Jump to content

Pesmice Koje Trenutno Imam Na Kompu...

DramatisPersonae

By DramatisPersonae
in Snaga Reči

 Share

Recommended Posts

DramatisPersonae Anonimus of Metal

DramatisPersonae

Posted
Posted

Author: Zoran Živković

“Dete”

Plima što dolazi, nosiće ove moje reči;

Iz ovog srca samog, što neće da se izleči.

 

Odbegle golubice, što ispiše moje reči,

Ostaviše činije za sobom, šuplje.

 

Slušaj vetre, muziku što praviš,

Ove reči što u sebe staviš,

 

Postoji jedno maleno dete,

Kaži detetu što kule pravi.

 

Zaigraj jablanovima u šumi,

Reci detetu da se probudi.

 

Vreme je da činije napuni,

Druga jata nebom će leteti.

 

Korenje, prenesite mu reči,

Recite da po moru ne traži,

 

To odbeglo sunce što zalazi,

U okove izdajničke noći.

 

Vi, krvave ruže, što bolite,

Otvorite mekane latice,

 

Budite dom jednog lutalice;

On ne pripada više, nigde.

 

I pokrijte ga, dok još uvek sanja;

Vašim rukama čuvajte ga.

 

Jer u njegovim snovima,

Večnosti, proždiru ga.

 

On hoće sutra, i sanja ga;

Ali snu ne vidi kraja.

 

I tako rastrgnut, između lažnih nada

Pognute glave i volje leži sada.

 

On ne vidi kako sunce se svakog dana diže,

On ne vidi kako sudba svoje pesme piše.

 

Niti tu rimu sveta i šarene boje,

Niti zvuka, niti očaja, niti reči moje.

 

On gleda ispred njega, u duboki ambis

I njegov mrak što drži ga.

 

Na rukama mu nisu gvožđa okovi,

On na rukama drži pogled zalutali.

 

I ruke potežu za onim što su svi izgubili

U toj crnoj jami, i u njenoj tami.

 

Njegovo telo na rubu ambisa leži,

Sa rukama pruženim svojoj izgubljenoj duši.

 

I u toj jami, tama kao da crvenom se širi,

I njena površina, kao da na vino liči.

 

A na dnu su njegove tužne oči

I one su te što talasaju njegove noći.

 

On je svoju dušu dao,

Za nešto što nije nikad imao.

 

I na tom beskrajno crnom putu što gazi,

On razgovara sa drvećima, vetrom i korenjima.

 

I svakim korakom što hoda,

On sve dublje pada u ambis života svoga.

 

I redovno, skoro svake noći,

On svoju krv u čaše preliva,

 

i naiskap ih pije i tebi nazdravlja,

večiti snu što živiš u njemu, tebi nazdravlja.

 

A ti si daleko, i smeješ se drugom nekom;

A o tvojim gresima, vetar ga obavešta.

 

Ti si ista, sa istim očima i rukama;

A o tvojim pticama, drveće propoveda.

 

I još uvek sa suncem po moru plivaš,

Kliziš, nestaješ, i još uvek snivaš

 

Da tvoje srce pobegne od okova sreće,

Da razumeš malo bolje nesrećno dete.

 

Kako da ti kaže da to što tražiš je našao,

Posle ovakve cene koju je platio?

 

I svaki put kad hrabrosti skupi da pobegne od svega,

Svaki put ga korenje sapleta i priča o tvojim snovima.

 

I oči sklopi on tada, sa svojom reči za te na usnama;

I svaki put kao da umire tada, guta ga prazna jama.

 

I dok za druge budne, sija sunce,

On je izgubljen u svojim snovima.

 

A u snovima ti pravi krevet od ruža;

Od trnja je sebi napravio druga;

 

I zatvorio ga u srcu, da bi znao da sanja.

I krvlju, kad god leže da spava, zemlju napaja;

 

A blato i zemlja su njegova postelja,

Dok opalo jesenje lišće ga pokriva.

 

Nije u njemu život mrtav!

On sanja da je mrtav, a živi san.

