Novaliis Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Mislim da je potrebna jedna odvojena tema u kojoj cemo diskutovati o verovanju starih slovena, nasih predaka.O kome cemo drugom? Ja cu kasnije postavljati neke kratke tekstove o bozanstvima, legendama itd. a vi se pridruzite i podelite svoje znanje. Da najzad otkrijemo sve tajne i cinjenice, teorije i pretpostavke vezane za ovu temu.
Face Of Melinda Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Da dam neki svoj prilog temi Porevit: slovensko petoglavo bozanstvo, Varze ako moze neka njegova funkcija o tome nemam podatak... Svantovit: bog groma, neba Svlak: cin oznacava promenu iz loseg u bolje stanje, simbol obnove, presvalacenje zmije, mladj zeni biva odsecena glavai odrana koza, a zatim se koza obavija oko mlade devojke sto predstavlja boginju koja se radja. Hors: slovenosko boznastvo, cija je funkcija nepoznata Carna bog slovensko bozanstvo zla ekvivalent Ahrimanu. Bijelbog: bog dobr, dobar duh Dazbog-funkcija nepoznata Kors:godpodar nad izlecenjem Lada:boginja ljubavi Rinvit, boanstvo nepoznate funkcije... Toliko iz neke moje kolekcije
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Porevit: slovensko petoglavo bozanstvo, Varze ako moze neka njegova funkcija o tome nemam podatak... Porevit je Bog leta, sume..uglavnom se spominje kod zapadnih slovena. E sad, ne znam za ovih pet glava, ja imam neke podatke da Porevit nema svojih slika i idola koji bi ga predstavljali u fizickom obliku vec se navodno smatralo da je suma njegov manifest. Njegov sveti dan je utorak i smatran je jednim od visih bogova. A sad, evo jednog kraceg teksta: " Mi odosmo u onostranu Slaviju, i uđosmo u jednu šumu. Tu između vlo starog drveća vidjesmo hrastove posvećene Provenu, bogu ove zemlje. Ograđeni su bili šumskom ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svim selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola; ali ovo mjesto je glavno svetište za cijeli ovaj kraj. Narod, kralj, svećenici, svi tu dolaze radi suđenja sporova. Pristup u svetište dopušten je samo svećenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu, ili onima kojima prijeti opasnost od smrti, a nijim otkazano pravo azila. Jer Slaveni toliko poštuju ove svoje svetinje, da ne dopuštaju, da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama." Helmold, Chronica Slavorum
Cuauhtémoc Tonaltzintli Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Не занм из које тачно године датира словенски хороскоп, али то је мање битно! Ево га овде! Januar 01 - Januar 11 - Jelka Jan 12 - Jan 24 - Brest Jan 25 - Feb 03 - Platan Feb 04 - Feb 08 - Topola Feb 09 - Feb 18 - Smreka Feb 19 - Feb 28 - Bor Mar 01 - Mar 10 - Žalosna vrba Mar 11 - Mar 20 - Limun Mar 21 - Hrast Mar 22 - Mar 31 - Lešnik Apr 01 - Apr 10 - Mušmula Apr 11 - Apr 20 - Javor Apr 21 - Apr 30 - Orah Maj 01 - Maj 14 - Topola Maj 15 - Maj 24 - Kesten Maj 25 - Jun 03 - Jasen Jun 04 - Jun 13 - Žbun Jun 14 - Jun 23 - Smokva Jun 24 - Breza Jun 25 - Jul 04 - Jabuka Jul 05 - Jul 14 - Jelka Jul 15 - Jul 25 - Brest Jul 26 - Avg 04 - Platan Avg 05 - Avg 13 - Topola Avg 14 - Avg 23 - Smreka Avg 24 - Sep 02 - Bor Sep 03 - Sep 12 - Žalosna vrba Sep 13 - Sep 22 - Limun Sep 23 - Maslina Sep 24 - Okt 03 - Lešnik Okt 04 - Okt 13 - Mušmula Okt 14 - Okt 23 - Javor Okt 24 - Nov 11 - Orah Nov 12 - Nov 21 - Kesten Nov 22 - Dec 01 - Jasen Dec 02 - Dec 11 - Žbun Dec 12 - Dec 21 - Smokva Dec 22 - Bukva Dec 23 - Dec 31 - Jabuka Jabuka (Ljubav) – obicno vitki, karizmaticni, dopadljivi i atraktivni, prijatne spoljasnosti, rado flertuju, avanturisti, culni, uvek zaljubljeni, hoce da vole i da budu voljeni, verni, nezni, veoma sirokogrudi, talenti za nauku, zive za danas, heute, bezbrizni filozofi sa snagom dobrog izlaganja. Jasen (Ambicija) – neobicno atraktivni, raduju se zivotu, impulsivni, pozeljni, ne mare za kritiku, ambiciozni, inteligentni, talentovani, vole da se igraju sa sudbinom, mogu biti egoisti, samopouzdani, verni ljubavnici, ponekad im mozak vlada nad srcem, ali veze shvataju vrlo ozbiljno. Bukva (Kreativnost) – imaju izrazeno dobar ukus, zabrinuti oko svog izgleda, materijalisti, dobro organizuju zivot i karijeru, ekonomicni, dobre vodje, ne preduzimaju nepotrebne rizike, vispreni, velicanstveni zivotni partneri, veoma vode racuna da ostanu fit (dijete, sport, itd.) Breza (Inspiracija) – raduju se zivotu, atratktivni, elegantni, ljubazni, zadovoljni, ne vole nista sto je preterano, ne podnose vulgarnost, vole zivot u prirodi i miru, nisu preterano strastveni, prilicno uobrazeni, nedovoljno ambiciozni, umeju da naprave mirnu, zadovoljnu atmosferu. Smreka (Sigurnost) – obicno jako lepi, umeju da se udese, vole luksuz, dobrog zdravlja, absolutno nisu