Josif Visarionovič Posted June 21, 2008 Report Posted June 21, 2008 nasao sam pa reko ajd da podelim sa vama
Azaralena Posted June 22, 2008 Report Posted June 22, 2008 Prinove u kanti za ugalj A ovi Intruderkini vec poraaaasli
cutak Posted June 28, 2008 Report Posted June 28, 2008 Moj macor je upravo sebi olizao kitu. :rockdevil:
morsko prasence Posted June 28, 2008 Report Posted June 28, 2008 Ovo je Buono, pas kog sam nasla na ulici polomljene noge i kod mene je oko 2 meseca, oporavlja se Voli da ga mazim i cesljam, probirljiv je kad je hrana u pitanju, najvise voli meso Ovo je moja banda kojoj ovih dana pravim nove kaveze Zenski deo Decak Kikiriki
Sisus Posted June 28, 2008 Report Posted June 28, 2008 :rockdevil: Ujeo me danas picka. Probio mi je kozu na ruci.
cutak Posted June 28, 2008 Report Posted June 28, 2008 Ujeo me danas picka. Probio mi je kozu na ruci. Uh jbt, ja se secam da smo ja i drugar slucajno kada smo bili mali, bacili onaj blok(za zidanje kuca) nma mackin rep, i mene macka izgrebala po licu... Jednom me i ker komsijin napao, celog me izujedao...
Axeanosilas Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Moj macor je upravo sebi olizao kitu. Шта је ту чудно? Сви мачори лижу себи курац свакодневно.
Baba Dzonga Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Ovo je Buono, pas kog sam nasla na ulici polomljene noge i kod mene je oko 2 meseca, oporavlja se Svaka cast za humanost Super su ti zivuljke :>
Sisus Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Шта је ту чудно? Сви мачори лижу себи курац свакодневно. Niko nije rekao da je cudno, samo sam imao potrebu da to podelim sa vama.
Axeanosilas Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Niko nije rekao da je cudno, samo sam imao potrebu da to podelim sa vama. Следећи пут сликај па ћемо упоређивати чији мачор има већег мачора...
morsko prasence Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Svaka cast za humanost Super su ti zivuljke :> Hvala Jos uvek je aktuelno udomljavanje pasa i macaka na teritoriji Novog Sada U svakom pet shopu u NS mozete videti nas poster sa slikama kuca i maca kojima trazimo adekvatan dom Br tel 063-581-194 Udruzenje gradjana Vojvodine
Sisus Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Следећи пут сликај па ћемо упоређивати чији мачор има већег мачора... Jbg, nemam aparat.
Axeanosilas Posted June 29, 2008 Report Posted June 29, 2008 Jbg, nemam aparat. Лажеш. Мачору ти је мали па те блам.
MissionVao Posted June 30, 2008 Report Posted June 30, 2008 Neko je pitao gde da nadje AFRICKOG patuljastog jeza - u Pet Centru. Bila sam prekjuce, imaju 3, kostaju 8000 svaki
Minita Posted June 30, 2008 Report Posted June 30, 2008 Ovo divno stvorenja sam našla na Kalemegdanu, i htjela sam da ga vodim s sobom u PG-u, ali...malo više neizvodljivo:
Novaliis Posted June 30, 2008 Report Posted June 30, 2008 I ja padam u takva iskušenja ali onda se setim da nemam gde da ih odvedem. Jednom me jedan pas pratio po celom gradu sve do stana, bez ikakvog razloga. Dao sam mu da jede i sutradan je najzad otišao
Azaralena Posted June 30, 2008 Report Posted June 30, 2008 Zadnje sto sam ja pokusala da odbijem je moja Intruderka koja se pojavila kod mene dok je jos bila malo malo mace, cak sam je i odnela nazad kod majke, par dvorista dalje... Ali se mica cica mala slatka vraaaatila! Znam da ih vise nemam gde, da ih je previse... ali uvek nekako ispadne da ako ima mesta za jednog - ima i za jos jednog - jos jednog - jos jednog - jos jednog... Trenutno imam 10 macaka, 2 psa i jednog papagaja (kome planiram da dovedem i drustvo ). I taaaako...
