Jump to content

Recommended Posts

 

Btw, ovu pesmu je napisao onog dana kad se ubio...posto nije vise imao mastila, napisao ju je svojom krvlju rasekavsi vene.

'Sergej Jesenjin pronadjen je obesen 28. decembra 1925. god. o cev radijatora u sobi hotela 'Internacional' u Lenjingradu'.

Ovo tvrdi ruski reziser Igor Zajcev koji ce ruskoj televizijskoj publici prikazati film u vise nastavaka u kome pokusava da dokaze da pesni koji je zivot tragicno zavrsio u 30. godini nije izvrsio samoubistvo vec je ubijen .

Dokazi su izvedeni na osnovu istrazivanja pukovnika Eduarda Hlistalova koji je 1985. godine izneo sumnje o pesnikovoj nasilnoj smrti.

 

Link to comment
Share on other sites

'Sergej Jesenjin pronadjen je obesen 28. decembra 1925. god. o cev radijatora u sobi hotela 'Internacional' u Lenjingradu'.

Ovo tvrdi ruski reziser Igor Zajcev koji ce ruskoj televizijskoj publici prikazati film u vise nastavaka u kome pokusava da dokaze da pesni koji je zivot tragicno zavrsio u 30. godini nije izvrsio samoubistvo vec je ubijen .

Dokazi su izvedeni na osnovu istrazivanja pukovnika Eduarda Hlistalova koji je 1985. godine izneo sumnje o pesnikovoj nasilnoj smrti.

To je pisalo u danasnjim Novostima, ali to su gluposti... Treba biti skroz upucen u celu tu pricu i njegov zivot i onda nema dileme da je samoubistvo u pitanju!

Link to comment
Share on other sites

Sramota je da neko ko zivi u Kragujevcu ne zna nista o danasnjem danu... Jednostavno moram da ispisem ovu pesmu...

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mucenickom smrcu

ceta djaka

u jednom danu.

 

Iste su godine

svi bili rodjeni,

isto su im tekli skolski dani,

na iste svecanosti

zajedno su vodjeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mucenickom smrcu

ceta djaka

u jednom danu.

 

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u djackoj klupi

ceta malena

i iste zadatke teske

resavala: koliko moze

putnik ako ide peske...

i tako redom.

Misli su im bile pune

istih brojki

i po sveskama u skolskoj torbi

besmislenih lezalo bezbroj

petica i dvojki.

 

Pregrst istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskalo se u dnu dzepova.

I cinilo se svakom

da ce dugo,

da ce vrlo dugo

trcati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvrsava.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mucenickom smrcu

ceta djaka

u istom danu.

 

Decaka redova celi

uzeli su se za ruke

i sa skolskog zadnjeg casa

na streljanje posli mirno

kao da smrt nije nista.

Drugova redovi celi

istog casa se uzneli

do vecnog boravista.

Edited by nirvana girl
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

'Satano,smiluj se mojoj silnoj bedi!' (ili 'O Satan,prends pitie de ma grande misere...') mrred.gif (Bodler,'Litanija Satani') ko zna francuski,bolje da ga cita u originalu,fantastican je...a Splin Pariza(to je kratka proza) je prepun tripova,i vredi ga procitati...npr.Umlatimo siromahe je...uh...trip.

E.A.Po je takodje neverovatan,mada me mrzi da pisem sada o njemu,ne znam zasto...nisam valjda u tom raspolozenju...

neko je spomenuo Branka Miljkovica,mislim Elizabeth...on je pristalica mog omiljenog antickog filozofa..a poezija mu je neverovatno kompleksna,duboka,jedinstvena..volim njegove pesme...

 

ima ih naravno jos..

 

da li ste culi od E.A.Poa izjavu "Ne patim od ludila.Uzivam u svakom njegovom trenutku."?

Edited by Beauty In Black
Link to comment
Share on other sites

BALADA

Od svih si devojaka bila tisa,

zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja?

 

Jedne je noci udarila kisa

tako krvnicki ko cuvari reda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja.

 

Jer kada su te u svitanja seda

obesenu nasli o drvo kraj vrata

 

Izmedju bosih nogu i blata

bilo je razmaka samo - pola pedlja.

 

 

 

Antic

 

Link to comment
Share on other sites

Desanka Maksimovic, u originalu pisano u zenskom rodu...

 

 

Po rastanku

 

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:

časi bolni i dani dragi, lepi;

kad novi bol se starom bolu smeje;

od reči tvojih kad duša ne strepi, -

reci, da l' te je moja

tuga bolela

nekad, kad sam te mnogo,

mnogo voleo?