stidljivi, pokazuju tendenciju da gledaju na druge sa visine, samouvereni , odlucni, nestrpljivi, vole da uticu na druge, mnogo talenata, zdravo optimisticni, cekaju pravu ljubav, sposobni da donose brze odluke. Kesten (Iskrenost) – izrazito lepi, ne vole pritisak, pravicni, raduju se zivotu, zainteresovani, rodjeni diplomati, ali u drustvu osetljivi, cesto nesigurni u sebe, ponekad uobrazeni, osecaju se neshvacenim, vole samo jednom, imaju problema u pronalazenju partnera. Platan (Vernost) – jaki, misicavi, odgovorni, uzimaju sve sto im zivot pruza, zadovoljni, optimisticni ,lakomi za novcem i priznanjima, mrze usamljenost, strastveni ljubavnici kojima nikada nije dosta, verni, uvredljiv, nestalni, pedantni i bezbrizni. Brest (Plemenitnost) – prijatne figure, odeveni sa ukusom, kazu glasno sta im ne odgovara, naginju tome da ne oprastaju tudje greske, veseli, vole da vode, ali ne i da nekome pripadaju, verni i iskreni partneri, vole da donose odluke za druge, plemeniti, sirokogrudi, veliki smisao za humor, prakticni. Smokva (Osecajnost) – veoma jaki, samovoljni, nezavisni , ne dozvoljavaju protivljenje ili svadju, vole zivot, familiju, decu i zivotinje, pravi drustveni leptirici, puni humora,vole besposlicarenje i dokolicu, talentovani za prakticno, inteligentni. Jelka (Misterioznost) – puni ukusa, posteni, obrazovani, vole sve sto je lepo, puni osecaja, tvrdoglavi, egoisticni ali se brinu za svoje bliznje, prilicno zadovoljni, talentovani, mnogo prijatelja ali i neprijatelja, veoma pouzdani. Lesnik (Izuzetnost) – sarmantni, skromni, puni razumevanja, znaju da ostave utisak, aktivni borci za socijanu pravdu, omiljeni, osecajni, komplikovani ljubavnici, iskreni, tolerantni partneri, poseduju pravu predstavu o pravicnosti. Zbun (dobar ukus) – hladna lepota, brinu se o svom izgledu i kondiciji, dobar ukus, nisu egoisti, cine sebi zivot sto moguce prijatnijim, vode disciplinovan zivot, od partnera traze priznanje i prijateljstvo, sanjaju o neobicnim ljubavnicima, retko su zadovoljni svojim osecajima, ne veruju skoro nikome, uvek su nesigurni u svoje sopstvene odluke, veoma savesni. Limun (Sumnja) – ono sto zivot donosi prihvataju sa mukom, mrze svadju, stres i posao, ne vole dosadu i udobnost, blagi su i popustljivi, zrtvuju se za prijatelje, poseduju mnogo talenta, ali nisu dovoljno ambiciozni da ih poboljsaju, stalno jadikuju i kritikuju, veoma ljubomorni ali verni. Javor (Nezavisnost) – neobicne osobe, izrazena moc izrazavanja i originalnost, bojazljivi i rezervisani, slavoljubivi, ponosni, sigurni u sebe, zeljni uvek novih iskustva, ponekad nervozni, dobro pamcenje, lako uce, obicno imaju komplikovani ljubavni zivot, vole da uticu na druge. Hrast (Hrabrost) – robusne prirode, jaki, nezavisni, nepopustljivi, osecajni, ne vole nikakve promene, nogama uvek na zemlji, drze se cinjenica, jednostavno ne razmisljaju vec deluju. Masllina (Mudrost) – vole sunce, toplotu u lepa osecanja, razumni, puni razumevanja, izbegavaju agresivnost i nasilje, tolerantni, veseli, mirni, izrazen osecaj za pravdu, osetljivi, uobrazeni, nisu ljubomorni, vole da citaju, i da su u drustvu obrazovanih ljudi. Bor (Izuzetnost) – vole prijatno drustvo, veoma izdrzljivi, znaju kako da ucine zivot prijatnim, veoma aktivni, prirodni, dobri pratioci, brzo se zaljubljuju, ali isto tako brzo gube interesovanje, brzo odustaju, mnogo menjaju dok ne nadju idealnog partnera kome veruju, pouzdani i prakticni. Topola (Nesigurnost) – deluju veoma dekorativno, nisu dovoljno sigurni u sebe, razumni samo kada je neophodno, potrebna im je podrska i prijatno okruzenje da bi se opustili i otvorili, vrlo probirljivi, cesto sami, jako nesigurni, umetnicke prirode, dobri organizatori, naginju filozofiranju, pouzdani u svakoj situaciji, veze shvataju ozbiljno. Musmula (Culnost) – sarmantni, veseli, daju sve od sebe a pri tome nisu egoisti, vole da budu zapazeni, vole zivot, kretanje, nemir, cak i krize, istovremeno zavisni i nezavisni, dobrog ukusa, umetnici, strastveni, naglasenih osecanja, dobri pratioci, ne predaju se. Orah (Strast) – nezavisni, cudni i puni kontradiktornosti, ceto egoisticni, agresivni, velikodusni, obrazovani, neocekivano reaguju, spontani, neograniceno slavoljublje i ambicija, nisu fleksibilni, teski i cudni partneri, drugi ih retko vole, ali im se cesto cude, dobri stratezi, veoma ljubomorni i strastveni, ne prave nikakve kompromise. Zalosna vrba (Melanholicnost) – divni, ali puni melanholije, atraktivni, veoma duhovni, vole sve sto je lepo i ukusno, vole da putuju, sanjari, neumorni, komplikovani, iskreni, moze da se utice na njih, ali je sa njima tesko ziveti, pozeljni, dobra intuicija, pate zbog ljubavi, ali ponekad pronadju partnera koji im daje oslonac Слава!
