Jump to content

Recommended Posts

 

 

 

The Garden

There's an ancient, ancient garden that I see sometimes in dreams,

Where the very Maytime sunlight plays and glows with spectral gleams;

Where the gaudy-tinted blossoms seem to wither into grey,

And the crumbling walls and pillars waken thoughts of yesterday.

There are vines in nooks and crannies, and there's moss about the pool,

And the tangled weedy thicket chokes the arbour dark and cool:

In the silent sunken pathways springs a herbage sparse and spare,

Where the musty scent of dead things dulls the fragrance of the air.

There is not a living creature in the lonely space arouna,

And the hedge~encompass'd d quiet never echoes to a sound.

As I walk, and wait, and listen, I will often seek to find

When it was I knew that garden in an age long left behind;

I will oft conjure a vision of a day that is no more,

As I gaze upon the grey, grey scenes I feel I knew before.

Then a sadness settles o'er me, and a tremor seems to start -

For I know the flow'rs are shrivell'd hopes - the garden is my heart. 

 

 

 

Lepo...podseca na mene

ko je to pisao?

 

 

Link to comment
Share on other sites

Pokusaj da upramtis neke detalje

 

Pokusaj da upamtis neke detalje. Upamti odetju

osobe koju volis tako da na dan kad je izgubis

mozes da kazes: poslednji put

vidjena kako nosi ti-i-to, smedju jaknu, beli sesir.

Pokusaj da upamtis neke detalje. Jer oni

nemaju lica

 

i dusha im je skrivena i njihov plach

isti je kao i njihov smeh,

i njihova vika i tjutnja dosezu do iste visine

i telesna temperatura im je izmedju 37 i 40 stepeni

i nemaju nikakav zivot van ovog uskog prostora

i nemaju nikakav urezani lik, oblicje, setjanje,

i s papirnim chasama na dan radosti

i s papirnim tanjirima za jednu upotrebu.

 

Pokusaj da upamtis neke detalje. Jer svet

ispunjavaju ljudi otrgnuti od sna

a nikoga nema da zakrpi poderotinu,

i za razliku od divljih zveri oni zive

svako za sebe u samotnim skrovistima i umiru

zajedno na bojnim poljima

i u bolnicama.

I zemlja tje progutati sve njih,

skupa dobre i zle, kao sledbenike Kore,

sve u pobuni protiv smrti,

usta otvorenih do poslednjeg chasa,

hvaletji i proklinjutji u istom

urliku. Pokusaj, pokusaj

da upamtis neke detalje.

 

 

ne znam da li sam ovu postovala...

imam jos ali ne znam gde su

 

eh

Link to comment
Share on other sites

BALADA

Od svih si devojaka bila tisa,

zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja?

 

Jedne je noci udarila kisa

tako krvnicki ko cuvari reda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja.

 

Jer kada su te u svitanja seda

obesenu nasli o drvo kraj vrata

 

Izmedju bosih nogu i blata

bilo je razmaka samo - pola pedlja.

 

 

 

Antic

ovo je tako lepa pesma, nisam je videla ranije

 

 

Link to comment
Share on other sites

Ibn Gabirol

 

Ponekad gnoj,

ponekad pesma.

 

Poneshto uvek izbije.

I uvek bol.

 

Moj otac je bio drvo u shumi ocheva,

pokriven zelenom mahovinom.

 

O, udovice, mesa, isrochitji krvi,

moram da pobegnem.

 

Ochi oshtre kao otvarachi za konzerve

otvorile su teshke tajne.

 

Ali kroz ranu na mojim grudima

Bog izviruje u svet.

 

Ja sam kapija

njegovog stana.

 

 

 

 

 

 

Shteta. Bili smo tako dobar izum

 

Odsekli su

tvoje butine od mojih kukova.

Shto se mene tiche,

svi su oni hirurzi. Svako od njih.

 

Odshrafili su mene od tebe.

Shto se mene tiche,

svi su oni inzinjeri. Svako od njih.

 

Shteta. Bili smo tako dobar

i mio izum.

Avion, sklopljen od choveka i zene.

Od krila i svachega.

Lebdeli smo prst iznad zemlje.

 

Pomalo smo chak i leteli.