Josif Visarionovič Posted June 30, 2008 Report Posted June 30, 2008 Ovo nije ratna priča. Ovo je priča o vernosti jednog psa prema svojim gospodarima, i obrnuto. Priča o velikoj ljubavi koju ni rat nije mogao da prekine. Glavna junakinja je keruša Dena, koja je krajem 1995. godine, nakon 139 dana lutanja i više od 500 pređenih kilometara od Petrinje do Rume, u izbegličkom kampu pronašla svoje ukućane - Gorana i Tatjanu, te njihove roditelje Dušanku i Milana Radanovića. Vest je u kratkom vremenu obišla ceo svet a Dena je postala najpoznatija keruša na planeti. I stvarno je krenula u beli svet ali ovog puta sa svojom porodicom – Radanovićima. Zaustavili su se u kanadskom gradu Kičineru gde žive već sedam godina. Više od instikta Dena se prvo navikavala na ovdašnji kućni red, pošto su Radanovići pet godina živeli u stanu. Nije se bunila na promene jer joj je najvažnije bilo da je njena porodica kompletna. Ipak, kada su kupili kuću u Kičineru i njoj je laknulo jer opet može do mile volje da se igra po dvorištu. Upoznala je u komšiluku i vučjaka Rokija, sa kojim je postala najbolji drugar. Pametni mešanac Dena je mešanac majke - vučjaka i oca-posavskog goniča. Vučjak je hrabar, veseo, poslušan i stabilan pas, izuzetno veran i privržen gospodaru. Prijatelj je dece. Posavski lovački gonič je čvrste građe, umereno živahnog temperamenta, dobre ćudi, izrazito je dobar i istrajan gonič. - Kada smo 1999. godine napisali molbu za preseljenje u Kanadu, odmah se postavilo pitanje šta raditi sa Denom - priča Milan Radanović, glava porodice. - Deca su jasno rekla da bez nje neće da idu. To sam i saopštio službenici u kanadskoj ambasadi u Beogradu, koja me i iznenadila i obradovala u isto vreme svojim odgovorom: ,,Pa mi o vašoj keruši sve znamo i sve ćemo učiniti da i ona putuje sa vama, ništa ne briniteâ€. Tako je i bilo. - U Rumi, kao i ranije u Petrinji, Dena je slobodno trčkarala sa decom po gradu - dodaje Milanova supruga Dušanka. - Ali, 17 dana pre odlaska, kada smo dobili pismo od kanadske ambasade o detaljima putovanja, nije se micala iz kuće. Znala je da se spremamo da negde idemo i stalno nas je držala na oku. Čuvena filmska keruša Lesi vratila se kući sa udaljenosti od nekih hiljadu milja, ali je imala stabilan cilj ispred sebe - imanje svojih gospodara. Za razliku od nje, Dena je uspela je da nađe svoje gazde na 500 km udaljenom, za nju potpuno nepoznatom mestu. Ovaj slučaj ostao je neobjašnjen i sa stručne strane, te se sve svelo na konstataciju da je to bilo i više od običnog životinjskog instinkta. Cela priča počela je u Petrinji, gradu u blizini Zagreba, gde su živeli Radanovići. Godine 1991. dobili su od komšije štene, a deca su ga nazvala Dena. Kuća Radanovića postala je njena srećna luka, koju je srušila “Olujaâ€. Kolone srpskih izbeglica iz Hrvatske, hrlile su ka Srbiji. U tom haosu, kada se spasavao goli život, Dena je ostala u dvorištu kuće u Petrinji. Sama. Radanovići su našli svoje mesto pod suncem u izbegličkom centru u Rumi, pokušavajući da uz pomoć dobrih ljudi pokušaju da organizuju normalan život. Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti. Sreća bez kraja A Dena? Nikada se neće saznati kojim je stazama uspela da dođe do Rume i kako je uspela da nađe svoje gospodare i prijatelje. Od Petrinje do Rume jeste 500 km, ali svi se slažu da je Dena morala preći mnogo više. Prošla je kroz gradove, ili pored njih: Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su, po svemu sudeći, bile uistinu male prema ljubavi koja ju je vukla napred ka cilju da nađe svoju porodicu. - Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: “Mama, došla nam je Dena! - priča Dušanka. - Nisam mogla doći do reči, a u prvom trenutku nisam mogla ni da je prepoznam. Mnogo je smršala, šape su joj bile krvave, bez noktiju. Tek kada smo joj videli beli znak ispod vrata, znali smo da je to zaista naša Dena. - Vraćajući se iz škole, pred zgradom vidim kerušu koja podseća na našu Denu i pozvah je imenom, a ona je u istom trenutku skočila na mene. Nisam mogao da verujem, bio sam presrećan – priseća se Goran, danas vozač autobusa. A njegova sestra Tanja, koja je u Kanadi diplomirala na fakultetu za TV produkciju, kaže da je iznad kreveta u izbegličkom stanu u Rumi zalepila crtež na kome je nacrtala Denu. - Potajno sam se nadala da ću je ponovo videti, čekala sam njen dolazak. Nešto je u meni govorilo da će doći i da ona bez mene ne može, kao što ne mogu ja bez nje. I došla je dozvana ljubavlju a sreći koja je okupala i Radanoviće i Denu, nije bilo kraja. Zaboravljene su sve izbegličke muke, jer je konačno porodica bila na okupu. Bilo je raznih predloga oko rešavanja budućeg života keruše Dene, ali porodica Radanović je svima kristalno jasno rekla: “Ni za najbolju kuću da nam ponude, našu Denu ne damoâ€. U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela preko velike bare. Danas svoju pseću starost (već joj je 14 leta) provodi u Kanadi, daleko i od Petrinje i od Rume. Za Gorana i Tanju i njihove roditelje, konačno i za Denu, najvažnije je da su zajedno ma gde bili na planeti.
cutak Posted July 3, 2008 Report Posted July 3, 2008 Danas sa sedim za kompom, vrata od sobe zatvorena, i ja se okrenem nesto, i vidim malo mace kako sedi. UDmio sam je, sada leskari u dvoristu, vrucina je... Jel imate neki predlog kako maca moze da se zabavlja?
Recommended Posts