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Osnova svih verovanja i verskih koncepcija Starih Slovena je Dualizam.Suprotnost Svetla-Dobra i Tame-Zla. Sloveni su verovali da sve sto je dobro, potice od dobrog boga a zlo od zlog. Nosioci oba principa podjednako su mocni i njihova svetilista se nalaze u neposrednoj blizini. Istrazivac slovenskog dualizma, profesor Peisker utvrdio je da su to vecinom ili humovi, od kojih je jedan posvecen bogu svetlosti i dobra i nalazi se na levoj strani vode, dok je drugi posvecen bogu tame i zla, na desnoj strani. Periodizacija slavenske mitologije prema V.V.Ivanovu i B.N.Toporovu (V.Ilić "Mitologija i kultura"): Prvom stupnju slavenske mitologije pripadaju dva praslavenska božanstva- Perun i Veles čija su imena vjerno rekonstruirana, kao i pripadajuća im ženska božanstva. Oni su međusobno povezani kao učesnici olujnog mita: bog nepogode Perun, koji živi na nebu, na najvišem vrhu planine, progoni svog zmajolikog neprijatelja Velesa, koji živi na zemlji. U praslavenski panteon mogla bi ući i božanstva različitih slavenskih tradicija: staroruski bog Svarog i njegov sin Svarožić- Znarasis kod Baltičkih Slavena. Isto tako drevnoruski Dažbog i južnoslavenski Dabog. U praslavenski panteon može s uvrstiti i Majka zemlja i druga božanstva. Nižem stupnju pripadaju božanstva povezana s proizvodnim ciklusima i sezonskim poljoprivrednim obredima. To su bogovi Rod i Čur kod Istočnih Slavena, kao i brojna ženska božanstva kakva je Mokoš. Stupnju apstraktne personifikacije božanskih funkcija pripadaju božanstva Pravda i Krivda, Dobra Kob i Zla Kob. Značenja riječi sudbina, uspjeh, sreća, vjerojatno su bila povezana sa staroslavenskom riječi bog. Prema L. Legeru u naše doba riječ bog je u svim slavenskim jezicima ista. Nju nije moglo donijeti kršćanstvo. Riječ bog nalazi se u imenima najvećeg broja drevnoslavenskih božanstava (Dažbog, Staribog, Dabog, Bjelobog, Crnobog). Prema Legeru riječ bog je istovjetna sa sanskrtskim bhaga (blagostanje, sreća). To je jedan od epiteta bogu i ime jednog božanstva iz "Vede". Božanstva stupnja apstraktne personifikacije susreću se u bajkovitim pričama koje su podudarne s vremenom nastanka bajki, a također i s konkretnim životnim situacijama
Cuauhtémoc Tonaltzintli Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 (edited) Последњих месеци је у Украјини актуелно питање вере. Наравно, већински број становништва је православне вере, као и католичке, међутим, у, као што рекох, последњих неколико месеци, људи масовно прелазе у религију звану РУНвира. О чему је реч? Па, ова религија се базира на старословенској религији, тј. гаји култ Старих Словена, чија је религија уствари оригинална на просторима Украјине. Поклоници ове вере, којих је, на моју велику и вашу радост, изузетно пуно, са придоласком јосх људи, тј. верника, се клањају Дажбогу. Покретач овога је био Лев Сyленко, који је покушао да упозна Украјински народ са старословенском религијом, још после Другог светског рата. Он је сматрао да је хришћанство страна религија, не само у Украјини, већ код свих народа који потичу од Словена. Сва Сyленкова уверења су обједињена у књизи, под називом "Мага-вира". Цхак и у САД има центара ове религије, где иду људи, који су потекли са простора Балкана, а који тренутно зхиве у Америци. У Украјини постоји више од тридесет заједница, које су посвецјене ширењу ове религије, а главни координатор је Б. Островсий, пастор Украјинске заједнице “Дажбог". У Запорижии, где је лоцирана и највећа заједница ове религије, издаје се журнал, под називом “Свитло Орииани” (Светло Оријани). Ето, доčхеках ја, као и мноšтво других људи, повратак коренима, тј. религији која је изгубила примат због присиљавања људи, од стране хришћана, да промене своју вековну религију. СЛАВА СЛОВЕНИ! Edited May 21, 2006 by Shadowdream
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 DRVO SVIJETA Neki slavenski narodi su vjerovali da je Zemlja otok koji pluta u vodi u koju sunce tone svaku večer. U centru tog otoka nalazilo se je drvo svijeta. Korijenje ovog drveta je sezalo daleko u podzemni svijet Nav, a grane visoko u područje nebeskih bogova, Irij. Jel primecujete jos jednu slicnost sa nordijskm mitom o svetskom drvetu? Dalje, zelim da napomenem jednu stvar, mada verujem nije potrebno ali ajde.. Neka ovo bude tema bez svadja izmedju pripadnika razlicitih religijskih ubedjenja.Prepiranje i slicno nam stvarno nije potrebno jer smo mi jedan narod, slovenski narod, i price o promeni vere itd. su vec prezvakane, uglavnom dobro poznate i nema potrebe za negativnoscu. Mislio sam da na ovoj temi diskutujemo iskljucivo o religiji Slovena, koliko je mi poznajemo ( a verujem da ovde ima ljudi dobro upoznatih u njene tajne ) i da naucimo nesto novo, nadam se. Moje misljenje je da hriscanstvo ne mozemo osuditi za bilo sta jer je ono cesto bilo zloupotrebljeno od strane ljudi.Tek upoznavanjem stvarne ideje hriscanstva, njegove srzi, mozemo uociti njegovo dobro.Hriscanstvo u svojoj primarnoj formi moze biti samo dobro..dobro, da ne lupam dalje, ne znam ni ja sta sam hteo sad da kazem.Shvatili ste me?
Ol' Scratch Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Carna bog slovensko bozanstvo zla ekvivalent Ahrimanu. Bijelbog: bog dobr, dobar duh Dazbog-funkcija nepoznata Belobog & Chernobog izmishljotinje zarad priblizhavanju dualizmu koji nema nikakve veze sa "paganizmima" bilo koje vrste... Dazhbog - Bog kishe...
Inuria Malkava Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Не занм из које тачно године датира словенски хороскоп, али то је мање битно! Izneo si keltski horoskop. On, doduse, ima slicnosti sa staroslovenskim, ali posluzi se nekim orijentirima. Stari Sloveni nisu znali za limun.
Face Of Melinda Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Aj ovako koliko sam ja shvatila tema je tu da kao sto rece Varg da se diskutuje o religiji starih slovena. A sve licne nesuglasice resite preko pp-a. ja cu pobrisati postove vezane za vasu diskusiju, ostavicu postove sa textom o temi i to je to. Jos necu da zatvaram temu, mozda se preokrene situacija. Pa da sve lepo krene iz pocetka i svi srecni i zadovoljni.
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Ok, ajmo redom. Teme nema, koliko ja vidim.Da je ima, ne bi je moderatori odobrili. Belobog & Chernobog izmishljotinje zarad priblizhavanju dualizmu koji nema nikakve veze sa "paganizmima" bilo koje vrste... Dazhbog - Bog kishe... Izneo si svoju teoriju.Dakle tvrdis da nisu verovali u bogove koji donose zlo i one koji donose dobro?Sa naglaskom da ne govorimo o zlu kao danasnjem pojmu jer se slazem da u paganizmu pojam takvog zla ne postoji? To pre svega nema veze sa logikom.U svakoj, ali svakoj mitologiji imas dve strane.Loki i Odin, eto ti najprostiji primer.Dualizam je neophodan. Objasni onda razlog zbog cega bi to izmisljali?Zbog cega bi danas izmisljali dualizam ako nije postojao? Ovde prichamo, raspravljamo, diskutujemo kako god zhelish o Religiji Starih slovena (gle chuda, bash se tako zove tema) a ne o meni i mojim manjkavostima il' bilo kome drugom... A mozhda ti koristish ovu temu kao pagan-propovedaonicu... Chisto milo za drago... A ti mi lepo kazhi, dragi moj, gde sam ja pogreshio u mom mishljenju, zakljuchivanju, predpostavljanju, chemu vecj... Ok, diskutujemo.Evo. Objasni mi razlog izmisljanja dualizma i dokazi njegovu neprisutnost u svim ostalim mitologijama.
gavrosaurus Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Dažbog u slovenskoj mitologiji Svarogov sin, bog Sunca, koji daruje blagostanje i sreću. Drevni idol ovog božanstva stajao je na brdu u Kijevu, zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semorgla i Mokoši. Verovalo se da je Dažbog rodonačelnik ruskog naroda. U srpskom predanju pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje, kao protivnik božji, kao "car na zemlji", bog zlata i srebra i zaštitnik kovačke veštine. Pod uticajem hrišćanstva, Dažbog je poistovećen sa satanom, odnosno Dabog postaje đavo i naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba.