 

 

Jehuda Amihaj

 

 

Kineska pesma

Ne, gospodjo, ja vas ne mogu ljubiti,

Ni vas isto tako, o Julijo draga,

Ofeliju, niti Beatrisu,niti

chak Lauru plavu, krupna oka blaga.

 

One, koju volim, zavichaj je Kina,

tamo se uz svoje roditelje stani,

U kuli od bela porcelana fina,

pored Zute reke, gde su kormorani.

 

Kose su joj ochi, vedje uzdignute;

Kao kljun labuda stopala malena

Put svetliju ima no shtit lampe zute,

Duge nokte, boje karmina crvena.

 

Kroz reshetke viri njena mala glava,

Koju lasta hitra dotiche u letu...

Svako veche kao pesnikinja prava

O vrbama peva i breskvinom svetu.

 

Teofil Gotje

 

 

Devojka izlazi ujutru kao vitez

 

Devojka izlazi ujutru s konjskim repom

i njise se kao da je u sedlu.

 

Odetja i tashne, naochari za sunce, lanchitji i kopche

na njoj sukao oklop.

Ali ispod svega toga

ona je laka i krhka.

 

Ponekad notju gola je i sama.

A ponekad je gola i nije sama.

 

Chuje se zvuk njenih bosim stopala

koja se udaljavaju: to je bila smrt.

 

A posle toga zvuk poljupca

kao leprshanje notjnog leptira

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

BALADA

Od svih si devojaka bila tisa,

zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja?

 

Jedne je noci udarila kisa

tako krvnicki ko cuvari reda.

 

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

bar visa za pola pedlja.

 

Jer kada su te u svitanja seda

obesenu nasli o drvo kraj vrata

 

Izmedju bosih nogu i blata

bilo je razmaka samo - pola pedlja.

 

 

 

Antic

ovo je tako lepa pesma, nisam je videla ranije

Hehehe icon_smile.gif Majo (ali ne Maja=Maja, nego Veronika=Maja), znas... icon_smile.gificon_smile.gificon_smile.gif

Edited by negative creep
Link to comment
Share on other sites

Omiljeni pesnik E.A.Poe

A posle njega svi njegovi verni sledbenici,u svetu i kod nas...

Bodler pogotovo.

A od nashih tu je neponovljivi Rakic,pa onda Duchic i Dis.

Meni je omiljena Disova 'Mozda spava',nju ste zaboravili. icon_da.gif

A od Rakicevih i Poovih vec ne bih mogla da se odluchim.

 

Link to comment
Share on other sites

Jovan Dučic

 

SUSRET

 

Jedne se noći beše srela

na jednoj zračnoj stazi,

duša u nebo što se pela,

i angel što na zemlju slazi.

 

Angel ispriča priču sjajnu

šta su nebeski vrti,

a duša cele zemlje tajnu;

magiju ljubavi i smrti.

 

I osmehnu se angel potom

na carstvo večnih zraka,

duša zaplaka za lepotom

igre svetlosti i mraka.

 

 

 

SAMOĆA

 

Leži reka rasuta u mraku,

Mrtva, bela. Ne čujem da prska

Ni talasić između gustih trska,

Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.

 

Samo drhte u providnoj tmini

Dve tri zvezde bele u dnu svoda;

I diže se iznad nemih voda

Crn siluet šume u visini.

 

Dok blisnuše nebesa u času,

I šum čudan prođe po samoći,

Miris lipa dolinom se rasu:

Jedna duša minu posred noći...

 

 

 

na prvu pisem solo pesmu, na drugu horsku komp.

 

dve pesme koje oduzimaju dah pri prvom citanju.

 

 

 

@Dark Princess

Donekle jeste bio Rakic u pravu icon_smile.gif

Link to comment
Share on other sites

Pokusaj da upramtis neke detalje

 

Pokusaj da upamtis neke detalje. Upamti odetju

osobe koju volis tako da na dan kad je izgubis

mozes da kazes: poslednji put

vidjena kako nosi ti-i-to, smedju jaknu, beli sesir.