 

I dok izlazi dan, bori se za dah.

Napušten, pregažen i otrcan.

 

I zato vas molim vetrovi jesena,

Zaigrajte u toj šumi jablanovima.

 

Podarite njegovim mislima krila,

Odnesite mirise zlog cveća.

 

I zato vas molim čuvari drveća,

Ne dajte mu tuđa snevanja,

 

Nek’ siguran mu bude korak,

Dok korača kroz sva njegova bespuća.

 

I zato vas molim, ćutljiva drveća,

Zapevajte pesmom cvrkuta;

 

Zasadite mudrosti semenja,

U praznim poljima njegovih snevanja.

 

Jer ja zabrinuto gledam u prazne činije,

U kojima sve više ponestaje vremena,

 

I vidim pobegle ptice sa neba njegova;

I besne oluje i mutne kiše.

 

Ako to dete izgubi dete u sebi, šta će mu ostati?

 

Samo Bog i on su savršeno usamljeni.

Decembar 2004 12. 26.

19:41

-----------------------------------------------

 

Govoraše vojnik devojci na Kosovu polju.

 

Eh, da mi je milo moje, da na tren glavu stavim na koleno tvoje

I tako položen zaspim i usnim Tvoju malu ruku u mojim;

Tada suzu pustim, nad nečim prošlim, davnim, i zaplovim morima ravnim.

Eh, da mi je milo moje, da Te držim sada u rukama mojim,

i ovo usnulo srce probudim, u dubokim očima Tvojim;

Plovili bi zajedno nebesima novim.

Eh, da mi je milo moje, da na tren glavu stavim na koleno tvoje,

i zaspem i usnim.

U snu bi plakao dugo vrlo dugo;

Glavom klonem; tonem u tvoje krilo.

Eh, da mi je milo moje bar na tren da zaplačem položen na koleno tvoje.

Suzama bih sudio mukama,

Lakše nego mačem.

1. 03. 2005

-----------------------------------------

 

Dva bela goluba u mojim rukama

Prerano su drugo mesto našli

Ili su namerno želeli sebe utopliti

I kao selice, otići za suncem jačim.

 

Ostavili su tragove na dlanovima

Ne veći od ove olovke

No, bol beše u dubinama

Kojim se nažalost one ogledaše.

 

Moje tužne oči ni ne primetiše

Kada su se krila raširila

Ni moj obraz ne osetiše

Vetrove što ga upozoravaše

 

A dve bele ruke

Mom srcu činiše sve

Kao jedno večno proleće

Nad kojim zime ne beše

 

Meka behu paperja kojim me milova,

Samo je moja koža drhtala,

Nad dodirima malog blaženstva,

No, mir sam nalazio u tvojim očima.

 

Drržao sam, dva bela goluba

Ali nisam znao, da im pogled luta

Da krila njihova, u mojoj ruci

Za zamah nemaju mesta.

 

Pojila su istovetnim glasovima

pesmu koja oživeše mrtve u svetu

No, ja nemadoh za čuti, uha

Njihovu umornost što joj behu.

 

Imadoh dva goluba u rukama

I oba na istom licu behu

Obučeni svetlosnim runama

Koje očaravaše, kao soko u letu.

 

-2004 Užice

---------------------------------

Odsjaj sunca od medaljon,

Slika bleda, uokvirena,

Crnog srca otkucaj,

Jedna sekunda, zaboravljena.

 

Urezan duboko u mojim ocima,

Kolosalni tocak vremena;

Crna krv tece venama,

Sva moja nada, izgubljena.

 

Ali, cije lice tamo sija?

Ko to razbija crna neba?

Ko me to zove? Ko peva?

Zaboravljene snove ozivljava?

 

Hiljadu i jedna ruka covecja,

Ali, samo moja ce je dotaci,

I tu pesmu andjela nebeska,

Jer Ona je meni krenula.

 

Moja predraga Lutijena.

--------------------------------------

 

Idi, nestani senko, poniri u dubine tamne.

Idi i ti moja misli, odlutaj u širine izgubljene.