Axeanosilas Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Сварог је словенски бог Васељене и Сунца које даје животну топлоту као и кућног огњишта(које је замена за Сунце).Сматра се да је он био творац света и богова,а има научника који у божићним обичајима код нас виде остатак обреда у част Сварога. ----------------------------------------------------------------------------------- Платан, 30 година, тражи Мушмулу ради озбиљније везе или брака... Педери стоп.
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Ja sam brest. ------------- SVETOVID,SUVID,SVANTEVID,SVANTOVIT,SVENTOVIT,ZVANTEVITH Svetovid, Swiatowit, Sutvid, Vid je povezivan je sa ratovima i proricanjem. Opisivan je kao četveroglavi bog čije su dvije glave gledale naprijed, a dvije natrag. Ovako udruženih glava, on može obuhvatiti pogledom sve strane svijeta (Svevid). Njegov konj bijele boje čuvan je u njegovom hramu i o njemu su se brinuli svećenici. Vjerovalo se je da Svantovid ratuje protiv neprijatelja jašući na ovom konju. Isti konj služio je i za gatanje. O Svantevidu su ovisili uspjesi ratnih pohoda, trgovačkih putovanja, bogatstvo žetve. U isto vrijeme on je držao jedan luk ili mač, kao simbol rata, i rog za piće. Svantevidu su prinošene životinjske žrtve. Baltički Slaveni su ga prihvaćali kao prvog ili najvišeg boga. Vjeruje se da je dolaskom kršćanstva Svantevid i dalje ostao u slavenskom narodu kroz lik svetog Vida. U rijeci Zbrucz (pritoka Dnjepra) kod Husiatina na međi prema Podolji, 1848. god. pronađen je 2.70 metara visok kameni stup sa izrađenim reljefnim ukrasima (slike sa strane). Poljski arheolozi iz Krakova pretpostavljaju da je to kip staroslavenskog boga Swiatowita. Taj četverouglasti stup prikazuje: 1. na vrhu lik četveroglavog boga Swiatowita sa šeširom na glavi i rogom obilja u ruci, obučen je u dugu haljinu, a o pojasu mu visi dugi mač, uz njega je konj, 2. u sredini se nalazi lik žene, najvjerojatnije božansvo povezano sa plodnošću 3. u podnožju je lik boga koji podignutim rukama podupire svijet. Ovaj kameni idol poznat je pod imenom Zbruczski idol, a likovi isklesani na njemu najvjerojatnije simboliziraju: 1. gornji (duhovni) svijet prikazan kroz lik četveroglavog božanstva (najvjerojatnije Svantevida) 2. zemaljski (ljudski) svijet kojeg simbolizira lik žene 3. donji svijet (pakao) prikazan kroz lik božanstva koje rukama podupire gornje svijetove
Ol' Scratch Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Ok, ajmo redom. Teme nema, koliko ja vidim.Da je ima, ne bi je moderatori odobrili. Izneo si svoju teoriju.Dakle tvrdis da nisu verovali u bogove koji donose zlo i one koji donose dobro?Sa naglaskom da ne govorimo o zlu kao danasnjem pojmu jer se slazem da u paganizmu pojam takvog zla ne postoji? To pre svega nema veze sa logikom.U svakoj, ali svakoj mitologiji imas dve strane.Loki i Odin, eto ti najprostiji primer.Dualizam je neophodan. Objasni onda razlog zbog cega bi to izmisljali?Zbog cega bi danas izmisljali dualizam ako nije postojao? Ok, diskutujemo.Evo. Objasni mi razlog izmisljanja dualizma i dokazi njegovu neprisutnost u svim ostalim mitologijama. 'Ajmo... Postoji tema o paganizmu uopshteno... Ne vidim zashto bi (staro)slovenski pagani bili povlashcjeniji na forumu od pravoslavaca, katolika, mormona il' bilo koje hrishcjanske konfesije... Takodje ne vidim svrhu teme izuzev postavljanja na forum polu-istina uglavnom skinutih sa neta... Razumem ja to neko voli da mantra a neko da copy/paste-uje... Ta dva "boga" nemaju vlastita imena, za pochetak, vecj samo prideve kao prefikse... Meni neshto tu smrdi... Dualizam nije neophodan, gde je dualizam kod starih Grka? Al' oni s n rachunaju kao pagani jer su bili pederi verovatno (?) ... Da bi se proturile "monoteistichke" ideje...
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Postoji Asatru tema, o nordijskoj mitologiji. Mislim da je ova tema potrebna jer je religija starih slovena, nasih predaka, uvek nekako zapostavljena od strane grcke, nordisjke itd. Ne moze da skodi ovakva diskusija. Malo copy/paste-a takodje ne skodi a i time se samo moze podstaci dalja diskusija, utemeljena na tim tekstovima. Pa kod svih bogova imas tu igru reci. Stvar je jasna.Tama, crnilo..uvek su izazivali osecaj zla kod ljudi.Logicno da ce Carnabog( Crnobog) biti simbol " zla ". Nema potrebe smisljati bilo kakve teorije zavere od strane monoteistickih religija. Grci su posebna prica.Kod njih postoje simboli zla oput titana, prve i druge generacije bogova itd.
Ol' Scratch Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Postoji Asatru tema, o nordijskoj mitologiji. Mislim da je ova tema potrebna jer je religija starih slovena, nasih predaka, uvek nekako zapostavljena od strane grcke, nordisjke itd. Ne moze da skodi ovakva diskusija. Malo copy/paste-a takodje ne skodi a i time se samo moze podstaci dalja diskusija, utemeljena na tim tekstovima. Pa kod svih bogova imas tu igru reci. Stvar je jasna.Tama, crnilo..uvek su izazivali osecaj zla kod ljudi.Logicno da ce Carnabog( Crnobog) biti simbol " zla ". Nema potrebe smisljati bilo kakve teorije zavere od strane monoteistickih religija. Grci su posebna prica.Kod njih postoje simboli zla oput titana, prve i druge generacije bogova itd. Pa shta i ako postoji (?) ... Zaopstavljeni su sloveni (?) ... Pitam se ko je za to kriv (?) ... Sigurno nisu chlanovi... Kod kojih bogova npr. (?) ... Tama izaziva osecjaj straha a ne "zla"... Dobro i gde su onda Beli i Crni u panteonu (?) ... 'Ajde pochni makar sa rodbinskim vezama... Koji su mrtvi/zatocheni/onemocjali dakle van cele igre...