Pokusaj da upamtis neke detalje. Jer oni

nemaju lica

 

i dusha im je skrivena i njihov plach

isti je kao i njihov smeh,

i njihova vika i tjutnja dosezu do iste visine

i telesna temperatura im je izmedju 37 i 40 stepeni

i nemaju nikakav zivot van ovog uskog prostora

i nemaju nikakav urezani lik, oblicje, setjanje,

i s papirnim chasama na dan radosti

i s papirnim tanjirima za jednu upotrebu.

 

Pokusaj da upamtis neke detalje. Jer svet

ispunjavaju ljudi otrgnuti od sna

a nikoga nema da zakrpi poderotinu,

i za razliku od divljih zveri oni zive

svako za sebe u samotnim skrovistima i umiru

zajedno na bojnim poljima

i u bolnicama.

I zemlja tje progutati sve njih,

skupa dobre i zle, kao sledbenike Kore,

sve u pobuni protiv smrti,

usta otvorenih do poslednjeg chasa,

hvaletji i proklinjutji u istom

urliku. Pokusaj, pokusaj

da upamtis neke detalje. 

 

 

ne znam da li sam ovu postovala...

imam jos ali ne znam gde su

 

eh

Izuzetno interasntna pesma.

KO je pisaO? icon_redface.gif

 

@Bojana- icon_smile.gif jbg.

 

 

@Maja-

 

"Shteta. Bili smo tako dobar izum"

"Devojka izlazi ujutru kao vitez"- pisac?

Krajnje interesantne stvari.

Gde ih iskopavash?

icon_da.gificon_mrgreen.gif

Edited by VeronikaJeOdluchilaDaUmre
Link to comment
Share on other sites

Izuzetno interasntna pesma.

KO je pisaO? icon_redface.gif

 

 

@Maja-

 

"Shteta. Bili smo tako dobar izum"

"Devojka izlazi ujutru kao vitez"- pisac?

Krajnje interesantne stvari.

Gde ih iskopavash?

icon_da.gificon_mrgreen.gif

Hm, sve koje si citirala su pesme Jehude Amihaja, on je izraelski pesnik koga smo radili u kampu u Madjarskoj, i za njega su rekli da je pisao samo patriotske pesme ali svidela mi se njegova biografija pa sam nasla iz biblioteke i posle kupila knjigu

 

ima ih jos dosta jako - kako ti kazes - interesantnih pesama

postovatju jos, samo kad ih prepisem... icon_da.gif

 

dobacitju jos neke od drugih pisaca

 

bas mi je drago da ti se svidjaju icon_wink.gif

Link to comment
Share on other sites

SUper~ Kad budesh imala vremena- baci. Ionako treba da spremam neke recitacije..tako da mi treba dobar materijal i drugachiji ne bih li zaintereovala profesore sa FDU-a icon_wink.gif

 

Ne znam da li postovah, ali evo icon_redface.gif

 

 

Adrijen

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Grudva snega

koju si bacio na mene

u Šamoniju

prošle zime

sačuvala sam je

Eno je na kaminu

pokraj svadbenog venca

moje pokojne majke

koju je ubio

moj pokojni otac

što je giljotiniran

jednog tužnog zimskog jutra

ili proletnjeg ...

Grešila sam priznajem

znala sam ostati

duge godine

ne vraćajući se

kući

Ali nikada ti nisam rekla

da je to zato što sam bila u zatvoru

grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

I Vrbova grana

tvoj mali foksterijer

koji je crk'o prošle nedelje

sačuvala sam ga!

Eno ga u frižideru

i ponekad kad otvorim vrata

da uzmem pivo

ugledam jadnu životinju

i to me strašno rastuži!

A ipak to sam ja uradila

jedne večeri da skratim vreme

dok sam te čekala ...

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Sa vrha kule Sen-Žak

bacila sam se

prekjuče

zbog tebe sam se

ubila

Juče su me zakopali

u jedno divno groblje

i mislila sam na tebe

i večeras sam se vratila

u sobu

po kojoj si se šetao go

u vreme dok sam još bila živa

i čekala te

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

U redu grešila sam

duge godine nisam se vraćala kući

ali sam ti uvek krila

da je to zato što sam bila u zatvoru!

Grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela!