 

Reci mi sad, kad me ne voliš više:

kad ti se prošloj ruga nova sreća;

i kad se dana koji nekad beše

duša ti samo kad me vidiš seća, -

reci, da l' te je moja

radost bolela

jednom, kad nisam više

tebe voleo?

 

Nekad sam bio dobar i mlad

i poverljiv i pun nade,

nekada pre;

ti si mi tada reći mogla

beskrajno mnogo, o kako mnogo

sa reč i dve.

 

Spokojni bili su dani moji,

a ti si srcu mi prva koja

beše draga,

pa iza svega što si mi rekla,

katkad surovo, katkada meko,

ostao je trag.

 

Sad srce moje bije tiše:

već manje volim, a znam više

nego pre;

već sad mi ne bi reći mogla

onako dosta, onako mnogo

sa reč i dve.

 

I kad bi danas prišla meni

i htela reči davno rečeni'

buditi draž,

u srcu mome šaptao bi neko:

da sve što si mi ikada rekla,

bila je laž.

 

O, kad bi znala ti kako je meni

što neću više smeti

ni u proleće, kad trava zeleni,

ni kada cveta leti,

doći ti sutonom, dok tuga raste.

 

O, kad bi znala ti kako je duši

kad zadnje drveće mre

i zadnje lišće žalosno pevuši,

što neće moći kao pre

reći ti svoje jesenje plašnje.

 

O, kad bi znala ti šta srce skriva

kad oko zalud traži.

O, kad bi znala ti kako jednolik biva,

bez boje i bez draži,

svaki dan kada te video nisam.

pivopije.gif

Link to comment
Share on other sites

Santic:

 

Sto te nema

 

Kad na mlado poljsko cv'jece

Biser niže ponoc nijema,

Kroz grudi mi želja l'jece:

"Što te nema, što te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade

I duša se miru sprema,

Kroz srce se glasak krade:

"Što te nema, što te nema?"

Vedri istok kad zarudi

U trepetu od alema,

I tad duša pjesmu budi:

"Što te nema, što te nema?"

I u casu bujne srece

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu krece:

"Što te nema, što te nema"...

Link to comment
Share on other sites

“ O, korisno, mocno dejstvo uvek spava

U bilju, kamenju i svojstvima trava.

Nista na zemlji nije tako bedno

Da ne pruza katkad i po dobro jedno,

Nit je ista dobro toliko da nece

Od prirode svoje ponekad da skrece

I u zlo neko nece da zabasa.

I vrlina sama ponekog se casa

Rdjavo primeni, te ce porok biti;

A porok se katkad dobrim delom cini.”

-Viljem Sekspir-

 

inace ne volim shekspira.....ali ovo mi se svidelo...

Link to comment
Share on other sites

“ -A zasto kazes da ja ne poznajem ljubav?-upita Sunce.

-Jer ljubav ne znaci biti nepomican kao pustinja, niti lutati svetom kao vetar, niti sve posmatrati izdaleka kao ti. Ljubav je sila koja preobrazava i poboljsava Dusu Sveta. Kada sam prvi put u nju prodro, ucinilo mi se da je savrsena. Ali kasnije sam shvatio da je ona odraz svih stvorenja i da ima svoje ratove i svoje strasti. Dusa Sveta se hrani nama, a Zemlja na kojoj zivimo bice bolja ili losija shodno tome koliko smo mi dobri ili losi. I tu stupa na scenu snaga ljubavi, jer kada volimo, uvek zelimo da budemo bolji nego sto jesmo.

….

-To je ono sto se zove ljubav– rece mladic videvsi da Vetar skoro popusta njegovom zahtevu. –Kada se voli, upravo se postize to da se bude bilo koja stvar stvaranja. Kada volimo, nemamo nikakve potreba da shvatimo sta se desava, jer se sve desava u nama, tako da se i ljudi mogu pretvarati u vetar. “

-Paulo Koeljo, “Alhemicar”

Link to comment
Share on other sites

“ -A zasto kazes da ja ne poznajem ljubav?-upita Sunce.

-Jer ljubav ne znaci biti nepomican kao pustinja, niti lutati svetom kao vetar, niti sve posmatrati izdaleka kao ti. Ljubav je sila koja preobrazava i poboljsava Dusu Sveta. Kada sam prvi put u nju prodro, ucinilo mi se da je savrsena. Ali kasnije sam shvatio da je ona odraz svih stvorenja i da ima svoje ratove i svoje strasti. Dusa Sveta se hrani nama, a Zemlja na kojoj zivimo bice bolja ili losija shodno tome koliko smo mi dobri ili losi. I tu stupa na scenu snaga ljubavi, jer kada volimo, uvek zelimo da budemo bolji nego sto jesmo.

