Ateizam

[In The Flesh]

Takođe će moći da se utiče na proces starenja, pa će ljudi od 200 godina starosti da izgledaju mladoliko.

 

Biće užasno pametni, strahovito lijepi i nevjerovatno stari.

 

Are we the people...

 

http://www.youtube.com/watch?v=VdVmyORqVRo ?

[Vitamin K Experience]

Ne može se predvideti kako će izgledati čovek star dvesta godina (fizički i mentalno) zbog pomenutog singulariteta, jer po definiciji ako počnu se odigravaju događaji koje će kreirati inteligencija na višem stupnju od trenutne ljudske, niža inteligencija (tj naša) ne može objektivno išta da pretpostavi u tom slučaju. Slikovito poređenje je kao kada bi majmuni pokušali da objasne ljudsko društvo.

 

Genetski inženjering je toliko uznapredovao da se pretpostavlja da će najkasinije za 10 godina moći da se utiče na gene u toj mjeri da praktično biramo kakvi potomci želimo da nam budu. Od fizičkog izgleda do inteligencije. Znate da su već sada otkriveni geni koji uzrokuju hiljade bolesti i na koje može da se utiče. E pa uskoro, moći če da se stvori neka vrsta "superčovjeka" koji bi kao dijete mogao da obavlja sve funkcije koje odrasli natprosječno inteligentni čovjek obavlja svakodnevno, tako da se praktično ne zna koji bi mu bili mentalni limiti.

Takođe, zanimljiv podatak iz genetskog inženjeringa je da se naši geni razlikuju od šimpanzinih za 1%. I taj 1% je učinio ovoliku razliku između nas i njih, a budući "superčovjek" bi se genetski razlikovao mnogo više nego mi od šimpanzi.

 

Cela ova tematika mi je veoma interesantna, i stoga sam ranije postavio link na temi o genetskom inženjeringu na nauci o ubrzanom razvoju tehnologije i genetskog inženjeringa. Posle ove priče inspirisan sam da skinem dokumentarac o Kurcvelu (Transcendent Man). Čuo sam da je malo "navijački nastrojen" i da nije sto posto objektivan ali sigurno će mi biti dovoljno interesantan jer sam fanboy ovakvih stvari.

[Zen]

Genetski inženjering je toliko uznapredovao da se pretpostavlja da će najkasinije za 10 godina moći da se utiče na gene u toj mjeri da praktično biramo kakvi potomci želimo da nam budu. Od fizičkog izgleda do inteligencije. Znate da su već sada otkriveni geni koji uzrokuju hiljade bolesti i na koje može da se utiče. E pa uskoro, moći če da se stvori neka vrsta "superčovjeka" koji bi kao dijete mogao da obavlja sve funkcije koje odrasli natprosječno inteligentni čovjek obavlja svakodnevno, tako da se praktično ne zna koji bi mu bili mentalni limiti.

To bi bilo u idealnim uslovima, no kako te stvari zaista funkcionisu, pre ce biti da ce dosta tih intervencija biti uzajamno iskljucivo, tipa mozemo da vam skinemo gen za recimo multiplu sklerozu (primer, ni ne znam da li se ona genetski prenosi) ali iz nekog razloga IQ nece moci da se poveca iznad 120. Ili cerka ce vam imati plave oci ali i vece sanse da dobije kamen u bubregu i tako to...

 

Tako da ne treba se preterno brinuti.

[Rehabilitovani Bagrem]

a kada budemo birali gene za svoju decu svi ćemo hteti da budu ružna i glupa jer je to hardkor i samo tako mogu biti srećna...

I da budu talentovana za hardbass.

[HADES]

http://blog.b92.net/text/18476/Ministru-prosvete-Zarku-Obradovicu/

[Nightfall]

Kolko se ja secam jos odavno se vrtela prica oko tog udzbenika i pomenute definicije. A ovo sad samo recikliraju.

[Jabba the Hutt]

 

"Zašto?" je pitanje kojim se bavi filozofija.