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

 

 

Žak Prever

Link to comment
Share on other sites

SUper~ Kad budesh imala vremena- baci. Ionako treba da spremam neke recitacije..tako da mi treba dobar materijal i drugachiji ne bih li zaintereovala profesore sa FDU-a icon_wink.gif

 

Ne znam da li postovah, ali evo icon_redface.gif

 

 

Adrijen

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Grudva snega

koju si bacio na mene

u Šamoniju

prošle zime

sačuvala sam je

Eno je na kaminu

pokraj svadbenog venca

moje pokojne majke

koju je ubio

moj pokojni otac

što je giljotiniran

jednog tužnog zimskog jutra

ili proletnjeg ...

Grešila sam priznajem

znala sam ostati

duge godine

ne vraćajući se

kući

Ali nikada ti nisam rekla

da je to zato što sam bila u zatvoru

grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

I Vrbova grana

tvoj mali foksterijer

koji je crk'o prošle nedelje

sačuvala sam ga!

Eno ga u frižideru

i ponekad kad otvorim vrata

da uzmem pivo

ugledam jadnu životinju

i to me strašno rastuži!

A ipak to sam ja uradila

jedne večeri da skratim vreme

dok sam te čekala ...

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Sa vrha kule Sen-Žak

bacila sam se

prekjuče

zbog tebe sam se

ubila

Juče su me zakopali

u jedno divno groblje

i mislila sam na tebe

i večeras sam se vratila

u sobu

po kojoj si se šetao go

u vreme dok sam još bila živa

i čekala te

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

U redu grešila sam

duge godine nisam se vraćala kući

ali sam ti uvek krila

da je to zato što sam bila u zatvoru!

Grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela!

 

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

 

 

Žak Prever

Nema frke...

malo kasnije vecheras tju ti to postovati... icon_wink.gif

nadam se da tje pomotji...

 

a ostalo, pa ovih dana

malo mi je frka jer se selim

ali ono, kad iskopam-dobijas icon_wink.gif

 

sto se Adrijena tice, to smo cak citali na nekom casu...

dobra je

ali me previse podsetja na jednu gadnu osobu icon_wink.gif

Link to comment
Share on other sites

pesma od Lovecrafta...

 

 

The Conscript

I am a peaceful working man,

I am not wise or strong,

But I can follow Nature's plan,

In labour, rest, and song.

One day the men that rule us all

Decided we must die,

Else pride and freedom surely fall

In the dim bye and bye!

They told me I must write my name

Upon a scroll of death;

That some day I should rise to fame

By giving up my breath.

I do not know what I have done

That I should thus be bound

To wait for tortures one by one

And then an unmark'd mound.

I hate no man, and yet they say

That I must fight and kill;

That I must suffer day by day

To please a master's will.

I used to have a conscience free,

But now they bid it rest;

They've made a number out of me,

And I must ne'er protest.

They tell of trenches, long and deep,

Fill'd with the mangled slain.

They talk till I can scarcely sleep,

So reeling is my brain.

They tell of filth, and blood, and woe;

Of things beyond belief;

Of things that make me tremble so

With mingled fright and grief.

I do not know what I shall do -

Is not the law unjust?

I can't do what they want me to,

And yet they say I must!

Each day my doom doth nearer bring;

Each day the State prepares;

Sometimes I feel a watching thing

That stares, and stares, and stares.

I never seem to sleep - my head

Whirls in the queerest way.

Why am I chosen to be dead

Upon some fateful day?

Yet hark - some fibre is o'erwrought

A giddying wine I quaff -

Things seem so odd, I can do naught

But laugh, and laugh, and laugh!

Edited by DramatisPersonae
Link to comment
Share on other sites

Jovan Ducic

 

 

BOGU

 

Nikad se nisam na Te bacio kamenom,

Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao;

I svoj put predjoh ceo sa Tvojim znamenom,

Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao.

 

Iz sviju stvari Ti si u mene gledao,

Tvoj gromki glas sam cuo u morskom cutanju...

S bolom pred noge Tvoje svagda se predao,

Samo za Tvojim ziskom sledio putanju.

 

A od Tebe se nikad nisam odvajao,

Stoga i ne beh samac u dnu svih osama...

Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao,

Kad padne gorko vece po gorskim kosama.

 

U masti sam Ti bele svud crkve zidao;

I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio;

Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao;

I djavola sam crnog s Tvog krsta gonio.