Kreni i ti otupelo srce moje,

Idi i veselo kucaj poslednje trenutke svoje.

Jer noćas ću zauvek biti u noći,

I misli moje su zauvek ne rečene.

I zato umri srce moje,

Otupi za sekunde, minute i dane ove

U kojima lutam beskrajem vezan

Dalekoj laži misli moje lete.

Da ću pronaći izgubljeno u očima tvojim,

I lutanja okončati, i pronaći sebe u srcu tvome kako ponosito stojim.

 

Sa večno plamenim bakljama mojim.

------------------------------------------

 

U polu snu.

Miriše na dan.

Gubim igru tu

Nasukan na obalu.

U polu snu.

 

Buđenje.

Svetlost kuca na vrata.

Tih osećaj mržnje.

Buka ulice kroz stakla.

Buđenje.

 

U ogledalu.

Blista reka iz oka.

Gorak ukus realnosti.

Nečujan jecaj.

U ogledalu.

 

Počelo je.

Glas iz druge sobe.

Moje ime.

Tišina govori.

Počelo je.

 

Glad.

Napukle snage.

Vreme prolazi dok,

Usta žderu.

Glad.

 

Koraci.

Kroz sivilo betona.

Nejednaki ritam.

Besciljni.

Koraci.

 

U licima.

Tupe boje smeha.

Prazne tuđe oči.

Prolazim koracima.

U licima.

 

Maskiran sam.

Kiša ne pada na moj dlan.

Oprezan sam.

Tvoje oči gledaju moj dlan.

 

Maskiran sam.

 

Noć.

Spuštaju se zvezde.

Blede zvezde gore.

Mesec koji ispunjava.

Noć

 

Koračam.

Kroz Noć.

Laganim pokretima.

Prema snu.

Koračam.

 

Spavam.

Sklopljenim očima.

Spokojan.

Ne maskiran.

Spavam.

 

I sanjam.

Sanjam tvoje oči.

Sanjam drugi dan.

sanjam kako te imam.

I sanjam.

 

U polu snu.

Miriše na dan.

Gubim igru tu.

U polu snu.

Započinjem još jedan

beskrajno tupi dan.

----------------------------

Sva su sunca zašla

na maršu prokletih.

Kako da mesto nađu

Oni što na poraz liče?

 

Kosti odjekuju zvocanjem

poljanama i drumovima praznim

Možda u daljini vrana kljuca

prazne crvljive lobanje.

 

Tišina na mene liči

Ali lice tako tuđe mi se čini,

Možda je zaborav svoje vale,

nadneo večeras nad sve moje glave.

 

No, pitanje jedno i dalje odjekuje:

Kako da mesto nađu, oni što na poraz liče?

 

-2004 Užice

---------------------------------------------------

Nečija slika

Zovem niti svojih reči

Zovem niti srebrnih puteva

Pogleda dva da spoje

I zarobe u vreme koje

Stalo je da vuče niti svoje.

I naši pogledi

Nikad neće biti siti

Vučenjem srebrne niti.

Pod kapom crne noći

U oblacima se skrivamo

I preko daljine, našom moći

Jedno drugog zamišljamo.

-------------------------------

OMEN

 

Postoj u ovom svetu;

Govorim uporno svome telu,

A vidim lice u blatu,

I okove kojim me stežu.

Slušam kako ljudi lažu,

Strahove drugim dižu,

Svoju pravdu prestižu.

Pokriveni prezir isijava,

Na bledim, žudnim rukama,

I smeh im se presijava

Dok otimaju sve; u očima.

Prsti im skupljaju

Tvoju slomljenu volju,

Tvojim telom zidaju

Za svoje duše, odaju.

Duboko, u jezgru straha

Svi Ljudi ostaju.

I neki čudni prezir po čelu se sliva.

Dok u krvi bes pliva

I paklenog gneva iskra sve više jača.

 

Pred očima bljesnu mi oštrica tvog Mača.

 

-2004 Pančevo

-----------------------------------------------

Sada je kasno

Ni redovi drveća ne znaju

Da boje noći nestaju

I suze deteta više ne padaju.