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Perun-kod Rusa i poljaka rec per znaci grom.A koren per takodje znaci i silan udarac. Svetovid-Sve-Vid.Svevideci sa 4 glave. Rod je stvorio svet.Jasno je znacenje njegovog imena onda.Njegova zena je Rozanica, "ona koja daje život". Triglav- Troglavi bog.Jasno je. Svarog-Koren svar- indoevropski Sunce+ nastavak og (čert-og=dvorana, brl-og, vrtl-og). Prema tome Svarog znači mesto Sunca, nebo, personifikovano znači i samog boga neba, boga Sunca. Dakle jasne su igre recima. Slazem se, tama izaziva osecaj straha..jos zamisli da zivis pre 1000 i vise godine i svasta ce ti pasti na pamet.I ne verujem da bi bilo ista "dobro". Crnoboga i Beloboga zamisli kao izvore zla i dobra, a ne kao ostale standardne bogove koji imaju lik i odredjene osobine.Uveren sam da su verovali u takve manifeste. I da, kod grka oni jesu zatoceni ali njihovu mitologiju gledam veoma razlicito od srednje/severno evropskih.
Axeanosilas Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Последња усмена опомена, обојици... Ко жели да учествује у теми, нека постује, ко не жели нека је избегава... Хвала. @Ol' Scratch Промени потпис, забрањено је бавити се политиком форума у потписима.
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 @Axeanosilas, nemas brige druze, lepo diskutujemo o temi. MORANA, MORENA, MARŽANA, MARANA, MORA Ime Morane je u vezi praindijske riječi "mara" što znači silom umrijeti. Naziv "morena" označuje strahotne sniježne lavine i ledenjake. Morana je boginja smrti i zime, pojavljuje se u raznim obličjima. Najčešći je lik lijepe djevojke crne kose i izuzetno bijele puti sa vučjim očnjacima i kandžama na rukama. Mnogi tumače da je njen drugi lik onaj Babe Ruge (Baba Jaga, Baba Zima), ružne stare vještice. Stari Slaveni su vjerovali da sve zimske nepogode, studen, snijeg, led i smrt dolaze od Morane, te su je prozvali boginjom smrti ljudskog, životinjskog i biljnog svijeta. U nekim slavenskim narodima postojao je običaj spaljivanja Morane ili Babe Ruge u znak da je zimska opasnost prošla. U Dalmaciji i Sloveniji taj se običaj i danas održava u obliku povorke maškara s lutkom Morane na čelu, koju se spaljuje u prisustvu mnoštva naroda. Moranina lutka je korištena u ritualima vezanim za umiranje i uskrsnuće u prirodi ili u dozivanju kiše. Kod Istočnih Slavena, Morana je boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova posebno predenja. Njen drveni idol postavio je knez Vladimir na brdu u Kijevu pored idola Peruna i ostalih bogova. Na sjeveru Rusije nazivaju ju i Mokuša i u legendama ju prikazuju kao ženu velike glave i dugih noktiju. Njen kult je, sudeći prema toponimima, bio raširen i kod Zapadnih Slavena.
Ol' Scratch Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Perun-kod Rusa i poljaka rec per znaci grom.A koren per takodje znaci i silan udarac. Svetovid-Sve-Vid.Svevideci sa 4 glave. Rod je stvorio svet.Jasno je znacenje njegovog imena onda.Njegova zena je Rozanica, "ona koja daje život". Triglav- Troglavi bog.Jasno je. Svarog-Koren svar- indoevropski Sunce+ nastavak og (čert-og=dvorana, brl-og, vrtl-og). Prema tome Svarog znači mesto Sunca, nebo, personifikovano znači i samog boga neba, boga Sunca. Dakle jasne su igre recima. Slazem se, tama izaziva osecaj straha..jos zamisli da zivis pre 1000 i vise godine i svasta ce ti pasti na pamet.I ne verujem da bi bilo ista "dobro". Crnoboga i Beloboga zamisli kao izvore zla i dobra, a ne kao ostale standardne bogove koji imaju lik i odredjene osobine.Uveren sam da su verovali u takve manifeste. I da, kod grka oni jesu zatoceni ali njihovu mitologiju gledam veoma razlicito od srednje/severno evropskih. Sve je to lepo... Nisam se lepo izrazio... Ciljao sam na sufiks "bog"... Po tovoj prichi oni ipadoshe paganski sveti & "nesveti" duh... Shto je totalo strano paganskim religijama... Zhivo me interesuje gledash na Grke? Ja vidim naprimer mnoge slichnosti u panteonima na prvom mestu... A zamisli da zhivish danas i da ne znash shta cjesh sa pomenutim bogovima vecj da ih koristish kao primer svoje egzotichne opshte kulture... A ujedno ti i fale bogovi za mnoge druge stvari... Pa nikom nishta... Smatram da je pojam straha stariji od pojma "zla"... Shto samo ide u prilog mojoj tvrdji da su Belobog i Chernobog izmishljotine... A shto se tiche "zavera", kad' su uspeli da mnoge bogove prekrste u demone ne bi me chudilo i da su izmishljali "paganske" ekvivalente za svoje principe...