 

A Ti sto sazda sunca i plod oranice

Bio si samo Slutnja, bolna i stravicna:

Jer svaka Istina duha znade za granice,

Jedino nasa Slutnja stoji bezgranicna.

Link to comment
Share on other sites

Me mogu da odolim....

Zato evo: Milan Rakic!

 

ISKRENA PESMA

 

O sklopi usne, ne govori, cuti,

Ostavi misli nek se bujno roje,

I rec nek tvoja nicim ne pomuti

Bezmerno silne osecaje moje.

 

Cuti, i pusti da sad zile moje

Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred velicinom prirode; a potom,

 

Kad prodje sve, i malaksalo telo

Ponovo padne u obicnu camu,

I zivot nov i nadahnuce celo

Necujno, tiho potone u tamu,

 

Ja cu ti draga, opet reci tada

Otuznu pesmu o ljubavi, kako

ceznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osecam tako.

 

I ti ces, bedna zeno, kao vazda

Slusati rado ove reci lazne,

I zahvalices Bogu sto te sazda,

I oci ce ti biti suzom vlazne.

 

I gledajuci vrh zaspalih njiva

Kako se spusta nema polutama,

Ti neces znati sta u meni biva-

Da ja u tebi volim sebe sama,

 

I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki zivac rastrese i nadme,

I osecaji navale ko plima!

 

Za taj trenutak zivota i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja.

Al' ne volim te, na volim te, draga!

 

I zato cu ti uvek reci: cuti,

Ostavi dusu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lisce na drvetu zuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

 

 

 

 

Ocajna pesma

 

Upij se u mene zagrljajem jednim,

Ko groznica tajna struji mojom krvi,

Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

I daj mi poljupce za kojim zednim.

Kao Hermes stari i s njom Afrodita,

Stopi se u meni strascu tvojom celom,

Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,

I da dusa moja bude sita.

-Kada pomislim, draga, da ce doci vreme

Kad za mene nece postojati zene,

Kad ce cula moja redom da zaneme,

I strasti da prodju kao dim i pena,

A da ce, jos uvek, pokraj mene svuda

Biti mesecine pod kojom se zudi,

I mladih srdaca sto stvaraju cuda,

I zena sto vole i voljenih ljudi,

Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada

Kao bik pogodjenom zrnom posred cela

Sto u naporima uzaludnim pada

Dok iz njega bije krv crna i vrela

Upij se u mene zagrljajem jednim,

Ko groznica tajna struji mojom krvi,

Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

I daj mi poljupce za kojim zednim.

 

 

 

LEPOTA

 

Jest, nema na tebi nijednoga dela

Da se mome oku mogao da skrije,

Nijedog prevoja blistavog ti tela

Da se moj poljubac na nj spustio nije.

 

Znam te tako dobro: u rastanka case

Ti preda me stupas sva sjajna i ziva,

Znam kada ce suze oko da ti kvase,

Znam kad ti se dusa milostom preliva,

 

A kad u noj nosis svu toplinu Juga...

Pa ipak si svakog dana nova meni,

Uvek nova, uvek tako cudno druga,

I nikada slicna jucerasnjoj zeni.

 

Ta moc tvoja cudna zaslepljiva mene

Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.

- Oh, jedanput ko i druge zene,

Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...

 

 

ma Rakic je car.

..dobro..pored Miljkovica..i Duchica...i Disa

 

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

a, jebi ga...to zna da sjebe.

I shta ste molim t e na chasu prichali o tome?>

ah

nervoza non stop

 

hm, pa ne ucestvujem ja u tim sranjima jer mrzim analize dela, bar onakve metode koje ,,mi'' koristimo, ali mislim da se smaracice nisu toliko uzivele vetj samo da smo je procitali naglas i svako je komentarisao - licni utisci su bili u pitanju...

 

pesme -sutra icon_wink.gif

Link to comment
Share on other sites

Guest Nebitno

Hmm,cesto nocu ne spavam,valjda zato danju sanjam.Nebitno!Svidjele su mi se neke pomenute pijesme.Cak su mi se svidjele neke,za mene,nove pijesme.

Besmrtna pesma je divna,hvala.

Po,Bodler,Dis....cudno niko nije pomenuo Blejka.