 

Koraci odlaze

Zvukovi se lome

Sećanja prolaze

U daljini, zvezda tone.

 

I na izmacima snage,

Bedno, oronulo, ljudsko biće,

Pod svetlom mesečine blage,

Na ivici noći, gleda kako sviće.

 

On, sam stoji

Pored njega nema nikog,

I sunce već na nebu gori,

No, za njega zauvek tamno.

 

I stoji on, sa blagim smeškom

Rukama širim, dočeka poslednju senu,

Jer u rupi sada njegovo telo leži

Dok ga zemljom posipaju.

 

Propraćen samo suzama sudbine,

Njegovo telo nastavlja da putuje.

 

2003

------------------------------------------

Za tebe samo osmeh imam

Samo osmeh ću ti i dati.

U prolazu ili priči, u pesmi, mojoj laži.

 

Više nemam ništa sem osmeha

I zato ću ti se uvek osmehivati

Jer još uvek sve svoje želi samo tebi dati.

 

I dajem ti poslednju kap krvi svoje

Ali draga moja, gledaj malo dublje

Ispod svega onog što ti dajem,

Vidi kakav sam, Šta mi ostaje?

 

- 2004 Užice

----------------------------------------

Pogled na svetlu

Sija senom sete

Jednog lista na vetru

I moje gladi ubijene.

 

Polomljeni pogled

Dugo čekaće

Svoju krv da oteče

Nazad u vene.

 

Moja sahrana

Samo za tebe.

------------------

Ja imam svoj dom

I svoju majku i brata,

I sa njima moj om,

Obećanog mira vrata.

I svoj sanktum

Za srca ranjena.

I sva ljubav i toplina

Na jednom mestu požnjena.

Tamo, visoka drveća

Prkose vetrovima.

Uvek je zeleno

To lišće na njima.

Tamo, lica nebeska

Nikad suzu nisu pustila.

I žuta, ulična rasveta

Po betonskim klizavim putevima

Boji zlatno svako drvo

Iz mojih sećanja.

 

Ja imam svoj dom

I majku i brata,

I om, i mir, i vrata.

I sanktum ljubavnih toplina

I visoke nade kao moja drveća

Što su uvek zelena.

Plava, vedra neba

I žuta ulična svetla.

Ja imam slobodu

I svoju dušu,

Ali ne ovde,

Gde ropstvo udišu.

 

- 2005 Pančevo

-----------------------------

Posmatram tiho

Ljudi prolaze

Senke klize

Nebo prisutno

Zatvaram oči

Tonem lagano

Naginjem nalevo

Sve je zaljuljano

Zvezde trepere

Mesec se smeši

Uši mi gore

Odolevam ravnoteži.

 

2004 Užice

-------------------

Putevi jesu teški

I noge ne znaju gde idu

Ali Krajevi sad nas zovu

Jače, no što ikada behu.

 

Zima zvoni tiho u noći

I usne naše se stežu, plave

A kroz crnu odoru ove noći

Nepomično hodaju drhtave glave.

 

Sneg je stao, i oblaci pobegoše

Veliki, beli mesec ponovo sijaše

Tvrdi, naši koraci opet nastaviše

U odori noćne, bele mesečine.

 

Putevi jesu teški

I nogama s daljinom razgovaramo

I krajeve sada jasno čujemo

Kako pored nas svo vreme stajahu.

 

2003

------------------------------------------

шмизла Anonimus of Metal

шмизла

Posted
Posted

U polu snu.

Miriše na dan.

Gubim igru tu

Nasukan na obalu.

U polu snu.

 

Buđenje.

Svetlost kuca na vrata.

Tih osećaj mržnje.

Buka ulice kroz stakla.

Buđenje.

 

U ogledalu.

Blista reka iz oka.

Gorak ukus realnosti.

Nečujan jecaj.

U ogledalu.

 

Počelo je.

Glas iz druge sobe.

Moje ime.

Tišina govori.

Počelo je.

 

Glad.

Napukle snage.