 

Ali i moderna teoretska fizika sve više nalikuje filozofiji, za šta mislim da je divna stvar, u prošlosti su naučnici sa previše radikalnim idejama anatemisani(siguran sam i danas...) od strane sopstvenih kolega, ali mislim da je u tome ključ svih tajni univerzuma, barem onih koje su nam dostupne saznanju

[Lou]

Ne mogu da se setim čija je misao koja se odnosi na ove radikalne ideje koje pominješ, ali glasi otprilike "Vaša teorija je luda, ali ne dovoljno luda da bi bila moguća".

 

Ali, u suštini, slažem se sa time da je sličnost sadašnje teoretske fizike sa filozofijom dobra. Na kraju, više bih voleo da neko odvali suludu teoriju za koju će se, kroz koju godinu, ispostaviti da je tačna, nego da objašnjenje iste stvari i postavke dobijem kroz dogmatsko objašnjenje religijske starešine koje ne ostavlja mogućnost za dokazivanje.

[Berliner]

dobar tekst za rogija

[рогозуб]

i nije neshto. a poslednji pasus je pogreshan, jer postoje posredni dokazi da bog postoji, npr logichki dokaz koji ja postavljam po internetu vecj neko vreme je neoboriv.

Edited August 28, 2011 by рогозуб

[Berliner]

Nesto se ne secam da je bio neoboren, pre bih rekao da je vise puta bio oboren te stoga itekako oboriv. To sto ljudi izgube interesovanje da raspravljaju sa tobom jer postanes kranje nebulozan i eventualno odustanu nije nikakav dokaz.

[рогозуб]

onda ti ne valja secjanje.

 

evo ga argument o5, sa par redakcija:

 

 

 

postoji ateisticki argument slobodne volje koji glasi da ako postoji slobodna volja ne postoji sveznajuci bog, jer ako ako bog zna sve, ukljucujuci i buducnost, slobodna volje ne postoji, jer da bi se nesto znalo ono mora da postoji, tj. da bi bog znao buducnost, buducnost mora biti vec odredjena. mene ovakav argument nedodiruje, jer verujem da bog zna sve sto se ikad desilo i sto se desava, ali nezna sta ce se desiti, moze da pretpostavi (i to vrlo dobro- jer je savrseno bice), ali ne i da sa sigurnoscu zna sta ce se desiti, (jer svi imamo slobodnu volju kojom u nekoj meri odredjujemo buducnost i) jer buducnost ne postoji jos, i posto se ne moze znati nesto sto ne postoji, to sto bog "ne zna buducnost" ni na koji ne umanjuje njegovo sveznanje.

 

ali nije to tema, vec teisticki argument slobodne volje, a on kaze da ako postoji slobodna volja, onda mora da postoji bog. on krece od aksioma da slobodna volja postoji, tj. da imamo mogucnost da (u bilo kojoj meri) kontrolisemo svoje misli, i sistemom eliminacije (pokazujuci nemogucnost ateizma) pokazuje da bog postoji. eve ga:

 

1. L(ibertarijanizam) je tachan a D(eterminizam) je netachan

 

2. ako A(teizam) tachan, onda postoji samo materija (a ne i nematerijalne stvari- tipa bog i dusha), i samo priroda (a ne i natprirodne stvari- tipa bog i dusha).

 

3a. ja kao teista verujem da postoji dusha (koju je napravio bog kao natprirodni entitet) i da moja dusha [tj. "ja"] (koja je povezana sa mojim mozgom- da bi koristio ovo telo) razmishlja, i te misli se manifestuju kao fizichko-hemijski procesi u mom mozgu.

 

3b. ateista neveruje u dushu (jer je ona natprirodna), tako da mora da veruje da su ti fizichko-hemijski procesi u mozgu same misli, a ne samo manifestacija misli (kao shto ja verujem).

 

4. poshto je mozak samo parche materije, njegovo postojanje i funcionisanje je odredjeno prirodnim zakonima, kao i postojanje i funkcionisanje cele materije- chiji je mozak samo mali deo.