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Ok, shvatam na sta ciljas i reci cu da je mozda i tako bilo.Ko zna. Ja samo govorim o staroslovenskoj religij tada. A sad jedan tekst o Perunu, najpoznatijem bozanstvu: PERUN - GOSPODAR OBLAKA I GROMA Bog grmljavine i groma kao Thor u Germana, Zeus keraunos u Grka, Juppiter Fulgur u Rimljana. Povezju ga i s likom sv. Ilije. Bog Perun često je prikazivan kao ljudsko biće sa srebrnom glavom i zlatnim brkovima (glava drvenog idola u Kijevu). Najmoćniji slavenski bog. Njemu se molio u trebištima i svetim šumama, posebno pod drvetom hrasta. To je bog groma i bure, onaj koji udara, tuče (korijen per - naporna misao, silan udarac). Kod Južnih Slavena koji imaju svoje porijeklo u kultu Peruna postojali su obredi prizivanja kiše (V.Ilić,"Mistika i kultura"). On u rukama drži ognjeni kamen, sličan gromu, jer riječ perun kod Rusa i Poljaka znači grom. Stari Slaveni su vjerovali da grmljavina nastaje kada siloviti Perun izleti iz svojih dvora u kočiji. Vjerovalo se je da se pojavljuje u proljeće kako bi donio kišu, učinio zemlju plodnom, otjerao oblake i donio sunčevu svjetlost. On ispaljuje svoje munje na Velesa tj. šalje kišu na Zemlju te time donosi plodnost. Perunovo magično oružje su strijele (munje). Povezivan je sa indijskim bogom Parjanyom, bogom vremena, groma i oluje kojeg Rig-Veda spominje kao onog oko kojeg vjetrovi pušu, gromovi pucaju. Parjanya svojim kolima punima vode oblijeće, grmi i svojim sjemenom oplođuje zemlju. Perun nije samo donosioc plodnosti, on je i ratničko božanstvo kojemu su prinašane biljne i životinjske žrtve i donošen ratni plijen. Vjerovalo se da je on taj koji uništava neprijateljske zemlje tučom. Uz njegov kult vezani su i obredi prizivanja kiša. U Bugarskoj i Makedonij je do prve polovice 12. st. postojao običaj prizivanja kiše među seljacima. Centralni lik u tom obredu je mlada djevojka zvana Perperuna čije ime je očito povezano sa Perunovim imenom. Folklor sjeverne grčke također ima sličan obred sa djevojkom Perperunom, Albanci imaju Pirpirunu, Rumunji Perperonu. U mitologiji Albanaca postoji bog groma Perěndi za kojeg se smatra da je preuzet iz mitologije Južnih Slavena. Prilikom sklapanja ugovora i polaganja zakletvi pozivalo bi se ime boga Peruna i Volosa- boga stada (Chroniqe dite de Nestor). Povezuju ga s biljkom perunikom koja se zove i bogiša (božja biljka). 980. godine Vladimir Veliki je stvorio za njega dva kultna središta, jedno u Kijevu, a drugo u Novgorodu. U njegovom hramu u Novgorodu gorjela je i noću i danju vatra naložena od hrastovog drva. Ako se je nepažnjom slugu vatra ugasila svi bi odmah bili osuđivani na smrt. Kada je 988. godine Vladimir pokršten idola su bacili u rijeku Dnjepar, a lug za žrtvovanje uništili. Prema Saxu Grammaticusu, Bog Porenutius je bio poštovan u Arkoni, na otoku Rugenu.
Cuauhtémoc Tonaltzintli Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Ево још мало текста о Перуну! Опште познати словенски бог, господар грома, како га зове Прокопије; словенски Зевс, како га назива Ј. Малала (ИИИ 13.) у X веку – бог, кога скоро сваки хроничар спомиње, који се највише одржао у фолклору, приповеци и песми свих Словена, који је оставио трагова на особним именима, на именима села, планина и биљака, јесте бог Перун. Ово божанство познавали су Словени без сумње још у индоевропској епохи. Перун представља бурно олујно небо. Он је бог грмљавине и грома, као Тхор у Германа, Зеус кераунос у Грка, Јуппитер Фулгур у Римљана. Забележака и потврда о постанку и бити својој има Перун више него икоји други словенски бог. Под 907. /Цхрон. Несторис ц. XXИ пг. 16./ годином прича Нестор: "И заклињаху се оружјем и Перуном богом својим, и Волосом скотијим богом, и утврдише мир." Под 945. и 971. годином заклињу се Словени, како то видимо у цитату у одељку врховног бога, опет Богом, Перуном и Волосом. 980. /Ибид. с. XXXВИ пг. 42./ године вели Нестор: "постави (Владимир) Кумире на брду више свога двора: Перуна од дрвета са сребрном главом и златном брадом, и Хорса и Дажбога и Стрибога и Семоргла и Мокошу", а 988. /Ибид. с. ЦXЛИИИ пг. 71./ године: "заповеди (Владимир) да привежу Перуна коњу за реп, и да га тако свуку до испод Боричева у оток; затим нареди дванаесторици људи, да га туку батинама. Док су га они тако вукли потоком, некрштени над њим плакаху. Тада, пошто су га тако довукли до Дњепра, баце га у њ. Владимир рече својим слугама: "Ако се где заустави, одгурните га од обале, док не прође водопад, а тада га оставите." Прође Перун кроз реку и избаци га ветар на обалу, која се од тога доба до данас зове "Перунова обала". У једном споменику из XИИ века: "Цхождение богородици по мукам´´" /Памјатн. стар. Русск. лит. изд. гр. Г. Кушелевим Безбородко ИИИ 119. С. Петерб. 1862./ налазимо сличан ставак. "Сборник Паисијев" је исто тако од врло велике важности као споменик за Словенску митологију. И он спомиње оне богове које и Нестор, који су, изгледа, били познати сваком Русу. Ставак који нас интересује гласи: "И верују у Перуна и у Хорса и у Мокошу и у Сима и Ргла и у Виле... Моле се... Вилама и Мокоши и Симу и Рглу и Перуну. – Почеше жртве приносити Роду и Рожаницама пре (него жртвоваху) Перуну богу њиховом... И по светом покрштењу Перуна одбацише... Моле се њему проклетоме богу Перуну и Хорсу и Мокоши и Вилама." И споменик XИВ века "Кирилло Белозарскиј монастир" /Налази се у библиотеци Петроградске Духовне Акад./ врло је значајан. Он гласи: "Верују у Перуна и у Хрса и у Сима и Ргла, и у Мокошу и Виле; и они се моле огњу и Вилама, Мокоши, Симу, Рглу, Перуну, Хрсу, Роду и Рожаницама и свим проклетим боговима њиховим. И тим боговима жртве приноси и чини словенски народ... Вилама и Мокоши, Диви, Перуну, Хрсу, Роду и Рожаници... тј. Словени су почели постављати трпезу Роду и Рожаницама пре него (поставише трпезу) Перуну богу њиховом..." завршетак овог ставка је као и у већ наведеном Пајсијевом зборнику. "Софyскиј Собор" /Ибид./ из XИВ века, који се почиње скоро истим речима, као и претходна два споменута ставка, има нарочито карактеристичан завршетак: "али и сада по појединим покрајинама моле се њему проклетом богу Перуну, Херсу, Мокоши и Вилама." Споменик "Кирилло-Белозарског монастира" садржи међутим још једну нову појединост кад вели: "И почеше жртвовати муњи и грому и сунцу и месецу, а остали Перуну, Хурсу, Вилам и Мокоши". Кад се Владимир вратио са војног похода у Кијев: "Поруши све идоле, Перуна, Хорза, Дажбога, Мокошу, и остале кумире", прича Нестор. Напокон у Споменику "Слово нěкојего цхристољуб'ца и ревниритеља по правěј вěрě" "видимо колико је дубоког корена ухватила стара вера:" а то су Хришћани који верују у Перуна и у Хорса и у Мокошу и у Сима и у Ргла и у Виле – Моле се – Вилама и Мокоши и Симу и Рглу и Перуну и Роду и Рожаницама. /А. Востоков: Описиание русск. и словен. рукоп. Румјанцовскаго Музеума С. Петерб. 