Vreme prolazi dok,

Usta žderu.

Glad.

 

Koraci.

Kroz sivilo betona.

Nejednaki ritam.

Besciljni.

Koraci.

 

U licima.

Tupe boje smeha.

Prazne tuđe oči.

Prolazim koracima.

U licima.

 

Maskiran sam.

Kiša ne pada na moj dlan.

Oprezan sam.

Tvoje oči gledaju moj dlan.

 

Maskiran sam.

 

Noć.

Spuštaju se zvezde.

Blede zvezde gore.

Mesec koji ispunjava.

Noć

 

Koračam.

Kroz Noć.

Laganim pokretima.

Prema snu.

Koračam.

 

Spavam.

Sklopljenim očima.

Spokojan.

Ne maskiran.

Spavam.

 

I sanjam.

Sanjam tvoje oči.

Sanjam drugi dan.

sanjam kako te imam.

I sanjam.

 

U polu snu.

Miriše na dan.

Gubim igru tu.

U polu snu.

Započinjem još jedan

beskrajno tupi dan.

 

-------

ekatarina, a? icon_wink.gif

 

ja inache stvarno nemam ni vremena ni volje da chitam ovoliko pesama sad... mozhda jednom...

DramatisPersonae Anonimus of Metal

DramatisPersonae

Posted
  • Author
Posted

Jes' Katarina je to... Pisao sam je dok sam slushao dum dum..

A shto? postoji li neka zabrana za to koliko pesmica mozesh nakachiti na 1 topik?

Pa bolje je da ih zakachim na jedan topik no da postujem svaki za svaku.

A shto se tiche provokacija... pa u pravu su.

Ja teoretski i ne znam shto sam postovo ovde... verovatno zbog istog razloga iz kojeg svi koji su postovali ovde dozvoljavaju da im drugi ljudi chitaju radove.

Ili mozda zato shto sam nov na ovom forumu? Nem' pojma, al' u sushtini svako ko bude rekao da je ovo sranje je u pravu, jer shta ja koji kurac imam od toga shto sam ih ovde zakachio? I koga boli kurac za neke tamo pesme? Shta bilo ko ima od njih? Jedan trenutak? Takvih trenutaka u bilo chijem zivotu je mnogo... chak i previshe.

Elizabeth Anonimus of Metal

Elizabeth

Posted
Posted

 

Svidja mi se ova pesma 'Dete'... icon_sad.gif

 

I one koje pocinju 'U polusnu' i ona sa osmehom...extra.

 

Stvarno DP, zazmuri na glupe komentare, ignorisi ih, opusteno icon_cool.gif

imas ti soli u glavi

Helle Master of Metal

Helle

Posted
Posted
A shto? postoji li neka zabrana za to koliko pesmica mozesh nakachiti na 1 topik?

Pa bolje je da ih zakachim na jedan topik no da postujem svaki za svaku.

Pa ja il' sam prsla il' mi se samo cHini

da ima jos par tema pod tvojim nickom

na ovom odjevu! icon_rolleyes.gif hm'!

 

Inace, koji se k. ja raspravljam s tobom! icon_smile.gificon_smile.gif

Komercijala, brale-cccc! icon_razz.gif

Helle Master of Metal

Helle

Posted
Posted
O, pichka vam materina neozbiljna dechurlijo!

icon_smile.gif

icon_rolleyes.gif blah'

tako jeftina prozivka,

mozes ti to i bolje.... icon_razz.gificon_razz.gificon_razz.gif

 

* icon_smile.gificon_smile.gif BVD-homopoz, jel to nestpo po kroacki! mhihi.gif

 

 

  • 4 weeks later...
Милица Anonimus of Metal

Милица

Posted
Posted

Jako mi se dopada kako pises...Procitala sam jos tvojih pesama,i mislim da si jedan od boljih pesnika ovde..iza black_swan za koju to mislim i van yumetala biggrin.gif

U svakom slucaju,nadam se da ces nastaviti da kachis pesme ovde,stvarno mi se svidjaju...

 Share
Go to topic listing

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...