 

5. samim tim, ljudske misli su odredjene prirodnim zakonima, dakle, ispada da je D tachan; tj. da A implicira D

 

6. a poshto smo krenuli od aksioma da je L tachan a D netachan, samim tim je A netachan.

 

7. poshto je A(teizam) netachan, onda je T(eizam) tachan, tj. Bog postoji.

 

dakle, sazeto, ovaj argument kaze da ateizam implicira naturalizam /materijalizam (/fizikalizam) shto implicira determinizam, i da ako neko prihvata da postoji slobodna volja mora da prihvati i da postoji bog.

 

napomene:

 

tacka 1, prvo: D znaci da covek nemoze ni u kojoj meri da kontrolise svoje misli, i tacka 1 kaze da je to netacno.

 

tacka 1, drugo: ovo je argument za postojanje boga. debata da li slobodna volja postoji je druga tema, tako da joj nije mesto u ovoj raspravi.

 

tacka 1, trece: L i D se odnose iskljuchivo na prirodu misli i kontrolu istih (dakle, na postojanje lichnosti) a ne na odnos licnosti (misli) i spoljnog sveta, pa i samog tela- zato se kao opcija ne navodi kompatibilizam.

 

tacka 3a: nije deo dedukcije nego uvod i objasnjenje za 3b koji jeste deo same dedukcije.

 

tacka 3b: "postoje ateisti koji veruju u dusu". pa sta? postoje i sajentolozi. poenta je da je ateizam logicki nespojiv sa verovanjem u postojanje duse, jer je dusa natprirodan koncept. ateista ce teisti da kaze "daj mi dokaz da postoji bog- nemoguce je naucno dokazati da bog postoji", a postojanje duse moze da se naucno dokaze isto koliko i postojanje boga. tako da je ateista koji veruju dusu nedosledan, tj. "no true atheist".

 

tacka 5: zakoni prirode, zakoni sistema haoticnosti, nasumicnost- svi podrazumevaju D kada govorimo o coveku i njegovim mislima. slobodna volja moze da postoji samo ako postoji neko natprirodno "ja" koje razmislja, ako su moje misli odredjene prirodom, haoticnnoscu, ili nasumicnoscu, u sva tri slucaja ja nemam mogucnost da kontrolisem misli, sto je D.

[johnnyzzz]

smešan si...

da ne ulazim u tvoj "sistem eliminacije", ti i sam kažeš da je ovo dokaz da postoji bog tek ako postoji i slobodna volja... ok, još samo da definišeš i dokažeš slobodnu volju i na konju si... pa pa...

[oʞɾoƃ]

Pojam savršenog Boga Tvorca je nekompatibilan sa pojmom slobodne volje već u startu. Ili je Bog stvorio sve i samim tim zna sve (uključujući i budućnost, jer je budućnost deo dimenzije vremena koju je takođe stvorio Bog), ili je slobodna volja ta koja određuje dalji tok budućnosti, u kom slučaju je ona nezavisna od Boga, što znači da Bog ne može da je kontroliše, te samim tim Bog nije mogao da je stvori, te samim tim Bog nije Tvorac, tj. nije Bog. Jednostavno, sveznajući Bog ne može da stvori nešto što bi mu i najmanjim delom bilo nepoznato.

 

Još jedan problem koji imaš jeste sledeći - da bi slobodna volja postojala kao koncept, ona bi morala biti stvorena paralelno sa univerzumom, a svi dobro znamo da milijardama godina nakon postanka kosmosa nije postojalo ništa što bi se uopšte moglo nazvati oblikom života, a kamoli bićem sa slobodnom voljom. Stvaranje čoveka ex nihilo? Sumnjam.