1842, рд. 228-229./ Име Перуново задржало се на многим стварима у појединим покрајинама словенским као: Перуња вес, Перуњи врх, Перунова гора, па планина Перин (у Бугарској), Перун брдо, Перунова дубрава (у Хрватској), Перуновиј дуб (у Руса), Пиорнов (у Пољака) затим Прохи (у Полабских Словена) па напокон особна имена као: Пиорунy (у Пољака), Перенит, Пересвет (у Руса), /Св. М. Морошкин: Славј. Именослов С. Петерб. 1867./ , Перован (у нас) итд. Полапци имају и Перендан, а Срби цвет перунику, који се зове још и богиша. Оволики број споменика имена Перунова сведочи нам не само то да је Перун постојао, него нам сведочи и то да је он и опште познати словенски бог. Изгледа да су гром и Перун донекле били синоними, а повод за ову тврдњу даје нам поређење словачког: "Парамова стрела в тја!" са чешким: "Хром до тебе!" /К. Ј. Ербен: Словник научнy, ВИ 276 Празе 1867./ Ова клетва изједначује нам Парома и Хром, и тиме нам већ по мало одређује функцију Перунову. "Перкун´´ рекље гром´´" вели летописац Перејесл. /К. М. Оболенскиј: Летоп. Перејесл. Москва 1851. пг. XXИ./ и тиме нам још више потврђује горњу претпоставку. Врло вероватан, а свакако исто тако и тачан податак о Перуну, даје нам Гвањини кад вели: "На овом месту, уздизаше се некада Перунов идол, баш онде где је данас манастир Перун, назван тако по имену овога идола. Он – идол, био је обожаван од Новгорођана. Представљао је човека, како у руци држи огњени камен; сличан је грому, јер реч "Перун" код Руса и Пољака значи гром. У почаст овога идола гораше и ноћу и дању ватара наложена од храстових дрва. Ако се непажњом слугу, који је морају чувати, ова ватра угаси, сви би, без икакве милости били осуђени на смрт." /Гвањини: Сарматиае Еуропае десцриптио 1578./ Кад би знали још и одакле је Гвањини ову забелешку узео, могли бисмо му сасвим поверовати. У том случају имали бисмо, већ самим овим досад реченим, посве јасну слику о Перуну и његовим својствима. Ови нам подаци ипак прилично јасно одређују Перунов карактер. Придодамо ли томе и етимологију Перунова имена, које је постало од корена речи: пер (у) што значи бијем силно ударам, отуд п'рати што значи; ударати, и наставка ун који означава извршиоца радње; увидећемо да је Перун чисто оличење грома и треса. Он је онај бог, који све удара и крха, а није само бог муње која тек севне. По другом значењу корена речи, наговештена је можда и киша, што се с громом из нагомиланих грозних облака на земљу лије, испирајући и чистећи небо. /Н. Нодило: Рад Ј. А. XXXXВИИИ.) Словенски Перун упоређиван је често и врло оправдано са индијским Парџањом, литванским Перкунасом и летским Перконсом. Рекосмо да се сасвим оправдано упоређује Парџања са Перуном, јер ни Парџања није само бог кише, како се до скора мислило, него и бог грмљавине. /Г. Крек: оп. цит./ Ригведа (В. 83.2) вели: "Ветрови дувају, громови пуцају, зелен ниче, небо се наоблачи, ствара се за свако створење окрепа, кад Парџања са својим семеном оплоди земљу" А даље "Ричи, грми, дај плода, облећи нас својим пуним воде колима (В. 83.4)." – "Ако, о Парџања, под руком грома погодиш зликовца све се весели што је на земљи (В. 83. 7);" – "Нека би шумне воде великога бесног бика облака земљу развеселиле (В. 83. 9)". Хелмолд нам спомиње некога бога Провена и Провеа. Ови богови су на сваки начин идентични са Перуном, а Хелмолд их је или криво чуо или криво записао. Сакс Граматик нам пак прича о неком богу Поренутиу, који би могао бити Пореновић, Перунов син. Да би се видело, на каквом месту су Стари Словени градили храмове Перуну, и шта су сматрали за најдраже обитавалиште Перуна и свих богова уопште, карактеристичан је навод Хелмолдов, који гласи: "Ми одосмо у онострану Славију и уђосмо у једну шуму. Ту, између врло старих дрвета, видесмо храстове посвећене Провену, богу ове земље. Ограђени су били шумском оградом, кроз коју се улазило на двоја врата. У свима селима ове земље има мноштво кућних богова и идола; али ово је место главно светилиште за цео овај предео. Народ, краљ, свештеници, сви ту долазе ради суђења спорова. Приступ у светилиште допуштен је само свештеницима и онима који хоће да принесу жртву, или онима којима прети опасност од смрти, а није им отказано право азила. Јер Словени толико поштују ове своје светиње, да не допуштају, да се непријатељском крвљу окаља ни ходник њихова храма". /Хелмолд: Цхроница Славорум, И, 83./ Да бисмо могли рећи коју о Перуну у нашој Народној песми, морамо најпре навести наставак оног већ споменутог уговора 945. године између Словена и Грка, који код Нестора гласи: "Сутра дан ујутру Игор сазва посланике (Грке) и оде на брдо, на коме бејаше Перун и ту положи заклетву са свима својим главарима, који беху некрштени: "А Руси хришћани положише заклетву у цркви Св. Илије". – Овај навод летопишчев, где крај Перунова кипа ставља храм Св. Илије, и где Св. Илију тако рећи изједначује са Перуном, врло је значајан. Изгледа да је Перун на Св. Илију натоварио сав терет свога незнабоштва. Питање је сад, да ли је црква утицала на ову замену или није. Неки аутори /Л. Ниедерле: оп. цит./ премда сумњају, не могу ипак и да потврде ову замену. Међутим, ако се сетимо дипломације Цариграда у