                      ….

-To je ono sto se zove ljubav– rece mladic videvsi da Vetar skoro popusta njegovom zahtevu. –Kada se voli, upravo se postize to da se bude bilo koja stvar stvaranja. Kada volimo, nemamo nikakve potreba da shvatimo sta se desava, jer se sve desava u nama, tako da se i ljudi mogu pretvarati u vetar. “

                                -Paulo Koeljo, “Alhemicar”

taj deo mi je najjaci,taj,gde se pretvori u vetar..

mada,niti je Koeljo pesnik,niti je 'Alhemicar' poezija...

Link to comment
Share on other sites

nema veze..

pishe i citati, tako da..i ovo mozhe da se rachuna, kad me ne bude mrzelo prekucacju jedan savrsheni deo iz "Djavo i gospodjica Prim" - ona prichica sa paklom ..

meni je to najlosija njegova knjiga, iskreno. I uopste, skroz mi je nekvalitetna.

 

Mislim, nije on los, ali jednostavno...ne znam.

 

Aj netju da kenjam, nisam bas pri sebi.

Link to comment
Share on other sites

A ja mislila da su te pripitomile lokalne goticatke sa foruma.

Pogresila sam.

Sve si ljuBkiji i ljubKiji. laugh.gif

 

U Britney ne diraj... violent.gif

pri sebi? Da, skoro pa uvek.

 

Kad nema Britni to je kao kad nema vazduha...

 

jebi ga, stara skola je znala o cemu je rec... vi mladi jednostavno nemate postovanja prema Britninom uspehu... ah.

Link to comment
Share on other sites

 

Ta ljubav

Tako silna

Tako drhtava

Tako nežna

Tako očajna

Ta ljubav

Lepa kao dan

I ružna kao vreme

Ta ljubav tako stvarna

Ta ljubav tako divna

Tako srećna

Tako vesela

I tako jadno

Drhteći od straha ko dete u mraku

A tako sigurna u sebe

Ko neki spokojni čovek u sred noći

Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih

Gonila ih da govore

I primoravala da blede

Ta ljubav vrebana

Jer te druge mi smo vrebali

Ganjani ranjavani gaženi, dotucavani,

poricani, zaboravljeni

Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali

gazili dotucavali, poricali, zaboravljali

Ta ljubav cela celcata

Još toliko živa

A sva ozarena

To je tvoja lljubav

To je moja ljubav

Ona koja je bila

To osećanje je uvek novo

I nije se izmenilo

Toliko stvarno kao neka biljka

Toliko drhtavo kao neka ptica

Toliko toplo i živo kao leto

Možemo oboje

Otići i vratiti se

Možemo oboje

Otići i vratiti se

Možemo zaboraviti

A zatim ponovo zaspati

Pa probuditi se patiti bditi

Pa ponovo zaspati

Sanjati i smrt

Zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se

I podmladiti se

Naša ljubav zastaje tu

Tvrdoglava ko magare

Živa ko želja

Svirepa kao sećanje

Hladna kao kajanje

Nežna kao uspomena

Hladna kao mermer

Lepa kao dan

Nežna kao dete

Gleda nas smešeći se

I kazuje mnogo ne govoreći ništa

A ja je slušam drhteći

I vičem

Vičem za tebe

Vičem za sebe

I preklinjem te

Za tebe za sebe i za sve one koji se vole

I koji su se voleli

Da ja im vičem

Za tebe za sebe i sve druge

Da ne znam

Ostani tu

Tu gde si

Gde bila si nekad

Ostani tu

Tu gde si

Gde si bila nekad

Ostani tu

Ne pomiči se

Ne idi

Mi koji smo voleli

Mi smo te zaboravili

Ali ti nas ne zaboravi

Jer nemamo drugog do tebe na zemlji

Ne dopusti nam da postanemo hladni

Da se udaljavamo sve više

Odemo gde bilo

Daj nam znak da si živa

A mnogo docnije na ivici nekog šipražja

U šumi uspomena

Iskrsni odjednom

Pruži nam ruku i spasi nas !

 

 

(Jacques Prévert)

Link to comment
Share on other sites

Odlazim

Nazad u moj svet

Moji koraci konacno dostizu snagu vasih pogleda

 

Odlazim

Dok se prasina dize, i zvezde sklanjaju

ja cu vas posmatrati

 

Odlazim

Moja krvava krila se sire

i otvaraju vrata ka novom svetu

 

Odlazim

I razmisljam sta da vam dam

Da li da vam poklonim mrznjnu

bol

smrt?

 

Odlazim

Nazad u moj svet

Moji koraci konacno dostizu snagu vasih pogleda.

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...