Edited August 28, 2011 by oʞɾoƃ

[SixStepsOnTheMoon]

 

Божије постојање не можемо дефинисати научном методологијом јер Он будући Личност не може да буде„заморче“ наших умствених анализа којим ћемо Га у парампарчад сецирати. Он се открива човеку у димензији слободе и ту је цела проблематика (један од разлога зашто Га не видимо јесте тај да Својим присуством не би вршио наметање на оне који тај однос неће). Црквеним искуством, ми доживљавамо догађај Његовог живота али Царство није такво да се види „ено га тамо или овамо“ већ је продукт личносно-егзистенцијалног односа унутрашњим битовањем. Зато и вера није плод аутосугестије и апстрактних размишљања већ озарености светим наитијем Духа Светога одакле ми и црпимо идентитет и сведочимо својим постојањем Његово постојање. Или још боље, Он Сам сведочи Себе кроз нас, служи унутар нас и исијава Сопство на спољашњи свет са којим ми као људи долазимо у додир чинећи поред нашег обожења и обожење створене творевине.

 

Спекулисати и натезати се око Божијег постојања равно је нагађању о границама свемира до којих човек још није дошао или се играти са уџбеницима аполегетике бескрајно. (Они флексибилнији) атеисти имају право на сумњу (моја сумња је почетак моје вере) али не видим зашто себе не убаце у експеримент па да виде функционалност и суштину вере која је надасве Црквеног а не магијског карактера. И да је барем у питању сумња апостола Томе јер је он ипак тражио Бога да види, а овде, код атеиста, нема ни тог искорака, нема оног Христовог: „Испитајте Писма и видећете да она сведоче за Мене„, него одрицање, негирање, у старту пре него што је пневматолошко-еклисиолошки експеримент започео. Сами себи не дају шансу мислећи да је сама вера конзервативног карактера.

 

Докле год није по слободи и докле год је методологија истраживања Божијег постојања само у спољашњим анализама, дотад ће Бог остати у границама непознатог јер се познање темељи на Богоцрквеном односу а не на безличним информацијама. И не знам зашто атеисти увек почињу причу са чудесима као да је наша Тријадоцентрична вера само на томе утемељена. Или, само о проблематици зла у свету јер зло није домен Бога већ људи који својом злоупотребом чине да једни испаштају због других, чега ни хришћани нису поштеђени неком наивном протекцијом од Бога будући да ни нама страдања нису непозната, те опет не јадикујемо као они који немају вере и наде.

 

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/08/24/%D0%BE-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83/

[Lou]

Ponovo potežeš argument o tome kako "mi jadni to ne možemo". Odavno je počelo da zamara, a da ne spominjem da je odveć suvislo.

 

Osim toga, ako je bog van našeg poimanja, šta to govori o našem tvorcu po uzoru na čiji lik smo stvoreni?

[Berliner]

odlicna strana sve u svemu.

[Havočka]

Od kad oni koji nemaju vere jadikuju? I od kad se svrstavaju pod one koji nemaju ni nade? To sto se vi vernici nadate vaskrsenju i zagrobnom zivotu i raju i tako tome ne znaci da cete to i dobiti. Niti znaci da ateisti nemaju nade, samo se nadaju necem opipljivom.

[oʞɾoƃ]

Štaviše, kao što je pisao i Šatobrijan, hrišćanska vizija sveta je pogubna zbog svog pesimizma. Svaki hrišćanin je reći da je njegova vera optimistična, jer nudi konačno spasenje i izbavljenje iskrenim vernicima, ali sa ateističke tačke gledišta, hrišćanstvo je jeziva religija. Ona propagira da je ovaj svet dolina suza, da u njemu ne treba tražiti niti je moguće naći bilo kakvo suštinsko zadovoljstvo, da treba okrenuti drugi obraz itd.

Edited August 28, 2011 by oʞɾoƃ

[Lou]

Upravo tako. Negativistička religija apokalipse koja vlada strahom i pravilima.

[Havočka]

Ti se bas nesto u'vatio u opak kostac sa semantikom ovih dana?

[Lou]

Ko? Gojko ili ja?

[Havočka]

Ti, ti... "odvec suvislo", "poimanje", "negativisticka religija apokalipse", sta ti je, si lestanbo?

[Lou]

Ne, tako se izražavam. Kada ima prilike, jasno je da ne mogu tako da kupujem hleb.

[Berliner]

ah poimanje cudna ta rec