kakvim jezikom govore - tobože razumljivim. A te njihove ceremonije, ta cifranja, pa s koliko se samo pažnje međusobno ophode - tačno kao da su se urotili protiv čovječanstva! Teško je i zamisliti do čega bi došlo kad bi njihov primjer drugi mogli slijediti. Na što bi se mogle osloniti religije, poezije, na što bi se mislilo, što bi se zapostavilo, ko bi htio ostati u igri. Sretna ljubav. Kome to treba? Takt i razum nalažu da se o njoj šuti kao o skandalu iz viših sfera Života. Divna se djeca rađaju bez njezine pomoći. Nikad joj ne bi uspjelo napučiti Zemlju, uostalom rijetko se i događa. Neka ljudi što ne znaju za sretnu ljubav mirno tvrde da nigdje nema sretne ljubavi. S tim će uvjerenjem lakše i živjeti, i umirati. ZAHVALNOST Mnogo zahvaljujem onima koje ne volim. Olakšanje s kojim se mirim što su bliži nekom drugom. Radost što ja nisam vuk njihovih ovčica. Mir mi s njima i sloboda mi s njima, a to ljubav ne može dati, niti oduzeti. Ne čekam na njih od prozora do vrata. Strpljiva gotovo kao sunčev časovnik, razumem ono što ljubav ne razume, praštam ono što ljubav nikad oprostila ne bi. Od susreta do pisma protiče ne večnost, već prosto nekoliko dana ili nedelja. Putovanja s njima uvek su uspešna, koncerti slušani, hramovi posećeni, predeli izraziti. A kad nas deli sedam gora i reka, to su gore i reke dobro poznate s mape. Njihova je zasluga ako živim u trima dimenzijama, u prostoru neliričnom i neretoričkom, sa horizontom pravim, jer je pokretljiv. Sami ne znaju koliko nose u praznim rukama. "Ništa im nisam kriva" - rekla bi ljubav na tu otvorenu temu. * * * Iz nejasnih razloga u nepoznatim okolnostima idealno biće prestalo je da bude sebi dovoljno. Mada je moglo da živi, da beskonačno živi, isklesano iz tmine, iskovano od svetlosti, u svojim oniričkim nadsvetovnim vrtovima. Zbog čega je, dođavola, počelo da traži uzbuđenja u rđavom društvu materije? Šta će mu epigoni, gubitnici, zlosrećnici, bez izgleda na večnost? Ćopava mudrost s trnom u peti? Harmonija koju narušavaju uzburkane vode? Lepo s neprivlačnim crevima u utrobi i Dobro - zbog čega sa senkom, ako je ranije nije imalo? Mora da je postojao nekakav razlog, naizgled sitan, ali to neće dokučiti ni gola istina zauzeta pretresanjem zemaljske garderobe. Osim toga, ti užasni pesnici, Platone, opiljci koje vetar nosi ispod kipova, otpaci velike Tišine na vrhovima. RADOST Darvin. Po svoj prilici odmora radi čitao je romane. Ali je imao zahteve: nisu se smeli završavati tužno. Ako je nailazio na takav, besno ga je bacao u vatru. Istina ili neistina rado ću u to poverovati. Prelazeći u glavi tolika prostranstva i vreme nagledao se tolikih izumrlih vrsta, tolikih trijumfa jakih nad slabijima, tolikih pokušaja da se preživi, pre ili kasnije uzaludnih, da je makar od fikcije i njene mikroskale imao prava da očekuje srećan završetak. Dakle, nužno: zračak iza oblaka, ljubavnici koji su opet zajedno, pomireni rodovi, rasejane sumnje, nagrađena vernost, povraćen imetak, otkopano blago, susedi koji žale zbog svoje zagriženosti, povraćeno dobro ime, stid zbog pohlepe, usedelice udate za poštene pastore, intriganti poslati na drugi kraj zemljine polulopte, falsifikatori dokumenata pobacani sa stepenica, zavodnici devica u trku ka oltaru, prigrljena siročad, utešene udovice, bludni sinovi pozivani za sto, čaša žuči prosuta u more, maramice mokre od suza pomirenja, opšte pevanje i muziciranje, međutim psić Fido, izgubljen u prvom poglavlju, neka ponovo trči po kući i radosno laje. 1