 

The Sick Rose

 

O Rose, thou art sick!

The invisible worm,

That flies in the night,

In the howling storm,

 

Has found out thy bed

Of crimson joy;

And his dark secret love

Does thy life destroy.

 

Nakon Besmrtne pesme sam se malo kao zainteresovao za Anticev rad i nasao jos lijepog:

 

USPAVANKA

 

Svet ovaj, u stvari,

i nije tako rđav i zao,

mada poneko plače

i samuje

i brine.

 

Možda je suton s krova

sasvim slučajno pao.

 

Možda bi i noć da svane,

možda bi i noć da sine.

 

Volim da svako valja

i verujem beskrajno:

svanuća postoje zato

da čovek lakše diše.

 

I sklapam oči.

I sanjam

potajno

to vrelo

to sjajno

jutro od vetra i vlati

što se nad krošnjama njiše.

 

A sigurno je važno

i od svega najpreče:

za svaki obraz na svetu

po jedan poljubac skrojiti.

 

I kad se umoriš gorko,

i trne u tebi veče,

divno je svoj jastuk nadom

zaliti i obojiti.

 

I važno je ovo,

važnije od najprečeg:

 

kad se toliko lepote

u sebi čuva i ima,

umeti,

da niko ne sazna,

bar komadić tog nečeg

umotati u snove

i dosanjati svima.

 

Tako će vek tvoj biti

manje samotan,

zao,

sa manje briga,

ružnoće,

i plača,

i straha

i tuge.

 

I svaki put kad budeš

komadić sebe dao

i svoje snove svetu

po vetrovima slao,

 

ličiće jutro na tebe

više nego na druge.

 

 

 

PESMA ZA NAS DVOJE

 

Znam, mora biti da je tako:

 

nikad se nismo sreli nas dvoje,

mada se tražimo podjednako

zbog sreće njene

i sreće moje.

 

Po obrazima vetar me mlati.

Čupa drveću žutu kosu.

U koji deo grada da svratim?

 

Dan je niz mutne ulice prosut.

 

Vucaram okolo dva prazna oka,

gledam u lica prolaznika.

 

Koga da pitam,

smešan i mokar,

zašto je nisam sreo nikad?

 

Il' je već bilo?

Trebalo korak?

 

Možda je sasvim do mene došla,

al' ja: za ugao skrenuo,

gorak,

a ona: ne znajući prošla.

 

Možda smo celu jesen obišli

u žudnji ludoj, podjednakoj,

a za korak se mimoišli?

 

Da. Mora biti da je tako.

 

Miroslav Antić

 

 

Za kraj jedna,vjerovatno svima poznata,meni posebno draga:

 

A DREAM WITHIN A DREAM

 

Take this kiss upon the brow!

And, in parting from you now,

Thus much let me avow-

You are not wrong, who deem

That my days have been a dream;

Yet if hope has flown away

In a night, or in a day,

In a vision, or in none,

Is it therefore the less gone?

All that we see or seem

Is but a dream within a dream.

 

I stand amid the roar

Of a surf-tormented shore,

And I hold within my hand

Grains of the golden sand-

How few! yet how they creep

Through my fingers to the deep,

While I weep- while I weep!

O God! can I not grasp

Them with a tighter clasp?

O God! can I not save

One from the pitiless wave?

Is all that we see or seem

But a dream within a dream?

 

 

 

SNOVI

Link to comment
Share on other sites

apsolutno.

ne mora neko da bude ne znam kakav svetski priznat pesnik da bi se otkrilo da ima notu poeticnosti u sebi

(iako je, je li, M Mladenovic priznat)

 

slazem se sa time, ali ne gotivim Mladenovitja

da, imam njegova dela sva u onoj lepoj knjizi i ima par stvari koje me bas odusevljavaju i na koje sam se bas lozila

 

ali to nije to, isto kada sam bila 8. razred sam se palila na Morisona kao luda, nabavila i njegovu zbirku i znala sve pesme napamet... ali

 

ma koliko to zanimljivo bilo (ono, mlada luda urbana deca) sad shvatam koliko je to bilo smesno

 

mislim da sve pesme imaju svoje vreme kada ih volimo

i da to ima veze sa sazrevanjem

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...