верској политици, јасно ће нам бити да је црква несумњиво утицала на то да се стара божанства замене хришћанским свецима и да се обичаји заодену у хришћанско рухо. Па не само источноправославна црква, него је и католичка црква утицала на овакве замене. Зар нам ову тврдњу, сем случаја Перуна и Св. Илије, не доказује и покушај да Световида прекрсте и замене Св. Видом; да Волоса замене Св. Власијем и Василијем; да град Јулин доведу у везу с Јулијем Цезарем? Зар није довољан доказ и то што су велики хришћански празници стављени у исто доба кад су биле велике свечаности словенских богова? Зар нам напокон не казује то и пример бога Вотана у Немаца, који је прекрштен и назван Св. Мартин? Овакви поступци, побожне лажи, лукавства и збрке имена /Л. Леже: оп. цит./ нису ретка ствар код средњевековних калуђера и свештеника и источне и западне цркве. Према томе можемо посве слободно сматрати Св. Илију као директног наследника Перунова, па према томе и наследника свих његових својстава, а као таквог ћемо га одмах упознати и из наших народних песама. По нашој Нар. песми Св. Илија је громобија; муња и стреле својина су других светаца. Илијин је гром, а он га својом властитом руком баца и њиме удара. Нар. песма вели: Проговара Св. Пантелија: "Удри громом громовник Илија – Удри огњем Огњена Марија – а ја ветром Св. Пантелија" – Ал говори Огњена Марија: – "Немој громом громовник Илија – ни ја огњем Огњена Марија". – Или: – "Из облака светац проговара: Огњем пали Огњена Марија – Стрелом стрељај Св. Пантелија – Громом удри Громовник Илија" – Или: "Не светкује петка ни недељу – ни Илију који громом бије – ни Марију која огњем пали". Св. Илију спомиње наша Нар. песма и као кочијаша, који увек на гозби светаца седи на врх софре, баш као и Зевс у Грка. Јекавска Нар. песма (В. књ. ИИ. 22.) пева: "Боже мили чуда великога – гледах чуда прије невиђена – у Павлову светом манастиру – постављени од злата столови – наврх софре громовник Илија..." И Стари Словени мислили су да грми зато што се Перун вози на колима, баш као и индијски Парџања, /Н. Нодило, оп. цит./ а и наш Св. Илија. Али Свети Илија је у моћи и да пљуском пусти кишу, а исто тако и да затвори небо. У песми "Свеци благо деле" Св. Илија затвара седмера небеса, и удара печат на облаке, да не падне дажда из облака. Ова моћ припада Парџањи, а по дугој етимологији корена речи – пер(у) било би то у Перуново својство. Колико се наша стара вера и наше незнабожачко доба до данас очувало показује нам једна наша нар. песма, где се најдубље незнабоштво титра с хришћанским именима, а која је важна и стога што спомиње небо као својину врховног бога, а Св. Илију зове кочијашем и даје му сем громова и стреле. Она гласи: Хвалила се звијезда Даница: – Оженићу сјајнога месеца – испросићу муњу од облака – окумићу Бога јединога – деверићу и Петра и Павла – старог свата Св. Јована – војводу Св. Николу – кочијаша Св. Илију. – Што се хвали звијезда Даница, – што се хвали то јој и Бог дао, – оженила сјајнога месеца – окумила Бога јединога – одевери и Петра и Павла – старог свата Св. Јована – војводу Св. Николу – кочијаша Св. Илију. – Стаде муња дијелити даре: Даде Богу небеске висине – Св. Петру петровске врућине – а Јовану леда и снијега – а Николи наводи слободу – а Илији громове и стреле. У словачким народним песмама налазимо Перуна под именом Парома, који опет као и Перун баца громове. Оне гласе: "Боух Паром заоблацом; – А види то нахнйванy. Треск! Захрми јеј до чела – Хнед из децкем зкаменéла." (Ражљућен Бог Паром иза облака, виде то, и наједанпут баци гром и она би одмах скамењена), или једна друга: "За онијег часов – За старијех Бохов – За Боха Парома" (У оно доба, у доба старих богова, у доба бога Парома). Ваља нам нагласити још једну особину бога Перуна, која се јасно види из свих уговора које хроничари спомињу, а у којима се Словени увек заклињу богом својим Перуном. Перун громом сатире рушитеље уговореног мира и кривоклетнике на народном суду. То је разлог, што се уз сваку заклетву редовно спомиње име Перуново. Неколико пута споменут је до сада Огањ. Руски споменици из XИВ и XВ и XВИ века зову Сварожића огњем. У нашој Нар. песми налазимо редовно уз "громовника Илију" и његову сестру "Огњену Марију". Риг-веда божанство које би одговарало Огњеној Марији зове "Агнис", и значајно је то да Риг-веда прве по реду и најтоплије химне своје управља и шаље богу "Агнис-у". И ако немамо изричних потврда, или бар не многобројних и детаљних, ипак држимо да је посве природно и да је у суштини саме ствари обожавање огња или ватре, и да је оно постојало и код Старих Словена. Ватре или кресови у очи Ђурђева, Ивана и Петрова дне, па у очи Лазареве суботе, јесу несумњиве потврде наведене тврдње, а заостаци тога култуса.
Cuauhtémoc Tonaltzintli Posted May 21, 2006 Report Posted May 21, 2006 Варже, похвале за отварање теме! Треба приближити људима религију Словена, јер данас постоји пуно предрасуда... Слава!
Novaliis Posted May 21, 2006 Author Report Posted May 21, 2006 Варже, похвале за отварање теме! Треба приближити људима религију Словена, јер данас постоји пуно предрасуда... Слава! Na tebe sam najvise i racunao na ovoj temi. Sjajan tekst.Samo nastavi tako. Upravo tako, moramo ljudima pribliziti religiju starih Slovena i razbiti sve predrasude. ROD Rod je predstavljao vrhovno božanstvo zemljoradnje. Bio je bog koji je stvorio svijet i život: stvorio je čovjeka, osnovao obitelj i udružio naciju. To je bog plodnosti i svjetlosti. Usko je povezan sa obožavanjem predaka. Njegova žena je Rožanica ("ona koja daje život"). Kod Slavena su postojale svečanosti koje su pratile rođenje i na kojima su se pozivale Rožanice i Rod. Rožanice su bile uz čovjeka pri rođenju i prilikom određivanja njegove sudbine. U to vrijeme je poligamija bila uobičajena među slavenskim narodima pa se smatra da je možda imao i više žena. Nalazimo: Sudnice, Suđenice, Sojenice, Sudički kod Hrvata, Čeha, Slovenaca, Sreću kod Srba, Dolju (sudbina) kod Rusa, Urisnicu ili Orisnicu kod Bugara.
Recommended Posts