Novaliis Posted March 20, 2012 Report Posted March 20, 2012 Kraći odlomak iz I Have a Special Plan for This World od Tomasa Ligotija. there are some who have no voices or none that will ever speak because of the things they know about this world and the things they feel about this world because the thoughts that fill a brain that is a damaged brain because the pain that fills a body that is a damaged body exists in other worlds countless other worlds each of which stands alone in an infinite empty blackness for which no words are being conceived and where no voices are able to speak when a brain is filled only with damaged thoughts when a damaged body is filled only with pain and stands alone in a world surrounded by infinite empty blackness and exists in a world for which there is no special plan
Morpheus Posted April 16, 2012 Report Posted April 16, 2012 BIOGRAFIJA BOLA Gde sam juce spavao, danas je dan odmora. Ispred ulaza nabacane su stolice, i niko koga upitam za sebe nije me video. Ptice su uzletele da bi moje lice nacrtale u oblacima iznad moje kuce i iznad vrta mrtvih. Razgovarao sam s mrtvima i govorio o gitari sveta; oni više ne radaju svoja usta ni svoje usne što govore jezik koji vreda psa mog rodaka. Zemlja govori jezik koji niko ne razume jer neiscrpan je - iz njega sam istrgnuo zvezde i gnoj u ocajanju i pio vino iz njegova vrca, koji je ispecen od mojih bolova. Ti putevi vode u progonstvo. Cujem Boga iza okna i davola u zvucniku i obojica dopiru mi do srca koje objavljuje propast duša. Lišce neprekidno leti po ulicama i spomenike potkopava. Voleo bih da u oktobru sanjam o zelenilu. Ispod vrata prikovana je zapovest: ne ubij – a u novinama svakog dana izveštaj o tri ubistva koja bih mogao da pocinim ja ili moj prijatelj. Citam ih kao basnu, od jednog uboda nožem do drugog – ne dosadujuci se. Dok oni menjaju meso i slavu, duša mi spava pod pokretom ruke božje. Thomas Bernhard Zove me postelja Legnem.O,posteljo, posteljo,lane jos, lane jos bila si, bila si: gnezdo sna, gnezdo sna,snage slap, snage slap,loznica, loznica,veselje. Veselje.Sta posta? Sta posta?Kovceg moj, kovceg moj.Sve vise, sve vise gusis me, gusis me.Prileci, prileci drscuci, drscuci ustati, ustati drscuci, drscuci ustajem. Ustati,gledati, gledati,shvatiti, shvatiti,misliti, misliti,videti, videti,skriti se, skriti se,viriti, viriti,izici, izici,zeleti, zeleti,camiti, camiti,ceznuti, ceznuti,klonuti, klonuti,patiti, patiti.Posteljo, posteljo:kovcegu, kovcegu,zoves me, zoves me.Leci cu. ENDRE ADI
temper Posted April 21, 2012 Report Posted April 21, 2012 Emili Dikinson - Jer po smrt poći nisam mogla Neka bude u originalu, iako ima jako dobrih prevoda. Because I could not stop for Death – He kindly stopped for me – The Carriage held but just Ourselves – And Immortality. We slowly drove – He knew no haste And I had put away My labor and my leisure too, For His Civility – We passed the School, where Children strove At Recess – in the Ring – We passed the Fields of Gazing Grain – We passed the Setting Sun – Or rather – He passed us – The Dews drew quivering and chill – For only Gossamer, my Gown – My Tippet – only Tulle – We paused before a House that seemed A Swelling of the Ground – The Roof was scarcely visible – The Cornice – in the Ground – Since then – ’tis Centuries – and yet Feels shorter than the Day I first surmised the Horses’ Heads Were toward Eternity – 1
^TK^ Posted August 31, 2012 Report Posted August 31, 2012 Odlicno resenje i drugaciji dozivljaj poezije. Takodje za sve koje mrzi da citaju: 1
Mali zir Posted September 14, 2012 Report Posted September 14, 2012 U SELU PRAOCEVA Neko me grli Neko me gleda vucjim ocima Neko skida sesir Da ga bolje vidim Svako me pita Znas li ko sam ti ja Nepoznati starci i starice Prisvajaju imena Mladica i devojaka iz mog secanja Pitam i ja jednog od njih Zivi li boga ti jos Georgije Kurja To sam ja odgovara on Glasom sa onoga sveta Pomilujem mu dlanom obraz I molim ga ocima da mi kaze Zivim li jos ja Vasko Popa 3
Recommended Posts